Нова Варош

Нова Варош је градско насеље у Србији, у општини Нова Варош, у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 8795 становника.

Нова Варош
Nova Varos Center 2004
Нова Варош
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Управни округЗлатиборски
ОпштинаНова Варош
Становништво
 — 2011.Пад 8.795
Географске карактеристике
Координате43°27′37″ СГШ; 19°48′55″ ИГД / 43.46026° СГШ; 19.81539° ИГДКоординате: 43°27′37″ СГШ; 19°48′55″ ИГД / 43.46026° СГШ; 19.81539° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина1.111 м
Нова Варош на мапи Србије
Нова Варош
Нова Варош
Нова Варош на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број31320
Позивни број033
Регистарска ознакаNV

Географске одлике

Nvaros12 (1)
Нова Варош - панорама града

Нова Варош је смештена на средини магистралног пута Београд - Бар, на надморској висини од 1.000 м. Над њом се издиже планина Златар, дуга 22 км и широка 12 км, са највишим врхом од 1.627 м. Сама нововарошка општина обухвата површину од 584 км² у којој живи преко 16.000 становника.

Код насеља Кокин Брод, 11 километара северно од Нове Вароши ка Чајетини, подигнута је насипна брана (хидроцентрала) и тако је у долини Увца створено Златарско језеро (или језеро Кокин Брод), дугачко 30 километара, са акумулацијом од преко 400 милиона кубних метара воде.

Струју увачког електро-система назван „Лимске хидроелектране“ производе хидроцентрале „Увац“, „Кокин Брод“, „Бистрица“ и „Потпећ“, тако да произведу годишње око 800 милиона киловат-часова електричне енергије. У општини послује око 100 предузећа и 450 радњи, а запослено је 5.500 становника.

Пољопривреду карактерише развијено сточарство, производња млечних производа, од којих је најпознатији чувени златарски сир. Значајни пољопривредни потенцијали постоје у развоју воћарства, пчеларства и откупу и преради шумских плодова. Пољопривредну површину чини 57,10 % укупне површине општине, а шумском земљишту припада 33,85 %.

За туризма у Новој Вароши и њеној околини постоје добри предуслови, који се огледају у лепотама и другим природним вредностима планине Златар и акумулационих језера.

Једна од изузетних природних реткости је белоглави суп, чије је станиште у кањону реке Увац.

Културно-историјске споменике представљају: цркве - брвнаре по селима, зграда старе школе у Радоињи, црква и џамија у Новој Вароши и други белези и знамења. Они сведоче о животу људи овог краја кроз векове и о присуству Келта, Римљана, Словена и других народа на овим просторима.

Овде се налази ОШ „Живко Љујић” Нова Варош.

Историја

Нова Варош је настала у средином 16. века. Везује се за име Скендер-паше Ђеновљанина. Кад је Скендер-паша, путујући из Босне за Цариград (1530), застао са пратњом на заравни у подножју планине Златар и одушевљен лепотама овог шумовитог предела и опојним мирисом боровине, наредио је при поласку да се ту подигне касаба. Убрзо је никло насеља на месту данашње Нове Вароши. Названо је Скендер-пашина Паланка. Кад је нарасло до близу 2.000 кућа, „букну пожар и спржи палаку до темеља“ (Евлија Челебија). Већина становника је остала ту и подигла нову касабу коју назваше Јени Касаба, што на српском значи Нова Варош.

Све живља трговина стоком и њеним производима, учинила је да се варош, на раскрсници важних путева, брзо расвијала. Административно, од 1776, била је у саставу новопазарског санџака. Средином 19. века Нова Варош, према записима руског конзула и путописца Александра Гиљфердинга, имала је око 300 кућа и око 1.200 становника, „што је била реалнија процена од оне коју је изнео Елвија Челебија, који је иначе склон претеривању, навео да у Новој Варши има чак. 2.000 кућа“.[1]

Почетком 19. века (1809), град су од Турака ослободили Карађорђеви устаници. али су га истовремено грешком и запалили. Одласком Карађорђевих устаника, Нову Варош је, бежећи од турске одмазде, напустио велики број српског живља, иселивши се у Србију.

После више окршаја у Првом и Другом српском, а затим и у Невесињском устанку 1875. године (велика борба у суседном селу Радоињи), народ овог краја ослободио се турског ропства победом у Првом балканском рату 1912. године. Нова Варош је тада имала 450 кућа и 2.909 становника.

У времену од 1865. до 1902. године, Нова Варош је припадала Новопазарском санџаку, а потом је од 1902. до 1912. године била у саставу посебног Сјеничког санџака. На почетку Првог балканског рата у јесен 1912. године, Нову Варош је ослободила војска Краљевине Србије.[2]

И у Првом светском рату нововарошки крај дао је велики допринос победи против централних сила Аустроугарске и Немачке, а на Солунском фронту и против Бугарске. Њихов земљак, прослављени војвода Петар Бојовић, родом из села Мишевићи испод планине Златар, командовао је српском Првом армијом.

Нова Варош није остала по страни и у Народноослободилачком рату 1941—1945. Народ овог краја сврстао се у великом броју у јединице народноослободилачке војске, у Златиборску чету односно Трећу пролетерску санџачку ударну бригаду, а сама Нова Варош је више од 70 пута била час окупирана, а час поново ослобађана. Коначно је ослобођена 4. децембра 1944.

Демографија

Zgrada stare opštine u Novoj Varoši, opšti izgled
Зграда старе општине у Новој Вароши

У насељу Нова Варош живи 7252 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (39,9 код мушкараца и 41,6 код жена).

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2011. године), а у последња два пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.781
1953. 2.179
1961. 3.200
1971. 5.718
1981. 8.565
1991. 10.424 10.405
2002. 10.335 10.462
2011. 8.795
Етнички састав према попису из 2011.[4]
Срби
  
7.182 81,66 %
Бошњаци
  
788 8,96 %
Муслимани
  
525 5,97 %
Југословени
  
33 0,37 %
Црногорци
  
18 0,20 %
Хрвати
  
4 0,04 %
Албанци
  
3 0,03 %
Горанци
  
3 0,03 %
Роми
  
3 0,03 %
Руси
  
3 0,03 %
Мађари
  
2 0,02 %
Македонци
  
2 0,02 %
Словаци
  
2 0,02 %
Словенци
  
2 0,02 %
Бугари
  
1 0,01 %
Румуни
  
1 0,01 %
Украјинци
  
1 0,01 %
Остали
  
9 0,10 %
Неизјашњени
  
136 1,54 %
Непознато
  
77 0,87 %
укупно: 8.795

Галерија слика

Nova Varos dom kulture jovan tomic IMG 0073

Дом културе „Јован Томић“

Nova Varos IMG 0085

Центар Нове Вароши

Nova Varos IMG 0084

Центар Нове Вароши

Nova Varos xram svete trojice IMG 0090

Храм Свете Тројице

Nova Varos mosque Dzamija IMG 0046

Скендер-пашина џамија

Uvac nova varos IMG 9995 kokin brod Zlatarso Jezero

Златарско језеро

Познати Нововарошани

Види још

Референце

  1. ^ Др Слободан Ристановић:Кроз Србију и Црну Гору Београд (2005). стр. 245.
  2. ^ Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878-1918. Српска књижевна задруга. 1983. стр. 189.
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  4. ^ Етничка структура након пописа 2011.
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Спољашње везе

Јасеново (Нова Варош)

Јасеново је насеље у Србији у општини Нова Варош у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 174 становника.

Јасеново је удаљено 19 километара од Нове Вароши. To је стално насељено место на највишој надморској висини у Србији. Становници овога села се углавном баве пољопривредом. Ту постоје две фабрике које су се бавиле кожном галантеријом и конфекцијом, међутим од распада бивше СФРЈ ове фабрике не раде.

У Јасенову се налази специјални камп за обуку жандармерије МУП-а Србије.

Овде је живео Милан Миросавић, носилац Карађорђеве звезде са мачевима.

Акмачићи (Нова Варош)

Акмачићи су насеље у Србији у општини Нова Варош у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 340 становника.

Овде се налази ОШ „Момир Пуцаревић” Акмачићи.

Бистрица (Нова Варош)

Бистрица је насеље у Србији у општини Нова Варош у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 694 становника.

Овде се налазе Манастир Бистрица и ОШ „Добрисав-Добрица Рајић” Бистрица.

Брдо (Нова Варош)

Брдо је насеље у Србији у општини Нова Варош у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 320 становника.

Буковик (Нова Варош)

Буковик је насеље у Србији у општини Нова Варош у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 239 становника.

Горња Бела Река (Нова Варош)

Горња Бела Река је насеље у Србији у општини Нова Варош у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 165 становника.

Овде је живео Бранко Поповић (земљорадник), носилац Карађорђеве звезде са мачевима.

Доња Бела Река (Нова Варош)

Доња Бела Река је насеље у Србији у општини Нова Варош у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 257 становника.

Овде се налазе Црква Преображења Христовог у Доњој Белој Реци и ОШ „Вук Ст. Караџић” ИО Доња Бела Река.

Дражевићи (Нова Варош)

Дражевићи су насеље у Србији у општини Нова Варош у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 371 становника.

Железничка станица Бистрица на Лиму

Железничка станица Бистрица на Лиму је једна од железничких станица на прузи Београд—Бар. Налази се насељу Челице у општина Нова Варош. Пруга се наставља у једном смеру ка Пријепољу и у другом према Прибоју. Железничка станица Бистрица на Лиму састоји се из 3 колосека.

Златиборски управни округ

Златиборски управни округ се налази у западном делу Републике Србије и простире се на 6142 km² и тиме чини највећи округ у Србији. Обухвата град и општине:

Град Ужице - градска насеља: Севојно и Ужице (седиште),

Општина Бајина Башта - седиште градско насеље Бајина Башта,

Општина Косјерић - седиште градско насеље Косјерић,

Општина Пожега - седиште градско насеље Пожега,

Општина Чајетина - седиште насеље Чајетина,

Општина Ариље - седиште градско насеље Ариље,

Општина Прибој - седиште градско насеље Прибој,

Општина Нова Варош - седиште градско насеље Нова Варош,

Општина Пријепоље - седиште градско насеље Пријепоље и

Општина Сјеница - седиште градско насеље Сјеница.Укупно има 284.929 становника (Попис 2011). Седиште округа је Ужице.

Кладница

Кладница је насеље у Србији у општини Сјеница у Златиборском округу. Према попису из 2002. било је 362 становника (према попису из 1991. било је 439 становника).

Село Кладница као месни центар налази се на 20km од Сјенице, на путном правцу Сјеница—Ивањица, на надморској висини у центру села од 1052 метра. Гледано географски то је северно од Сјенице на тромеђи општина Сјеница, Ивањица и Нова Варош. Непосредно испод школе протиче Ријека Кладница која извире испод планине Јавор.

Рељеф је планински са највишом тачком Гобељића Крш са 1445 м.н.в. сам назив Кладница потиче од ријечи Кладници. Подручје је пашњачко шумског карактера где се истиче шумски комплекс Огријевац. Клима је субпланинска на прелазу из континенталне у планинску. Зиме су дуге хладне и снеговите и обично трају од 6-8 месеци када се температуре спуштају И до 30 степени. Просечна температуре у току године је 8,5 степени.

Основна школа покрива шире подручје од месне заједнице Кладница и то село Лепојевиће, општина Нова Варош и заселак Радевићи општина Ивањица. Укупна површина сеоског подручја је 1002km².

Комарани (Нова Варош)

За истоимено средњовековно насеље, погледајте чланак Комарани.Комарани је насеље у Србији у општини Нова Варош у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 296 становника.

Кућани (Нова Варош)

Кућани је насеље у Србији у општини Нова Варош у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 241 становника.

Овде се налази Црква брвнара у Кућанима.

Мишевићи (Нова Варош)

Мишевићи су насеље у Србији у општини Нова Варош у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 80 становника. У насељу је рођен познати српски војвода Петар Бојовић.

Нова варош (Бања Лука)

Нова варош је градска четврт у Бањој Луци. Нова варош је сједиште истоимене мјесне заједнице.

ОШ „Живко Љујић“ Нова Варош

ОШ „Живко Љујић” Нова Варош једна је од шест основних школа на територији општине Нова Варош. Баштини традицију школе основане 1827. године.Школа је 1957. године прерасла из четвороразредне у осмогодишњу основну школу, када и добије данашње име, по Живку Љујићу, учеснику Народноослободилачке борбе и народном хероју Југославије.

Савет за просвету, културу и физичку културу, стручне службе СО Нова Варош и представници Републичке заједнице образовања, 18. јануара 1971. године, донели су одлуку о подизању нове школске зграде на Ражиштима. Нова школска зграда отворена је 6. септембра 1975. године, која располаже са 14 кабинета, савременом фискултурном салом, два спортска полигона, библиотеком и девет помоћних просторија.

Општина Нова Варош

Општина Нова Варош је општина у Златиборском округу, у Србији. Према попису становништва из 2011. године општина има 16.638 становника, распоређених у 32 насеља.

Радијевићи (Нова Варош)

Радијевићи су насеље у Србији у општини Нова Варош у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 134 становника.

У селу се налази Црква брвнара у Радијевићима, споменик културе. Црква је обновљена 2013. године.

Тиква (Нова Варош)

Тиква је насеље у Србији у општини Нова Варош у Златиборском округу на територији катастарске општине Тиква. Новоформирано насеље Тиква је настало издвајањем дела насеља из насељеног места Нова Варош, мада је у евиденцији регистра просторних јединица РЗС погрешно наведено да је настало издвајањем из насељеног места Штитково. Промена је установљена током 2009. године, а званично важи од 1. јануара 2010. године. Насеље Нова Варош је самим тим смањено издвајањем дела насеља од кога је настало ново насеље Тиква („Службени гласник Републике Србије“, бр. 129/07). Према попису из 2011. године има 66 становника.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.