ОК Црвена звезда

Одбојкашки клуб Црвена звезда је одбојкашки клуб из Београда. Клуб је део Спортског друштва Црвена звезда. Највећи успех у европским такмичењима је пласман у полуфинале ЦЕВ купа и учешће у Лиги шампиона 2003. и 2008. године. Клуб се тренутно такмичи у Суперлиги Србије и одбојкашком купу Србије.

ОК Црвена звезда
OK Crvena zvezda
Пуно имеОдбојкашки клуб Црвена звезда
НадимакЦрвено-бели
Основан1945.
ДворанаСЦ Вождовац
Боје клуба         
ТренерСрбија Томислав Кукањац
ЛигаСуперлига Србије
Титуле
12 националних првенстава
14 националних купова
5 националних суперкупова
Веб-сајтokcrvenazvezda.com
Дресови
Домаћи
Гостујући

Историја

Одбојкашка секција Црвене звезде је била један од оснивача ОФД Црвена звезда у марту 1945. У периоду од 1945. до 1950. године, овај спорт у оквиру спортског друштва био је организован као секција. У другом периоду, од 1950. до 1955. године, секција је прерасла у клуб.

На самом почетку тренинзи су били нередовни, јер су играчи овај спорт више прихватили као врсту разоноде. Прва званична утакмица одиграна је у пролеће 1945. године против суботичког Спартака. Исте године, такође у Суботици, одржано је и прво првенство државе, на којем су право учешћа имале репрезентације република СФРЈ. За репрезентацију Србије наступала су двојица одбојкаша Црвене звезде, Живојин Зец и Миша Илић.

Прво првенство Југославије на коме су право учешћа имали клубови одиграно је 1946. године. Освајањем другог места, прво на првенству Београда а затим и на првенству Србије, екипа Црвене звезде је изборила пласман на завршни турнир првенства државе. Завршни турнир је одигран у Сарајеву уз учешће десет екипа, а Црвена звезда је заузела пето место.

Одлука о припајању Црвеној звезди, екипе Студента, донета је 1947. године. Припајањем Студента, Црвена звезда знатно појачава свој играчки кадар, а као највећа појачања долазе Бата Марковић и Воја Милановић из Милиционара. Тако појачана екипа освaја прво место на првенству Београда и треће на првенству Србије, чиме се квалификује на финални турнир првенства државе. На том првенству, одиграном у Љубљани, екипа је заузела четврто место. Стандардну „шесторку“ Црвене звезде тада су чинили: Бата Марковић, Воја Милановић, Тринајестић, Данило Солдатовић, Живојин Зец и Стојанов. Чак тројица играча из те Звездине поставе, Марковић, Милановић и Солдатовић, наступали су за репрезентацију Југославије.

На државном првенству 1948. године, одржаном у Марибору, одбојкаши Звезде су заузели треће место. Тадашњу поставу Црвене звезде су сачињавали: Бата Марковић, Воја Милановић, Тринајестић, Данило Солдатовић, Живојин Зец, Стојанов, Ракић, Миланов, Николић, Лукачев и Смедеревац.

Од 1949. године првенство Југославије почиње да се игра са осам екипа, по двокружном бод систему. Црвена звезда је те године заузела треће место.

Током 1950. године, као последица лоших резултата те сезоне, јавила се могућност гашења одбојкашке секције. Уместо гашења, одбојкашка секција прераста у одбојкашки клуб. Екипа је подмлађена Мандарићем, Ружићем и Минићем, а нешто касније им се придружују Милосављевић и Вељковић. Подмлађена екипа, предвођена Стојмировићем, започела је прекретницу у историји одбојкашког клуба Црвена звезда. Ту генерацију је красио специфичан начин игре, који се одликовао динамичном игром на мрежи, и који је назван "Звездин систем".

Успеси

Такмичење Број Година
Национално првенство - 12 Звездица за 10 освојених титула
Првенство СФР Југославије Првак 5 1951, 1954, 1956, 1957, 1973/74.
Други 2 1952, 1975/76.
Првенство СР Југославије Првак 1 2002/03.
Други 5 1991/92, 1993/94, 1994/95, 1996/97, 1998/99.
Првенство Србије Првак 6 2007/08, 2011/12, 2012/13, 2013/14, 2014/15, 2015/16.
Други 3 2009/10, 2016/17, 2018/19.
Национални куп - 14 (рекорд) Звездица за 10 освојених купова
Куп СФР Југославије Победник 5 1959/60, 1972, 1973, 1975, 1991.
Финалиста 1 1989.
Куп СРЈ / Куп СЦГ Победник 3 1993, 1997, 1999.
Финалиста 3 1992, 1998, 2003.
Куп Србије Победник 6 2008/09, 2010/11, 2012/13, 2013/14, 2015/16, 2018/19.
Финалиста 1 2017/18.
Национални суперкуп - 5 (рекорд)
Суперкуп Србије Победник 5 2011, 2012, 2013, 2014, 2016.
Финалиста 2 2015, 2019.

Трофејни састави

  • 1951 - Жарко Николић, Богољуб Стојмировић, Зоран Вељковић, Бранислав Стефановић, Витомир Кривокапић, Бранислав Милосављевић, Иван Њамцул, Јован Мандарић, Рајко Ружић - тренер: Братислав Марковић.
  • 1954 - Богољуб Стојмировић, Иван Поповић, Бранко Стефановић, Иван Мандарић, Влада Шедиви, Рајко Ружић, Жарко Николић, Младен Поповић, Драшко Мисита, Павле Стошић - тренер: Братислав Марковић.
  • 1974 - Синиша Бакарец, Александар Боричић, Владимир Бошњак, Жарко Шурлан, Љубомир Жежељ, Бојан Гашић, Никола Матијашевић, Слободан Лозанчић, Милован Симић, Слободан Јовановић, Богдан Сретеновић - тренер: Љубомир Стојић.
  • 2003 - Никола Ковачевић, Ненад Милетић, Владо Петковић, Дејан Брђовић, Милан Васић, Владимир Ракић, Марко Самарџић, Марко Перош, Горан Ивковић, Мирослав Сарић, Иван Лугоња, Дејан Радић, Горан Бјелица, Дејан Бојовић - тренер: Жељко Булатовић.
  • 2008 - Томислав Докић, Милан Рашић, Драган Станковић, Немања Стефановић, Јован Ћулафић, Милан Зиндовић, Никола Мајсторовић, Невен Мајсторовић, Стефан Илић, Милош Терзић, Урош Илић, Душко Николић - тренер: Жељко Булатовић.
  • 2012 - Милан Перић, Вук Милутиновић, Михајло Митић, Лазар Копривица, Душан Петковић, Милан Ћелић, Филип Вујић, Филип Стоиловић, Михајло Пајић, Александар Околић, Максим Буцуљевић, Немања Јаковљевић - тренер: Жељко Булатовић.
  • 2013 - Филип Стоиловић, Вук Милутиновић, Немања Јаковљевић, Михајло Митић, Душан Петковић, Милан Ћелић, Филип Вујић, Александар Околић, Милан Перић, Александар Гмитровић, Лазар Копривица, Максим Буцуљевић - тренер: Душко Николић.
  • 2014 - Александар Околић, Филип Стоиловић, Лазар Копривица, Вук Милутиновић, Душан Петковић, Максим Буцуљевић, Филип Вујић, Никола Мунћан, Рашко Јовановић, Милан Перић, Никола Стоковић, Александар Гмитровић - тренер: Душко Николић.
  • 2015 - Максим Буцуљевић, Александар Околић, Предраг Јевтић, Филип Стоиловић, Александар Гмитровић, Лазар Копривица, Вук Милутиновић, Александар Благојевић, Немања Стефановић, Милутин Нејић, Борис Мартиновић, Урош Кецман, Данило Павловић, Вукашин Ђурђевић, Илија Лукић - тренер: Драган Кобиљски.
  • 2016 - Максим Буцуљевић, Александар Околић, Предраг Јевтић, Вукашин Ђурђевић, Александар Шкрбић, Александар Гмитровић, Алекса Штавлић, Вук Милутиновић, Немања Јаковљевић, Душан Стојсављевић, Никола Мунћан, Александар Благојевић, Никола Вељовић - тренер: Драган Кобиљски.

Познати играчи

Познати тренери

  • Социјалистичка Федеративна Република Југославија Братислав Марковић
  • Социјалистичка Федеративна Република Југославија Љубомир Стојић
  • Србија Жељко Булатовић
  • Србија Душко Николић
  • Србија Драган Кобиљски

Види још

Спољашње везе

Александар Околић

Александар Околић (Модрича, 26. јун 1993) је српски одбојкаш. Висок је 205 cm и игра на позицији средњег блокера у ПАОК-у и у репрезентацији Србије.

Ана Бјелица

Ана Бјелица (Београд, 3. април 1992) је српска одбојкашица, репрезентативка Србије. Игра на позицији примача и коректора. Висока је 190cm, тешка 78kg. Играла је у ОК Црвена звезда, а тренутно игра у KP Chemik Police

Њени рођени брат и сестра, Милко и Милка Бјелица, су репрезентативци Црне Горе у кошарци.

На Европском првенству 2017. одржаном у Азербејџану и Грузији са репрезентацијом Србије освојила је златну медаљу. Освојила је златну медаљу на Светском првенству 2018. године у Јапану, прву у историји српске одбојке.Била је најбољи поентер Светског купа 2019. где је била и капитен репрезентације.

Дејан Бојовић

Дејан Бојовић је српски одбојкашки репрезентативац. Рођен 3. априла 1983. године у Смедеревској Паланци, висок је 197 cm и тежак 86 kg.

Дејан Брђовић

Дејан Брђовић (Краљево, 21. фебруар 1966 — Београд, 21. децембар 2015) био је одбојкашки тренер и некадашњи капитен одбојкашке репрезентације СР Југославије, за коју је одиграо 300 утакмица. Са репрезентацијом освојио је бронзану медаљу на Летњим олимпијским играма 1996. одржаним у Атланти. Ожењен, отац двоје деце, сина Алексе и кћерке Александре који су кренули очевим стопама.

Душан Петковић (одбојкаш)

Душан Петковић (рођен 27. јануара 1992. године у Нишу) је српски одбојкаш који игра на позицији коректора. Наступа за Одбојкашку репрезентацију Србије, а тренутно је члан ОК Црвена звезда са којим има уговор до краја сезоне 2013/14. Висок је 202 центиметара.

Куп Југославије у одбојци

Куп СФР Југославије је био национални одбојкашки куп СФР Југославије који се одржавао у организацији Одбојкашког савеза СФР Југославије.

Мушка кадетска одбојкашка репрезентација Србије

Мушка кадетска одбојкашка репрезентација Србије је представник Србије на светским и европским одбојкашким такмичењима за узраст до 18 година. Већи успеси ове репрезентације су сребрна медаља на Европском првенству за кадете у Холандији 2009. године као и сребрна медаља на Европском олимпијском фестивалу младих у Финској 2009. године.

Никола Ковачевић (одбојкаш)

Никола Ковачевић је српски одбојкашки репрезентативац. Рођен је 14. фебруара 1983. године у Краљеву. Висок је 193 центиметра, а тежак 80 килограма. Игра на позицији примача. На дресу носи број 1. Тренутно наступа у Русији за одбојкашки клуб Урал Уфа. Са репрезентацијом је освојио 3. место на Европском првенству 2007, и учествовао је на Олимпијским играма 2008. у Пекингу.

Са репрезентацијом Србије је освојио златну медаљу на Европском првенству 2011. године. Проглашен је и за најбољег примача првенства.

Николин млађи брат Урош је такође одбојкаш и српски репрезентативац. Ожењен је и има две ћерке.

Прва лига Југославије у одбојци

Прва лига Југославије у одбојци је била највиша одбојкашка лига у СФР Југославији. Лига је формирана 1945. и одиграно је укупно 47 сезона пре него што је расформирана 1991. услед распада СФРЈ.

Најуспешнија екипа у овом периоду била је загребачка ХАОК Младост са 17 шампионских титула, следили су је ОК Партизан са 10 и ОК Црвена звезда са 5 титула.

Прва лига СР Југославије у одбојци

Прва лига СР Југославије у одбојци је била највиша одбојкашка лига у СР Југославији. Формирана је 1991. након распада СФР Југославије и расформирања бивше Прве савезне лиге Југославије. Нижи ранг такмичења је била Прва Б лига СР Јуославије у одбојци. Године 2003. преименована је у Прва лига Србије и Црне Горе због промене имена државе СР Југославије у Државна заједница Србија и Црна Гора. Прва лига СРЈ/СЦГ у одбојци престала је да постоји 2006. године након распада заједничке државе Србије и Црне Горе.

Сања Малагурски

Сања Малагурски (Суботица, 8. јун 1990) је српска одбојкашка репрезентативка, која је учествовала на Летњим олимпијским играма 2008. у Пекингу, где је женска одбојкашка репрезентација стигла до четвртфинала.

За млађе репрезентативне селекције играла је од 2004. године, а од 2008. је члан сениорске репрезентације.Године 2009. са репрезентацијом је освојила прво место у Европској лиги 2009.

На Европском првенству 2011. одржаном у Италији и Србији са репрезентацијом Србије освојила је златну медаљу.

У току каријере играла је за словеначки Хит из Нове Горице, ЖОК Суботицу, румунски Метал Галаци, а у Црвену звезду је прешла августа 2009. г.Изабрана је за најбољу одбојкашицу Винерштедише лиге, за месец април 2011.

Суперлига Србије у одбојци 2007/08.

Суперлига Србије у сезони 2007/08. је друго такмичење организовано под овим именом од стране Одбојкашког савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је први степен одбојкашких такмичења у Србији. Нижи ранг је Прва лига Србије. После сезоне 2006/07. из лиге је испао Банат, а из нижег ранга је ушао ВГСК.

Суперлига Србије у одбојци 2011/12.

Суперлига Србије у сезони 2011/12. је шесто такмичење организовано под овим именом од стране Одбојкашког савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је први степен одбојкашких такмичења у Србији. Нижи ранг је Прва лига Србије. После сезоне 2010/11. из лиге је испала екипа Смедерево, а из нижег ранга је ушао Клек Србијашуме.

Суперлига Србије у одбојци 2012/13.

Суперлига Србије у сезони 2012/13. је седмо такмичење организовано под овим именом од стране Одбојкашког савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је први степен одбојкашких такмичења у Србији. Нижи ранг је Прва лига Србије. После сезоне 2011/12. из лиге су испали Клек Србијашуме и Јединство Стара Пазова, а из нижег ранга су ушла два најбоље пласирана тима - Спартак Суботица и Ђердап.

Суперлига Србије у одбојци 2013/14.

Суперлига Србије у сезони 2013/14. је осмо такмичење организовано под овим именом од стране Одбојкашког савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је први степен одбојкашких такмичења у Србији. Нижи ранг је Прва лига Србије. После сезоне 2012/13. из лиге је испао Железничар Београд, а из нижег ранга је ушао најбоље пласирани тим - Јединство Стара Пазова.

Суперлига Србије у одбојци 2014/15.

Суперлига Србије у сезони 2013/14. је девето такмичење организовано под овим именом од стране Одбојкашког савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је први степен одбојкашких такмичења у Србији. Нижи ранг је Прва лига Србије. После сезоне 2013/14. из лиге су испали Јединство Стара Пазова и Спартак Суботица, а из нижег ранга су ушла два најбоље пласирана тима - Нови Пазар Јуниор и Инђија.

Суперлига Србије у одбојци 2015/16.

Суперлига Србије у сезони 2015/16. је десето такмичење организовано под овим именом од стране Одбојкашког савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је први степен одбојкашких такмичења у Србији. Нижи ранг је Прва лига Србије. После сезоне 2014/15. из лиге су испали Млади радник и Ђердап, а из нижег ранга су ушла два најбоље пласирана тима - Ниш и Клек Србијашуме.

ЦКС Шумице

Центар за културу и спорт Шумице (ЦКС Шумице) је спортски, образовни и културни центар у Београду, Србија. Центар се налази у насељу Шумице у општини Вождовац. Изграђен је 1973, а са радом је почео 24. маја 1974. под називом Дом пионира и омладине Вождовац.Површина ЦКС Шумице је 5.817 m², а у склопу њега се налази велика спортска дворана капацитета 2.000 гледалаца, затим сала са позорницом са 350 места, прес сала, сала за стони тенис...Шумице као домаћи терен служе многим спортским клубовима, а неки од њих су БКК Раднички, РК Црвена звезда, ОК Партизан, ОК Црвена звезда, ЖОК Црвена звезда, КМФ Марбо итд.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.