Никшићко поље

Никшићко поље је највеће крашко поље у Црној Гори, а име је добило по граду Никшићу, главном насељу поља. Поље се налази у западном делу земље и данас је саставни део општине Никшић. Надморска висина поља је око 640 m, а површина око 66.5 km². Протеже се правцем северозапад-југоисток на дужини од 18 километара, док му ширина износи око 14 km.

Као сва крашка поља, и Никшићко је „плодна оаза“ у односу на камениту планинску околину. Због велике количине падавина током године ово поље је било познато и по великим поплавама, које су регулисане изградњом хидроцентрала на реци Зети, која пролази кроз поље и понире на његовом јужном делу. Дном поља некада су протицале понорнице Горња Зета и Грачаница.

Види још

Литература

  • Родић Д. и Павловић М. (1994): Географија Југославије 1, Савремена администрација, Београд
Јама

Јама је вертикална геоморфолошка формација (шупљина) у крашком рељефу, нагиба 45—90°. Крашки рељеф је састављен искључиво од карбонатних стена, на које вода има кључан утицај. Јаме, као један од облика крашког рељефа, најчешће су предиспониране неком тектонском активности (пукотина, расед), коју вода касније продубљује и обликује у складу са локалним морфолошким, плувиометријским и климатским карактеристикама.

Љешкопоље

Љешкопоље или Љешко поље је крашко поље у Црној Гори између ријека Мораче, Ситнице и Зете. Захвата површину од 25 km², на дужини од 9 и ширини 2-5 километара. Равно је и нагнуто ка југу, изграђено од алувијалних наслага. Клима поља је измијењено медитеранска климамедитеранска, са изразитом врућим љетима. Становништво се претежно бави земљорадњом (дуван) и сточарством, док је на ријекама развијен и риболов. Већа насеља су Момишићи, Вранићи, Лужани, Лекићи, Грбавци и др.

Његушко поље

Његушко поље је крашко поље у Црној Гори, а име је добило по племену Његуши, које је га и данас настањује. Налази се испод масива Ловћена, 4,5 km источно од Котора, односно 10 km сјеверозападно од Цетиња. Као и сва крашка поља и Његушко поље је „плодна оаза“ у односу на камениту околину. Због велике количине падавина током године ово поље је познато и по великим поплавама. Просјечна количина падавина на годишњем нивоу износи 2.683 мм воденог талога, док максимум неријетко прелази 4.000 мм.

Поље је са свих страна обрубљено планинама. На сјеверу је Татинац 1.349 m, на сјевероистоку Буковица 1.254 m, на истоку Голо Брдо 1.274 m, а на југу и југозападу се диже Ловћен (Вељи Врх 1.310 m, Голиш 1.480 м, Језерски Врх 1.660 m, Штировник 1.753 m). Његушко поље је приближно елиптичног облика, пружа се од запада-југозапада према истоку-сјевероистоку. Дугачко је 25 km, а широко 0,5 до 0,8 km. Лежи на надморској висини 880–940 m и заузима површину од 3'27 km².

По ободу поља има неколико извора. Они и атмосферске падавине снабдијевају га водом, а одводњавање се врши кроз један велики понор. Дно поља је равно, покривено врло плодном црвеницом и цијело је обрађено. Привредно средиште је варошица Његуши. Због велике плодности густо је насељено. Највеће насеље су Ераковићи, затим Дуги До, а на странама су два насеља: Раићевићи и Врба. Средином поља пролази пут Котор-Цетиње.

Поље је настало у почетку тектонским, касније глацијалним дјеловањем два ледника са Ловћена. Неке студије говоре да је удолина настала од прастаре ријеке која се настављала на Бококоторски залив а касније тектонским помјерањем терена.

Ћемовско поље

Ћемовско поље је крашко поље, део Зетске равнице у Црној Гори. Налази се југоисточно од Подгорице између река Мораче, Цијевне и Рибнице. Захвата површину од 55,5 км², на дужини од 11 и ширини од 7 километара. Земља је засута флувиоглацијалним шљунком и песком. У пољу се налазе хумови:Љубовић (112 м), Зеленика (166 м) и Срска гора (95 м).

Клима је измењено медитеранска, са врућим летима и хладним зимама. Већи део се користи као пашњак. Изградњом иригационе мреже постаје значајно виноградарско и воћарско подручје (брескве). Део Ћемовског поља, који је ближи Подгорици све се више урбанизује. Ћемовско поље је име добило по албанској речи за реку Цијевну — „Cem“.

Граховско поље

Граховско поље је мало крашко поље у југозападном делу Црне Горе, недалеко од границе са Босном и Херцеговином североисточно од Орјена. Захвата површину од 6,4 km², пружа се на дужини од 7 километара и широко је 1,5 километар. Надморска висина поља је 695-780 метара. Отворено је према Рисанском заливу, од којег је удаљено 6,5 км. Севроисточно од поља је пространа крашка зараван Катунског крша и Бањана, а према западу се уздиже Орјен (1894 м) и његови огранци.

Поље је формирано у кречњацима кредне старости, на граници са доломитима, а дно му је покривено флувиоглацијалним наносима Орјенсје глацијације, просечне дебљине 10 метара. Граховско поље спада у групу периодски плављених крашких поља, стога су овде добро развијене привредне гране попут ратарства и сточарства.

Њиме тече Граховска река, на којој је подигнуто вештачко језеро за ваводњавање. Има средњу јануарску температуру 2°C, а јулску 23°C. Годишња количина падавина је 2895 мм. Њиве запремају 50% површине поља, а остало су ливаде.

На северном ободу поља налазе се извори Грабовице, Граховске реке и Челине. У пољу се налази и археолошко налазиште - некропола Петковићи и насеље Грахово.

Драгаљско поље

Драгаљско поље или Драгаљ поље је мало крашко поље у југозападном делу Црне Горе. Налази се у општини Котор, северозападно од планине Орјен, на надморској висини од 640 метара. Име је добило по насељу Драгаљ. За време последње глацијације, поље је било прекривено ледником са Орјена, а након његовог повлачења засуто је флувиоглацијалним материјалом. На дну је земљиште слабе моћности и прилично неплодно, па је сходно томе неповољно за обраду и пољопривреду.

Дробњак

Дробњак је област у Старој Херцеговини. У овој области је 1927. године било око 2.000 кућа. Границе су му на истоку Шаранци и Горња Морача, на југу Никшићко поље и Жупа, на западу Пива и на сјеверу ријека Тара. Планина Ивица дијели Дробњак на два морфолошки различита дијела: Дробњачко корито и висораван Језера.

Крашко поље

Крашко поље је геоморфолошки облик у крашком пределу или красу. Представља дубоку затворену или полузатворену депресију која је издужена у правцу пружања слојева. Крашка поља обликом најчешће подсећају на простране котлине које имају заравњено дно и стрме стране.

Луковско поље

Луковско поље је мало крашко поље у Црној Гори, северно од Никшића, а јужно од планине Војник. Име је добило по месту Луково. Захвата површину од око 5,3 km², дугачко је 2,5, а широко око 2 километра. Смештено је на надморској висини од 1500 метара, плитко је и равног дна по коме тече понорница. Становништво се углавном бави сточарством.

Никшићка нахија

Никшићка нахија је у старој Црној Гори сврставана у племе Никшићи, да би им Књажевина Црна Гора дала статус нахије.

Цетињско поље

Цетињско поље је једно од три највећа крашка поља у Црној Гори, а име је добило по речици Цетини, која је некада текла пољем, али је пресушила и нестала. Корито некадашње реке се још увек назире при дну. Поље се налази источно од масива Ловћена и данас је саставни део општине Цетиње. Надморска висина поља је од 660 до 760 m. Захвата површину од око 5 km² и протеже се правцем северозапад-југоисток на дужини од 6 километара, а широко је око 0,8 километра. Као и сва крашка поља и Цетињско поље је „плодна оаза“ у односу на камениту околину. Због велике количине падавина током године ово поље је познато и по великим поплавама. Током 15. века седиште државе Црнојевића је пренесено у ово поље, где је изграђени двор и први манастир, који је временом израстао у Цетињски манастир. У 19. веку око њега се почело развијати Цетиње.

Словенија
Хрватска
БиХ
Србија
Црна Гора
Северна Македонија

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.