Никола Јакшић

Никола Јакшић (Београд, 17. јануар 1997) је српски ватерполиста који тренутно наступа за Ференцварош, а пре тога је годинама наступао за Партизан.[1]

Са репрезентацијом Србије освојио је златну медаљу на Светском првенству 2015. у Казању, победом у финалу против Хрватске 11:4. Био је такође најмлађи члан у репрезентацији Србије која је исте године освојила Светску лигу у Бергаму.[2] На Олимпијским играма у Рију 2016. са репрезентацијом Србије је освојио златну медаљу.

Никола Јакшић
Личне информације
Датум рођења 17. јануар 1997.(22 год.)
Место рођења Београд
СРЈ
Држављанство  Србија
Висина 1,96 m
Играчке информације
Позиција централни бек
Сениорска каријера
ГодинеКлубови
2013—2017
2017—
Србија Партизан
Мађарска Ференцварош
Репрезентативна каријера
2015— Србија Србија

Клупски трофеји

Индивидуална признања

Референце

  1. ^ Partizanov biser Nikola Jakšić
  2. ^ MTS Mondo:Recite sport - osvajamo! SRBIJA POTOPILA HRVATSKU!

Спољашње везе

1997

1997. је била проста година.

ЈСД Партизан

Југословенско спортско друштво Партизан је основано 4. октобра 1945. године у Београду, под називом Фискултурно друштво Централног дома Југословенске армије Партизан. Године 1950. Партизан се реорганизује и постаје спортско друштво, а његове секције прерастају у клубове и окупљају поред припадника ЈНА, и остале грађане свих узраста, оснивајући омладинске, а у неким клубовима и женске екипе. На годишњој скупштини 1960. допуњује назив друштва у Југословенско спортско друштво Партизан.

Међу првим његовим секцијама су фудбалска и атлетска, кошаркашка, бициклистичка и тениска. Последњи су основани теквондо (1996), флорбол (2007) и женски ватерполо клуб (2009). Спортско друштво је асоцијација двадесет и седам клубова у двадесет и четири спорта. Партизан је најтрофејније спортско друштво у Србији.Председник спортског друштва Партизан је Милорад Вучелић. Потпредседници су Ненад Голијанин и Андреа Арсовић.

Јакшић

Јакшић (Гајица: Jakšić) је српско презиме. Оно се може односити на следеће људе:

Владимир Јакшић (1824–1899), српски метеоролог

Гргур Јакшић (1871–1955), српски историчар

Данило Јакшић (1715–1771), српски православни епископ

Душан Јакшић (1927–2009), српски позоришни и филмски глумац

Ђура Јакшић (1832–1878), српски сликар, песник, приповедач и драмски писац

Емилија Јакшић (1924–1949), учесница Народноослободилачка борба

Зоран Јакшић (1960– ), српски научник, писац научне фантастике и преводилац

Иво Јакшић (1912–1983), југословенски и српски глумац

Јаков Јакшић (1774–1848), српски трговец

Јован Јакшић, српски великаш, син Дмитра

Јована Јакшић (1983– ), српска тенисерка

Јово Јакшић (1893–1971), српски политичар

Марија Јакшић (1978– ), српска глумица и водитељка

Милета Јакшић (1863–1935), српски песник

Милован Јакшић (1909–1953), голман фудбалске репрезентације краљевине Југославије

Никола Јакшић (1997– ), српски ватерполиста

Павле Јакшић (1913–2005), генерал-пуковник ЈНА

Саша Јакшић (1964– ), српски продуцент, текстописац, композитор и бас гитариста

Стеван Јакшић (1912–1972), југословенски боксер и физиотерапеут

Јакшићи

Јакшићи су били позната српска племићка породица. Јакшићи су задивили Мађаре својим херојством у борби с Турцима, тако да их је краљ Матија назвао „стубовима хришћанства“ и дао им и угарску племићку титулу.

ВК Партизан

ВК Партизан је српски ватерполо клуб из Београда и део је ЈСД Партизан. Током свог постојања остварио је много импресивних резултата, освојивши све домаће и интернационалне титуле које је могао да освоји.

Ватерполо за мушкарце на Летњим олимпијским играма 2016.

27. олимпијски турнир у ватерполу за мушкарце одржан је у оквиру Летњих олимпијских игара 2016. у Рио де Жанеиру у периоду од 6. августа до 20. августа на базенима Марија Ленк и Олимпијског стадиона за водене спортове у Олимпијском парку.

Учествовало је 12 репрезентација у почетку подељених у две групе са по 6 екипа. Сваки тим је имао максимално 13 пријављених играча. Одигране су укупно 42 утакмице, од чега чак 30 у групној фази такмичења. Бранилац титуле из Лондона је била селекција Хрватске.

Прву олимпијску титулу након осамостаљења освојила је репрезентација Србије која је у финалу победила Хрватску са 11:7, док је треће место освојила репрезентација Италија која је победила Црну Гору са 12:10.

Ватерполо репрезентација Србије

Ватерполо репрезентација Србије представља Србију у међународним такмичењима у ватерполу. Налази се под контролом Ватерполо савеза Србије.

Ватерполисти Србије су учествовали у свим југословенским репрезентацијама од 1932. до 2003, као и Србије и Црне Горе од 2003. до 2006. Играло се под разним именима:

1932—1940. Краљевина Југославија

1945—1991. СФР Југославија

1992—2003. СР Југославија

2003—2006. Србија и Црна Гора

Од 2006. СрбијаВатерполо репрезентација Србије је науспешнија на Светским првенствима и једна од најуспешнијих рачунајући сва такмичењима. ФИНА и ЛЕН сматрају репрезентацију Србије наследницом резултата и успеха репрезентација СФР Југославије и Србије и Црне Горе., те је Србија са пет титула Светског првака најтрофејнија репрезентација у овом такмичењу, док се у билансу за Европско првенство и Олимпијски ватерполо турнир на листи медаља, налази на другом месту иза Мађарске репрезентације.

Свој први званични меч репрезентација је одиграла на Европском првенству 1927. године које је одржано у Италији против Белгије и поражена је резултатом 7:1.

Репрезентација држи и рекорд у најубедљивијој победи у мушкој конкуренцији пошто је на Универзијади у Јапану 1985.године савладана Гватемала са 62:0.

Такође, финале Европског првенства 2016.године, које је одржано у Београду, оборило је рекорд по посећености. Финале овог првенства између Србије и Хрватске пратило је 11 000 гледалаца у Београдској арениНајефикаснији стрелац у историји репрезентације је Александар Шапић са 981. постигнутим голом, док је рекордер по броју наступа за државни тим Дејан Савић са 444 одигране утакмице.

Ватерполисти Србије због своје атрактивности у игри, имају надимак "Делфини".

Олимпијски комитет Србије, СЦГ и Југославије је проглашавао ватерполо репрезентацију за најбољу мушку екипу десет пута, 2001. године, у периоду од 2003. до 2009. и 2012.

Лара Лука

Лара Лука (Београд, 25. новембар 2000) је српска ватерполисткиња. Тренутно је члан мађарског Дунаујвароша, а претходно је играла за Црвену звезду. Ватерполо је почела да тренира 2010, а њен отац је такође бивши ватерполиста. За репрезентацију Србије играла је на првим Европским играма 2015, а са свега петнаест година наступала је за сениорску репрезензтацију на Европском првенству 2016. у Београду где је била и најмлађа играчица на шампионату. Узори су јој Таниа Ди Марио и Никола Јакшић. Са екипом Дунаујвароша освојила је 2018. године Трофеј Лен-а.

Маријан Вајда

Маријан Вајда (свк. Marián Vajda, Повашка Бистрица, 24. март 1965) је бивши словачки тенисер и тениски тренер.

Списак српских и црногорских освајача медаља на Европским првенствима

Списак освајача медаља Србије и Црне Горе на Европским првенствима било да су представљали: Србију и Црну Гору као независне државе, такмичили за време Краљевине СХС и ЈУГ, СФРЈ, СРЈ и Државне заједнице Србије и Црне Горе.

Освајачи медаља:

рођени су на територији Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске,

такмиче се за клубове Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске у време освајања медаља,

доселили се у Републику Србију, Републику Црну Гору, ентитет Републику Српску (нарочито изражено после грађанских ратова у Југославији)

примају национална признања у Србији, Црној Гори и Републици Српској.Напомена: списак је непотпун услед недостатка адекватних извора.

Списак српских и црногорских освајача медаља на Светским првенствима

Списак освајача медаља Србије и Црне Горе на Светским првенствима било да су представљали: Србију и Црну Гору као независне државе, такмичили за време Краљевине СХС и ЈУГ, СФРЈ, СРЈ и Државне заједнице Србије и Црне Горе.

Освајачи медаља:

рођени су на територији Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске,

такмиче се за клубове Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске у време освајања медаља,

доселили се у Републику Србију, Републику Црну Гору, ентитет Републику Српску (нарочито изражено после грађанских ратова у Југославији)

примају национална признања у Србији, Црној Гори и Републици Српској.Напомена: списак је непотпун услед недостатка адекватних извора.

Списак српских олимпијаца

Следећи списак представља списак српских олимпијаца по спортовима који се такмиче на ОИ за Србију (1912, 2008-). За српске олимпијце који су се такмичили за време СХС, Краљевине Југославије и СФРЈ погледај Списак олимпијаца Југославије (1920-1992 ЗОИ), а за време СРЈ и СЦГ погледај Списак српско-црногорских олимпијаца.

Србија на Летњим олимпијским играма 2016.

Србија је учествовала на Летњим олимпијским играма 2016. које су одржане у Рио де Жанеиру (Бразил) од 5. до 21. августа 2016. године. Било је то њено 4. учешће као самосталне земље на ЛОИ.

Србију је у Рију представљало укупно 103 такмичара у 14 спортова, односно 58 мушкараца и 45 жена. Националну заставу на свечаној церемонији отварања Игара носила је стрелкиња Ивана Анђушић Максимовић, а на затварању Игара освајачица сребрне медаље у теквонду Тијана Богдановић. Укупно је освојено 8 медаља у 7 спортова, а 54 такмичара (52% послатих) је допринело освајању медаља.

Србија на олимпијским играма

Србија је до сада самостално учествовала четири пута на Летњим и два пута на Зимским олимпијским играма. Први наступ Краљевине Србије био је на Олимпијским играма у Стокхолму 1912, а спортисти са данашње територије Војводине такмичили су се на играма још од 1896. као део олимпијског тима Мађарске. На првим играма у Атини Момчило Тапавица из Надаља освојио бронзану медаљу у тенису и постао први Србин учесник и освајач олимпијске медаље. Овим играма присуствовао је и краљ Александар Обреновић на позив грчког краља Ђорђа. Након Првог светског рата српски спортисти учествовали су као део неколико југословенских земаља, да би после 96 година Србија поново учествовала под својим именом именом и заставом на Олимпијским играма у Пекингу 2008. Године 2010. остварен је дебитантски наступ на Зимским олимпијским играма.

Стоту олимпијску медаљу за Србију освојила је на Олимпијским играма у Лондону 2012. године Ивана Максимовић у стрељаштву.

Србија Репрезентација Србије Светско првенство у ватерполу 2017. Србија Bronze medal world centered.svg
Спортисткиња године
Спортиста године
Млади спортиста године
Женска екипа године
Мушка екипа године
Тренер године

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.