Нишавска епархија

Нишавска епархија или Пиротска епархија је бивша православна епархија са седиштем у Пироту. Основана је у другој половини 18. века, издвајањем Пирота и горњег Понишавља из састава Софијске митрополије, која је припадала Цариградској патријаршији. Након ослобођења Пирота и горњег Понишавља у Српско-турском рату (1877-1878) и њиховог прикључења Србији, Цариградска патријаршија је 1879. године званично препустила све ослобођене области Београдској митрополији, која је новодобијену Нишавску епархију наредне 1880. године укључила у састав Нишке епархије.[1]

Нишавска епархија
Основни подаци
СједиштеПирот
ДржаваСрбија Србија
Основана18. век
Укинута1880
Архијереј
Титула архијерејаепископ нишавски
Michael (Jovanović)
Београдски митрополит Михаило Јовановић, администратор Нишавске епархије (1879-1880)

Историја

Историја православног хришћанства у области горњег Понишавља је од најстаријих времена била биско повезана са значајним хришћанским средиштима у оближњем Нишу и Софији.[2] Током средњовековог и раног нововековног раздобља, епархијска граница између поменутих центара пролазила је управо преко ове области. Средином 16. века, целокупно подручје Софијске митрополије (укључујући и Пирот) накратко је ушло у састав Српске патријаршије у Пећи, али је убрзо потом враћено у састав Цариградске патријаршије.[3]

У другој половини 18. века извршено је управно преуређење Софијске митрополије у оквиру које је створена Нишавска епархија са средиштем у Пироту. Ова епархија је почетком 19. века издвојена из састава Софијске митрополије и такође је добила почасни ранг митрополије, што је био обичај у Цариградској патријаршији. Ова епархија је 1815. године спојена са Нишком епархијом, али је након 1821. године поново одвојена у посебну епархију.[4] За митрополите у Нишавској епархији су по правилу постављани фанариоти.[5] Средином 19. века, Цариградска патријаршија није препознала потребу да у епархијама на српском етничком подручју постави архијереје српске народности, што је потом искористила расколничка Бугарска егзархија у циљу неканонског запоседања Нишавске епархије.

Стицајем околности, томе је допринела и сама Цариградска патријаршија, која је 1867. године поставила бугарског свештеника Партенија Зографског за нишавског митрополита у Пироту, што се убрзо показало као велика грешка, пошто се он недуго након тога отргао од Цариграда и приступио Бугарској егзархији (1870). Тако је створена расколничка "Нишавска егзархијска епархија" којом је до 1874. године управљао Партеније Зографски, а након његове оставке администрирање над овом епархијом је поверено егзархијском митрополиту Јевстатију Палагонијском, који је 1878. године побегао у Бугарску.[6] Након ослобођења Пирота у Српско-турском рату (1877-1878) створени су услови за обнову канонског поретка путем споразума са Цариградском патријаршијом (1879). У склопу општег договора о признавању аутокефалности Православне цркве у проширеној Кнежевини Србији, договорено је да подручје дотадашње Нишавске епархије уђе у састав аутокефалне српске митрополије.[7] Администрирање над овом епархијом преузео је митрополит Михаило Јовановић. Наредне 1880. године Нишавска епархија је укинута, а њено подручје је прикључено суседној Нишкој епархији.[1]

Референце

  1. 1,0 1,1 Мидић 2012.
  2. ^ Јанковић 1984.
  3. ^ Вуковић 1996, стр. 165.
  4. ^ Вуковић 1996, стр. 436.
  5. ^ Вуковић 1996, стр. 113, 124, 218, 463.
  6. ^ Стојанчевић 1986, стр. 84, 88, 90.
  7. ^ Kiminas 2009, стр. 21, 28.

Литература

Спољашње везе

Бела Паланка

Бела Паланка је градско насеље у Србији у општини Бела Паланка у Пиротском округу. Према попису из 2011. било је 8.143 становника.

Кроз насеље протиче река Нишава.

Београдска митрополија

Београдска митрополија је била самоуправна (аутономна), а потом и самостална (аутокефална) црквена област у Кнежевини и Краљевини Србији у времену од 1831. до 1920. године. Архиепископска катедра налазила се при Саборном храму светог арханђела Михаила у Београду, а поглавари митрополије носили су наслов: "Архиепископ београдски и митрополит Србије".Од 1831. до 1879. године, Београдска митрополија је била самоуправна (аутономна) црквена област под врховним старешинством Цариградске патријаршије. Црквену самосталност (аутокефалност) стекла је канонским путем 1879. године и као таква је 1920. године ушла у састав уједињене Српске православне цркве.

Епархија нишка

Епархија нишка је епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Арсеније (Главчић), а седиште епархије се налази у Нишу.

Пирот

Пирот је град у Пиротском округу. Према попису из 2011. било је 57.928 становника на територији града са околним насељима, док је у самом граду било 38.785 становника (према попису из 2002. било је 40678 становника).

Тијела и органи
Установе
Епархије
Охридска
архиепископија
Органски дијелови
Раније црквено
уређење

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.