Обични пух

Пух,[2] обични пух,[3] велики пух[4] или сиви пух[5] (лат. Glis glis) је врста ситног ноћног глодара, једина у истоименом роду (Glis). Настањује континентални део Европе, као и већа медитеранска острва (Корзика, Сардинија, Сицилија, Крит, Крф), а у Азији ареал се простире до севера Ирана[6]. Постојање популације пухова у Енглеској је резултат увођења почетком 20. века. Током зимског сна пухови леже на боку (ређе на леђима), увијени попут клупка[6].

Сиви пух
Временски распон: олигоцен — данас
Siebenschlaefer-01-BC
Glis glis
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Glirinae
Род:
Glis

Brisson, 1762
Врста:
G. glis
Биномијално име
Glis glis
(Linnaeus, 1766)
Glis glis range map
Распрострањеност врсте
Синоними

Myoxis glis

Опис

Тело пуха је дугачко 13—18 cm, а чупави реп 12—15 cm. Маса одраслог пуха може да достигне и 185 g[7]. Обликом тела, пух подсећа на мању веверицу. Боја крзна је сивкасто браонкаста. Уши пуха су велике и округле, а очи мале.

Значај

У време античког Рима, пухови су били узгајани ради коришћења у исхрани људи. И данас се сматрају посластицом у Словенији[8]. Значај пухова за човека данас углавном лежи у уништавању летина бројног воћа, због чега га сматрају штеточином. Величине популација пухова су смањене, већином услед уништавања њихових природних станишта (листопадних шума), те се данас пухови сматрају скоро угроженом врстом[1].

Vrag polhe pase-Valvasor
„Ђаво напаса пухове“, словеначка гравура из 1689. године

Исхрана

Пухови су сваштоједи, углавном се хране воћем, бобицама, неким цветовима, инсектима, орасима, лешницима и слично. Они су јединствени међу глодарима, по томе што немају слепо црево, део црева који осталим врстама служи за ферментацију биљних материја. Њихова дентална формула је слична денталној формули веверица, иако им често фале предкутњаци.

Распрострањеност и станиште

Пухови живе у малим породичним групицама, а распрострањеност зависи од доступности хране.

Референце

  1. 1,0 1,1 Amori, 1996. Glis glis. 2006 IUCN Red List of Threatened Species. IUCN 2006.
  2. ^ „Нацрт акционог плана биодиверзитета главног града Подгорице” (PDF). podgorica.me. стр. 106.
  3. ^ „Сисари посебни део (2)” (PDF). Универзитет у Београду - Пољопривредни факултет. стр. 12.
  4. ^ „Филогенија сисара” (PDF). katedre.vet.bg.ac.rs. стр. 74. слајд.
  5. ^ „Прилог VIII Заштићене дивље врсте на територији Републике Србије”. pravno-informacioni-sistem.rs.
  6. 6,0 6,1 Nowak 1999, стр. 1629—1630
  7. ^ Reichholf J, Steinbach G, Wendler F. 1983. Säugetiere. München: Mosaik Verlag GmbH. ISBN 978-3-570-01182-9
  8. ^ Haberl W. 2007. Dormouse Hunting in Slovenian Tradition. Dormouse Culture, Tradition & Myths. [1]

Литература

  • Nowak, RM (1999). „Fat Dormouse, or Edible Dormouse”. Walker's mammals of the world. Johns Hopkins University Press. стр. 1629—1630. ISBN 978-0-8018-5789-8.

Спољашње везе

Велико ратно острво

Велико ратно острво је речно острво у Београду које се налази на ушћу Саве у Дунав и ненасељено је. Према административној подели припада граду Београду, а налази се на територији градске општине Земун. Године 2005. увршћено је у списак природних добара Србије и дато на управљање ЈКП „Зеленило Београд“.

Највећи део острва прекривен је шумом, а за разлику од орнитофауне и флоре, на простору Великог ратног острва нема много врста сисара, због изолованости и честог плављења.

Први писани траг о острву датира из 1699. године када је оно описано као велико шумовито острво, док најстарији ликовни приказ острва датира из 1514. године. Током историје, острво је више пута мењало назив, а крајем 18. века добило данашњи. Од свог постанка, због значајног стратешког положаја имало је велику улогу у ратним операцијама. Острво је било стратешка тачка са које је Београд нападан и брањен, па је зато добило назив Велико ратно острво.

Данас се око две трећине острва користи као природни резерват за 196 врста птица, од којих су многе угрожене. На северном шпицу налази се мала пешчана плажа Лидо, док је остатак острва заштићен законом и његова урбанизација није дозвољена. Велико и Мало Ратно острво имају, међу очуваним влажним стаништима која се налазе у Београду највећу разноврсност у бројности животињских врста, посебно птица и биљних врста везаних за мочварна станишта. Острво представља тачку највећег биодиверзитета на територији Београда, када је реч о орнитофауни.

Заштићено природно добро Велико ратно острво обухвата две речне аде, Велико и Мало ратно острво, укључујући и спрудове који се могу јавити услед дејства водених струја а повезани су са адама. Велико и Мало ратно острво смештени су између 1172 и 1169 km тока Дунава, са заштитним појасом у ширини од 50 m водене површине, односно 70,1 m водостаја Дунава.

Острво је површине од око 210,66 ha, смештено је између два историјска језгра, београдске тврђаве и земунског средњовековног утврђења и незаменљив је елемент природе у центру Београда.

Дивљач у Србији

Дивљач у Србији је веома разноврсна и цењена у целој Европи. У дивљач спадају све животиње које се лове због укусног меса. Дивљач такође служи и за одстрел у спортском лову. У Србији постоји велики број врста дивљачи које су распрострањене у брдским и равничарским крајевима. Дивљач можемо поделити на крупну и ситну. У крупну углавном спадају папкари и звери, док у ситну зечеви, глодари, птице. Крупна дивљач је у Србији најзаступљенија на подручју Војводине због добро одржаваних ловишта као и богатог равничарског предела.

Дивљач делимо на две класе: Сисари, Птице.

Московска област

Московска област (рус. Моско́вская о́бласть) или Подмосковље (рус. Подмосковье) је конститутивни субјект Руске Федерације са статусом области на простору Централног федералног округа у европском делу Русије.

Административни центар области званично је град Москва, међутим, фактички управа је у граду Красногорску. Са становништвом од 7.095.120 (према руском попису становништва из 2010. године) који живи у подручју од 44300 km², то је један од најгушће насељених региона у држави и други је најзаступљенији савезни субјект. Московска област нема званични административни центар; њене јавне власти се налазе у Москви и на другим локацијама у области.Московска област је ограничена - на северозападу је Тверска област, Јарославска област на северу, Владимирска област на североистоку и истоку, Рјазањска област на југоистоку, Тулска област на југу, Калушка област на југозападу, и Смоленска област на западу. У центру је град Москва, који је засебан савезни субјект сама по себи. Област је високо индустријска, а главне индустријске гране су металургија, рафинерија нафте и машинство, исхрана, енергија и хемијске индустрије.

Србија

Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Србија без Косова и Метохије броји око 7 милиона становника, док са Косметом броји око 8,8 милиона становника. Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична валута је српски динар.

После словенских миграција на Балкану (6. век), Срби су у раном средњем веку основали неколико држава. Српско краљевство добило је признање од стране Рима и Византијског царства 1217. године, достигавши свој врхунац 1346. године као релативно кратковечно Српско царство.

До средине 16. века, читава модерна Србија била је у склопу Османског царства, све док га није прекинула Хабзбуршка монархија, која је почела да се шири према Централној Србији од краја 17. века, а одржавала је упориште у модерној Војводини. Почетком 19. века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је касније проширила своју територију.Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом Хабсбуршком круницом Војводине (и другим територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Република Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006. године и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву) прогласиле су независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, а приступа Светској трговинској организацији. Од 2014. године земља преговара о приступању у Европској унији са перспективом придруживања Европској унији до 2025. године и једина је земља у садашњем програму проширења која је од Слободне Куће названа „слободном”.Србија се од 2007. године формално придржава политике војне неутралности. Економија је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом. Земља је високо рангирана на индексу хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу глобалног мира (54).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.