Обедска бара

Обедска бара налази се у југоисточном Срему између насеља Купиново, Обреж, Грабовци и реке Саве, свега 40km западно од Београда. Уже подручје Обедске баре чини корито такозвана „Потковица“ и виши део терена купинске греде такозвано „Копито“. Специјални резерват природе Обедска бара се простире на површини од 9820 хектара, а заштитна зона на 19 611 хектара.

Корито Обедске баре је остатак напуштеног корита Саве, чији главни ток сада тече јужније. Још пре 6000 година овде је протицала претеча реке Саве, а пре 4500 година њен споредни ток, да би се пре 2000 година формирала мртваја, од које је настала мочвара какву познајемо.

Обедска бара је повезана са реком Савом само током високих водостаја каналом Ревеница. Током ниских водостаја Саве вода отиче каналом Вок. Обедска бара се напаја водом и дотоком подземних вода и сливањем површинских вода са лесне заравни. Већина окана и бара пресуши у време сушних година и при крају лета.

Специјални резерват природе Обедска бара
IUCN категорија IV (станиште)
Obedska bara 2
Обедска бара
Мапа са локацијом заштићене области Специјални резерват природе Обедска бара
Мапа са локацијом заштићене области Специјални резерват природе Обедска бара
Мјесто Србија
Најближи градШабац
Координате44°43′27″N 19°52′46″E / 44.72417° СГШ; 19.87944° ИГДКоординате: 44°43′27″N 19°52′46″E / 44.72417° СГШ; 19.87944° ИГД
Површина19.611 ha
Основано1951. године
Управљачко тијелоСрбија

Флора и фауна

Данас постоје десетине водених, мочварних, шумских и ливадских заједница са најзанимљивијом заједницом птица, 91 врстом гнездарица и 128 врста пролазница, зимовалица и луталица. Укупно је пребројано око 58.000 парова птица. Ту су следеће врсте птица: чапља кашикара, мала бела чапља, црна рода, бела рода, патка црнка, орао кликтавац, орао белорепан, црна луња, соко ластавичар, беловрата мухарица, црвенрепка и црногрла стрнадица. Од осталих животињских врста је занимљива риба чиков (аутохтона врста), змија шарка (једина отровница ових крајева), али и дивља мачка, куна златица, видра и више врста љиљака (слепих мишева).

Ретке биљне врсте су: тестерица, бели локвањ, жути локвањ, алдрованда, барска папрат, барски петолист, мочварна орхидеја, иђирот, дугороги орашак, барска коприва и мешика. Као природни споменик заштићено је једно стабло црне тополе.

Историјат резервата

Аустроугарски двор 1874. је прогласио ово подручје царским ловиштем и заштитио га. Године 1919. постаје заштићено краљевско ловиште династије Карађорђевић да би 1951. решењем Завода за проучавање природних вредности НР Србије проглашен за заштићени резерват. Садашњи статус Специјалног резервата природе је стекао 1993. године актом Владе Републике Србије. Тада је подељен на три дела са различитим степенима заштите.

Специјални резерват природе „Обедска Бара“ је под посебним режимом заштите и уписан је према Рамсарској конвенцији у списак мочвара од међународног значаја 1977. године. Сем тога, 1989. године је на основу ИБА пројекта сврстан у списак подручја од изузетног значаја за птице Европе.

Види још

Литература

  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.

Спољашње везе

Географија Војводине

Војводина се састоји из три веће географска региона које пресецају веће реке Тиса и Дунав.

Војводина је аутономна покрајина Републике Србије и простире се на 21.500 km² (24,3% Србије). Налази у Панонској низији, региону у средњој Европи. Граничи се на северу са Мађарском, на истоку са Румунијом, на западу са Хрватском и на југозападу са Босном и Херцеговином (Републиком Српском). Јужна граница Војводине је административна граница према централној Србији, коју већим делом чине реке Дунав и Сава.

Грабовци (Рума)

Грабовци су насеље у Србији у општини Рума у Сремском округу.

Село се налази у јужном делу општине Рума. Према попису из 2011. било је 1189 становника.

Купиново

Купиново је насеље у Србији у општини Пећинци у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 1866 становника.

Манастир Обед

Манастир Обед (Обеда) припада Епархији сремској Српске православне цркве. Налази се у близини села Купинова, општина Пећинци.

Меандар

Меандар је појам за ријеку која кривуда у облику латиничког слова S. Назив је добио по ријеци Меандру у Турској (тур. Büyük Menderes). Меандар може бити и назив за саме окуке кривудаве ријеке.

Обично се јавља код равничарских токова а настаје ерозивним дјеловањем воде на земљиште око корита ријеке. Вода се не креће праволинијски већ вртложно и по инерцији. Због овога ерозија дјелује на поједине тачке корита различито. Најслабије је дејство дуж конвексних а најјаче дуж конкавних страна. Вода постепено руши конкавне обале, и временом се добија облик меандра.

Изузетак је укљештени меандар.

На меандру се разликује врат (најкраћи размак између конкавних обала једног меандра) и дужина - растојање на ријеци од почетка до завршетка врата. За вријеме поплаве вода прелива меандре, па вода потече краћим током.

Мртваја

Мртваја је влажно станиште настало у бившем кориту долинске реке одвајањем некадашњег меандра од новог речног тока. Стога је најчешће облика меандра, тј. латиничног слова U.

Позната мртваја, уједно и највеће рамсарско подручје у Србији, је Обедска бара.

У географској литератури мртваја представља меандар који је пресекла река и створила језеро. Има карактеристичан кривудав и потковичаст облик, а најчешће се јавља у долинским пределима. Мртваја спада у групу речних језера. На нашим просторима оваква језера се јављају у Панонској области око Саве и Тисе. — Обедска бара, Окањ, Русанда, Острово, Копово, Живача и др.

Обреж (Пећинци)

Обреж је насеље у Србији, Ап Војводина, Сремски округ, Општина Пећинци, налази се на самом ободу познатог резервата природе Обедске баре. Према попису из 2011 има 1890 становника.

Обреж се први пут спомиње под овим именом у 16-ом веку. Мада у селу и околини постоје докази о постојању Келтских насеља још из старог века и раног бронзаног доба. Црква Преображења Господњег је изграђена у 16 веку,у неколико наврата током првог и другог Светског рата је рушена и спаљивана а касније обнављана. До Другог светског рата у Обрежу је живео велики број Немаца који су имали своју школу, цркву и гробље,после рата су протерани а црква и школа спаљени.

Овде се налази храм Преображења Господњег Српска православна црква у Обрежу.

У селу се налази основна школа "Душан Вукасовић Диоген",и вртић и предшколска установа "Влада Обрадовић Камени".

У селу се налазе базени и ресторан "Арена Обреж", хотел "Обедска бара" у чијем склопу је и излетиште, етно ресторан и рибњак "Дим племе", НИС бензинска пумпа, ловачки дом, терен Фк Граничара "Стадион по липама", и још неколико мањих приватних предузећа.

Становништво је углавном запослено у фирмама у Шимановцима и Београду, док су пољопривреда, сточарство и сеча шуме додатан начин за долазак до прихода, као и скупљање печурака, пужева, лековитог биља, а последњих година и експанзија тражењa тартуфа.

Познати људи из Обрежа су професор Паја Радосављевић који је иначе био велики пријатељ Николе Тесле, народни херој Миленко Веркић Неша, фудбалер Милош Јосимов, кошаркаш Живко Мисирача, водитељ и победник реалитија Сурвајвер Андреј Маричић (Владимир Влајковић), певач Небојша Плавшић, бивши ММА шампион Миљан Ђурашиновић.

Општина Пећинци

Општина Пећинци налази се у доњем Срему, близу реке Саве, јужно од ауто-пута Београд-Загреб. Једна је од мањих општина у Војводини, с већим бројем насељених места. Општина има 19.720 становника. Пећинци, као управно-административно седиште општине, удаљени су од Београда 43 км, Сремске Митровице 30 км, Руме 15 км, Старе Пазове 19 км, Инђије 22 км и Шапца 40 км. Ради се о типично руралној општини, са малом средњом густином насељености и високим процентом активног пољопривредног становништва.

Пећинци

Пећинци су насеље и седиште општине Пећинци у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 2581 становника.

Пећинци су једино село које је општински центар у Срему. Изразито пољопривредно подручје, са значајним учешћем сточарства. Последњих година све више се развија повртарство, посебно производња бостана. Фабрика шећера је највеће привредно предузеће. Познати туристички локалитет је Обедска бара.

Овде се налази Српски музеј хлеба у Пећинцима.

Подлужје

Подлужје је мала географска регија у југоисточном Срему. Западни део Подлужја спада у територију АП Војводине, а источни у територију града Београда.

На територији регије налазе се Манастир Фенек, Обедска бара и остаци средњовековног краљевског града Купиника (данашње село Купиново).

Разноротка

'Разноротка' је строго заштићена врста хетероспорне папрати која расте на мочварном земљишту или на влажним ливадама.

Рамсарска конвенција

Рамсарска конвенција је конвенција о мочварама међународне важности као хабитатима водених птица. Потписана је 2. фебруара 1971. године у иранском граду Рамсару. Представља споразум националних влада који упоставља међународну сарадњу при заштити мочвара, њихових функција и биолошке разноврсности. Дан усвајања конвенције проглашен је Међународним даном заштите мочвара. Рамсарска конвенција данас укључује 163 држава, заштићено је 2062 мочвара и мочварних подручја чија укупна површина прекрива 197.258.541 хектара.

Резервати природе Србије

Резервати природе су подручја са специфичним природним одликама који представљају очуване, јединствене, ретке, ендемореликтне и посебне целине, заштићене законом. Резерват природе може бити строги или специјални. Строги резервати су намењени искључиво очувању природног фонда и научно-истраживачком раду и посматрању. Специјални резервати имају неизмењени и добро очуван екосистем у којем је човеков утицај сведен на минимум, а на основу намене могу се издвојити хидролошки, орнитолошки, геолошки, ихтиолошки, палеонтолпошки и др.

Речно језеро

Речно језеро је тип језера који настаје ерозионим или акумулационим радом речне воде. Овакав тип језера је бројан у низијским пределима где брзина тока реке слаби и кривуда. Ерозиона речна језера су мртваје и она настају меандрирањем реке и одсецањем меандра у коме се вода ујезерава. Она су издуженог или полумесечастог облика. Акумулациона речна језера се називају још и травертинска, а настају у проширењима речних долина, где се акумулира већ количина воде.

Овој групи могу се приписати и приморска језера (лагуне и лимани), која представљају потопљена ушћа река.

Рипаљка

Рипаљка је водопад на реци Градашници. Налази се на планини Озрен, 5 km од Сокобање. Први је споменик природе у Југославији заштићен законом из 1948. године. Према наводима Јована Цвијића, ово је био највиши водопад Србије у тадашње време.

Рипаљка спада у групу акумулативнних водопада. Налази се на надморској висини од 420 метара, а он сам висок је 17,5 метара. Током лета и јесени река Градашница пресушује, тако да и водопад нестаје. Рипаљка је добила назив према речи рипнути, која се у овом делу Србије користи за појам „скочити”.Водопад Рипаљка један је од најлепших водопада у Србији. Налази се на само само пар десетина метара испод самог улаза у круг Специјалне болнице на Озрену, на 5 km од Сокобање. Настао је на речици Градашници, која се испод Сокобање улива у реку Моравицу.

Састоји се из 11 одсека чија је укупна висина око 40 метара, а највећи од њих висок је 11 метара и познат као Велика Рипаљка. Испод њега је један мањи водопад висине 5 метара, а остали су мањи, од 0,5 до 2 метра. Око њих се налази бујна вегетација, па се готово и не виде. Посетиоци који први пут долазе мешају га са мањим слапом који се налази на горњем крају језера-рибњака, у кругу Болнице.

Рипаљка је једна од незаобилазних атракција овог краја и међу омиљеним код посетиоца Сокобање. Ако желите да имате слику са овог места, најбоље је да га посетите почетком пролећа. Услед топљења снега и киша, велика количина воде која пада са висине од 11 метара представља импозантан призор.

Заштићено природно добро угрожено због водоснабдевања. Иако један од најлепших водопада Србије, често му се због водоснабдевања Сокобање и Озрена одузима биолошки минимум, па се дешава да током лета пресуши. Ово је посебно чудно када се има у виду да Рипаљка спада међу прва заштићена природна добра у Србији.

Прво подручје које је заштићено на територији данашње Србије била је Обедска бара, стављена под заштиту још 1874. године. Прва заштићена природна добра у Србији били су шумски резервати Оштрозуб, Мустафа и Фељешана у околини Мајданпека и водопад „Велика и мала Рипаљка” у околини Сокобање, заштићен 1949. године. Према наводима Јована Цвијића (1865—1927), ово је био највиши водопад Србије у тадашње време.

Интересантно је да је водопад држава узела под заштиту након што је Болница на Озрену израдила елаборат о изградњи хидроцентрале на овом месту. Ова централа требало је да снабдева струјом санаторијум и Сокобању, а изградња је почела 1947. године. Након што је 1949. године почела испорука струје, Завод за заштиту и научно проучавање природних реткости у НР Србији донео је решење о заштити мале и велике Рипаљке. Како би се „сачувала научна, естетска и природна реткост у овим крајевима” наложено је и да се до 1. маја 1950. године хидроцентрала поруши и уклони.

Списак мочвара у Србији

Ово је списак мочвара у Србији.

Бара Затоња (Широка бара) 44°57′1.8″N 20°20′4.2″E

Бара Колда 45°11′3.48″N 20°34′28.56″E

Бара Црвенка 45°28′15.6″N 20°15′11.88″E

Бара Шубарка 45°17′49.2″N 20°43′46.2″E

Велика бара (Јасенска) 44°42′5.76″N 20°5′1.32″E

Велика Слатина (бара) код опова45°3′21.6″N 20°28′51.6″E

Велики сигет 46°5′50.64″N 20°10′52.32″E

Гуштерице 45°49′15.6″N 18°58′34.68″E

Дарашка бара 45°48′26.28″N 18°53′53.52″E

Делечир 45°43′37.2″N 20°16′40.44″E

Зелене баре 44°54′27.36″N 19°32′52.08″E

Зидине 45°47′55.68″N 20°15′43.92″E

Казук 45°44′20.76″N 18°55′40.44″E

Карамејдани 43°5′42.72″N 20°6′46.08″E

Карапанђа 45°53′12.12″N 18°51′30.96″E

Кечкелер (Рондетлер, Линово) 45°52′37.56″N 20°19′28.2″E

Ланиште 45°45′19.08″N 20°15′21.96″E

Ливаде 45°21′36″N 20°55′39.36″E

Лудошка бара (Јарковац) 45°15′21.96″N 20°40′20.64″E

Мали рит 44°54′46.8″N 20°37′17.04″E

Млака (Водоплав) 45°14′13.56″N 20°48′48.6″E

Мостонга 45°49′17.4″N 19°4′19.56″E

Обедска бара 44°43′22.08″N 19°56′51.72″E

Пактово 45°40′24.96″N 20°16′33.24″E

Пашњак (Кереш) 46°1′26.4″N 19°57′36″E

Пеглајз 45°19′19.2″N 20°23′0.96″E

Посавље 44°49′39.36″N 19°41′40.92″E

Рит 45°24′32.76″N 20°54′10.44″E

Самарин 45°20′9.96″N 20°58′12.72″E

Сурзије (Рогач, Гатиште) 45°19′8.04″N 20°40′34.32″E

Тоња (Козјак) 45°11′16.08″N 20°0′57.96″E

Ћирил бара (Сенајске баре) 44°49′45.84″N 19°43′12.72″E

Утрина 44°57′42.48″N 20°37′24.24″E

Царска бара (Ревеница) 45°15′0.36″N 20°24′0.72″E

Чуруг 45°12′59.76″N 20°30′56.16″E

Краљево језеро (Јарош Кањижа) 46°6′12.24″N 19°59′21.84″E

Тврђава "Купиник" у Купинову

Тврђава „Купиник“ у Купинову се налази доњем Срему поред села Купинова, која је подигнута крајем 13. или у првој половини 14. века као војно–гранично утврђење угарског краља. Представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.

Купиник је смештен на малом острву у мртваји реке Саве, познатој данас као Обедска бара. Грађен је од ломљеног камена споља обложеног опеком. Град је неправилне четвороугаоне основе (57x57 m), са истуреним округлим кулама на угловима. Улаз је био кроз пету кулу на североисточном бедему. Око бедема се налазио ров, највеће дубине од 3 m и ширине од 17 m на улазној страни. У граду су постојали стамбени објекти, али о њима се не зна ништа пошто археолошка ископавања нису вршена.Први писани помен о Купинику су две повеље краља Жигмунда из друге половине 14. века. Почетком 15. века град прелази у руке српских деспота. Због опасности од Турака утврђен је боље и савременије. Прерађују се поједини делови и целине тако да од утврђења за ратовање хладним оружјем постаје утврђење са топовским кулама (северном шестоугаоном, а источном осмоугаоном). Деспот Ђурађ Бранковић је своју дворску цркву посвећену Св. Луки саградио поред утврђења и повезао их мостом.

Туризам у Војводини

Аутономна Покрајина Војводина је аутономна покрајина у Србији, која се налази на северном делу државе, у Панонској низији Централне Европе. Нови Сад је највећи град и административни центар Војводине, и други по величини град у Србији. Војводина има преко 1,93 милиона становника (отприлике 21,56 % становништва Србије). Војводина има мултиетнички и мултикултурални идентитет, са већим бројем механизама за промоцију мањинских права; постоји више од 26 етничких група у овој покрајини, која има шест званичних језика.Већи део Војводине је равница, али има неколико планинских области, као што су Фрушка Гора, Вршачке планине, Тителски брег и Загајичка брда, као и песковитих подручја, као што су Делиблатска пешчара (са надимком „Европска Сахара") и Суботичка пешчара.

Такође има пуно водених површина у Војводини, укључујући реке, језера, баре и вештачке канале који се користе за пољопривредну производњу и водени саобраћај (најпознатији од њих је Канал Дунав-Тиса-Дунав). Главне реке у овом пределу су Дунав, Сава, Тиса, Бегеј, Тамиш, Караш, Босут итд, док су главна језера и баре Палићко језеро, Лудошко језеро, Лединачко језеро, Русанда и Обедска бара.

Финансијска касарна у Купинову

Финансијска касарна у Купинову, месту у општини Пећинци, подигнута је у 18. веку, за потребне граничарске службе, у време Војне границе. С обзиром да је у Купинову тада постојала скела са живим прометом, претпоставља се да су у кући боравили финансијски службеници — цариници. Отуда и назив „Финансијска касарна“.Представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.

Специјални
резервати природе
Општи
резервати природе
Специјални
  • природни резервати
Научно-истраживачки
резервати
Резервати за
одржавање
генетског фонда
Строги
природни резервати

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.