Носа

Носа (мађ. Nosza) је насеље сеоско-салашарског типа у Србији у административној области града Суботице, на самој граници са општином Кањижа. У државној администрацији нема статус самосталног насеља, већ је припојено оближњем Хајдукову и води се као део исте месне заједнице. Катастарски већим делом припада подручју К. О. Палић, а са мањим делом општини Кањижа.

Носа
(Хајдуково)
Село
Улаз у Носу из правца Суботице
Улаз у Носу из правца Суботице
Носа на мапи Србије
Носа
Носа
Координате: 46°05′33″ СГШ; 19°51′26″ ИГД / 46.092622° СГШ; 19.857283° ИГД
 Србија Војводина
Управни округСевернобачки
ОпштинаСуботица
Површина (c.)
 • Укупно2.14 km2 (0.83 sq mi)
Становништво (2015)
 • Укупно600[1]
Позивни бројеви024
Регистарска ознакаSU

Демографија

Носа има око 100 домаћинстава са 600 становника,[1] претежно мађарске националности (осетан је пад броја, 2007. је било око 850 становника). Становништво се углавном бави земљорадњом и воћарством.

Административна управа

Üdvözüljük Noszán – Dobro došli u Nosi
Табла на улазу из правца града

Као што је и само Хајдуково до 1978. било део Палића,[2] почетком 1990-их предложено је припајањем Носе прво Шупљаку, а касније Хајдукову.

Носа припада месној заједници Хајдуково, пошто у локалним самоуправама није редак случај да се администрација два или више мања места решава у једној месној канцеларији (на пример Горњи и Доњи Таванкут су два насеља, али имају једну заједничку месну заједницу).

Хајдуково се налази на северу, а Носа на истоку Лудашког језера, два места раздваја 1,45 km пута уз језеро.[3]

Интересантна одлика положаја Носе је да се налази тачно на граници две општине, тако да је на крају шора једна половина села још у Суботици, а друга већ спада на територију Кањиже.

Порекло имена и историјат

Nosa, 2nd Military Survey, c. 1850
Носа на мапи из времена када је на месту данашњег Хајдукова само песак
Воћњак у Носи
Воћњак у Носи

Према народној етимологији име је настало из узвика „хајде” које се на архаичком мађарском каже "носа". „Хајде, идемо заједно! Хајде, не дај се!” узвикивали би, према предању, млади из овог места кад би на некој забави дошли у сукоб са младима из других села.

Околина је настањена од најранијих времена. Уз обалу Лудашког језера пронађене су оставе жита из неолита, а ископавања 1950. на „Бисерној обали” открила су 6 енеолитска гроба и насеље из раног неолита. Налажена су и кремена оруђа из раног праисторијског доба.

Што се новије историје тиче, Носа је веома старо насеље, већ у 18. веку се јавља као засебно село, са истим именом. Наравно облик тадашњег насеља је био карактеристичан за панонски тип салашарског уређења, заједница са раштрканим кућама и шоревима. И данас, Носа представља најтипичнији облик Војвођанског села са дугим, ушореним улицама.

Економија

За разлику од многих околњих насеља већина овдашњих младих људи не мора да напусти родно место да би нашло посао, већ може да се запосли у селу[4], јер је подручје Носе на песку, што је веома добро за воћарство, а у непосредном атару на свега 150-200 m од села већ има и црне земље, погодне за пољопривреду. Овдашње воће је у време бивше Југославије било популарно и продавано по бившим републикама. Данас се за овдашњу јабуку занимају углавном у Русији.

Nosa Katolička crkva
Католичка црква Св. Августина

Образовање

Зграда основне школе изграђена је почетком 1900-их година. Током година зграда је због недостатка средстава за њено одржавање дошла у толико лоше стање, да је у неколико наврата покушано са њеним затварањем, што су становници одлучно спречили, јер је најближа школа у следећем насељу 5 km од села. Коначно је 2005. – захваљујући донацији Америчке фондације за развој (America's Development Foundation — ADF) – зграда реновирана, добила је санитарни чвор, а решено је и грејање. Упркос чињеници да село нема гасовода, учионице се греју гасом, из плинских боца. У дворишту школе је изграђено и игралиште, које раније није постојало.

Школа је 2007. имала 39 ученика, из нижих разреда. Настава се похађа у консолидованим групама, што значи да ђаци из првог разреда уче заједно са ђацима из трећег, а ђаци из другог са ђацима из четвртог разреда. У згради се налази и обданиште, која похађа десеторо деце. Деца из горњих одељења похађају школу у оближњем Хајдукову или у Бачким Виноградима. Тако, захваљујући напорима и борби мештана за опстанак, ово село није дошло на судбину многих малих насеља у Србији, која су остала без младих, и дечје вике.

Култура

У селу делује КУД „Хинга” основано у новембру 2000. године. Тренутно у друштву делује три аматерске позоришне групе: „Ноћни паун”, „Средња група” и „Рецеруца”(мађ. Réceruca = паткица). Председник удружења је од 2013. Шомођи Наталија.

Знаменитости

Црква

Католичка црква освећена 25. марта 2007. године носи име Светог Августина, патрона исте. Цркву је пројектовао Вилмош Тот (Tóth Vilmos) архитекта из Кањиже. Архитектура цркве је инспирисана делима мађарског архитекте Имреа Маковеца. Основа цркве има форму шкољке заглављене у песковито дно Панонског мора. Црква представља насукани брод са разапетим једрима без ветра, који лежи на тлу Суботичке пешчаре.[5]

Намештај цркве дизајнирао је и направио Суботички столар Бонавентура Лалић. Црква има 140 квадратних метара и 100 седишта, а на месту хора може да се смести даљњих 100 људи. На спрату изнад светилишта уређена је сала за веронаук. Црква административно припада парохији Хајдуково.

Roka tanya
Рокин салаш, стар више од 130 година, реновиран у етнографски музеј

Рокин салаш

На Носи, поред језера налази се стогодишњи Рокин салаш, данас уређен у Етно-кућу[6] где посетиоце очекују разне културне манифестације, нпр. салашарски пикник, кампови за децу итд.[7] У аутентичној кући некадашњег чамџије који је мештане преносио преко језера на вашар налази се етнолошка збирка, збирка археолошких предмета са обале и збирка посвећена природним вредностима резервата.

Iskopavanja na Hingi
Хинга је вештачки брег, који према мишљењу археолога можда скрива и гроб из енеолита

Археолошка налазишта

На подрују Носе налази се неколико веома значајних археолошких локалитета из разних епоха историје.

Стара Торина

На локалитету Стара Торина откривена је црква са гробљем из IX.–XI. века, у којем је сахрањено најмање 946 индивидуа, од чега 327 деце, чија велика смртност се може повезати са некаквом епидемијом. Овако велик број гробова указује на дугу руралну настањеност у овој области.[8]

Хинга

Види и засебан чланак Хинга

"Хинга" је вештачки брежуљак из бронзаног доба надомак села. На њему је у раном средњем веку стајала црква, окружена гробљем. Остатак цркве је откривен али уједно и уништен 1940. градњом бункерског утврђења током војних операција. До археолошког проучавања остатака гробља дошло је 1948–49.-е године, када је утврђено да су гробови из XII–XV. века. И само окружење "Хинге" је богато археолошким слојевима, овде су налажене некрополе из Сарматског периода, из периода сеобе народа, те из XI. века.[9]

Галерија

1 Putokaz za Nosu iz pravca Subotice

Путоказ у Хајдукову

Ispust Kereša kod Nose

У село се улази преко моста на Кирешу

Kicsit talán javításra szorul, Nosza

Табла добродошлице

Nosa, zasad jabuke

Засад јабуке

Nosa, magacin voca

Магацин воћа

Crkva Sv. Augustina Nosa

Црква Св. Августина

Nosza templom, oltár

Олтар цркве

Nosza Szent Ágoston templom, beltér

Црква, ентеријер

Tanyai iskola Nosa

Стара школа још увек у функцији

Iskolaablak Nosza

Прозор школе

Novi dom kulture u Nosi

Нови дом културе

Lejtős (buckás) utca Noszán

Улица на "буцки" (пешчана дина)

Pogranična ulica u Nosi – Határ-utca Noszán

Погранична улица – Улица Јединства (лева страна је Кањижа)

Opstina Palic, Supljak 621 (tabla iz 1960-ih godina u Nosi)

Стара табла са бројем, из времена када је Носа припадала Шупљаку

Na selu uvek ima šta da se radi, Nosa kod Hajdukova

Рурална средина

Nosza utcarészlet

Живот се одвија као и свагда другде.

Референце

  1. 1,0 1,1 Konkursna dokumentacija izrade projektno-tehničke dokumentacije za vodovod Hajdukovo-Nosa (PDF) p. 4/35. Grad Subotica, 2015
  2. ^ Суботица и околна насеља и села портал Порекло
  3. ^ "Specijalni rezervat prirode nalazi se dvadesetak kilometara severoistočno od Subotice. On uključuje Ludaško jezero i njegove obale duž sela Ludaš, Šupljak, Hajdukovo i Nosa." str. 81 u: Analiza ekonomskog i socijalnog statusa marginalizovanih naselja u pograničnim oblastima AP Vojvodine. IPA projekat Zavoda za urbanizam Vojvodine, Novi Sad, 2013.
  4. ^ Tómó Margaréta: Noszán otthon maradnak a fiatalok. Magyar Szó, 2. 4. 2007. (на језику: мађарски)
  5. ^ Водич & ТО Суботица, стр. 17.
  6. ^ Рокин салаш Архивирано на сајту Wayback Machine (јануар 1, 2017) (на језику: енглески) на сајту Visit Palić
  7. ^ Rokin Salaš на сајту Salaši.info
  8. ^ M. Đurić, P. Milovanović, A. Janović, M. Drašković, K. Đukić and P. Milenković (2008): Porotic Lesions in Immature Skeletons from Stara Torina, Late Medieval Serbia. International Journal of Osteoarchaeology 18: 458–475
  9. ^ Arheološka zbirka Архивирано на сајту Wayback Machine (јул 29, 2017) (на језику: енглески) Gradski muzej Subotica

Литература

Спољашње везе

Град Суботица

Ово је чланак о општинској административној јединици, опис актуелног града се налази у чланку Суботица.Град Суботица (општинска јединица – по новом закону) се налази у широкој равници на крајњем северу Војводине, у близини границе Србије и Мађарске. Територија административне области града заједно са општинама Бачка Топола и Мали Иђош чини подручје Севернобачког управног округа. Средиште града као и округа је градско насеље Суботица.

У административној области града налазе се и следећа насељена места: Бачки Виногради, Биково, Ђурђин, Стари и Нови Жедник, Келебија, Љутово, Мала Босна, Доњи Таванкут, Горњи Таванкут, Шупљак, Чантавир, Вишњевац, Бачко Душаново, Габрић, Бајмок, Мишићево, Палић, Хајдуково, Носа.

Грип

Грипа, грип или инфлуенца, заразна болест примарно дисајног система узрокована је вирусом који се преноси капљицама у ваздуху, које су настале кијањем или кашљањем заражене особе. Већина заражених се опоравља у року од недељу дана, мада се код старијих особа и оних са астмом, срчаним и плућним болестима могу јавити компликације у облику бронхитиса или упале плућа. Симптоми могу да буду од благих до озбиљних. Најчешћи симптоми обухватају: високу температуру, цурење носа, запаљење грла, бол у мишићима, главобољу, кашљање, и осећај умора. Ови симптоми типично почињу два дана након излагања вирусу и углавном трају мање од недељу дана. Кашаљ, међутим, може да траје више од две недеље. Код деце се може јавити мучнина и повраћање, док до тога обично не долази код одраслих. Мучнина и повраћање се чешће јављају код невезане инфекције гастроентеритиса, која се понекад нетачно назива „стомачним грипом“ или „24-часовним грип“. Компликације узроковане грипом могу да обухватају виралну пнеумонију, секундарну бактеријску пнеумонију, синусне инфекције, и погоршање пређашњих здравствених проблема узрокованих астмом или затајењем срца.Три типа инфлуенце утичу на људе. Обично се вирус шири путем ваздуха из кашља и кијања. Сматра се да до токга најчешће долази на релативно малим растојањима. Такође се може пренети додиривањем контаминираних површина и накнадним додиривање уста или очију. Особа може да буде заразна за друге пре и током болести. Инфекција се може потврдити тестирањем грла, испљувка, или носа за присуство вируса. Више брзих тестова је доступно; мада људи могу да имају инфекцију и ако су резултати теста негативни. Тип полимеразне ланчане реакције који детектује вирусну РНК је тачнији.Фреквентно прање руку умањује ризик од инфекције пошто се вирус инактивира сапуном. Ношење хируршке маске је исто тако корисно. Светска здравствена организација препорућује годишњу вакцинацију против грипа за особе са високим степеном ризика. Вакцина је обично ефективна против три или четири типа грипа. Она се углавном добро толерише. Вакцина направљена за једну годину не мора да буде корисна наредне године, зато што вирус брзо еволуира. Антивирусни лекови, као што је инхибитор неураминидазе оселтамивир између осталих, се користе за третирање грипа. Њихова користност код оних који су иначе здрави не изгледа да надмашује ризике од њихове употребе. Они се нису показали корисним код особа са другим здравственим проблемима.Грип се шири по свету у виду годишњих епидемија, што доводи до око три до пет милиона случајева озбиљне болести и око 250.000 до 500.000 смртних случајева. У северним и јужним деловима света до ширења болести долази углавном током зиме, док се у областима око екватора болест може ширити у било ком добу гоине. Смртни случајеви се јављају углавном код младих, старих и особа са здравственим проблемима. Велике епидемије познате као пандемије су ређе. У 20. веку три пандемије грипа су се јавиле: Шпански грип из 1918, Азијски грип из 1958, и Хонг Конгшки грип из 1968, сваки од којих је довео до више од милиона мртвих. Светска здравствена организација је декларисала епидемију новог типа инфлуенза А/Х1Н1 као пандемију свињске инфлуенце из јуна 2009.Осим код људи грип се јавља код свиња, коња и још неких сисара, као и код неких дивљих и домаћих птица. Неки типови грипа могу се преносити са једне врсте на другу. На пример, 1997. у Хонг Конгу се сој вируса са пилића почео преносити на људе. Због високе заразности и ширења, грип се често појављује у епидемијама, а ако се почне ширити по удаљеним крајевима света (што није реткост у данашњем свету брзих међународних путовања) назива се пандемија. Сваке године више милиона људи оболи од грипа, а смртност је мања од 1%. Организација САД-а за контролу и превенцију болести рачуна више од 20.000 смрти у САД узрокованих грипом. Пандемија грипа 1918-1919. године, тзв. шпански грип или шпањолка, била је најгора забележена те је убила око 20 милиона у свету.

Дисфонија

Дисфонија или промуклост представља свако одступање од нормалне висине, интензитета и квалитета гласа, а најчешће је симптом обољења гркљана.

Дисфонија је последица обољења у самом гркљану или на удаљеним органима (централни нервни систем, врат и грудни кош). Промуклост се јавља у преко педесет разних болести (упала гласница, развој бенигног или малигног тумора на гласницама, ожиљна промена гласница са сужењем гркљана, замор мишића који покрећу гласнице, парализа повратног гркљанског живца који инервише гркљан и који бива оштећен због струме штитњаче и др. Понекад је узрок неадекватна употреба гласа, а врло чести су и психогени узроци. Психичке дисфоније су изазване психичким конфликтима, неурозама страха и др. Функцијске дисфоније су доста честе код људи који глас употребљававју у својим занимањима (наставници, глумци, певачи и др).

Код запаљенских промена промуклост мења јачину, висину и боју у току дана. Постоји појава храпавости и промуклости гласа који постаје сув, оштар и више или мање дубок, а затим све слабији. Ако дуго траје и постепено се погоршава, најчешће је последица тумора.

Дијагноза се поставља на основу анамнезе, клиничке слике, клиничког прегледа, ларингомикроскопије и др.

Лечи се основно обљење које је узроковало дисфонију.

Запаљење средњег ува

Запаљење средњег ува, упала средњег ува (лат. оtitis media) је запаљенски процес у средњем уву који настаје у току инфекције горњих дисајних путева, ринитис, синузитиса, тонзилофарингитиса или баротрауме. Значај запаљења средњег ува је у његовој високој учесталости у општој популацији и потенцијално опасним компликацијама, нарочито оним у унутарлобањској дупљи. Запаљење средњег ува може бити локализовано у појединим његовим деловима, али најчешће запаљењски процес захвата све делове средњег ува а не тако ретко и остале структуре ува. Врста запаљења (негнојно-серозно и гнојно-пурулентно) и интензитет запаљења средњег ува зависи од патогености и вируленције микроорганизама, отпорности организма и узраста пацијента, а даљи ток запаљења од начина и резултата лечења. Зато се запаљење средњег ува према дужини трајања болести јавља у акутној, субакутној и хроничној форми а према трежини клиничке слике у благој средње тешкој и тешкој клиничкој форми.

Здравље и појава Мајкла Џексона

Мајкл Џозеф Џексон (29. август 1958—25. јун 2009) је био амерички музичар и забављач који је провео преко четрдесет година пред очима јавности, прво као дете-звезда бенда Џексон 5 и касније као соло извођач.

Средином 1980-их, било је јасно да се Џексонова појава драматично мењала. Боја његове коже је била светлија, нос и лице промењени, и губио је на тежини. Светлији тен је последица витилига и лупуса, који су Џексону дијагнозирани 1986. године, и употребе шминке којом су му прекриване мрље. Пластични хирурзи су нагађали да је Џексон имао операције носа, чела, јагодица као и усана. Људи блиски певачу кажу, да је до 1990. године, Џексону урађено око 10 захвата.

Џексон и његова браћа су изјавили да су физички и психички злостављани од стране њиховог оца Џозефа што је 2003. сам Џозеф и признао. Мајкл је ретко о томе говорио, а када би то радио, постао би веома емотиван и рекао би да му се гадило пре сваког сусрета са оцем. Експерти за ментално здравље су рекли да је имао ум регресивног десетогодишњака, док други су говорили да је патио од дисморфофобије. Доктор Дипек Чопра, Џексонов пријатељ више од 20 година, изјавио је: „Оно што је постало његово присиљавање на козметичке операције било је израз само-осакаћења, тотални недостатак поштовања према самом себи.“

У неко време током 1990-их, Џексон је постао зависан на лекове, највише на оне за ублажавање болова и снажне седативе чиме је драматично нарушено његово здравље. На лечење је отишао 1993. године уз помоћ Елизабет Тејлор и Елтона Џона, али зависност се касније поново појавила. Џексон је преминуо услед срчаног застоја 25. јуна 2009. године.

Корњаче

Корњаче (покрајински жељке, Testudines) су ред животиња из класе гмизаваца, карактеристичних по свом оклопу.

Најстарије познате корњаче су од пре око 215 милиона година, и тренутно на Земљи постоји више од 300 различитих врста; од тога је седам морских, 180 слатководних и преко 60 копнених врста.

Нистагмус

Нистагмус или титрање очију је физиолошка а у одређеним стањима и патолошка појава која настаје као последица надражаја вестибуларног апарата. Карактерише се ритмичким, невољним трзајима очних јабучица на једну страну, и настаје без наше воље, али не спречава вољне покрете очију. Нистагмус се углавном јавља истовремено на оба ока, мада ретко може бити и монокуларан, Покрети ока су углавном на оба ока у истом правцу (асоцирани) али могу бити у различитим правцима (дисоцирани) нистагмус. У наркози нистагмус престаје.

Код испитаника нистагмус се може изазвати стимулисањем рецептора у полукружним каналима лавиринта унутрашњег ува. нпр. окретањем на вртешци или уливањем хладне или топле воде у спољашњи ушни канал. Овако настали импулси, преко вестибуларног нерва, вестибуларних једара, лонгитудинаног медијалног трактуса и нерава покретача очних јабучица, померају око на страну (спора фаза). Правац нистагмуса се одређује према правцу брзе фазе трзаја ока. Он има своју амплитуду (која представља ширину померања ока) и фреквенцију (број титраја у минути). По правилу што је већа фреквенција, мања је амплитуда, и обратно. У основи нистагмус може бити физиолошки и патолошки.

Нос

Нос са носном дупљом представља почетни део система органа за дисање. Нос је споља обложен кожом. Са унутрашље стране коштано-хркавичаста преграда дели на леву и десну ноздрву. Ноздрве су обложене слузокожом, чија је површина увећана са три степенасто постављена набора. Слузокожа је покривена длачицама и трепљама које задржавају прашину и микроорганизме из ваздуха. У говору, нос омогућује резонанцу.

У горњем делу носне дупље смештени су рецептори чула мириса. У носну дупљу улива се сузно-носни канал. Честице мириса лепе се и отапају у слузи коју производи нос те тако шаљу импулсе у мозак а човек осећа мирис.

Израз нос такође се користи за означавање почетка или краја нечега, као на пример: „нос авиона“.

Носна преграда

Носна преграда (лат. septum nasi) је вертикални зид који дели носну дупљу и предворје носа на два дела. Предњи део је сачињен од коже и хрскавице, која се назива септална хрскавица, а задњи део од раласте кости и усправног листа (лат. lamina perpendicularis) ситасте кости. У предње горњем делу преграде се налази квржица носне преграде, која је настала нагомилавањем жлезда у слузници. Ова квржица и унутрашња страна средње носне шкољке образују тзв. мирисну пукотину, а од ње се навише пружа мисни жлеб. Носна преграда, као уосталом и читава носна шупљина, обложена је слузокожом.Артерије које прелазе преко ње су гранчице предње ситасте, задње ситасте, криластонепчане, велике непчане и горње артерије усана. Од нерава туда пролазе предњи ситасти и носнонепчани живац. На предњем делу носне преграде налази се мрежа крвних судова по имену Киселбахово поље (лат. locus Kieselbachi). Оно је прекривено веома танком слузницом, због чега се артерије смештене у њему лако повређују и то је најчешћи узрок крварења из носа.У дечјем узрасту преграда је обично постављена у средишњој равни лица, док код одраслих она често има неравну површину и може бити савијена на једну страну. Уколико неправилан положај носне преграде не узрокује сметње то стање се назива физиолошка девијација преграде. Постоји и патолошка девијација која се огледа у сметњама приликом дисања, говора итд.

Носни мишић

Носни мишић (лат. musculus nasalis) је танки парни мишић главе, који је смештен на бочној страни носа. Троугластог је облика и састоји се од два дела: попречног (лат. pars transversa) и крилног или доњег (лат. pars alaris).Попречни део се припаја на телу горње вилице (изнад очњака), одакле се лепезасто шири и на полеђини носа се спаја са истоименим мишићем супротне стране. Крилни део се припаја, такође, на телу максиле и на дубокој страни коже носног крилца.

Инервација потиче од образних грана фацијалног живца, слично осталим мишићима главе. Попречни део носног мишића учествује у сужавању и ширењу ноздрве, а ову другу функцију подржава и његов крилни део.

Оториноларингологија

Оториноларингологија је грана медицине која се бави болестима ува, носа и грла.

Ти органи су међу собом функционално повезани. Важну везу чини једунствена респираторна слузница, која се простире кроз носне органе, параназалне дупље, носни део ждрела, гркљан, душник и душнице. Најчешће болести уха, грла и носа у нашој популацији су следеће: запаљенске болести (спољашњег и средњег ува, слузокоже носа и синуса, крајника, ждрела, гркљана) које могу бити инфективне или алергијске, зачепљење ушног канала (cerumen), зујање у ушима (Tinitus), вртоглавице (Vertigo), наглувост (surditas), полипи, тумори итд. Иако се оториноларингологија бави обољењима одређених органа, ипак не смемо да западнемо у грешку да оболеле органе посматрамо као део који се може одвојити од целине.

Код лечења поленске кијавице, нпр. испитујемо и лечимо локалне знаке опште сензибилизације тела. Потреба да упозна респираторну алергију доводи лекара специјалисту у уску везу са алергологијом као науком која повезује многе медицинске струке.

Понте Носа

Понте Носа (итал. Ponte Nossa) је насеље у Италији у округу Бергамо, региону Ломбардија.

Према процени из 2011. у насељу је живело 1901 становника. Насеље се налази на надморској висини од 466 м.

Прехлада

Прехлада је такође позната под називом назофарингитис или ринофарингитис. То је лако преносива инфективна болест горњег респираторног система која углавном погађа нос. У симптоме спадају кашаљ, бол у грлу, цурење из носа и грозница. Симптоми обично нестају после седам до десет дана. Међутим, неки симптоми могу трајати до три недеље. Преко две стотине вируса могу изазвати прехладу. Риновируси су најчешћи узрочници.

Акутна инфекција носа, синуса, грла или гркљана (инфекција горњег респираторног тракта) је категорисана према областима на телу која су највише погођена. Прехлада првенствено погађа нос, фарингитис грло, док синузитис погађа синусе. Симптоми су резултат одговора имунског система превасходно на инфекцију а не на уништавање ткива од стране самих вируса. Прање руку је главни метод за превенцију инфекције. Неки докази говоре у прилог ефикасности ношења маски за лице.

За прехладу не постоји лек, али се симптоми могу лечити. Прехлада је најчешћа заразна болест код људи. Просечна одрасла особа болује од две до три прехладе годишње. Просечно дете преболи између шест и дванаест прехлада годишње. Ове инфекције прате човечанство од древних времена.

Риноскопија

Риноскопија је неинвазивна дијагностичка медота у оториноларингологији којом се утврђује стање унутрашњих структура носа.

Танки мишић

Танки мишић (лат. musculus procerus) је парни мишић главе, који прекрива део чеоне и одговарајуће носне кости, и горњи део носне хрскавице. Чини га неколико усправних мишићних снопова, који се пружају наниже од чеоног дела (трбуха) потиљачно-чеоног мишића до носне кости на којој се припаја.Танки мишић је инервисан од гранчица фацијалног живца, а својим дејством ствара хоризонталне наборе на кожи корена носа и спушта кожу повије. Такође доприноси експресији беса, па га сврставају у категорију мимичних мишића.

Упала синуса

Упала синуса или синузитис представља запаљење слузокоже параназалних шупљина због неадекватног излучивања секрета услед опструкције улаза синуса, инфекције или алергије.

Халоген

Елементи VIIa групе називају се халогеним елементима. Групу чине неметали: флуор (F), хлор (Cl), бром (Br), јод (I) и металоид астат (At), недовољно испитани радиоактивни елемент с малим полувременом распадања. Заједничка конфигурација за елементе ове групе је: ns2 np5, са неспареним електроном у p орбитали.

У елементарном стању ови елементи се јављају у виду двоатомних молекула. Атоми у молекулу везани су једноструком ковалентном везом. Сви електрони су спарени. Везе између молекула су слабе, потичу од ван дер Валсових привлачних сила. Са порастом атомског броја елемената расту и атомске запремине, привлачне силе међу молекулима, температура топљења и кључања. Флуор и хлор су гасови, бром је течног, а астат чврстог агрегатног стања. Боја елемената са порастом атомског броја постаје све тамнија. Сви су оштрог мириса, отровног дејства. Удисање малих количина халогена изазива надражај органа за дисање, упалу слузокоже носа и грла, док веће количине изазивају тровање. У води се халогени елементи слабо растварају, а боље у органским растварачима.Енергија јонизације и електронегативност опадају са порастом атомског броја елемената у групи. Велике вредности прве енергије јонизације као и високе вредности кофицијената електронегативности указују на то да су халогени елементи оксидациона средства (примају електроне). Енергија везе има највећу вредност код хлора (иако би се очекивало да највећу вредност има флуор), а опада ка јоду. На сличан начин се мења и електронски афинитет (највиши је код хлора). За ове аномалије још нема прихватљивог објашњења. Редокс-потенцијал и активност елемената опада аналогно са вредностима електронегативности од флуора према јоду. Халогени са већим редокс-потенцијалом оксидују она са мањим стандардним редокс-потенцијалима.

Елементи VIIa групе показују велику сличност у хемијском понашању. Разлике се, уколико постоје, више исказују у интензитету него у врсти хемијских реакција. То су типични неметали. Ступају у реакцију са готово свим елементима. У природи се јављају само у виду једињења.

Хајдуково

Хајдуково (мађ. Hajdújárás) је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 2313 становника.

Језгро регије је језеро Лудаш, а само насеље лежи на његовој северној обали. Хајдукову припада и сеоце Носа са истока, а оближњи салашки шореви Чурго и Лудашки шор се налазе западно од насеља, на западној обали језера. На овом подручју сва насељена места леже око језера, укљућујући и Шупљак на југу.

Чеона кост

Чеона кост (лат. os frontale) је непарна кост лобање, која изграђује предњи, конвексни део крова лобање и састоји се од усправног дела (лат. squama frontalis) и хоризонталног који своји латералним деловима (лат. pars orbitalis) гради кров очне дупље, а средишњим (лат. pars nasalis) се зглобљава са костима носа и етимоидалном кости.

На споју вертикалног и хоризонталног дела је пнеуматизована шупљина (лат. sinus frontalis).

Градске четврти и
градске месне заједнице
Приградска насеља и
приградске месне заједнице

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.