Нови Кнежевац

Нови Кнежевац је градско насеље у општини Нови Кнежевац, у Севернобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. живело је 6.960 становника.

Нови Кнежевац
Нови Кнежевац-центар
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСевернобанатски
ОпштинаНови Кнежевац
Становништво
 — 2011.Пад 6.960
 — густина62*/км2
Географске карактеристике
Координате46°02′43″ СГШ; 20°05′34″ ИГД / 46.04520° СГШ; 20.09278° ИГДКоординате: 46°02′43″ СГШ; 20°05′34″ ИГД / 46.04520° СГШ; 20.09278° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина71 м
Површина124,0* км2
Нови Кнежевац на мапи Србије
Нови Кнежевац
Нови Кнежевац
Нови Кнежевац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број23330
Позивни број0230
Регистарска ознакаKI

Називи

Нови Кнежевац је познат по још неким називима на другим језицима: мађ. Törökkanizsa, нем. Neu Kanischa, рум. Noul Cnezat. Раније се званично звао Нова Кањижа или Турска Кањижа.

Прошлост

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место Јозефова припада Тамишком округу, Чанадског дистрикта. Становништво је било српско.[1]

Кањижа је 1764. године била православна парохија Чанадског протопрезвирата.[2]

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да се место Кањижа налази у Тамишком округу, Чанадског дистрикта. Ту су се налазили подуправни подуред, поштанска камбијатура и царинарница а становништво је претежно српско.[3] Када је 1797. године пописан православни клир ту су била два свештеника. Пароси, поп Теодор Костић (рукоп. 1760) и поп Григорије Кнежевић (1772) служили су се само српским језиком.[4]

Године 1809. јавља се као претплатник једне српске књиге спахија Георгије Сервијски "от Кањиже".[5] Током 19. века поседник "Турске Кањиже" био је Господар Георгије Сервијски. Њему је посвећена књига "Опадници" од Коцебуа, српски превод из 1840. године.[6]

Демографија

У насељу Нови Кнежевац живи 6.083 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,8 година (38,1 код мушкараца и 41,3 код жена). У насељу има 2.780 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,50.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[7]
Година Становника
1948. 7.246
1953. 7.784
1961. 8.235
1971. 8.134
1981. 8.166
1991. 8.062 7.892
2002. 7.581 7.827
2011. 6.960
Етнички састав према попису из 2011.[8]
Срби
  
3.990 57,32 %
Мађари
  
2.355 33,83 %
Роми
  
142 2,04 %
Хрвати
  
45 0,64 %
Југословени
  
26 0,37 %
Црногорци
  
24 0,34 %
Македонци
  
16 0,23 %
Албанци
  
12 0,17 %
Немци
  
10 0,14 %
Словаци
  
6 0,08 %
Буњевци
  
5 0,05 %
Муслимани
  
5 0,05 %
Словенци
  
5 0,05 %
Руси
  
3 0,04 %
Украјинци
  
3 0,04 %
Власи
  
1 0,01 %
остали
  
19 0,10 %
Регионална припадност
  
69 0,99 %
неизјашњени
  
204 2,93 %
непознато
  
33 0,47 %
укупно: 6.960

Галерија

Novi Kneževac, Orthodox church

Православна црква.

Saint George the Martyr Roman Catholic Church, Novi Kneževac, Vojvodina, Serbia - 20060701

Католичка црква.

DVORAC PORODICE SERVIJSKI 2

Дворац породице Сервијски

Törökkanizsa állomás

Железничка станица

Напомене

→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Нови Кнежевац, на којој се налазе два насеља, Нови Кнежевац и Филић.

Види још

Референце

  1. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  2. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1905.
  3. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  4. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.
  5. ^ "Откровеније Америки", превод, Будим 1809.
  6. ^ Коцебу: "Опадници", превод, Будим 1840.
  7. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  8. ^ Етничка структура након пописа 2011.
  9. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Ђала

Ђала (мађ. Gyála) је насеље у Србији, у општини Нови Кнежевац, у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 796 становника. Овде се налази гранични прелаз Ђала, према Мађарској.

Банатско Аранђелово

Банатско Аранђелово (мађ. Oroszlámos), је насеље у Србији у општини Нови Кнежевац у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1398 становника.

Овде се налази Црква Св. Архангела Михаила и Гаврила у Банатском Аранђелову.

Василије Крестић

Василије Крестић (Ђала, 20. јул 1932) је историчар, професор Филозофског факултета Универзитета у Београду у пензији, академик САНУ.

Грб општине Нови Кнежевац

Грб Општине за основу штит плаво-бело-црвене боје овалног облика који је у горњем делу зарубљен и даје контруре моста. Рубови штита су оивичени златном бојом. У горњем делу штита налази се мост на реци Тиси чије су ивице златне боје, а испод моста у делу штита чија је позадина плаве боје, налазе се усправно постављене једна поред другог три класа жита златне боје. У средини грба стоје четири куће у панонском стилу беле боје, оивичене златном бојом.

Грофови Нови Кнежевац

Грофови Нови Кнежевац су клуб америчког фудбала из Новог Кнежевца у Србији. Основани су 2006. године и своје утакмице играју на стадиону ФК Обилића у Кнежевцу. Такмиче се тренутно само у флег фудбалу.

Дренка Шећеров-Зечевић

Дренка Шећеров-Зечевић (Српски Крстур, 18. септембар 1933) је српски љекар, стручњак из медицинске области „нормална анатомија човјека“, професор Медицинског факултета Универзитета у Источном Сарајеву и члан Академије наука и умјетности Републике Српске.

Иштван Пастор

Иштван Пастор (мађ. Pásztor István; Нови Кнежевац, 20. август 1956.), је политичар из Србије мађарског порекла. Тренутно је председник Скупштине АП Војводине.

Председник је странке Савез војвођанских Мађара, а по занимању дипломирани правник. Био је кандидат за председника Србије на изборима 2008 и 2012.

Мајдан

Мајдан има више значења:

Основно значење:

Мајдан (арапски) или каменолом, место вађења каменаТопоними:

Мајдан (Нови Кнежевац), насеље у општини Нови Кнежевац, Србија

Мајдан (Горњи Милановац), насеље у општини Горњи Милановац, Србија

Мајдан (Двор), насеље у општини Двор, Хрватска

Мајдан (Шековићи), насеље у општини Шековићи, Република Српска, БиХ

Мајдан (Мркоњић Град), насеље у општини Мркоњић Град, Република Српска, БиХ

Мајдан (Кладањ), насеље у општини Кладањ, Федерација БиХ, БиХ

Мајдан (Фојница), насеље у општини Фојница, Федерација БиХ, БиХ

Мајдан (Завидовићи), насеље у општини Завидовићи, Федерација БиХ, БиХили:

Бронзани Мајдан, насеље града Бање Луке, Република Српска, БиХ

Вареш Мајдан, насеље у општини Вареш, Федерација БиХ, БиХОстала значења:

Мајдан (логор), нацистички логор у Другом светском рату

Мајдан (Нови Кнежевац)

Мајдан (мађ. Magyarmajdány) је насеље у Србији у општини Нови Кнежевац у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 210 становника.

Милан Ајваз

Милан Ајваз (Српски Крстур, 17. март 1897 — Београд, 28. март 1980) је био српски позоришни и филмски глумац.

Општина Нови Кнежевац

Општина Нови Кнежевац је општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Севернобанатски округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 305 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 26764 ha, а на шумску 161 ha).

Седиште општине је градско насеље Нови Кнежевац. Општина Нови Кнежевац се састоји од 9 насеља. По подацима из 2002. године у општини је живело 12975 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -9,2‰, а број запослених у општини износи 2675 људи. У општини се налази 5 основних и 2 средње школе.

Рабе

Рабе (мађ. Rábé) је насеље у Србији у општини Нови Кнежевац у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 106 становника.

Севернобанатски управни округ

Севернобанатски округ се налази у северном делу Републике Србије и има површину од 2.329 km². Има укупно 147.770 становника (Попис из 2011.), а седиште округа је у граду Кикинда.

Сигет (Нови Кнежевац)

Сигет (мађ. Sziget) је насеље у Србији у општини Нови Кнежевац у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 198 становника.

Овде се налазе Кургани Сигета.

Списак споменика културе од великог значаја

Културна добра су ствари и творевине материјалне и духовне културе од општег интереса које уживају посебну заштиту утврђену овим законом. Културна добра, у зависности од физичких, уметничких, културних и историјских

својстава, јесу: споменици културе, просторне културно-историјске целине, археолошка налазишта и знаменита места - непокретна културна добра; уметничко-

историјска дела, архивска грађа, филмска грађа и стара и ретка књига - покретна културна добра.

Културна добра, у зависности од свог значаја, разврставају се у категорије: заштићена културна добра, културна добра од великог значаја и културна добра од изузетног значаја.

Списак споменика културе у Севернобанатском округу

Следи списак знаменитих места у Севернобанатском округу.

Српски Крстур

Српски Крстур (мађ. Ókeresztúr) је насеље у Србији у општини Нови Кнежевац у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1321 становника.

Овде се налази Зграда бившег Народног одбора Атине у Српском Крстуру.

Филић

Филић (мађ. Firigyháza) је насеље у Србији у општини Нови Кнежевац у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 136 становника.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.