Никола Стојић

Никола Стојић (Београд, СФРЈ, 15. децембар 1974) је репрезентативац Србије у веслању. На Светском првенству 2006. године је освојио златну медаљу, а наредне године је постао и европски првак у двојцу без кормилара.

Четири пута је учествовао на Олимпијским играма, 2000. у Сиднеју, 2004. у Атини, 2008. у Пекингу и 2012. у Лондону. Крајем 2006. године Олимпијски комитет Србије му је доделио награду за најбољег мушког спортисту.

Никола Стојић
Личне информације
Пуно имеНикола Стојић
Држављанство Србија
Датум рођења15. децембар 1974.(44 год.)
Место рођењаБеоград
 СФРЈ
Године активности1998
Спортске информације
СпортВеслање
1974

1974. је била проста година.

Јовиша Славковић

Јовиша М.Славковић (1938), писац, публициста, хроничар, сликар, друштвени радник. Цео радни век истраживао, биљежио, објављивао, сликао и тако чувао Драгачево и Драгачевце од заборава. Члан је Удружења књижевника Србије и Самоуких сликара и вајара Драгачева.

Веслање на Медитеранским играма 2013.

Такмичење у веслању на Медитеранским играма 2013. године одржано је турском граду Мерсину на језеру Сејхан од 21 до 23. јуна. Учествовала су 62 веслача (52 мушкарца и 10 жена) из 13. земаља, који су се такмичили у 7 дисциплина (5 мушких и две женске).

Веслање на Медитеранским играма 2013 — двојац без кормилара за мушкарце

Веслање у дисциплини двојац без кормилара за мушкарце (M2-) на Медитеранским играма 2013. одржано је турском граду Адана на језеру Сејхан 21 и 23. јуна. Учествовало је 5 чамаца (10 веслача) из исто толико земаља.

Драгачевски трубач

„Драгачевски трубач“ је лист, гласило, билтен Драгачевског сабора трубача у Гучи. Излази једанпут годишње. Прво вријеме је излазио у мјесецу септембру, да би се термин његовог изласка коначно усталио у мјесецу августу.

Драгица Кончар

Драгица Кончар рођена Стојић (Јошан, код Удбине, 1. јануар 1915 — Загреб, 21. август 1942), учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Европско првенство у веслању 2011.

Европско првенство у веслању 2011. одржано је од 16. до 10. септембра у Пловдиву Бугарска. То је било 5. Европско првенство од његовог обнављања по закључку ФИСА из 2006. године. . Учествовало је 389 веслача (254 мушкараца и 135 жена), из 28. националних савеза, који су се такмичили у 14 дисциплина (8 мушких и 6 женских).

Маријан Вајда

Маријан Вајда (свк. Marián Vajda, Повашка Бистрица, 24. март 1965) је бивши словачки тенисер и тениски тренер.

Радован М. Маринковић

Радован М. Маринковић (1938), књижевник, песник, публициста, истраживач, хроничар, историчар, етнолог , сценариста, члан Удружења књижевника Србије и Удружења новинара Србије, друштвени радник. И сада истражује,пише, биљежи, објављује, освјетљава Драгачево и широко око њега од мрака заборава, али и учи како се запамћивати уопште мора, и да то није само обавеза према прошлости и истини, већ «моралан чин» ,којим се потврђује и добар појединац, и частан народ, како би то рекао Ото Вајнингер , један од највећих умова смјене 19 у 20 вијек, а Радован М. Маринковић потврђивао цијелим својим радним постојањем.Човјек и народ који памте појединости своје прошлости, не могу бити лоши, већ добри. .

Радоје Ђерић

Радоје Ђерић (Требиње, 28. децембар 1991) је веслачки репрезентативац Србије, члан ВК Партизан из Београда. Тренутно је студент на Факултету за менаџмент у савременом бизнису у Београду. Има млађег брата Мирка који се такође бави веслањем.

Списак олимпијаца СР Југославије (Србије и Црне Горе)

Списак олимпијаца СР Југославије и ДЗ Србије и Црне Горе (1992-2006) је списак олимпијаца који су се такмичли под заставама Савезне Републике Југославије и Државне Заједнице Србије и Црне Горе на Олимпијским играма. На списку се налазе СРЈ олимпијци који су се на ЛОИ 1992. такмичили под олимпијском заставом као независни учесници, а на ЗОИ 1994. било им је забрањено учешће. За олимпијце који су се такмичили за време СХС, Краљевине Југославије и СФРЈ погледај Списак олимпијаца Југославије (1920-1992 ЗОИ). За олимпијце након раздвајања СЦГ погледајте Списак српских олимпијаца и Списак црногорских олимпијаца.

Списак српских и црногорских освајача медаља на Европским првенствима

Списак освајача медаља Србије и Црне Горе на Европским првенствима било да су представљали: Србију и Црну Гору као независне државе, такмичили за време Краљевине СХС и ЈУГ, СФРЈ, СРЈ и Државне заједнице Србије и Црне Горе.

Освајачи медаља:

рођени су на територији Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске,

такмиче се за клубове Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске у време освајања медаља,

доселили се у Републику Србију, Републику Црну Гору, ентитет Републику Српску (нарочито изражено после грађанских ратова у Југославији)

примају национална признања у Србији, Црној Гори и Републици Српској.Напомена: списак је непотпун услед недостатка адекватних извора.

Списак српских и црногорских освајача медаља на Светским првенствима

Списак освајача медаља Србије и Црне Горе на Светским првенствима било да су представљали: Србију и Црну Гору као независне државе, такмичили за време Краљевине СХС и ЈУГ, СФРЈ, СРЈ и Државне заједнице Србије и Црне Горе.

Освајачи медаља:

рођени су на територији Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске,

такмиче се за клубове Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске у време освајања медаља,

доселили се у Републику Србију, Републику Црну Гору, ентитет Републику Српску (нарочито изражено после грађанских ратова у Југославији)

примају национална признања у Србији, Црној Гори и Републици Српској.Напомена: списак је непотпун услед недостатка адекватних извора.

Списак српских олимпијаца

Следећи списак представља списак српских олимпијаца по спортовима који се такмиче на ОИ за Србију (1912, 2008-). За српске олимпијце који су се такмичили за време СХС, Краљевине Југославије и СФРЈ погледај Списак олимпијаца Југославије (1920-1992 ЗОИ), а за време СРЈ и СЦГ погледај Списак српско-црногорских олимпијаца.

Спорт у Србији

Популарни спортови у Србији су: фудбал, кошарка, ватерполо, одбојка, рукомет и тенис. Србија је била домаћин Летње Универзијаде 2009, Светског првенства у воденим спортовима 1973, европских првенстава у фудбалу, кошарци, одбојци, рукомету, стоном тенису, гимнастици, џудоу, рвању, веслању... Сваке године се одржавају Београдски маратон и бициклистичка трка кроз Србију.

Министар за омладину и спорт у Влади Републике Србије је Вања Удовичић.

Олимпијски комитет Србије је основан 1910. године. Актуелни председник је Владе Дивац. Спортски савез Србије је организација која има надлежност за неолимпијске спортове.

Србија се први пут појавила на Олимпијским играма 1912. Након тога, спортисти Србије су били део тима Краљевине СХС/Југославије, СФР Југославије, Независних учесника, СР Југославије и Србије и Црне Горе. Од 2006, односно ЛОИ 2008, спортисти наступају као репрезентативци Србије. Међународни олимпијски комитет и већина осталих међународних спортских организација признаје Србију за директног наследника резултата свих претходних држава.

Најпознатија спортска друштва у Србији су ЈСД Партизан (њихови навијачи су Гробари) и СД Црвена звезда (навијачи Делије).

Запажени репрезентативни успеси, као и неки у популарним појединачним спортовима, се често прослављају на улицама и трговима широм државе, а традиционално се организује и дочек испред скупштине у Београду.

Србија и Црна Гора на Летњим олимпијским играма 2004.

Србија и Црна Гора је први пут наступила под овим именом на Олимпијским играма у Атини 2004. Од првог званичног учествовања на Олимпијским играма у Стокхолму 1912. променила је више имена под којима је наступала:

1912. - Краљевина Србија

1920. - 1936. - Краљевина Југославија

1948. - 1960. - ФНРЈ

1964. - 1988. - СФРЈ

1992. - Независни олимпијски учесници (Independent Olyimpics Participants), због санкција учествовали само такмичари у појединачној конкуренцији под олимпијском заставом.

1996. - 2000. - СР Југославија

2004. - Србија и Црна Гора

2008. - СрбијаПредседник Олимпијског комитета Србија и Црна Гора:Драган Кићановић Генерални секретар:Предраг Манојловић

Србија на Летњим олимпијским играма 2008.

Србија је на Олимпијским играма у Пекингу 2008. учествовала други пут као самостална земља. Први наступ Србије је био на првом званичном учествовању на Олимпијским играма у Стокхолму 1912.

Србија је на Олимпијским играма у Пекингу 2008. учествовала са 92 такмичара у 11 спортова, 8 појединачних и 3 екипна.

Шеф мисије Србије била је Снежана Лакићевић-Стојачић.

Заставу Србије на свечаном отварању Олимпијских игара 2008. носила је Јасна Шекарић.

Србија на Летњим олимпијским играма 2012.

Србија је на Олимпијским играма у Лондону 2012. учествовала трећи пут као самостална земља. Први наступ Србије је био на првом званичном учествовању на Олимпијским играма у Стокхолму 1912.

Боје Србије на Олимпијским играма у Лондону 2012. бранило је 116 спортиста у 15 спортова, 12 појединачних и 3 екипна, а у олимпијском тиму се налазило 80 спортиста и 36 спортисткиња.

По први пут у историји Србија је имала представнике у теквондоу те штафету у пливању.

Заставу Србије на церемонији отварања је носио Новак Ђоковић, освјач бронзане медаље на Олимпијским играма у Пекингу 2008., а затварања олимпијска победница у теквонду Милица Мандић.

Церемонији свечаног отварања присуствовао је и председник Србије Томислав Николић.

Србија је освојила укупно 4 медаље. По једну златну, сребрну и две бронзане, заузевши тако 42. место у укупном поретку.

Србија на Медитеранским играма 2013.

Србија је учествовала на 17. Медитеранским играма 2013 одржаном у Мерсину, Турска, од 20. до 30. јуна. Ово су биле друге Медитеранске игре од 2006. године од када Србија учествује самостално под овим именом.

Боје Србије на Медитеранским играма у Мерсину 2013. бранило је 151 спортиста у 23 спорта, 20 појединачних и 3 екипна

Заставу Србије на церемонији отварања је носила Ивана Максимовић.

Србија је освојила укупно 34 медаље: 12 златних и по 11 сребрних и бронзаних, освојивши, заузевши тако 8. место у укупном поретку.

Спортисткиња године
Спортиста године
Млади спортиста године
Женска екипа године
Мушка екипа године
Тренер године

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.