Ноахидизам

Ноахидизам је монотеистичка идеологија која се заснива на Седам Нојевих заповести и на њиховом тумачењу које најчешће врше рабини. Према јеврејском праву, нејевреји нису у обавези да пређу у јудаизам али се од њих захтева да се придржавају Седам Нојевих заповести. Ако они прихвате и пажљиво испуњавају ове заповести, онда имају удела у Свету који долази, крајњој награди за све праведнике. Назив за људе који држе ове заповести је Бнеј Ноах (хебрејски: בני נח‎‎) или Нојева деца- Ноахиди. Током претходних декада основане су организације које подржавају овај покрет.

Ноахиди прихватају Танах.

Rainbow-diagram-ROYGBIV
Дуга представља симбол Ноахидизма

Види још

Спољашње везе

Ноје

За истоимени филм види Ноје (филм)

Ноје (хебрејски: נוֹחַ или נֹחַ, модерни: Nóaḥ, тиберијски: Nōªḥ; арапски: نوح, Nūḥ; „почивати“) био је десети и последњи од антедилувијалних патријарха, најпознатији по потопу који се догодио у његово време. Прича о њему је садржана у хебрејској Библији, у књизи Постања, поглавља 5-9. Библија каже да је Ноје син Ламеха и да је једанаеста генерација после Адама. Умро је 350 година после потопа када му је било 950 година (Постање 9,28-29).

Док су Потоп и Нојева барка најпознатији елементи приче о Ноју, такође се спомиње и као „први пољопривредник“ и проналазач вина, исто као у вези с епизодом пијанства и каснијим проклетством Хама (Постање 9,20-27). Неке анализе текста приповести сугеришу да њен данашњи облик у ствари сажима два првобитно различита извора, вероватно темељена на две различите приче, те да садржи елементе раније месопотамске митологије, иако су обе тврдње постале предметом оспоравања и контроверзи.

Ноје је по библијском сведочењу имао три сина Сема, Хама и Јафета од којих воде порекло три велике групе народа, односно три људске расе: Семити – жута (народи Азије), Хамити – црна (народи Африке) и Јафетити – бела (народи Европе).

Прича о Ноји је још темељније обрађена у каснијим абрахамским традицијама, те је имала огроман утицај на целу западну културу.

Седам Нојевих заповести

Седам Нојевих заповести (хебр. שבע מצוות בני נח Шева Мицвот Бнеј Ноа), такође познати и као Ноахидски закони је скуп заповести који се односи на Нојеву децу, тј. цело човечанство. Сваки нејевреј који поштује и поступа по овим законима, заслужује Свет који долази (хебр. עולם הבא Олам Аба), крајњу награду за праведне.

У Седам Нојевих заповести спадају:

Забрана идолопоклонства

Забрана богохуљења

Забрана убиства

Забрана крађе

Забрана прељубе и одређених сексуалних односа

Забрана једења меса одстрањених са живих животиња

Обавеза успостављања судова правдеШест од седам заповести Бог је заповедио Адаму, првом човеку а седму је заповедио Ноју и то је она која се односи на забрану једења меса одстрањених са живих животиња. Као додатак држању седам заповести сваки човек (нејевреј) је обавезан да се понаша у складу са оним што налаже савест.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.