Никола Јановић

Никола Јановић (Котор, 22. март 1980) бивши је црногорски ватерполиста у периоду од 1994 до 2016 и тренутни министар спорта у влади Црне Горе.[1] Старији је брат Млађана Јановића.

Јановић је са репрезентацијом Југославије/Србије и Црне Горе освојио златне медаље на Европском првенству 2001 у Будимпешти и Свјетском првенству 2005 у Монтреалу. Са репрезентацијом Црне Горе освојио је златну медаљу на Европском првенству 2008 у Малаги,[2] док је освојио сребро на Европским првенствима 2012 у Ајндховену и 2016 у Београду.[2] На Свјетском првенству Јановић је освојио са Црном Гором сребрну медаљу 2013 у Барселони.[2] Проглашен је за најбољег спортисту Црне Горе 2013 године.[3]

Каријеру је завршио у јануару 2016, након Европског првенства.[4] Након завршетка ватерполо каријере посветио се политици. Јановић је од раније био члан главног одбора ДПС-а,[5] а након парламентарних избора 2016, Јановић је добио функцију министра спорта.[6]

Никола Јановић
Личне информације
Датум рођења 22. март 1980.(39 год.)
Место рођења Котор
Југославија
Држављанство  Црна Гора
Сениорска каријера
ГодинеКлубови
1994—1998
1998—2000
2000—2001
2001—2004
2004—2006
2006—2009
2009—2011
2011—2015
2015—2016
Приморац
Црвена звезда
Бечеј
Приморац
Јадран
Посилипо
Јадран
Југ
Јадран
Репрезентативна каријера
-2006
2006—2016
Савезна Република Југославија СР Југославија
Црна Гора Црна Гора

Каријера

Никола Јановић је своју каријеру почео у которском Приморцу, за који је играо од 1994. до 1998. године. Затим је двије године био члан Црвене звезде. После је прешао у Бечеј, са којим је 2001. године освојио првенство и Куп Југославије.

Јановић се следеће сезоне вратио у Приморац. Као члан Приморца освојио је Куп Југославије 2003. Послије је прешао у редове највећег ривала, херцегновског Јадрана. Играјући за Јадран, јановић је освојио двије титуле и два Купа Србије и Црне Горе. После Јадрана каријеру је у периоду 2006 — 2009 наставио у Посилипу. У Јадран се вратио 2009. и освојио двије Јадранске лиге и првенство Црне Горе.

Референце

  1. ^ „Nikola Janović new minister of sport”. Montenegro. 11. 12. 2016. Архивирано из оригинала на датум 22. 12. 2017. Приступљено 22. 12. 2017.
  2. 2,0 2,1 2,2 „Nikola Janović – ministar sporta”. ms.gov.me. Приступљено 22. 12. 2017.
  3. ^ „Nikola Janović najbolji sportista Crne Gore”. skalaradio.com. 20. 12. 2013. Приступљено 22. 12. 2017.
  4. ^ „Nikola Janović završio karijeru”. b92.net. Приступљено 22. 12. 2017.
  5. ^ „Ovo su članovi Glavnog odbora DPS-a”. cdm.me. 20. 06. 2015. Приступљено 22. 12. 2017.
  6. ^ „Nikola Janović novi ministar sporta”. cdm.me. 12. 11. 2016. Приступљено 22. 12. 2017.
Награде
Претходник:
Бојана Поповић и
Катарина Булатовић
Најбољи спортиста Црне Горе
2013
Наследник:
Катарина Булатовић и
Млађан Јановић
1980

1980. је била преступна година.

Антонио Петровић

Антонио Тони Петровић (Котор, 24. септембар 1982) црногорски је ватерполиста који наступа за ријечко Приморје и репрезентацију Црне Горе.

Бојана Поповић

Бојана Поповић (рођена Петровић; Ниш, 20. новембар 1979.) бивша је црногорска рукометашица српског порекла. Сматра се најбољом рукометашицом у последње двије деценије од стране многих, иако јој није дато није званично признање.Једна је од најтрофејнијих играча свих времена. Освојила је 6 титула у ЕХФ Лиги шампиона, Такође има 12 освојених националних првенстава у СР Југославији, Данској и Црној Гори. Освојила је бронзу на Светском првенству 2001. у дресу СР Југославије и сребро на Олимпијским играма 2012 у Лондону са репрезентацијом Црне Горе.

Након освајања Лиге шампиона са екипом Будућности и сребрне медаље на Олимпијским играма 2012 са репрезентацијом Црне Горе, Бојана Поповић је одлучила да заврши каријеру. Ипак. у јуну 2016, изјавила је да се враћа игрању и била је члан репрезентације Црне Горе на Олимпијским играма 2016, у Рио де Женеиру.

ВК Југ

Ватерполо клуб Југ је ватерполо клуб из Дубровника у Хрватској. Клуб је основан 1923. године. Према броју освојених трофеја је најтрофејнији клуб у Хрватској.

Утакмице игра на базену у Гружу који може да прими 2.500 гледалаца и има покретни кров.

ВК Црвена звезда

Ватерполо клуб Црвена звезда је ватерполо клуб из Београда, Србије и део СД Црвена звезда. Интересантно је да је Црвена звезда једини клуб који је три узастопне сезоне, 1985-1987, играо и Прву и Другу савезну лигу. За освајање медаља на Олимпијским играма, Светским и Европским шампионатима 28 бивших играча Ватерполо клуба Црвена звезда добило је доживотно звање Заслужног спортисте.

Ватерполо репрезентација Црне Горе

Ватерполо репрезентација Црне Горе представља Црну Гору на свим међународним ватерполо такмичењима. Највећи успеси репрезентације су сребрна медаља на Светском првенству, златна на Европском и два четврта места на Олимпијским играма.

Ватерполисти из Црне Горе учествовали су у свим југословенским и српско-црногорским репрезентацијама од 1932. до 2006. године.

Те репрезентације, баш као и државе у чије су име наступале, носиле су разна имена:

1932—1940 Краљевина Југославија

1945—1991 ФНР/СФР Југославија

1992—2003 СР Југославија

2003—2006 Србија и Црна Гора

Влада Душка Марковића

Влада Душка Марковића је изабрана 28. новембра 2016. уз подршку од 41 посланика од укупно 81 посланика Скупштине.

Влада Црне Горе

Влада Црне Горе је највиши орган извршне власти у Црној Гори. Дјелокруг рада, организација, начин рада и одлучивања уређени су у складу са Уставом и законима Црне Горе и подзаконским актима.

Владу Црне Горе чине предсједник, потпредсједници и министри.

Министре у Влади Црне Горе бира Скупштина Црне Горе, највиши орган законодавне власти у Црној Гори, којој је Влада одговорна за извршавање обавеза утврђених Уставом и законима Црне Горе.

Владимир Гојковић

Владимир Гојковић (Котор, 29. јануар 1981) је бивши црногорски ватерполиста. Тренутно (јануар 2016) је тренер херцегновског Јадрана и селектор репрезентације Црне Горе.

Европско првенство у ватерполу 2012.

Европско првенство у ватерполу 2012. је било 30. Европско првенство, које се одржало у Ајндховену, Холандија од 16. до 29. јануара 2012. године. Такмичење је померено у јануар због Летњих олимпијских игара 2012.

Утакмице су игране на пливалишту Петер ван ден Хугенбанд.

На првенству је учествовало 12 репрезентација подељених у две групе, а играло се по једноструком лига систему (свако са сваким једну утакмицу). Победници група су директно ишли у полуфинале, а друголасиране и трећепласиране екипе су играле четвртфинале.

Титулу европског првака освојила је Србија, која је у финалу савладала Црну Гору. Бранилац титуле је била Хрватска.

Светски куп у ватерполу 2002.

12. Светски куп у ватерполу под покровитељством ФИНЕ је одржан од 20. до 25. августа у Београду у СР Југославији.

Учествовало је 8 најбоље пласираних репрезентација са светског првенства 2001. које су биле подељене у две групе по четири. Првопласиране екипе из обе групе су се директно пласирале у полуфинале, док су другопласиране и трећепласиране играле у четвртфиналу.

Титулу је освојила репрезентација Русије. Она је заједно са репрезентација Мађарске обезбедила учешће на светском првенству 2003. по резултату са Светске лиге 2002. године. Шпаније је учешће на светском првенству 2003. године обезбедила као домаћин. Пласман на светско првенство 2003. године са овог такмичења су обезбедиле репрезентације СР Југославије, Италије, Шпаније и Сједињених Америчких Држава.

Светски куп у ватерполу 2006.

13. Светски куп у ватерполу под покровитељством ФИНЕ је одржан од 13. до 18. јуна у Будимпешти у Мађарској.

Учествовало је 8 најбоље пласираних репрезентација са светског првенства 2005. које су биле подељене у две групе по четири. Првопласиране екипе из обе групе су се директно пласирале у полуфинале, док су другопласиране и трећепласиране играле у четвртфиналу.

Титулу је освојила репрезентација Србије и Црне Горе.

Списак српских и црногорских освајача медаља на Европским првенствима

Списак освајача медаља Србије и Црне Горе на Европским првенствима било да су представљали: Србију и Црну Гору као независне државе, такмичили за време Краљевине СХС и ЈУГ, СФРЈ, СРЈ и Државне заједнице Србије и Црне Горе.

Освајачи медаља:

рођени су на територији Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске,

такмиче се за клубове Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске у време освајања медаља,

доселили се у Републику Србију, Републику Црну Гору, ентитет Републику Српску (нарочито изражено после грађанских ратова у Југославији)

примају национална признања у Србији, Црној Гори и Републици Српској.Напомена: списак је непотпун услед недостатка адекватних извора.

Списак српских и црногорских освајача медаља на Светским првенствима

Списак освајача медаља Србије и Црне Горе на Светским првенствима било да су представљали: Србију и Црну Гору као независне државе, такмичили за време Краљевине СХС и ЈУГ, СФРЈ, СРЈ и Државне заједнице Србије и Црне Горе.

Освајачи медаља:

рођени су на територији Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске,

такмиче се за клубове Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске у време освајања медаља,

доселили се у Републику Србију, Републику Црну Гору, ентитет Републику Српску (нарочито изражено после грађанских ратова у Југославији)

примају национална признања у Србији, Црној Гори и Републици Српској.Напомена: списак је непотпун услед недостатка адекватних извора.

Списак црногорских олимпијаца

Следећи списак представља списак црногорских олимпијаца по спортовима који се такмиче на ОИ за Црну Гору (2008-). За црногорске олимпијце који су се такмичили за време СХС, Краљевине Југославије и СФРЈ погледај Списак олимпијаца Југославије (1920-1992 ЗОИ), а за време СРЈ и СЦГ погледај Списак српско-црногорских олимпијаца.

Финале Европског првенства у ватерполу 2012.

Финале Европског првенства у ватерполу 2012. године je утакмица одиграна 29. јануара у Ајндховену како би се одредио побједник 30. Европског првенства у ватерполу. Репрезентација Србије је победила Црну Гору резултатом 9:8 (1:1,2:3,3:1,3:3). Гол одлуке минут прије краја постигао је капитен Србије Вања Удовичић који је проглашен и за најкориснијег играча овог првенства.

Црна Гора на Летњим олимпијским играма 2008.

Црна Гора је на Летњим олимпијским играма 2008. године у Пекингу наступила по први пут у својој историји. Представљао ју је 19 спортиста у 7 спортских дисциплина, а ношење заставе је поверено ватерполисти Вељку Ускоковићу.

Црна Гора на Летњим олимпијским играма 2012.

Црна Гора на Летњим олимпијским играма 2012. у Лондону учествовала је други пут као независна држава.

Црну Гору на играма представљала су 33 спортиста у 7 спортова (15 жена и 18 мушкараца), од чега два екипна (мушка ватерполо репрезентација и женска рукометна репрезентација) и 5 појединачних (атлетика, бокс, џудо, стрељаштво и једрење).

На овим играма најмлађи учесник, била је рукометашица Марина Вуковић са 18 година и 339 дана, а најстарији стрелац Никола Шарановић 43. године и 356 дана. Они су уједно најмлађи и најстарији учесници Црне Горе на свим олимпијским играма на којима је учествовала као самостална земља.

Црна Гора на Светском првенству у воденим спортовима 2011.

Црна Гора је учествовала други пут на Светском првенству у воденим спортовима 2011. у Шангају, у Кини. Такмичили су се само у ватерполу у мушкој конкуренцији са укупно 13 Ватерполиста.

ВК Бечеј – Првак СР Југославије 2000/01.
Приморац - Побједник Купа СР Југославије 2002/03.
Јадран Херцег Нови - Првак Србије и Црне Горе 2004/05.
Јадран Херцег Нови - Првак Србије и Црне Горе 2005/06.
Јадран Херцег Нови - Првак Црне Горе 2009/10.
Савезна Република Југославија Репрезентација СР Југославије Европско првенство у ватерполу 1999. Савезна Република Југославија (7. мјесто)
Савезна Република Југославија Репрезентација СР Југославије Европско првенство у ватерполу 2001. Савезна Република Југославија Gold medal europe.svg
Србија и Црна Гора Репрезентација Србије и Црне Горе Светско првенство у ватерполу 2005. Србија и Црна Гора Gold medal world centered.svg
Спортиста године
Млади спортиста године
Млада спортисткиња године
Мушка екипа године
Женска екипа године

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.