Обала Слоноваче

Обала Слоноваче (франц. Côte d’Ivoire), или званично Република Обала Слоноваче (франц. République de Côte d’Ivoire), у дипломатској преписци се користи непреведено име Република Кот д' Ивоар или краће Кот д' Ивоар[2][3][4], позната и као Обала Слонове Кости или Кот д’Ивуар, је земља у западној Африци која граничи са Либеријом, Гвинејом, Малијем, Буркином Фасо и Ганом са западне, северне и источне стране, док се са јужне стране налази Гвинејски залив.[5] Економски развој ове некада најразвијеније земље западне Африке заустављен је грађанским ратом који је земљу поделио на два дела. Рат је окончан крајем 2007. године.

Република Обала Слоноваче
Rèpublique de Côte d'Ivoire  (француски)
Крилатица: Јединство, дисциплина и рад
(франц. Unitè, Discipline e Travail)
Химна: Песма Абиџана
(франц. L'Abidjanaise)
Положај Обале Слоноваче
Главни градЈамусукро
Највећи градАбиџан
Службени језикфранцуски
Владавина
 — ПредседникАласан Утара
 — Привремени потпредседникДанијел Каблан Данкан
 — Председник ВладеАмаду Гон Кулибали
Историја
НезависностОд Француске
7. август 1960.
Географија
Површина
 — укупно322.460 km2(67)
 — вода (%)1.4
Становништво
 — 2014.[1]22.671.331(53)
 — густина70,31 ст./km2
Економија
ВалутаЦФА франак
Остале информације
Временска зонаUTC 0
Интернет домен.ci
Позивни број+225

Историја

Није много тога познато о Обали Слоноваче из периода пре доласка европских бродова 1460.тих година. Главне етничке групе су се населиле не тако давно из суседних подручја. Народ Кру је мигрирао из Либерије око 1600.; Сенуфо и Лоби мигрирали су према југу из Буркине Фасо и Малија. Тек у 18. и 19. веку народ Акан, укључујући Бауле, мигрирао је из Гане у источне делове земље, а Малинке народ је мигрирао из Гвинеје у северозападни део земље.

До колонијалног доба није постојала никаква државна организација на југу Обале Слоноваче. На северу земље се од 11. до 13. века појавио утицај сахелских краљевстава, као што је Краљевина Мали. У исто време овде се појавио ислам и то путем трговачких веза и ратних похода.

Португалци су од 15. века трговали са приморским племенима, али од 17. века их потискују Французи. Обала Слоноваче је француска колонија од 1893. У поређењу са суседном Ганом, Обала Слоноваче није претрпела пуно трговином робља.

Први председник Обале Слоноваче после стицања независности 7. августа 1960. био је Феликс Упуе-Боањи, бивши фармер какаоа, синдикални вођа и први министар у Влади Француске афричког порекла. У то време Обала Слоноваче је била економски најнапреднија земља западне Африке, која је била прва у свету по производњи какаоа и трећа по производњи кафе. Земља је привукла многе европске стручњаке, а привредни раст је дуго износио близу 10% годишње. Улуе-Боањи је земљом владао у једнопартијском систему. Своје родно село Јамасукро је изградио и радио на томе да се главни град премести на ову локацију у центру земље, што се остварило 1983. У етнички и религијски подељеној земљи трудио се да не фаворизује ниједну заједницу. Преминуо је 1993.

Нови председник Анри Конан Бедије заоштрио је међуетничке односе у земљи, у коју су се традиционално досељавали људи из суседних земаља. Забранио је свом ривалу са севера земље, Аласану Утари да се кандидује за председника, јер наводно није имао држављанство Обале Слоноваче. Бедијеа су са власти сменили незадовољни официри предвођени генералом Робером Гвејем.

059 French Foreign Legion
Наоружани грађани Обале Слоноваче поред оклопног возила француске Легије странаца.

На изборима 2000. за председника је изабран Лоран Багбо који је тиме окончао војну власт. Врховни суд је из избора поново дисквалификовао Аласана Утару. Ово је изазвало протесте његових присталица са севера земље, и септембра 2002. избила је побуна у више градова. Војска је осигурала Абиџан, али је изгубила контролу над севером државе. Ту су се учврстили побуњеници са центром у граду Буаке. Француске снаге су помогле режиму у Абиџану да се одбрани од претњи са севера, а Аласан Утара се склонио у француску амбасаду, јер му је спаљена кућа. Тиме је започео грађански рат у земљи између севера и југа. Иако се већина борби окончала до краја 2004, земља је остала подељена.

Избори за председника су коначно организовани крајем 2010. на целој територији земље и под међународним надзором. У другом кругу 21. новембра 2010, гласало се између актуелног председника Лорана Багбоа (чији је легални мандат истекао 2005) и Аласана Утаре.[6] Изборна комисија је 2. децембра потврдила да је победио Утара односом гласова 54% према 46%. Уставно веће је поништило ове резултате, затворило границе земље, и прогласило Багба за победника избора. После вишемесечног двовлашћа, и сукоба у којима је погинуло више од 1000 људи, Лоран Багбо се предао.[7]

Политика

Обала Слоноваче је подељена на 34 департмана.

Обалом Слоноваче управља конституција која је изабрана на јавном референдуму у јулу 2000. На челу државе је изабрани председник, који поставља премијера на челу владе. Председник и премијер се саветују на савету министара који је изабрао премијер. Председника и 225 чланова једнодомне Генералне скупштине бира народ универзалним правом гласа на термин од пет година.

Главне политичке странке у Обали Слоноваче су: Демократска странка Обале Слоноваче (PDCI; Parti Démocratique de la Côte d’Ivoire), социјалдемократски Народни Фронт Обале Слоноваче (FPI; Front Populaire Ivoirien), и центристички Збор Републиканаца (RDR; Rassemblement des Républicains). PDCI је била једина легална политичка странка од 1960. до 1990, када је усвојен вишестраначки систем. Задржала је контролу над државом док њихов вођа није истеран војним ударом у децембру 1999. године. На изборима одржаним у децембру 2000. године и јануару 2001, FPI је добио највише посланичких мандата у Генералној скупштини, са 96 мандата напрема 94 за PDCI.

Судски систем укључује врховни суд који садржи уставни, судски, административни (управни) и порески дом. Високи суд правде је опуномоћен да суди владиним функционерима, укључујући и председника, за тешке злочине. Други судови су жалбени суд, суд државне безбедности и судови за разне друге случајеве.

Географија

Положај

Обала Слоноваче се налази се у Западној Африци. Излази на Атлантски океан. Површина јој је 322.460 km² и има око 16 милиона становника. Главни град је Јамусукро а остали су: Абиџан, Буаке, Данане, Ман, Далоа, Агбовил, Сан Педро и Корхого.

Рељеф

Ivory Coast Topography
Физичка мапа Обале Слоноваче

Уз море је низија, а у унутрашњости су брда. Највиши врх је 1.750 m. Обала Обале Слоноваче оивичена је са неколико великих и дубоких лагуна, од којих је већина неприступачна бродовима због плићака у близини обале. Ограничавајући обалу, зона густих тропских шума простире се око 265 km ка унутрашњости на истоку и западу и око 100 km у центру. Даље од овог на северу и центру лежи пространа савана. Западни део државе је таласаст, са планинским ланцима у регијама Одиен и Ман. Неколико врхова је више од 1500 m.

Воде

Главне реке су Сасандра, Бандама и Комое, од којих ниједна није пловна више од 65 km због брзе и плитке воде током сушне сезоне.

Клима

Клима је тропска влажна, а на самом југу екваторијална. Јужни део Обале Слоноваче има тропску климу, која је врела и влажна са јаким кишама. Температуре варирају од 22 °C до 32 °C, и најјаче кише падају од априла до јула, и у октобру и новембру. Даље од обале, у савани, температурне разлике постају екстремније, по ноћи у јануару температура се спушта до 12 °C, а по дану у лето диже се преко 40 °C. Просечне падавине износе 2100 mm у приобалном Абиџану и 1200 mm у Буакеу, лоцираном на средишњој равници државе.

Флора и фауна

Централни појас Обале Слоноваче је прекривен шумом са преко 225 врсти дрвећа, међу којима су неке драгоцене врсте дрвећа као што су: обече, махагони, ироко, макоре и сипо. Животињски свет државе укључује: шакала, хијену, пантера, слона, шимпанзу, крокодила, разне гуштере и отровне змије.

Привреда

Слабо развијена земља која осећа последице колонијализма. У њеној привреди велики капитал имају Американци, Французи и остале европске земље. Највише људи је запослено у пољопривреди 79%. Главни производи су; шећерна трска, каучук, кафа, какао, банана, кикирики, кукуруз, шећерна репа, просо, соја и кромпир. Индустрија; електротехничка, дрвна, рафинерија нафте, хемијска, прехрамбена, производња алуминијума, кожна, текстилна. Руде; дијаманти, злато, нафта, манган, боксит, гвоздена руда.

Привреда Обале Слоноваче је углавном пољопривредна, са 60% од укупне радне снаге запослене у пољопривреди и шумарству. Међутим, влада покушава унети разноликост у економију да избегне зависност од малог броја извозних усева. Просечан буџет израчунат је на приближно 1,8 милијарди амер. долара прихода и отприлике исто толико трошка.

Главни уновчени усеви Обале Слоноваче су какао, кафа, памук и ананас. Она је један од водећих светских произвођача какаоа, који броји преко 40% зараде у извозу, и један је од највећих афричких произвођача кафе, такође. Влада је охрабрила производњу памука и ананаса да унесе разноликост у привреду, која је патила осамдесетих када су цене какаоа и кафе значајно опале. Други усеви који су развијени су за извоз су палмина језгра и каучук. Најчешћи усеви за локалну употребу су: јам, маниок, боквица, пиринач и кукуруз. Влада је покренула програме да оствари самодовољност хране.

Производња дрвене грађе је од главне привредне важности за Обалу Слоноваче. Најважније извозно дрвеће је махагони, ироко, сипо, обече и макоре. Око 12,1 милиона m³ дрвене грађе је произведено у 2002. Рибарство се води дуж обале; улов 2001. године је био 74.581 метричких тона.

Нафта у трговачким вредностима је пронађена 1977. године у близини обале, а производња је почела 1980. год.; производња 2001. године је била 4,4 милиона барела. Обала Слоноваче је, такође, произвела око 75.000 карата дијаманата у 1996. године, а ископавање злата је почело у раним деведестим. Индустрија укључује фабрике за производњу хране, текстилне фабрике и фабрике за производњу тесане грађе, рафинерије уља, фабрике за монтажу бицикала и аутомобила, и производњу шперплоче, намјештаја, цемента, челичних контејнера, обуће, и алумнијумских табли.

Обала Слоноваче је чланица Западноафричке Монетарне Уније, коју чини шест нација. Валута је CFA франак, пуштен у оптицај од стране Централне Банке за Државе западне Африке (697 CFA франака је једнако 1 амер. долару, просек из 2002). Заменска стопа да је 50 CFA франака једнако једном француском франку је била у снази од 1948. до 1994. године, када је смањена вредност CFA франка за 50%.

У 2000. години извоз је износио 3,6 милијарди амер. долара, а увоз је био 2,5 милијарди амер. долара. Главни трговачки партнери за извоз су Француска, Холандија, Немачка, Италија, Буркина Фасо и САД; најважнији партнери за увоз су САД, Гана, Немачка и Италија.

Лука Абиџан је једна од најзаузетијих у Западној Африци. Постоји нова лука Сан Педро, која је повезана са Малијем железницом. Железница повезује Абиџан са Бобо Диуласом и Уагадугуом у Буркини Фасо. Укупна дужина железничких пруга које функционишу у држави је 639 km. Само мали део од укупних 50.400 km улица је асфалтиран. Влада управља са неколико радијских и телевизијских станица. У 2000. год. 135 радио-пријемника и 55 телевизора је ишло на 1000 становника. Обала Слоноваче је имала 20 главних телефонских линија за сваких 1000 људи у 2002. год.

Становништво

Становништво Обале Слоноваче је разнолично, састоји се од преко 60 етничких група. Главне групе укључују људе Акан говорног језика на југоистогу, Кру на југозападу, Волтаик групе на североистоку и Мандинка (такође познати и као Мандинго или Малинке) и јужни Манд људи који се налазе на северозападу. Постоји и значајна Либанска заједница.

У Обали Слоноваче живи приближно 24.400.000 становника. Просечна густина насељености је 55 особа на km².

Процењено је да 37% људи прати традиционалне религије; 40% су Муслимани и 24% су хришћани, углавном Римокатолици. Француски је званични језик нације; такође се говоре и бројни афрички језици.

Највећи градови су: Абиџан, са становништвом од 3,8 милиона људи (2000. процењено, највећи град), Буаке (1988, 329.850) важан управни и трговински центар. У друге урбане центре спадају Далоа (121.842); Гагноа, маркетиншки град и Ман. Јамусукро (1990, 120.000), између Буафлеа и Димбокроа, именован је новим главним градом 1983, али многе владине канцеларије су остале у Абиџану.

Образовање у Обали Слоноваче је слободно, примарно образовање је обавезно. Огроман телевизијски едукациони програм је започет у раним седамдесетим. У 2000. године и 2001. године само 79 % деце основношколског узраста и 23% средњошколског узраста је било уписано у школу. Национални Универзитет Обале Слоноваче (1958), у Абиџану, годишње похађа око 21.000 ученика. Знатан број унапређених студената студира у иностранству. Процењено је да је 52,3 % одрасле популације писмено .

Модернизовани сектор популације Обале Слоноваче је под великим утицајем француске културе. Домородачка култура државе остаје снажна, међутим, добро је позната по уметничким креацијама, посебно маскама. Француски језик је готово универзално кориштен у писаној литератури Обале Слоноваче, доводи до искључивања афричких језика.

Еколошки проблеми

Обала Слоноваче је некад имала највеће кишне шуме у Западној Африци, али је искориштавањем дрвећа у индустрији и поступком сече и паљења, покривеност шумама смањена на 22,4% од укупне површине државе. Године 1996. влада је забранила извоз дрвета, али илегална сеча шума се наставља.

Пољопривредници су на огромним површинама некадашњих шума посадили кафу и какао, који добро успевају у богатом тлу. Након што је 1960. године проглашена независност Обале Слоноваче од Француске, двосмислена земљопоседничка политика је охрабрила многе пољопривреднике у држави да се одрекну непродуктивне земље и да секу шуме. Од шездесетих година засађено је неколико десетина хиљада садница, али стопа крчења шума је премашује.

Привредна зависност Обале Слоноваче од пољопривреде је довела до експлоатације природних ресурса државе у времену економских тегоба. Током осамдесетих, кад је цена какаоа и кафе пала широм света, Обала Слоноваче је повећала извоз дрвета да надокнади за смањени пољопривредни приход.

Премда је 6,2% укупне површине службено заштићено као национални паркови и резервати, досељени пољопривредници настављају да уклањају шуме и сеју усеве у заштићеним подручјима. Обала Слоноваче је забранила лов 1973. године, али бесправан лов и даље прети животињском свету.

Обала Слоноваче је ратификовала међународне договоре у намери да се заштити биљна разноврсност, угрожене врсте, тропске шуме, мочваре и озонски омотач. Такође је потписала одредбе које ограничавају поморско загађење и опасан отпад.

Референце

  1. ^ Национална агенција за статистику - податак пописа на дан 15. маја 2014.[1]
  2. ^ „Институт за српски језик”. Архивирано из оригинала на датум 21. 10. 2016. Приступљено 10. 01. 2017. Текст „ Саопштење ” игнорисан (помоћ)
  3. ^ Политика Online - Српска политика и српска филологија
  4. ^ [2] Министарство спољних послова Републике Србије, Билатерални односи са страним државама
  5. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  6. ^ Agnero, Eric (10. 11. 2010). „Ivory Coast postpones presidential runoff vote”. CNN. Приступљено 11. 11. 2010.
  7. ^ „Ivory Coast's Laurent Gbagbo arrested”. bbc. 11. 4. 2011. Приступљено 11. 4. 2011.
.ci

.ci је највиши Интернет домен државних кодова (ccTLD) за Обалу Слоноваче (Côte d'Ivoire).

Афрички куп нација

Афрички куп нација (енгл. African Nations Cup (неформално и African Cup of Nations) је главно фудбалско такмичење афричких репрезентација. Игра се у организацији Афричке фудбалске конфедерације КАФ (франц. Confederation Africane de Football). Одржава се сваке друге године од 1968., а пре се одржавало у неправилним размацима.

На првом Афричком купу нација 1957. године учествовале су само три репрезентације: Египта, Судана и Етиопије. Била је ту и Јужна Африка, али је дисквалификована због политике апартхејда коју је пороводина њена влада. Избачена је и из Афричке фудбалске конфедерације у коју се вратила 1992.

Број учесника на првенствима се повећавао, тако да су скоро све афричке државе биле укључене у такмичење, па су се морале организовати и квалификације за учешће у завршном делу, тако да је број учесника у завршници 1998. године достигао шеснаест.

Афричко првенство у рукомету за жене

Афричко првенство у рукомету за жене је такмичење националних женских репрезентација Африке које се одржава сваке две године од 1974. у организацији Афричке рукометне конфедерације (Confédération Africaine de Handball. CAHB). Поред освајања титуле првака Африке, првенство такође служи као квалификациони турнир за Летње олимпијске игре и за Светско првенство у рукомету.

Одржано је 19 првенстава. Број учесника је био променљив од 4 на почетку, до 8 колико их је било на последњем првенству. На свим првенствима није је учествовала ниједна репрезентација. Женске репрезентације Обале Слоноваче и Републике Конго учествовале су по 18 пута, затим, репрезентација Анголе 16 и Алжира 15 пута.

Укупно је учествовало 18 репрезентација, од којих 9 су освајале медаље. Највише освојених титула има Ангола 10, која је и актуелни првак Африке.

Грб Обале Слоноваче

Грб Обале Слоноваче је званични хералдички симбол афричке државе Републике Обале Слоноваче. Грб је у употреби од 2001. године.

Западна Африка

Западна Африка је најзападнија регија афричког континента. Геополитички се УН-ова дефиниција западне Африке подудара са најуобичајнијим препознавањем регије, а укључује следећих 17 земаља :

На УН-овом списку земаља регије такође се налази и Света Јелена, британску прекоморску територију у Јужном атлантском океану.

У ширем географском смислу, у ову регију се понекад укључују и Магреб. Магреб у (арапском језику значи „западно“), и односи се на регију у северозападној Африци у којој се налазе Мароко (заједно са Западном Сахаром), Алжир, Тунис и (понекад) Либија (види Северна Африка).

Западна Африка је подручје са великим распоном географије, биорегија и култура. Орентисана је западно од имагинарне осе север-југ углавном на подручју које се данас назива Афричком удубином. Атлантски океан формира западне и јужне границе регије. Северну границу чини пустиња Сахара, а најсевернији део регије уопштено се сматра Нигерски прегиб. Источна граница је мање прецизна, па је неки смештају на Бене Тру, а други на линију која иде од планине Камерун до језера Чад.

Модерне границе савремених западноафричких држава одражавају некадашње колонијалне границе које прелазе етничке и културне линије, па често деле појединачне етничке групе између двеју или више држава.

Назива се још и Гвинејском Африком, тај назив је добила због тога што излази на Гвинејски залив.

Застава Обале Слоноваче

Застава Обале Слоноваче је усвојена 4. децембра 1959. године.

Састоји се од три једнака вертикална дела наранџасте, беле и зелене боје. Наранџаста боја представља земљу, саване и њихову плодност, бела представља мир, а зелена наду и шуме ове земље.

Иако је слична заставама Ирске и Италије направљена је по узору на заставу Француске.

Обала Слоноваче на Светском првенству у атлетици на отвореном 2011.

Обала Слоноваче је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2011. одржаном у Тегуу од 27. августа до 4. септембра. Репрезентацију Обале Слоноваче представљало је двоје атлетичараа (1 мушкарац и 1 жена) у 3 дисциплине (2 мушке и 1 женска).

На овом првенству Обала Слоноваче није освојила ниједну медаљу, нити је оборен неки национални и лични рекорд.

Обала Слоноваче на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013.

Обала Слоноваче је на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013. одржаном у Москви од 10. до 18. августа, учествовала четрнаести пут, односно учествовала је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Обале Слоноваче према пријави требало је представљати троје такмичара (2 мушкараца и 1 жена) који су се такмичили у четири дисциплина (две мушке и две женске). Према стартним листама види се да је учествовало само двоје такмичара јер се Бен Јусеф Мете не налази на листи трке на 200 метара где се требало такмичити. На овом првенству представници Обале Слоноваче су освојили две сребрне медаље, а није постигнут ниједан рекорд.

У табели освајача медаља Обала Слоноваче је заузела 20. место са две сребрне медаље , а у табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) је са два учесника у финалу освојила 23 место са 14 бодова, од 60 земаља које су имале представнике у финалу. На првенству је учествовало 206 земаља чланица ИААФ.

Обала Слоноваче на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015.

Обала Слоноваче је на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015. одржаном у Пекингу од 22. до 30. августа, учествовала петнаести пут, односно учествовала је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Обале Слоноваче представљала су 4 такмичара (2 мушкараца и 2 жене) који су се такмичили у четири дисциплина (две мушке и две женске)., На овом првенству представници Обале Слоноваче нису освојили ниједну медаљу али је оборен 1 национални и 4 лична рекорда и остварена су 5 најбоља лична резултата сезоне.

Обала Слоноваче на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.

Обала Слоноваче је на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017. одржаном у Лондону од 4. до 13. августа шеснаести пут, односно учествовала је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Обале Слоноваче представљала су 4 такмичара (2 мушкараца и 2 жена) који су се такмичили у четири дисциплина (две мушке и две женске)., На овом првенству Обала Слоноваче је по броју освојених медаља заузела 27. место са 2 освојене медаље (2 сребрне). У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Обала Слоноваче је са 3 учесника у финалу делила 21. место са 19 бодова.

Обала Слоноваче на Светском првенству у атлетици у дворани 2012.

Обала Слоноваче је на Светском првенству у атлетици у дворани 2012. одржаном у Истанбулу од 9. до 11. марта учествовала четрнаести пут, односно учествовала је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Обале Слоноваче представљала су два такмичара (1 мушкарац и 1 жена), који су се такмичили у трци на 60 метара.

На овом првенству Обала Слоноваче је делила 19. место са једном сребрном медаљом, а у табели успешности (према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара)) је са једним учесником у финалу делила 29. место са 7 бодова. Остварен је и један национални рекорд.

Обала Слоноваче на Светском првенству у атлетици у дворани 2014.

Обала Слоноваче је на Светском првенству у атлетици у дворани 2014. одржаном у Сопоту од 7. до 9. марта учествовала петнаести пут, односно учествовала је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Обале Слоноваче представљала је једна атлетичарка, која се такмичила у трци на 60 метара.,

На овом првенству Обала Слоноваче је освојила једну медаљу (сребрну) али није постигнут ниједан рекорд. У табели освајача медаља Обала Слоноваче је делила 24. место са једном сребрном медаљом , а у табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) је са једним учесником у финалу делила 26. место са 7 бодова.

Обала Слоноваче на Светском првенству у атлетици у дворани 2016.

Обала Слоноваче је на 16. Светском првенству у атлетици у дворани 2016. одржаном у Портланду од 17. до 20. марта учествовала шеснаести пут, односно учествовала је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Обале Слоноваче представљала су 3 атлетичара (1 мушкарац и 2 жене) који су се такмичили у трци на 60 метара.,

На овом првенству такмичари Обале Слоноваче нису освојили ниједну медаљу нити су остварили неки резултат. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Обала Слоноваче је са једним учесником у финалу делила 47. место са 2 бода.

Обала Слоноваче на Светском првенству у атлетици у дворани 2018.

Обала Слоноваче је на 17. Светском првенству у атлетици у дворани 2018. одржаном у Бирмингему од 1. до 4. марта учествовала седамнаести пут, односно учествовала је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Обале Слоноваче представљало је 5 атлетичара (2 мушкарца и 3 жене) који су се такмичили у трци на 3 дисциплине (1 мушка и 2 женске)., На овом првенству такмичари Обале Слоноваче су освојили 2 медаље, златну и сребрну. Овим успехом Обале Слоноваче је заузела 6 место у укупном пласману освајача медаља.

Поред освојених медаља такмичари Обале Слоноваче оборили су један рекорд Африке, два лична рекорда и остварили два најбоља светска резултат сезоне.

У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Обала Слоноваче је са 2 учесника у финалу делила 14. место са 15 бодова.

Обала Слоноваче на олимпијским играма

Обала Слоноваче се први пут појавила на Олимпијским играма 1964. године и од тада није пропустила ниједне наредне Летње олимпијске игре изузимајући игре одржане 1980. када се придружила бојкоту игара који су предводиле Сједињене Америчке Државе.

На Зимске олимпијске игре Обала Слоноваче никада није слала своје представнике. Представници Обале Слоноваче закључно са Олимпијским играма одржаним 2008. године у Пекингу су освојили 1 олимпијску медаљу. Сребрна медаља је освојена у атлетици на играма одржаним 1984. у Лос Анђелесу.

Национални олимпијски комитет Намибије (Comité National Olympique de Côte d'Ivoire) је основан 1962. а признат од стране МОКа исте године.

Светско првенство у атлетици на отвореном 2017 — 100 метара за жене

Трка на 100 метара у женској конкуренцији на Светском првенству у атлетици 2017. у Лондону одржан је 5. и 6. августа на Олимпијском стадиону.

Титулу светске првакиње из Пекинг 2015. није бранила Шели Ен Фрејзер-Прајс са Јамајке.

Светско првенство у кошарци 2010.

Светско првенство у кошарци 2010. је било 16. светско кошаркашко првенство које се одржало између 28. августа и 12. септембра 2010. у Турској. Првенство су организовали Међународни кошаркашки савез (ФИБА), Кошаркашки савез Турске и Организациони комитет 2010.

По трећи пут од 1986, а други пут заредом, на Светском првенству се такмичило 24 репрезентације, уместо претходних 16. Жреб за групну фазу Светског првенства је одржан 15. децембра 2009. у Истанбулу.

Светско првенство у фудбалу 2010 — Група Г

Група Г на Светском првенству у фудбалу 2010. ће играти своје утакмице између 15. јуна и 25. јуна 2010. Група је састављена од репрезентација Бразила, Северне Кореје, Обале Слоноваче и Португала. Прва два тима из групе ће проћи у другу фазу такмичења (осмина финала). Први из групе ће играти са другим из групе Х, док ће други из групе Г играти са првим из групе Х.

Фудбалска репрезентација Обале Слоноваче

Фудбалска репрезентација Обале Слоноваче (популарни Слонови) је национална фудбалска репрезентација која представља Обалу Слоноваче на међународним такмичењима, а под контролом је Фудбалског савеза Обале Слоноваче.

Били су шампиони Афричког купа нација 1992. и Афричког купа нација 2015. године. Три пута су се квалификовали на Светско првенство, 2006., 2010. и 2014. године, али су такмичење завршавали у групној фази.

Државе и територије у Африци
Суверене државе
Зависне територије
Непризнате државе

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.