Ноје

За истоимени филм види Ноје (филм)
Noah Cursing Canaan
Ноје проклиње Хама

Ноје (хебрејски: נוֹחַ или נֹחַ, модерни: Nóaḥ, тиберијски: Nōªḥ; арапски: نوح, Nūḥ; „почивати“) био је десети и последњи од антедилувијалних патријарха, најпознатији по потопу који се догодио у његово време. Прича о њему је садржана у хебрејској Библији, у књизи Постања, поглавља 5-9. Библија каже да је Ноје син Ламеха и да је једанаеста генерација после Адама. Умро је 350 година после потопа када му је било 950 година (Постање 9,28-29).

Док су Потоп и Нојева барка најпознатији елементи приче о Ноју, такође се спомиње и као „први пољопривредник“ и проналазач вина, исто као у вези с епизодом пијанства и каснијим проклетством Хама (Постање 9,20-27). Неке анализе текста приповести сугеришу да њен данашњи облик у ствари сажима два првобитно различита извора, вероватно темељена на две различите приче, те да садржи елементе раније месопотамске митологије, иако су обе тврдње постале предметом оспоравања и контроверзи.

Ноје је по библијском сведочењу имао три сина Сема, Хама и Јафета од којих воде порекло три велике групе народа, односно три људске расе: Семитижута (народи Азије), Хамитицрна (народи Африке) и Јафетитибела (народи Европе).

Прича о Ноји је још темељније обрађена у каснијим абрахамским традицијама, те је имала огроман утицај на целу западну културу.

Genealogy noah
Нојев родослов

Види још

Јаков

Јакоб (хебр. יַעֲקֹב Yaʿăqōḇ), Јаков (грч. Ἰακώβ) или Јакуб (арап. يَعْقُوب‎ Yaʿqūb), познат и као Израел или Израиљ (хебр. יִשְׂרָאֵל Yiśrāʾēl - „истрајан у Богу“) је био трећи патријарх јеврејског народа, са којим је Бог начинио завет, и легендарни предак дванаест племена Израела, која су названа по њему.

Као пророк се поштује у јудаизму, хришћанству, исламу и другим абрахамским религијама.

Јеремија (пророк)

Свети пророк Јеремија (хебрејски: יִרְמְיָהוּ, односно Yirməyāhū најчешће погрешно спеловано као Yirmiyahu) је хришћански светитељ и старозаветни пророк.

Јоил (пророк)

Пророк Јоил (хебр. יואל) је био пророк древног Израела, други од дванаест мањих пророка и аутор Књиге пророка Јоила.

Он се помиње по имену само једном у књигама Старог завета (Јоил 1:1). Име Јоил на јеврејском значи „онај коме је Господ Бог“.

Време његовог живота је непознато, може бити да је живео између 9. в. п. н. е. и 5. в. п. н. е., у зависности од датирања старозаветне књиге. Живео је у Јудеји и, судећи по значај у његовом пророчанству, био је сасвим везан за старозаветни храм.

У православном календару, Пророк Јоил празнује се 19. октобра.

Арон

У јеврејској традицији Мојсијев брат. Први пут је споменут у приповести о Мојсијевом виђењу на брду Хорив (Из 4, 14) када га је Јахве назначио за Мојсијевог помоћника. Јахве је након тога назначио њега и његове наследнике свештеницима (Из 28 и 29; Бр 8 и 18) упркос његовом учешћу у прављењу златног телета (Изл. 32, 1-6). Сила његовог свештеничког посредовања је наглашена у причи о заустављању заразе (Бр 17, 1 - 8). Ароново свештенство, чији је главни задатак био приношење жртава прихватљивих Богу, дао му је јединствени положај. Он је био глава својих синова и Левита. Он сам је приносио тамјан у Светињи над Светињама и посредовао између Бога и људи. И, он је попут краља био помазан и крунисан диадемом и тиаром (Изл. 28).

У хришћанској теологији он је прототип Христа. Овако схваћен, Арон је, у посланици Јеврејима у којој је наглашена надмоћност голготске жртве над жртвовањем животиња које је вршило ароновско свештенство био замењен Христом.

Голуб (сазвежђе)

Голуб је сазвежђе јужне хемисфере које је у 16. веку увео холандски астроном Петар Планције. Голуб се налази у близини ранијег сазвежђа Argo Navis (Арго, брод Аргонаута) које је данас подељено на Прамац, Крму и Једра, тако да може да представља голуба који је помогао Аргонаутима да прође кроз Босфор. Друга представа је библијска — голубица коју је Ноје послао да провери да ли је престао потоп, а она се вратила носећи маслинову гранчицу као знак да се вода повукла. Сам Планциус је сазвежђе првобитно назвао Columba Noae, Нојев голуб.

Грб Јерменске ССР

Грб Јерменске ССР је настао из цртежа Мартирос Сергејевич Сарьян, познатог јерменског сликара и усвојен је 1937. од стране владе Јерменске ССР. Централни део на грбу заузима планина Арарат, национални симбол Јерменије. Грожђе које се налази у доњем делу грба представља, по Библији, први виноград који је Ноје направио након што је са својом арком доспео до Арарата. Поред грожђа ту су још и струкови пшенице, симболи природних ресурса Јерменије. У горњем делу грба су срп и чекић и црвена звезда иза њих. Око грба се налази натпис „Հայկական Սովետական Սոցիալիստական Հանրապետություն“ (Јерменска Совјетска Социјалистичка Република), а испод грба трака са мотом Совјетског Савеза „Пролетери свих земаља, уједините се“ написан на јерменском и руском језику.

Грб је био на снази до 1992., када је замењен данашњим грбом Јерменије.

Захарија

Захарија (хебр. זְכַרְיָה) је хебрејски пророк из Старог завета.

Заједно с пророком Агејем побуђивао кнеза Зоровавеља да обнови храм јерусалимски. Прорекао свечани улазак Христов у Јерусалим на магарету, младету магаричину; (Зах 9, 9) и Јудино издајство за тридесет сребрника: и измјерише ми плату, тридесет сребрника; (Зах 11, 12) и бежање апостола од Христа у време Његовог страдања: удариће пастира, и овце ће се разбјећи. (Зах 13, 7) Пророк Захарија назива се Срповицем, зато што је у визији видео срп што силази с неба да покоси неправеднике, нарочито лопове и хулитеље имена Божјег. Умро је последње године царовања Дарија Хистаспа, око 520. године пре Христа.

Српска православна црква слави га 8. фебруара по црквеном, а 21. фебруара по грегоријанском календару.

Велики део овог текста је преузет из охридског пролога светог владике Николаја Велимировића. Он не подлеже ауторским правима

Илија (пророк)

Илија или Елаја (хебр. אליהו [Eliyahu]) је био израелски пророк из 9. века п. н. е. Помиње се у Талмуду, Библији и Курану.

Исак

Исак (хебр. יִצְחָק – „смејаће се“) је био један од тројице јеврејских патријарха у Старом завету. Према Библији Исаков отац је био Аврам а мајка Сара. Исак се 70 пута помиње у Првој књизи Мојсијевој и још 33 пута у другим библијским књигама. Такође се помиње у Курану као исламски пророк.

Бог је заповедио Авраму да жртвује свог сина како би испитао његову послушност. Кад је видео да ће послушати заповест, спречио је жртвовање и потом благословио Аврама. Исак је био ожењен Ребеком, са којом је имао два сина, Исава и Јакова. Вероватно су живели у околини Биршебе. Касније у животу је Исак скоро потпуно ослепео, а умро је са 180 година.

Књига постања

Књига Постања (хебр. בראשׁית - Берешит; грч. Γένεσις; лат. Genesis), је хебрејски религијски спис који говори о стварању света. Постање је прва књига хебрејског Танаха, односно хришћанског Старог завета. Пошто се ауторство традиционално приписује Мојсију, позната је и као Прва књига Мојсијева (односно прва књига Мојсијевог Петокњижја).

Књига Постања је света књига за јудаизам и за хришћанство. Књига још садржи приповести о стварању света, греху прародитеља, великом потопу, затим историју старозаветних патријараха.

Ламех

Ламех (хебр. למך) је библијска личност споменут у Старом завету као један од предпотопских патријараха.

Према Књизи постања Ламех је шеста генерација Адамовог и Евиног сина Сита. Отац му је био патријарх Метушалах а деда Енох.

У Књизи постања се помиње на више места:

„Кад је Метузалему било сто осамдесет и седам година, роди му се Ламех."„Кад су Ламекх биле 180 и две године, роди му се син. Надјене му име Ноје, говорећи: " Овај ће нам прибављати, у труду и напору наших руку, утјеху из земље коју је Бог проклео. По рођењу Нојеву Ламех је живео пет стотина деведесет и пет година те му се родило још синова и кћери. Ламех поживе у свему седам стотина и седамдесет и седам година. Потом умре. "Ламехов син је био Ноје, а унуци Сем, Хам и Јафет.

Мит о потопу

Мит о великом потопу се налази у предањима многих народа, између осталог у сумерском Епу о Гилгамешу, грчком Деукалиону и јеврејском предању о Нојевој барци, индијском спису Махабхарата, библији.

Нојев потоп је по јудејско-хришћанском учењу сачуваном у Старом завету (Ис 54,9), „послан Богом на грешну земљу и потопио грешни род људски да би се спасло само осам душа смештених у ковчегу (лађи)“.„Господ је затворио врата ковчега, после чега, 600. године Нојевог живота, 17. дана другога месеца, развалише се сви извори великог бездана, и отворише се уставе небеске, и удари дожд на земљу за 40 дана и отворише се уставе небеске“ (Постање 7,11-12).

У време око 3246. године п. н. е по библијским изворима: Вода је лила пет месеци и покрила брда за 15 лаката. После тога вода је почела опадати, и у 18. дан седмог месеца ковчег се зауставио на планини Арарат.

Тек после три месеца појавила се површина планинских висова, и након 40 дана Ноје је пустио голуба да сазна у којем је стању вода – три пута, који је најзад донео маслинову гранчицу (данас симбол мира), што је Ноју био знак да може изаћи са њудима и животињама (свака врста је била заступљена), а то се догодило 601. године Нојевог живота, на дан нове године, а у 27. дан другога месеца.

Ноје је изашао са својима домаћим и принео жртву благодарности. У знак завета између Бога и земље Бог је дао на небу дугу (Постање 6,8) Сведочанства која потврђују овај догађај и његов значај налазе се код Мт 24,37; Лк 17,27; 1 Пт 3,20; 2 Пт 3,6.

Музеј историје уметности у Бечу

Музеј историје уметности (нем. Kunsthistorisches Museum, KHM) је заједно са суседним Природњачким музејем отворен 1891. године. Налог за изградњу музеја је дао цар Франц Јозеф I 1858. Саграђен је у стилу италијанске нео-ренесансе на бечком булевару Ринг.

У музеју историје уметности се налазе уметничке збирке породице Хабзбург, посебно царева Фердинанда од Тирола, Рудолфа II и надвојводе Леополда Вилхелма. Збирка је посебно богата сликама фламанског, италијанског и немачког ренесансног сликарства. Годишње га посети више од милион и по туриста.

Нојева барка

Према Библији, Нојева барка је саграђена на Божју заповест да би Ноје спасао себе и своју породицу као и животиње од Потопа. Та је приповест садржана у хебрејској и хришћанској старозаветној књизи Постања, поглавља 6-9.

Према документарној хипотезу прича о арки у књизи постања би могла представљати неколико оригиналних квази-независних извора, односно могла је настати кроз процес сажимања кроз многе векове. То би могло објаснити извесну збрку и понављања у тексту. Многи ортодоксни Јевреји, хришћани и муслимани одбацују ову хипотезу, сматрајући да је прича о арци истинита, да има једног аутора, а да се све наводни недостаци могу рационално објаснити.

Прича о арци из књиге постања има паралеле са сумерским митом о Зиусудри, који говори како је Зиусудру Бог упозорио да сагради пловило у којем ће избећи поплави коју је Он послао. Мање прецизне паралеле се могу наћи у многим другим културама широм света. У ствари, прича о Потопу је једна од најчешћих тема митологије широм света, што и скептици и верници користе као доказ у прилог свог стајалишта.

Прича о арци је била предмет опсежног објашњавања у различитим абрахамским традицијама, при чему су се теоретска решења и практична решења (нпр. како се Ноје решавао животињског отпада) мешала с алегоријским тумачењима (нпр. арка као претходница цркве, нуди спас човечанству).

Од почетка 18. века, развој геологије и биогеографије као наука је омогућио да природњаци почну да оспоравају дословно тумачење приче о Арци. Упркос томе, Библијски литералисти настављају истраживати регију око Арарата у североисточној Турској где Библија каже да је почивала Нојева барка.

Патријарх

Патријарх (грч. πατριάρχης, од грч. πατήρ — „отац“ и ἀρχή — „господство, власт“) титула је поглавара неких православних аутокефалних цркава.

Може да означава и црквени чин највиших епископа (бискупа) у другим хришћанским црквама. До Великог раскола (1054), чин патријарха су носили римски, цариградски, александријски, антиохијски и јерусалимски епископи (пентархија).

Пророци у исламу

Пророци (такође и посланици или пејгембери, арапски: نبي ) су према исламу, одабрани појединци, који су људима доносили Божије савјете и упутства о исправном животу. Сви посланици су уједно били и вјеровјесници. Разлика између посланика и вјеровјесника је у томе што је посланицима дошла објава и примили су наређење од Бога да је пренесу људима, за разлику од вјеровјесника којима је само дата објава без обавезе преношења. Према исламском схватању, први посланик је био уједно и први човјек на Земљи и звао се Адем (Адам).

Сунитски ислам строго забрањује приказивање лица Божјих посланика. Шиити немају ту забрану.

Расел Кроу

Расел Ајра Кроу (енгл. Russell Ira Crowe) новозеландски је и аустралијски глумац рођен 7. априла 1964. године у Велингтону (Нови Зеланд).

Сара

Сара (хебр. ‏שָׂרָה‏‎‎ – Сара; арап. سارا‎ или سارة – Сара) је била Аврамова жена и полусестра и Исакова мајка, описана у Библији и Курану. Њено првобитно име је било Сарај. По Књизи постања, Бог је промјенио њено име у Сара као дио споразума када је Хагара родила Аврамовог првог сина, Измаела.

Хебрејско име Сара означава жену високог положаја и може се превести као принцеза или племкиња.

Финеас

Финеас (хебр. פינחס) је био јеврејски пророк и првосвештеник, унук пророка Арона и син пророка Елеазара (Друга Мојсијева 6:25), остао је упамћен по својој ревности у борби против јереси, идолопоклонства и неморала (Књига бројева 25:1-9).

Помиње се у књизи Исуса Навина, када племена Рубен и Гад, заједно са пола племена Манасова, освајају земље преко реке Јордан, и тамо граде велики храм, а остатак Јевреја то прихвата као сепаратизам и стварање новог религиозног центра, Финеас је послан да то истражи. (Јосија 22:9-34).

Православна црква прославља пророка Фенеаса 2. септембра по јулијанском календару.

Библијски пророци
Пророци у петокњижју
Пророци у времену судија
и уједињеног краљевства
Пророци писари
Други пророци

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.