Обични рис

Обични рис или шумски рис[2] (лат. Lynx lynx) је врста мачке средње величине, природно настањене у Сибиру, централној и источној Европи, као и у источној и југоисточној Азији. Може да нарасте до 1,3 метара. Становник је густих шума и речних клисура. Заузима територију од 5 до 100 квадратних километара и на њој не трпи друге припаднике своје врсте.

Обични рис
Lynx lynx poing
Lynx lynx
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Род:
Врста:
L. lynx
Биномијално име
Lynx lynx
Eurasian Lynx area
ареал обичног риса
Синоними
  • Felis lynx Linnaeus, 1758

Физичке особине

Обични (или евроазијски) рис, највећа је врста риса, којих укупно има четири. Дужина му је између 80 и130 центиметара, а висина између 60 и 65 cm. Дужина репа му је од 11 до 24,5 cm. [3][4] Мужјаци су обично тешки од 18 до 30 килограма а женке 8 до 21 kg.[5][6][7][8] Мужијак риса из Сибира, где та врста достиже највећу величину тела, може тежити до 38 kg или чак 45 kg.[9][10] Тело је снажно, с релативно снажним и дугачким ногама. Шапе су им велике и са доста крзна. Током лета, обични рис има релативно кратко, црвено или браон крзно, које може да посветли. Зими га замењенује за много дебље, слојем свиленкастог крзна, од сребрносиве до сивкасто браон боје.

Оглашавање

Ова врста риса има широк спектар звукова, али је генерално тиха мачка, осим у периоду парења. Звукови парења су много гласнији и састоје се од дубоког режања код мужјака, док женке испуштају звукове попут мјаукања, само много гласније од домаће мачке. Врло су тајновите животиње и звукови су им ретки, па њихово присуство у неком крају може годинама да прође неопажено.[11]

Понашање

Обични рис је најактивнији током сумрака и ноћу. Типична је грабљивица и добар регулатор бројности многих врста дивљачи. Дневно прелази од 5 до 25 km. Углавном иде истим пролазима. Поново посећује неку територију тек после 7—10 дана. Не напушта територију ако није принуђен. Лови углавном мање сисаре и птице, али и веће животиње. Храни се зечевима, веверицама, мишевима и другим глодарима, црвеним лисицама, али и дивљим свињама, јеленима и срндаћима — које углавном лови зими, јер тада теже проналази зечеве и глодаре. Одраслој јединки дневно је потребно између 1,1 и 2 kg меса, па се може десити да већи улов једу данима. Углавном уходе плен, шуњају се и заскачу га из заседе. У лову користе вид и слух, па се често пењу на стене и оборено дрвеће како би надгледали терен. Јединке у лову покривају територију од 20 до 450 km², што зависи од количине плена на том простору. Мужјаци имају тенденцију да лове на ширим пространствима. Они патролирају свакодневно кроз своје ловиште и остављају мирисе како би друге јединке знале за њихово присуство. Као и код других мачака, ти мириси су од измета, урина и приликом гребања дрвећа.

Размножавање

Сезона парења је од јануара до априла, а женке улазе у плодне дане само једном током тог периода, и то траје од четири до седам дана. Овај евроазијски рис нема могућност да контролише репродуктивно понашање у зависности од плена, као што то може његов блиски рођак канадски рис. То се углавном повезује са чињеницом да обични рис има шири распон плена, па ретко остаје без икакве хране и не мора на тај начин да се прилагођава околностима.

Скотне мачке праве јазбину на некој сигурној локацији, углавном тамо где гране заклањају прилаз или корење дрвећа. На поду су често перје, јеленска длака и сува трава, како би младунци имали удобну подлогу. Трудноћа траје од 67 до 74 дана и на свет доносе од једног до четири младунца. На рођењу теже између 240 и 430 грама, слепи су и беспомоћни. Мајку напуштају с десетак месеци, а полну зрелост достижу са две или три године. У заточеништву могу да живе до 20 година.

Станиште и ареал

Ареал распрострањења је некад био врло широк, од Атлантског до Тихог океана. Бројност му је данас веома мала, па се у неким земљама врше напори за његово поновно насељавање. У Србији је законом заштићена врста, услед мале величине популације. Редован лов на риса није дозвољен.

Референце

  1. ^ Cat Specialist Group (2002). Lynx lynx. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2006. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 11. 05. 2006. База података садржи чињенице, на основу којих је таксон на нижем степену опасности.
  2. ^ Mirić Đ. 1969. Predlog srpskohrvatske nomenklature jugoslovenskih sisara (Mammalia). Glasnik Prirodnjačkog muzeja u Beogradu B-24: 161—173.
  3. ^ Page, Amanda; Kirkpatrick, Win; Massam, Marion (јануар 2008). „RISK ASSESSMENT FOR AUSTRALIA – Eurasian Lynx (Lynx lynx)” (PDF). Government of Western Australia: Department of Agriculture and Food. стр. 1—18.
  4. ^ Nowak, Ronald M. (1999). Walker's Mammals of the World. 2. JHU Press. стр. 806. ISBN 978-0-8018-5789-8.
  5. ^ „Eurasian lynx”. Peter Jackson. 24. 04. 1997. Архивирано из оригинала на датум 27. 05. 2007. Приступљено 28. 05. 2007.
  6. ^ „Science & Nature – Wildfacts – Eurasian lynx”. BBC. 25. 07. 2008. Приступљено 29. 12. 2010.
  7. ^ Lynx Felis lynx. animals.nationalgeographic.com
  8. ^ Burnie D and Wilson DE (Eds.), Animal: The Definitive Visual Guide to the World's Wildlife. DK Adult (2005). ISBN 978-0-7894-7764-4.
  9. ^ „San Diego Zoo's Animal Bytes: Lynx”. Sandiegozoo.org. Приступљено 29. 12. 2010.
  10. ^ Boitani, Luigi, Simon & Schuster's Guide to Mammals. Simon & Schuster/Touchstone Books (1984). ISBN 978-0-671-42805-1.
  11. ^ Sunquist, Mel; Sunquist, Fiona (2002). Wild cats of the World. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-77999-7.
Јагодински зоолошки врт

Зоолошки врт у Јагодини је један од четири зоолошка врта у Србији, поред Београда, Суботице (Палић) и Бора, и трећи изграђени објекат те врсте у Србији. Налази се у Поморављу, у Јагодини, 135 km јужно од Београда и 100 km северно од Ниша, са директним излазом на ауто-пут коридора 10. Сам зоо врт је у склопу излетничког парка Поток у улици Браће Дирак бб.Званично је почео са радом 10. јула 2006. године. Врт се простире на 2,5 хектара земље, са преко 100 врста животиња и 150 експоната, не рачунајући птице. У изградњу зоо-врта општина је инвестирала 40% средства, а 60% су чиниле донације са највећим донором Београдским зоо вртом.

Налази се на терену који је претходно била ледина, а похвално је да ниједно дрво није исечено током градње објекта, већ су уклопљени у састав врта. У зоолошком врту се налази парк са клупицама, зеленим површинама и цвећем које се сезонски мења. Зоолошки врт је део ширег комплекса „Ђурђево брдо“, који је заштићени споменик природе. У непосредно близини се налази Музеј воштаних фигура и аква-парк.

Гепард

Гепард (лат. Acinonyx jubatus) је угрожена врста из породице мачака (Felidae) и једини рецентан представник рода Acinonyx. То је најбржа копнена животиња која трчи брзином више од 105 километара на час на краћим раздаљинама до 460 метара. За само три секунде, гепард развије брзину од 0 до 110 km/h. Гепард насељава већи део афричког континента, бројније популације се налазе јужно од Сахаре, такође насељава и мали део југозападне Азије, тачније Ирана.

Дрекавац (митологија)

Дрекавац је биће из митологије Јужних Словена, које је нарочито заступљено у митологији Срба. Вјеровање о постојању овог митолошког бића је раширено међу становницима у Србији (од Шумадије до Косова), Босни и Херцеговини, Хрватској, Црној Гори и Македонији.

Золошки врт у Бакуу

Золошки врт у Бакуу (азер. Bakı zooloji parkı) је најстарији државни зоолошки врт у Азербејџану, а отворен је 1928. године. Под заштитом је Министарства културе и туризма Азербејџана и Градоначелништва града Бакуа. Укупна површина зоолошког врта је 4,25 хектара.

Класификација сисара

Класа сисари - Mammalia дели се на три подкласе:

1. Allotheria (изумрли)

ред Multituberculata

ред Volaticotheria

ред Palaeoryctoides

ред Triconodonta2. Prototheria

ред сисари са клоаком (Monotremata)

Породица Tachyglossidae

Породица кљунари (Ornithorhynchidae)

Породица Kollikodontidae3. Theria

инфракласа патриотерија (Patriotheria) - изумрлиинфракласа торбари (Metatheria, Marsupialia)

ред торбари месождери - Polyprotodontia

ред ценолестидес - Caenolestides

ред торбари биљождери - Diprotodontiaинфракласа плацентални сисари (Eutheria)

ред сурлаши (Proboscidea)ред крезубице (Xenarthra, Edentata)

породица лењивци (Bradypodidae)

породица мравоједи (Myrmecophagidae)

породица оклопници (Dasypodidae)ред мајмуни (Primates)

подред полумајмуни (Prosimii)

породица тупаје (Tupaiidae)

породица лемури (Lemuridae)

породица авети (Tarsiidae)

подред Antropoidea

надпородица широконоси мајмуни, мајмуни Новог света (Ceboidea, Platyrrhini)

надпородица усконоси мајмуни, мајмуни Старог света (Cercopithecoidea, Catarrhini)

надпородица Hominoidea

породица гибони (Hylobatidae)

породица људолики мајмуни (Pongidae)

породица велики човеколики мајмуни (Hominidae)ред двозупци (Lagomorpha, Duplicidentata)

ред глодари (Rodentia, Simplicidentata)

породица веверице (Sciuridae)

породица даброви (Castoridae)

породица пухови (Myoxidae)

породица скочимиши (Dipodidae)

породица слепи кучићи (Sapalacidae)

породица мишеви (Muridae)

породица дугорепи кунићи (Viscaciidae, Chinchillidae)

породица хрчкови (Cricetidae)

породица заморци (Caviidae)ред бубоједи – Insectivora

породица кртице (Talpidae)

породица ровчице (Soricidae)

породица јежеви (Erinaceidae)ред љиљци – Chiroptera

подред велики љиљци(Megachiroptera)

подред мали љиљци (Microchiroptera)ред копитари (Perissodactyla)

породица тапири (Tapiridae)

породица носорози (Rhinocerotidae)

породица коњи (Equidae)

ред китови (Cetacea)

подред китови зубани (Odontoceti)

подред китови плочани (Mystacoceti)

ред папкари (Artodactyla)

подред непреживари (Nonruminantia)

породица нилски коњи (Hippopotamidae)

породица свиње (Suidae)

подред преживари (Ruminantia)

породица камиле и ламе (Camelidae)

породица јелени (Cervidae)

породица жирафе (Giraffidae)

породица шупљороги преживари (Bovidae, Cavicornia)

Мале мачке

Мале мачке (лат. Felinae) су потпородица породице мачака. Већина врста из ове потпородице је мале или средње величине, али има и неколико већих врста као што су гепард и пума. Најстарији фосили малих мачака потичу од врсте Felis attica из касног Миоцена, који су стари 9 милиона година и пронађени су у западним деловима Евроазије.

Мачке

Мачке (лат. Felidae) су фамилија сисара из реда звери, која обухвата 41 савремену врсту. Поједине врсте су веома познате као изванредни предатори (тигар, пума, рис, лав), а у ову фамилију спада и доместификована врста мачка, чест кућни љубимац. Већина врста из фамилије мачака је изгледом (хабитусом) веома слична домаћој мачки. Природни ареал фамилије мачака обухвата Стари свет и Америке. Накнадно су, људском активношћу, мачке проширене и на територију Аустралије и Океаније.

Национални парк Татра

Национални парк Татра (свк. Tatranský národný park) је један од девет националних паркова Словачке, стациониран у западно-централном делу земље међу планинским венцем Татре. Парк је важан за заштиту различитих врста флоре и фауне, са бројним ендемским врстама, укључујући татраску дивокозу.

Орловско полесје

Орловско полесје (рус. Орловское Полесье) је национални парк и заштићено подручје у Русији.Налази се у средишњем делу Централне руске висије, у Орловској области, на површини од 77,745 ха. Основан је по декрету Руске Владе број 6, 9. јануара 1994. године.

Рис

Рис (лат. Lynx) је род животиња из породице мачака.

Русија

Русија (рус. Росси́я), званично Руска Федерација (рус. Росси́йская Федера́ция), федерална је полупредседничка република која се простире у источној Европи и северној Азији. Са површином од 17.125.187 km², Русија је највећа држава на свету са скоро двоструко већом територијом од Канаде. Граничи се са 18 држава. По броју становника је на деветом месту на свету са око 146 милиона. Званични језик је руски, а главни и највећи град је Москва. Русија има 15 градова са више од милион становника, a највећи градови су Москва, Санкт Петербург, Новосибирск, Јекатеринбург, Нижњи Новгород. У Русији се налази најхладније место на свету, Ојмјакон. Највеће шуме на свету су руске тајге. Кроз територију Русије протичу неке од најдужих и највећих река на свету — као што су Волга, Амур, Јенисеј и Об. Русија је у свету позната по својој култури, балету и музејима, нарочито по својој књижевности, као и по класичној музици.

За време совјетске владавине (1917—1991) носила је назив Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република (РСФСР) и била је највећа република у саставу Совјетског Савеза. РСФСР је била територијално и привредно најмоћнија република бивше велесиле. Данас је водећа чланица Заједнице независних држава, ОДКБ и ШОС. Русија данас игра значајну улогу на светској сцени, чланица је групе осам водећих држава света Г8, стална чланица Савета безбедности ОУН и чланица је групе БРИКС. Са Јапаном има спорове око појединих острва у Пацифику. Територија Русије је подељена на 11 временских часовних зона, више од било које земље на свету. Русија има најдужу железницу на свету, Трансибирска железница, која је дугачка преко 9 000 km. У Русији се налази најдубље језеро на свету, Бајкалско језеро.

Србија

Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Србија без Косова и Метохије броји око 7 милиона становника, док са Косметом броји око 8,8 милиона становника. Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична валута је српски динар.

После словенских миграција на Балкану (6. век), Срби су у раном средњем веку основали неколико држава. Српско краљевство добило је признање од стране Рима и Византијског царства 1217. године, достигавши свој врхунац 1346. године као релативно кратковечно Српско царство.

До средине 16. века, читава модерна Србија била је у склопу Османског царства, све док га није прекинула Хабзбуршка монархија, која је почела да се шири према Централној Србији од краја 17. века, а одржавала је упориште у модерној Војводини. Почетком 19. века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је касније проширила своју територију.Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом Хабсбуршком круницом Војводине (и другим територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Република Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006. године и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву) прогласиле су независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, а приступа Светској трговинској организацији. Од 2014. године земља преговара о приступању у Европској унији са перспективом придруживања Европској унији до 2025. године и једина је земља у садашњем програму проширења која је од Слободне Куће названа „слободном”.Србија се од 2007. године формално придржава политике војне неутралности. Економија је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом. Земља је високо рангирана на индексу хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу глобалног мира (54).

Туризам у Хрватској

Туризам је главна индустрија у Хрватској. У 2017. години Хрватска је имала 17,4 милиона туристичких посетилаца са 86,2 милиона ноћења. Историја туризма у Хрватској датира из средине 19. века, у периоду око 1850. године. Од тада се успешно развија. Данас је Хрватска једна од најпосећенијих туристичких дестинација на Медитерану.

Туризам у Хрватској концентрисан је на подручјима дуж јадранске обале и фокусиран је на сезону, где је врхунац посета током јула и августа.Осам области у земљи су проглашене националним парковима, а пејзаж у овим областима пружа додатну заштиту од развоја. Тренутно у Хрватској постоји десет локација које се налазе на УНЕСКО-вом списку локација светске баштине и 15 локација на привременој листи.

Лонли планет је именовао Хрватску као најбољу одредницу за 2005. годину, док је часопис Национална Географија Авантуре прозвао Хрватску дестинацијом године за 2006. годину.

Узунбоџак

Узунбоџак (буг. Узунбоджак) је резерват природе у Бугарској, који се налази у оквиру Унеско програма Човек и биосфера и један је од пет резервата природе који се налазе у оквиру Парка природе Странџа у југоисточном делу Бугарске. Овај резерват природе назива се још и Лопушина.

Узунбоџак је основан 13. децембра 1956. године, а укључен је у Унеско програм Човек и биосфера у марту 1977. године. Резерват се налази на површини од 25.296 km². Све привредне активности забрањене су на територији резервата.

Хиркански национални парк

Хиркански национални парк (азер. Hirkan Milli Parkı) је један од националних паркова Азербејџана. Основан је од стране председника земље Илхама Алиева 9. фебруара 2004. године. Парк се простире преко Ленкорански и Астарински рејона, површине је 403,58 km², а на простору пре његовог оснивања налазио се резерват природе Хиркан, који је био површине 297,6 km². Након што је постао национални парк, резерват природе Хиркан проширен је са 297,6 km² на 403,58 km².Подручје Хирканског националног парка је 99% обухваћено шумама, налази се у планинском подручју и строго је заштићено. Парк представља једну од највећих шума у ​​Азербејџану.

У парку су заштићена влажна суптропска станишта шума у Ленкоранском рејону и простор Талишких планина на којем се налази велики број ендемских врста биљака и ретке врсте животиња.

Екосистем Хирканског националног парка припада екорегиону каспијско—хирканских мешовитих шума, подручју бујних листопадних и планинских шума (кишне шуме и кишне шуме умерених подручја) који у потпуности покривају Талишке планине и делимично равнице Ленкоранског рејона.

Шведска

Шведска (швед. Sverige слушај ), званично Краљевина Шведска (швед. Konungariket Sverige слушај ), нордијска је земља у Скандинавији, у северној Европи. Граничи се са Норвешком на западу, Финском на североистоку. На југозападу Ересундски мост спаја Шведску са Данском. Мореуз Скагерак мореуз на југозападу, Балтичко море и Ботнијски залив су на истоку. Шведска има релативно мало становника, и позната је по великим мирним шумама и планинском дивљином. Шведска је по површини 5. земља у Европи .

Главни град је Стокхолм, који је и највећи град Шведске. Други већи градови су Гетеборг, Малме, Упсала, Линчепинг, Вестерос, Еребру, Норћепинг, Хелсингборг и Јенчепинг.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.