Оаза

Оаза (грч. ὄασις) је изолована област богате вегетације усред пустиње. Оазе се типично налазе у околини воде у изворима, бунарима или се она допрема наводњавањем.

Многе оазе су вештачке. Оне су често једина места у пустињама која подржавају усеве и стално настањивање.

Оазе су од кључног значаја за саобраћајне и трговачке путеве у пустињама. Пустињски каравани се снабдевају водом и храном у оазама.

Најзначајније светске оазе се налазе у Египту (Сива, Бахрија), Либији (Куфра), Алжиру (Уаргла), Израелу (Еин Геди), Саудијској Арабији (Ел Катиф), Кини (Турпан, Јарканд), Чилеу (Сан Педро де Атакама), САД и Мексику.

Libyen-oase1
Оаза у Либији

Спољашње везе

Live in St. Louis

Лајв ин Сент Луис (енгл. Live in St. Louis, срп. Уживо у Сент Луису) други је уживо албум рок групе Забрањено пушење, објављен 22. марта 2004. године у издањима загребачког Менарта, сарајевског Интакт рекордса и београдског Маскома. Све песме су снимљене на концерту у клубу у Сент Луису, Мисури, 26. маја 2002. године, за време северноамеричке турнеје Забрањеног пушења.

Са албума су реализована два сингла: "Посљедња оаза (Фикрета)" и "Зеница блуз".

Јозића колиба

Јозића Колиба је историјски еколошки локалитет крај обале реке Колубаре.Једна од најпознатијих зелених оаза Обреновца је „Јозића Колиба” у којој се узгајају многе аутохтоне и егзотичне биљне врсте али и резерват заштићених храстова лужњака, који одавно представљају реткост, не само на овим просторима а ујредно је уточиште за птице и друге животиње.

Његушко поље

Његушко поље је крашко поље у Црној Гори, а име је добило по племену Његуши, које је га и данас настањује. Налази се испод масива Ловћена, 4,5 km источно од Котора, односно 10 km сјеверозападно од Цетиња. Као и сва крашка поља и Његушко поље је „плодна оаза“ у односу на камениту околину. Због велике количине падавина током године ово поље је познато и по великим поплавама. Просјечна количина падавина на годишњем нивоу износи 2.683 мм воденог талога, док максимум неријетко прелази 4.000 мм.

Поље је са свих страна обрубљено планинама. На сјеверу је Татинац 1.349 m, на сјевероистоку Буковица 1.254 m, на истоку Голо Брдо 1.274 m, а на југу и југозападу се диже Ловћен (Вељи Врх 1.310 m, Голиш 1.480 м, Језерски Врх 1.660 m, Штировник 1.753 m). Његушко поље је приближно елиптичног облика, пружа се од запада-југозапада према истоку-сјевероистоку. Дугачко је 25 km, а широко 0,5 до 0,8 km. Лежи на надморској висини 880–940 m и заузима површину од 3'27 km².

По ободу поља има неколико извора. Они и атмосферске падавине снабдијевају га водом, а одводњавање се врши кроз један велики понор. Дно поља је равно, покривено врло плодном црвеницом и цијело је обрађено. Привредно средиште је варошица Његуши. Због велике плодности густо је насељено. Највеће насеље су Ераковићи, затим Дуги До, а на странама су два насеља: Раићевићи и Врба. Средином поља пролази пут Котор-Цетиње.

Поље је настало у почетку тектонским, касније глацијалним дјеловањем два ледника са Ловћена. Неке студије говоре да је удолина настала од прастаре ријеке која се настављала на Бококоторски залив а касније тектонским помјерањем терена.

Бања (Нови Пазар)

Бања је насељено место града Новог Пазара у Рашком округу. Новопазарска бања се налази у југозападној Србији, у долини Избичке реке, десне притоке Рашке. Од Новог Пазара коме гравитира је удаљена око 3 km. Простире се између 43°09'17'' северне географске ширине и 20°32'22' источне географске дужине. Лежи на 505m надморске висине. Смештена је између планинских масива Голије ка северу, Копаоника на истоку, падина Рогозне на југоистоку и Нинаје на западу. Удаљена је од Београда 272 km.

Бања има термоминералне изворе, који припадају групи сумпоровитих хипертерми. Клима односно микроклима је умерена и погодује здрављу и рехабилитацији. Она је уједно бањско и климатско лечилиште, такозвана „оаза здравља”.

Бове

Бове (франц. Beauvais) град је у Француској у региону Пикардија, у департману Оаза.

По подацима из 2006. године број становника у месту је био 55.481. У околини града Бове налази се међународни аеродром.

Департмани Француске

Департмани су административне јединице Француске и многих бивших француских колонија. Сто француских департмана су груписани у 22 матична и 4 прекоморска региона. Департман Мајот (овај статус је добио 2011) не припада ниједном региону.

Ен (притока Оазе)

Ена (франц. Aisne) је река у Француској. Дуга је 353 km. Улива се у Оазу.

Кизилкум

Кизилкум (узбечки Qizilqum; казашки Қызылқұм; у преводу црвени песак) је пустиња која се простире кроз Казахстан, Узбекистан и мањим делом кроз Туркменистан, југоисточно од Аралског језера, између река Аму Дарја и Сир Дарја.

Налази се близу града Бухара. Покрива површину од km², што је чини 11. пустињом по површини на свету. Пољопривредна насеља налазе се око река и оаза, где се гаји памук, пиринач и пшеница. Полуномадска племена гаје „каракул“ овце и камиле.

Воду јој доносе Сир Дарја из Тјен Шана и Кришког горја, док се воде са Памира и из Хиндукуша сливају у Туранску низију Аму Дарјом. Због поплава река ретки становици низије су раније често страдали, а сада је на Сир Дарји изграђен систем брана који спречава поплаве и омогућује наводњавање жедног тла.

Већина великих оаза Кизилкума налази се уз обод пустиње, где су канали копани још пре неколико година, да би се ухватила вода планинских река. Оазе добијају електричну енергију из хидроелектрана на Сир Дарји (Ферхатска електрана и друге). Наводњено тло је претворено у памучна поља.

Киренајка

Киренајка или киренаика (грч. Κυρηναϊκή, арап. برقه‎ Barqah) је источна обална регија Либије и бивша провинција или држава Либије (уз Триполитанију и Фезан) у административном систему од пре 1970-их. Оно што је у старом систему била провинција Киренаика је данас подељено у неколико Сха'бијата. Киренаика је у прошлости, тј. у доба Краљевине и италијанске власти, садржавала и јужно залеђе, односно цели источни део земље.

Године 2006. у Киренаици је живело 1.613.749 становника или 29% становништва Либије.

Назив Киренаика долази од Кирене, древне грчке колоније око које се развила регија, док арапско име Барка долази од Барце а можда и од Барнека или Беренице, древних назива за Бенгази, који је у модерном добу постао главни град регија. Куфра, важна оаза за пут преко Сахаре, налази се у јужном пустињском подручју Киренаике.

Компјењ

Компјењ (франц. Compiègne) насеље је и општина у североисточној Француској у региону Пикардија, у департману Оаза која припада префектури Компјењ.

По подацима из 2011. године у општини је живело 39.517 становника, а густина насељености је износила 744,2 становника/km². Општина се простире на површини од 53,10 km². Налази се на средњој надморској висини од 41 метар (максималној 134 m, а минималној 31 m).

Никшићко поље

Никшићко поље је највеће крашко поље у Црној Гори, а име је добило по граду Никшићу, главном насељу поља. Поље се налази у западном делу земље и данас је саставни део општине Никшић. Надморска висина поља је око 640 m, а површина око 66.5 km². Протеже се правцем северозапад-југоисток на дужини од 18 километара, док му ширина износи око 14 km.

Као сва крашка поља, и Никшићко је „плодна оаза“ у односу на камениту планинску околину. Због велике количине падавина током године ово поље је било познато и по великим поплавама, које су регулисане изградњом хидроцентрала на реци Зети, која пролази кроз поље и понире на његовом јужном делу. Дном поља некада су протицале понорнице Горња Зета и Грачаница.

Нубијска пустиња

Нубијска пустиња се налази између десне обале Нила и леве обале Црвеног мора у северном делу Судана. Захвата површину од око 50.000 km². У пустињи нема оаза и падавине су изузетно ретке, али ипак егзистира неколико повремених токова — Вади Око и Вади Хидиглиб. Према типу подлоге спада у песковите пустиње.

Оаза (департман)

Оаза (франц. Oise) департман је у северној Француској. Припада региону Пикардија, а главни град департмана (префектура) је Бове (град). Департман Оаза је означен редним бројем 60. Његова површина износи 5.887 км². По подацима из 2010. године у департману Оаза је живело 803.595 становника, а густина насељености је износила 137 становника по км².

Овај департман је административно подељен на:

4 округа

41 кантона и

693 општина.

Оскарова оаза

Оскарова оаза (енгл. Oscar's Oasis, франц. Oscar & Co) је француско-јужнокорејска компјутерски анимирана телевизијска серија која се састоји од 78 епизода у трајању од 7 минута. Серија не садржи дијалог. Прва верзија серије Ooohhh Asis састојала се од 7 епизода у трајању од једног и по минута. У Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини и Бившој Југословенској Републици Македонији цртани је емитован на каналу Минимакс ТВ.

Пикардија

Пикардија (франц. Picardie) је бивши регион у северној Француској.

Провинција Херат

Провинција Херат (пушту هرات), (позната и као Герат), једна је од 34 провинције Авганистана. Налази се на западу земље у близини границе са Ираном и Туркенијом.

Већина покрајине заузима Сагебрушка пустиња, само у долини Херируд се налази оаза и административни центар Херат. Површина провинције је 61.315 км², са популацијом од око 1.200.000 становника. Главно становништво су Паштуни.

Током авганистанског рата (1979—1989) у покрајини је деловао утицајни војни заповедник Исмаил Кан, који је касније постао гувернер ове провинције и успешну успоставио власт над ширим простором.

Сиријска пустиња

Сиријска пустиња (арап. بادية الشام‎, bādiyat ash-shām), позната још и као сиријско-арабијска пустиња, је комбинација степе и праве пустиње смјештена сјеверно од Арабијског полуострва, заузимајући површину од 500.000 km2 области Сирије. Пустиња је стјеновита и равна.

Цетињско поље

Цетињско поље је једно од три највећа крашка поља у Црној Гори, а име је добило по речици Цетини, која је некада текла пољем, али је пресушила и нестала. Корито некадашње реке се још увек назире при дну. Поље се налази источно од масива Ловћена и данас је саставни део општине Цетиње. Надморска висина поља је од 660 до 760 m. Захвата површину од око 5 km² и протеже се правцем северозапад-југоисток на дужини од 6 километара, а широко је око 0,8 километра. Као и сва крашка поља и Цетињско поље је „плодна оаза“ у односу на камениту околину. Због велике количине падавина током године ово поље је познато и по великим поплавама. Током 15. века седиште државе Црнојевића је пренесено у ово поље, где је изграђени двор и први манастир, који је временом израстао у Цетињски манастир. У 19. веку око њега се почело развијати Цетиње.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.