Никола Стаменић

Никола Стаменић (17. април 1949, Београд) је српски ватерполо тренер.

Никола Стаменић
Датум рођења17. април 1949.(70 год.)
Место рођењаБеоград

Биографија

Највећи успех је постигао 1991. као селектор СФРЈ, када је на Светском првенству у Перту освојена златна медаља. Исте године са плавима је стигао до најсјајнијег одличја на ЕП у Атини, док је шест година касније на истом такмичењу освојена сребрна медаља. На СП у Перту 1998. водио је екипу која је стигла до бронзе, а када је 1999. на Европском шампионату у Фиренци селекција СРЈ заузела тек седмо место, одлучио је да напусти кормило националног тима.[1]

У клупској каријери је између осталих водио и Црвену звезду, Партизан, Олимпијакос, Бечеј, Марсељ, Јадран...

Референце

  1. ^ „Селектор ватерполиста дефинитивно се растао са плавима”. glas-javnosti.rs. Приступљено 10. 3. 2016.
1949

1949. је била проста година.

ВК Партизан

ВК Партизан је српски ватерполо клуб из Београда и део је ЈСД Партизан. Током свог постојања остварио је много импресивних резултата, освојивши све домаће и интернационалне титуле које је могао да освоји.

ВК Црвена звезда

Ватерполо клуб Црвена звезда је ватерполо клуб из Београда, Србије и део СД Црвена звезда. Интересантно је да је Црвена звезда једини клуб који је три узастопне сезоне, 1985-1987, играо и Прву и Другу савезну лигу. За освајање медаља на Олимпијским играма, Светским и Европским шампионатима 28 бивших играча Ватерполо клуба Црвена звезда добило је доживотно звање Заслужног спортисте.

Ватерполо репрезентација Србије

Ватерполо репрезентација Србије представља Србију у међународним такмичењима у ватерполу. Налази се под контролом Ватерполо савеза Србије.

Ватерполисти Србије су учествовали у свим југословенским репрезентацијама од 1932. до 2003, као и Србије и Црне Горе од 2003. до 2006. Играло се под разним именима:

1932—1940. Краљевина Југославија

1945—1991. СФР Југославија

1992—2003. СР Југославија

2003—2006. Србија и Црна Гора

Од 2006. СрбијаВатерполо репрезентација Србије је науспешнија на Светским првенствима и једна од најуспешнијих рачунајући сва такмичењима. ФИНА и ЛЕН сматрају репрезентацију Србије наследницом резултата и успеха репрезентација СФР Југославије и Србије и Црне Горе., те је Србија са пет титула Светског првака најтрофејнија репрезентација у овом такмичењу, док се у билансу за Европско првенство и Олимпијски ватерполо турнир на листи медаља, налази на другом месту иза Мађарске репрезентације.

Свој први званични меч репрезентација је одиграла на Европском првенству 1927. године које је одржано у Италији против Белгије и поражена је резултатом 7:1.

Репрезентација држи и рекорд у најубедљивијој победи у мушкој конкуренцији пошто је на Универзијади у Јапану 1985.године савладана Гватемала са 62:0.

Такође, финале Европског првенства 2016.године, које је одржано у Београду, оборило је рекорд по посећености. Финале овог првенства између Србије и Хрватске пратило је 11 000 гледалаца у Београдској арениНајефикаснији стрелац у историји репрезентације је Александар Шапић са 981. постигнутим голом, док је рекордер по броју наступа за државни тим Дејан Савић са 444 одигране утакмице.

Ватерполисти Србије због своје атрактивности у игри, имају надимак "Делфини".

Олимпијски комитет Србије, СЦГ и Југославије је проглашавао ватерполо репрезентацију за најбољу мушку екипу десет пута, 2001. године, у периоду од 2003. до 2009. и 2012.

Милорад Кривокапић (ватерполиста)

Милорад Кривокапић (Бијела, 8. јануар 1956.) је бивши ватерполо голман репрезентације Југославије и најбољи ватерполиста свијета својевремено.

Ожењен, отац троје дјеце.

Списак српских и црногорских освајача медаља на Европским првенствима

Списак освајача медаља Србије и Црне Горе на Европским првенствима било да су представљали: Србију и Црну Гору као независне државе, такмичили за време Краљевине СХС и ЈУГ, СФРЈ, СРЈ и Државне заједнице Србије и Црне Горе.

Освајачи медаља:

рођени су на територији Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске,

такмиче се за клубове Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске у време освајања медаља,

доселили се у Републику Србију, Републику Црну Гору, ентитет Републику Српску (нарочито изражено после грађанских ратова у Југославији)

примају национална признања у Србији, Црној Гори и Републици Српској.Напомена: списак је непотпун услед недостатка адекватних извора.

Списак српских и црногорских освајача медаља на Светским првенствима

Списак освајача медаља Србије и Црне Горе на Светским првенствима било да су представљали: Србију и Црну Гору као независне државе, такмичили за време Краљевине СХС и ЈУГ, СФРЈ, СРЈ и Државне заједнице Србије и Црне Горе.

Освајачи медаља:

рођени су на територији Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске,

такмиче се за клубове Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске у време освајања медаља,

доселили се у Републику Србију, Републику Црну Гору, ентитет Републику Српску (нарочито изражено после грађанских ратова у Југославији)

примају национална признања у Србији, Црној Гори и Републици Српској.Напомена: списак је непотпун услед недостатка адекватних извора.

Социјалистичка Федеративна Република Југославија Репрезентација Југославије Европско првенство у ватерполу 1991. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Gold medal europe.svg
Савезна Република Југославија Репрезентација СР Југославије Универзијада у Фукуоки 1995. Савезна Република Југославија Gold medal world centered.svg
Савезна Република Југославија Репрезентација СР Југославије Европско првенство у ватерполу 1997. Савезна Република Југославија Silver medal europe.svg
Савезна Република Југославија Репрезентација СР Југославије Светско првенство у ватерполу 1998. Савезна Република Југославија Bronze medal world centered.svg
Савезна Република Југославија Репрезентација СР Југославије Европско првенство у ватерполу 1999. Савезна Република Југославија (7. мјесто)

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.