Николићи

Николићи или Николић могу да буду:

или

Личности са презименом Николић

Види још

Јелена Груба Котроманић

Јелена (народно име Груба) је била краљица Босне (1395—1398) и супруга краља Дабише (1391—1395). Она је након његове смрти 8. септембра 1395. године изабрана од стране властеле за владарку и све своје одлуке је доносила саветом са благодарованим велможанима властеле краљевства ми, русага босанског. Током њене владавине, ојачале су крупне велможе које су практично управљале већим делом државе, а најмоћнији међу њима били су:

војвода Сандаљ Хранић Косача

војвода Хрвоје Вукчић

кнез Павле РаденовићОни су водили самосталну политику и у склопу својих поседа су убирали царине чиме су директно подривали и слабили централну власт. Њена владавина је окончана у мају 1398. године, када ју је властела краљевине Босне, предвођена Хрвојем Вукчићем, лишила власти проглашењем Остоје (прва влада 1398—1404, друга влада 1409—1418) за новог краља. Разлози за њену смену нису познати, али је она након ње остала да живи у Босни са титулом краљице, али се вратила свом народном имену Груба. У браку са краљем Дабишом је имала само једну ћерку Стану, која се удала за Ђурђа Радивојевића.

Јелена Мара Груба Николић Котроманић била је босанска српска краљица, прво као супруга краља Степана Дабише, а затим као једина жена на босанском трону и друга Српкиња на трону. Са Дабишом је у браку била од 1340. године до његове смрти 8. септембра 1395. године. Из њиховог брака рођена је једна кћерка, Стана , позната као Анастасија , имали су сина непознатог имена. По Дабишиној смрти изабрана је за владарку од стране босанске српске властеле. За време њене владавине ојачале су крупне велможе које су управљале већим делом државе. Они су водили самосталну политику и у склопу својих поседа убирали су порезе чиме су директно подривали и слабили власт на средњем нивоу. Њена владавина окончана је у мају 1398. године, када ју је властела краљевине Босне, предвођена Хравојем Хрвантинићем, сменом с власти проглашењем Стјепана Остоје за новог краља. Разлози за њену смену нису познати, али је она након владавине наставила да живети у Босни са титулом краљице. О краљици Јелени сазнајемо из само два историјска извора. Ти су документи једна повеља упућена Дубровнику, те један захтев. Занимљиво је да није ковала свој новац, него је користила новац претходног босанског краља, свога мужа, Степана Дабише. Рођаци су јој били племићи Николићи , који су владали једним делом Хума.

Берловине

Берловине је насеље у Србији у општини Љубовија у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 226 становника.

Ово насеље се налази пет километара од Љубовије. Прво се иде путем од града према Ваљеву у дожини од три километра и онда се десно пређе преко реке Љубовиђе и путем уз брдо два килоиметара кроз село Бабин до Берловина. Оно је на десној страни једног од брда који се од Дрине уздижу према Соколским планинама. Састоји се од једанаест места различитих по величини. Та места зову се презименима породица која у њему живе или су живела пре него што су се одселила на неко друго место. Она се зову Јевремовићи, Томићи, Миловановићи, Лазићи, Станојчићи, Мијајловићи, Јовановићи, Ћирићи, Петровићи, Ристановићи, Николићи, Павловићи, Марковићи, Аћимовићи, Стевановићи, Станишићи, Јанковићи и Јаковљевићи.

Борчане

Борчане је насеље у општини Лепосавић на Косову и Метохији. Површина катастарске општине Борчане где је атар насеља износи 7.888 ha. Припада месној заједници Сочаница. Село се налази 6 km источно од Сочанице, и 23 kmјугоисточно од Лепосавића. Захвата простор Борчанске висоравни која је оивичена планинским висовима Копаоника.

По положају и надморској висини 1138м Борчане спада у планинска села. То је крај пространих пашњака погодних за гајење оваца и крупне стоке. Становништво живи од сточарских производа млека, сира, коже и вуне. Ратарски производи дају ниске приносе па има мањих њива под ражи, овсом и кромпиром.

Према територији коју заузима Борчане спада међу највећа села у општини. Борчне је ван свих важнији комуникација. Постоји пут који из Сочанице води до села и даље до планинског венца Шаторице. Планински венац Шаторице је надморске висине 1750м чија је површина 2286 ha, од чега је под шумом 1154 ha, а 1132 ha чине ливаде и пашњаци. Борчане се први пут помиње у Светостефанској хрисовуљи српског краља Стефана Милутина из 1315. године.

Борчане је имало основну школу која је радила пуних 47 година, да би у септембру 1995. године, због малог броја ученика престала да функционише.

Велика Иванча

Велика Иванча је насеље у Градској општини Младеновац у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 1532 становника.

Дрежница (Огулин)

Дрежница је насеље у Горском котару, у Републици Хрватској. Припада граду Огулину, односно Карловачкој жупанији. Насељена је скоро искључиво Србима. У време СФРЈ се звала Партизанска Дрежница, јер је током Другог светског рата била јако партизанско упориште.

Липац

Липац је насељено мјесто у граду Добој, Република Српска, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Липцу је живјело 1.307 становника.

Николићи (Рудо)

Николићи су насељено мјесто у општини Рудо, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 99 становника.

Николићи (породица)

Породица Јована Николића од Рудне, сина Теодора Николића од Рудне и Јелисавете Карамата, кћерке Атанасија Карамате, и Јелисавете (Савке) Обреновић, друге по рођењу кћерке књаза Милоша .

Николићи са Чева

Николићи са Чева су породично презиме и братство из Катунске нахије старо 8 вијекова, чији су припадници били бројне истакнуте личности.

Општина Рудо

Општина Рудо је општина у у источном дијелу Републике Српске, БиХ. Сједиште општине је у насељеном мјесту Рудо. Према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине на попису становништва 2013. године, у општини је пописано 7.963 лица.

Поповица

Поповица је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 487 становника (према попису из 1991. било је 606 становника).

Рогача (Сопот)

Рогача је насеље у општини Сопот у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 953 становника.

Рожанци

Рожанци је насеље у општини Барајево у Граду Београду. Према попису из 2002. било је 467 становника.

Рудна

Рудна (рум. Rudna) је село у општини Ђулвез, која припада округу Тимиш у Румунији. Насеље је значајно по присутној српској националној мањини у Румунији.

Сочаница (Лепосавић)

Сочаница је насеље у општини Лепосавић на Косову и Метохији. Површина катастарске општине Сочаница где је атар насеља износи 1.929 ha. Седиште је месне заједнице Сочаница. Насеље Сочаница последњих година прераста из сеоског насеља у варошицу, налази се 5 km јужно од Лепосавића са десне стране реке Ибар. Средња надморска висина насеља износи 636м. У писаним изворима село се први пут помиње 1315. године, у повељи српског краља Стефана Милутина манастиру Бањској.

По положају насеље спада у ред разбијених насеља, а по старости спада у групу старијих насеља. У Сочаници у засеоку Крш-Мала у подножју брда Сокољаче налази се манастир Св. Јована Главосече (Јована Претече) подигнута 1836. године. Из 1363. године постоје записи где се помиње и град Галич који се налазио на брду Галич према сочанској цркви, а којег помиње византијски историчар Јован Кинам, летописац византијског цара Манојла Комнена (1143-1180). У насељу Сочаница су и остаци старог римског града Municipium Dardanorum, чији је живот трајао од II до IV века нове ере. Град је захватао површину од 30 ha. У селу и његовој околини постоје остаци цркве Св. Петке и цркве Св. Пречисте.

Насеље се састоји из махала: Крушевље, Јевтићка Мала, Крш Мала, Маљићи, Мала, Поток Мала, Грабље, Беглук, Долима, Равниште и Микулина.

У насељу Сочаница постоји месна канцеларија, биоскоп, библиотека, здравствена станица, пошта и основна осморазредна школа. Објекат старе основне школе је адаптиран и служи за смештај старина и атиквитета са овог краја.

У делу насеља Савина стена изграђен је Дом за старе.

У Сочаници постоји још ветеринарска станица, 3 апотеке, 2 ресторана, 4 кафе-бара, једна радио-станица и око 25 самостално –трговинских радњи.

Стефан Остојић Котроманић

Стефан Остојић је био „краљ Срба Босне, Поморја, Хумске земље, Доњих Краја, Западних страна, Усоре, Соли и Подриња” (1418—1421) из династије Котроманића и најстарији син Стефана Остоје (прва влада 1398—1404, друга влада 1409—1418) из његовог првог брака са Кујавом Раденовић.

Поред њега, Остоја је имао још два незаконита сина Радивоја (de facto владар 1433—1435) и Томаша (1443—1461) који су одиграли значајну улогу у последњим деценијама краљевине Босне. Током своје кратке владавине није успео да се наметне властели, али је покушао да обнављањем савеза са Млечанима 1419. године ојача своју позицију. Међутим, то му није много помогло јер се већ наредне године у Босну вратио Твртко II (прва влада 1404—1409, друга влада 1421—1443) који је уз подршку Османлија успео да до априла 1421. године потисне Стефана и преузме поптуну власт. Даљи ток Стефанове судбине није познат, али је извесно да он већ у априлу 1422. године више није међу живима.

Хаџићи (Бабина Лука)

Хаџићи и Молеровићи из Бабине Луке, пореклом Никшићи воде порекло од Хаџи-Рувима Нешковића и Петра Николајевића Молера сокоског војводе и једног од вођа Другог српског устанка.

Црква Свете великомученице Марине у Подравну

Црква Свете великомученице Марине једнобродна је грађевина у Подравну, општина Сребреница, Република Српска. Припада епархији зворничко-тузланској, а посвећена је Светој Марини.

Градња цркве започета је 2009. Сазидана је од ситне цигле, димензија је 11,3 × 7 m, покривена је лимом и има звоник на преслици и једно звоно. Када је изградња завршена 2011. године, Епископ зворничко-тузлански Василије осветио је цркву. Према предању, у селу Подравну је раније постојало пет православних храмова, а данас се на местима за која се претпоставља да представљају локације некадашњих цркви налазе камени остаци. То су локалитети познати као Коса, Брањево и Николићи.Црква није живописана, а иконостас од јаворовог дрвета израдили су браћа Бранко и Живорад Петровић из Подравна. Иконе је осликао Горан Пешић из Чачка.Светосавски дом димензија 16,4 × 8 m изграђен је 2011. године и смештен је у порти цркве. На цркви се налази и спомен-плоча настрадалим цивилима и борцима у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992—1995. године, као и свим пострадалим мештанима у Првом и Другом светском рату.

Шуме (Топола)

Шуме је насеље у Србији у општини Топола у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 508 становника.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.