Нишавски управни округ

Нишавски управни округ се налази у југоисточном делу Републике Србије. Управни округ представља подручни центар државне управе за одређено подручје. У Републици Србији постоји 29 округа чије начелнике именује Министарство за државну управу и локалну самоуправу, односно Влада Републике Србије.

Nisavski district
Нишавски округ

Нишавски управни округ обухвата град, односно градске општине, и општине:

  1. Град Ниш - чије је седиште градско насеље Ниш, и састоји се од градских општина:
1. Градска општина Медијана - седиште градско насеље Ниш,
2. Градска општина Палилула - седиште градско насеље Ниш,
3. Градска општина Пантелеј - седиште градско насеље Ниш,
4. Градска општина Црвени Крст - седиште градско насеље Ниш,
5. Градска општина Нишка Бања - седиште градско насеље Нишка Бања,
  1. Општина Алексинац - седиште градско насеље Алексинац,
  2. Општина Сврљиг- седиште градско насеље Сврљиг,
  3. Општина Мерошина - седиште градско насеље Мерошина,
  4. Општина Ражањ - седиште градско насеље Ражањ,
  5. Општина Дољевац - седиште градско насеље Дољевац и
  6. Општина Гаџин Хан - седиште градско насеље Гаџин Хан.

Седиште округа је градско насеље Ниш. Округ се простире на територији површине 2.729 km² и представља други округ у Србији по величини. Има укупно 373.404 становника (попис 2011).[1]

У самом граду Нишу налази се Нишка тврђава, која се убраја међу најлепше и најбоље очуване тврђаве на Балкану, а зидана је крајем XVII века. На периферији Ниша је спомен обележје Ћеле - кула, кога су Турци сазидали од лобања и глава српских устаника погинулих на Чегру, где се, под вођством Стевана Синђелића, против Турака, одиграла, Чегарска битка (1809. године). Турци су победили, па је ова битка била од пресудног значаја за пропаст Првог српског устанка.

Нишавски управни округ
Nisava in Serbia
Држава Србија
РегионЈужна и источна Србија
Историјске областиНишко Поље, Алексиначко Поморавље, Заплање, Сврљишко, Ражањско
Админ. центарНиш
Површина2.729 km2
Становништво2011.
 — број ст.373.404
 — густина ст.136,83 ст./km2
Позивни број+381 (0)18
Општине и градови7
Алексинац
Дољевац
Мерошина
Град Ниш
(Медијана, Нишка Бања, Палилула, Пантелеј, Црвени Крст)
Ражањ
Сврљиг
Број насеља285
(8 градских и 277 сеоских)

Физичко-географске одлике

Рељеф

Тектонски облици у рељефу

У Нишавском округу тектонски облици рељефа представљени су котлинама и планинама средње висине. Котлине су спуштене дуж тектонских ровова који су створени радијалним тектонским покретима, док су тангенцијални покрети условили издизање планина. На територији округа истичу се: Нишка, Алексиначка, Сврљишка и Заплањска котлина. Нишка котлина део је композитне долине реке Јужне Мораве. Захвата површину од 620 km2, има облик неправилног елипсоида са дужом осом од око 44 km и краћом од 22 km. Већим делом ограничена је планинама, а повезана је са Сврљишком, Заплањском котлином и Добричем са Топлицом.[2]

Нишка котлина окружена је кречњачким масивима Калафатом (837 m), Баталовцем (707 m), Црним врхом (683 m), кристаластом масом Попове главе (534 m), мезграјском пречагом и кристаластим гребеном Малог Јастрепца са севера и запада. Гребен Малог Јастрепца чини западни обод Нишке котлине од Купињака до Батишчичког виса. Источни обод котлине представљен је кречњачким гребеном Сврљишких планина и огранцима Суве планине, док је јужни обод на кречњачком гребену Суве планине и кристаластом билу планине Селичевице.[3]

Алексиначка котлина ограничена је Послоњским планинама и Буковиком на северозападу, Китицом, Седим врхом, Лесковиком и Девицом на северу, Калафатом, Поповом главом, Мезграјском пречагом, гребеном Малог Јастрепца, гребеном Великог Јастрепца (до врха Змајевац) на југу и западу. На западу котлина досеже чак до слива Рибарске реке, до Каоничке и Здравињске преседлине. Има трапезоидни облик са максималном дужином од 43 km и највећом ширином од 37 km.[4]

Сврљишка котлина захвата површину од око 500 km2, обухватајући претежни део слива Сврљишког Тимока, леве саставнице Белог Тимока. Она се простире између планинских венаца Сврљишких планина (Зелени врх 1 334 m) на југу, Пајешког камена (1 074 m) на истоку, планине Тресибабе (786 m) на северу и Калафата (839 m) на западу. У регионалној физиономичности котлине уочавају се три различита дела: високи део представљен Луковско-околишком површи, ужи сврљишко-котлински део и просторна удолина у северном подножју Сврљишких планина.[5]

Заплањска котлина простире се између Суве планине, планина Бабичке Горе и Селичевице. Простор који она захвата углавном се поклапа са територијом општине Гаџин Хан. Издужена је до 40 km у правцу СЗ-ЈИ, а широка 7 - 8 km. Котлина је предиспонирана раседима истог правца и налази се на самој тектонској граници између Родопске масе на западу и Карпато-Балканида на истоку. Има две природне целине: Горње и Доње Заплање. Горње Заплање простире се између Суве планине и Бабичке Горе, односно са обе стране регионалног пута Ниш - Гаџин Хан - Боњинце. Доње Заплање лежи између Селичевице, Бабичке Горе и огранака Суве планине.[6]

Сува планина спада у најистакнутије кречњачке гребене у Источној Србији. Припада западном појасу Источне зоне млађих веначних планина. Назив је добила по безводици која је типична за терене са веома одмаклим стадијумом развитка крашког процеса. Било ове планине пружа се правцем северозапад-југоисток у дужини од 45 km, док јој је највећа ширина 15 km. Према подели Јована Цивијића састоји се из три дела: потковичастог гребена, облука Црвене реке и површи Валожја.[7]

Види још

Референце

  1. ^ Попис становништва pop-stat.mashke.org (на језику: српски)
  2. ^ Мартиновић, Ж (1976). „Нишка котлина - генеза и еволуција”. Посебна издања Српског географског друштва. 43.
  3. ^ Костић, М (1967). „Нишка котлина - Студија друштвено-географског развоја”. Зборник радова Географског института Јован Цвијић. 21: 295 — 357.
  4. ^ Костић, М (1969). „Алексиначка котлина - Друштвено - географска студија”. Зборник радова Географског института Јован Цвијић. 22: 453 — 591.
  5. ^ Голубовић, П (1997). Сврљишка котлина - социогеографска и демографска проучавања. Ниш.
  6. ^ Симоновић, Д (1982). Заплање. Ниш.
  7. ^ Милић, Ч. „Главне одлике краса Суве планине”. Зборник радова Географског института Јован Цвијић. 18: 93 — 154.
Ћелија

Ћелија је јединица или одељак, окружен зидом или неком другом границом. Као појам, ћелија је постала општи синоним за градивне јединице од којих настају сложеније структуре.

У билогији и физици:

ћелија (биологија), основна јединица грађе и функције свих живих бића осим вируса

Ћелија (пчеларство) у кошници

електрохемијска ћелијаУ друштвеним наукама:

затворска, ћелија

манастирска ћелија

манастир Ћелије, женски манастир Српске православне црквеУ географији:

Ћелије (језеро), вештачко језеро у Златарској клисури

Ћелије (Лајковац), насеље у општини Лајковац

Ћелије (Крушевац), насеље у општини Крушевац

Ћелије (Гаџин Хан), насеље у општини Гаџин Хан, Нишавски управни округ

Ћелије (Трпиња), насеље у општини ТрпињаУ рачунарству:

table cell, as used in HTML / web pages

cellular automata in mathematics

Geometric cell, the three-dimensional analogue of a face

The Cell computer chip being designed for the PlayStation 3У уметности:

у музици ћелија је ритмичка, мелодијска или нека друга група

Ћелија (филм), са Џенифер Лопез

Габровачка река

Габровачка река је последња већа лева притока Нишаве дужине око 11 километара. Постаје од више периодичних потока који се спајају на северним падинама Селичевице, испод Мале и Велике Тумбе, на надморској висини од 519 метара. Протиче кроз атар села Габровац, и нишка насеља Габровачка река (Ниш) и Трошарина" и улива се у реку Нишаву недалеко од парка „Свети Сава” (Ниш). Већа десна притока је Вукмановска река.

Габровачка река је изразити бујичарски ток. Након сваке јаче кише или топљења снега нагло се повећа протицај реке, при чему је количина ношеног материјала велика. Лети има веома мали проток воде па некад пресуши и нема воде.

Градска општина Медијана

Општина Медијана је градска општина града Ниша. Настала је 2002. године и обухвата део насеља Ниш и место Брзи Брод. Део насеља Ниш који се налази у овој градској општини обухвата следеће месне заједнице:

Медијана

Ћеле кула

Божидар Аџија

Мија Станимировић

Филип Кљајић

Браће Тасковић

Чаир

Обилићев венац

Душко РадовићУкупан број становника у ова два места, део насеља Ниш и насеље Брзи Брод, износи 87.405 по попису становништва 2002. године и по броју становника је највећа општина у Нишу. По површини спада у најмање у Србији и она износи свега 16 km². По броју становника спада у веће општине у Србији. Општина се простире углавном између пруге Ниш- Димитровград и реке Нишаве, обухватајући тако централно језгро града.

Градска општина Пантелеј

Општина Пантелеј је једна од 5 градских општина града Ниша, настала 2004. године. Граничи се са општином Сврљиг на североистоку, градском општином Црвени Крст на западу и градским општинама Медијана и Нишка Бања на југу.

У складу са Планом локалног економског развоја, интензивно се ради на унапређењу развоја малих и средњих предузећа, како би се изменила социјална и привредна слика овог региона.

Дивна Горица (Сува планина)

Дивна Горица је најсјевернији врх Суве планине висок 1389 m, и представља крај његовог бочног крака, који се од главног планинског венца одваја на Пасарелу (1522 m). Да је овај најсевернији врх Суве планине, не само један од већих већ и један од њених најлепших врхова, говори његово помало необично име — Дивна Горица.

Заплање

Заплање, како му само име каже, је планински крај и припада простору који се назива југоисточна Србија. Ова област је оивичена Планинама налази се између Суве планине, с једне стране и Селичевице, Бабичке Горе и Крушевице са друге стране и највећим делом поклапа се са подручјем општине Гаџин Хан. Заплање припада групи општина брдско-планинског подручја југоисточне Србије. Овде се смењују брежуљци са брдима, а ова са планинским странам и гребенима.

Кутинска река

Кутинска река протиче кроз Заплање односно општине Гаџин Хан и Нишка Бања у Нишавском округу. Извире на Сувој планини и дугачка је око 40 km. Улива се у реку Нишаву као њена лева притока код насеља Никола Тесла. У најширем смислу она припада сливу реке Нишаве, односно Јужне Мораве, затим Велике Мораве, Дунава, па самим тим и Црноморском сливу.

Општина Алексинац

Општина Алексинац је општина у Нишавском округу у југоисточној Србији. Према попису из 2002. године у општини живи 57.749 становника (1991. је било 63.844 становника). Просечна густина насељености износи око 82 становника по км².

Две трећине општине је претежно пољопривредно земљиште, а једна трећина брдско-планинско земљиште. Алексиначка котлина је равничарски део у долини Јужне Мораве и Моравице и простире се правцем северозапад-југоисток. Оивичена је Озренским планинама са североистока и Малим и Великим Јастрепцем са југозапада. Највиши врх је Лесковик 1174 m на планини Озрен.

Општина Гаџин Хан

Општина Гаџин Хан је општина Нишавског округа у Србији. На северу се граничи са општином Бела Паланка, градском општином Нишка Бања и градском општином Палилула Града Ниша, на југоистоку општином Бабушница, на југу су општине Власотинце и Лесковац, а на западу са општином Дољевац.

По подацима из 2004. општина заузима површину од 325 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 18.201 ha, а на шумску 10.610 ha). Процењен број становника за 30. јуна 2004. године је био 9.938 становника, а просечна старост 50.28 година.

Центар општине је насеље Гаџин Хан. Општина Гаџин Хан поред насеља Гаџин Хан обухвата још 33 села. По подацима из 2002. године у општини је живело 10.464 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -17,4‰, а број запослених у општини износи 3.560 људи. У општини се налази 20 основних и нема средњих школа.

Општина Дољевац

Општина Дољевац је општина у Нишавском округу у југоисточној Србији.

Општина Дољевац се граничи са Опшином Мерошина и градском општином Палилула Града Ниша на северу, општином Гаџин Хан на истоку, градом Лесковцем на југу и општином Житорађа на западу.

По подацима из 2004. општина заузима површину од 121 km², од чега на пољопривредну површину отпада 9161 ha, а на шумску 1614 ha.

Центар општине је насеље Дољевац. По подацима из 2002. године у општини је живело 19.561 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -3,1‰, а број запослених у општини износи 1.753 људи. У општини се налази 14 основних и једна средња школа.

Општина Мерошина

Општина Мерошина је општина у Нишавском округу у југоисточној Србији. По подацима из 2002. општина заузима површину од 193 km² и има 14.812 становника. Највеће и главно насеље у општини је Мерошина са 905 становника.

Општина Мерошина се на северу граничи са Општином Алексинац, на истоку градском општином Палилула и градском општином Црвени Крст Града Ниша, Дољевцем и Житорађом на југу и општином Прокупље на западу.

Општина Ражањ

Општина Ражањ припада Нишавском округу у Републици Србији.

Према попису из 2011. године у општини живи 9.150 становника (2002. је било 11.369 становника). Центар општине је у месту Ражањ (1.245 становника).

Општина Сврљиг

Општина Сврљиг je општина у Нишавском округу у југоисточној Србији. По подацима из 2011. има 14.249 становника. Центар општине је град Сврљиг са 7.553 становника. Ово је општина са најнижом просечном зарадом по запосленом у 2005. години по окрузима и општинама у Републици Србији. Налази се на 167. месту са 6640 динара.

Сврљишке планине

Сврљишке планине представљају планински венац, који се пружа територијама опшитина Сврљиг, Бела Паланка, Нишка Бања, Пантелеј (Град Ниш). Највиши врх је Зелени врх са висином 1334 метра (изнад села Гулијан), а на Зеленом врху се налазе још две високе коте (1273 м и 1271 м). Од осталих врхова ваља навести: Црни врх (1270 метара), изнад села Лозан; Плеш (1267 метара), изнад села Белоиње; Уланац (1191 метар), изнад села Периш; Големи камен (1173 метра)...

Сврљишке планине обухватају површину од 430 km².

Селичевица

Селичевица је планина која се налази недалеко од Ниша. Простире се правцем исток-запад у дужини од око 15 километара а ширине 5-6 километара. Ова планина је обрасла шумом и то претежно храстовом, буковом и лесковом.

Највиши врх је Ибровица (902 м), а затим Тумба (872 м) и Цветкова јабука (831 м). Селичевица припада Родопским планинама.

Списак споменика културе у Нишавском округу

Следи списак споменика културе у Нишавском округу.

Споменик природе Лалиначка слатина

Споменик природе „Лалиначка слатина” је заштићено природно подручје које се налази у подножју планине Мали Јастребац, десетак километара северозападно од града Ниша, где на више локалитета из дубине подлоге избијају воде за које је карактеристичан повећан садржај минералних соли, посебно натријум-хлорида. Лалиначка слатина се налази недалеко од реке Јужне Мораве, односно на речним терасама са њене леве стране, у долини Дудулајачке реке. Подручје лежи на супстрату чији геолошки састав чине миоплиоценски конгломерати, шљунак, песак и глина са угљем, а уз сам ток малих притока Дудулајачке реке и бујични наноси. Ово подручје се одликује умереноконтиненталном климом са веома сушним и жарким летима и веома хладним зимама.

Старо нишко гробље

Спомен-комплекс Старо гробље се налази у јужном делу града, административно припада Градској општини Палилула и налази се у истоименом насељу, које је по њему и добило име.

Гробље се простире на површини од 17 хектара, где се налази више од 3.000 надгробних споменика.

Трем (врх)

Трем је са својом висином од 1810 метара највиши врх Суве планине, на њеном западном краку.

Предео око врха је каменит, састављен од вртача и увала које су на свом дну травнате.Трем, један од највиших врхова у Србији важи и за најатрактивнији врх, највише због тога што северни део кречњачке стене која формира врх има вертикални пад од 1.000 метара.

Са врха се пружа поглед готово на целу југоисточну Србију, укључујући масив Старе планине са врхом Миџор, као и на Сврљишке планине и цело Заплање.Трем је и циљ најмасовније планинарске републичке акције под називом Зимски успон на Трем.

Још једна од масовних планинарских акција која се одржава дужи низ година је и Ноћни успон на Трем.

Административно масив око врха, као и сам врх припадају општини Нишка бања.

Територијална организација Нишавског управног округа
Београдски регион
Војводина
Јужна и источна Србија
Косово и Метохија
Шумадија и западна Србија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.