Ниво светског мора

Ниво светског мора (често се користи скраћени израз ниво мора) је средњи ниво површине једног или више океана и често се користи за изражавање висине. Користи се као референтна тачка у многим областима попут картографије, поморске навигације и авијације, где се атмосферски притисак користи, уз поређења са стандардним притиском на нивоу мора, како би се одредила висина летења. Честа и релативно једноставна метода одређивања нивоа мора је налажење средње вредности између средњег нивоа осеке и средњег нивоа плиме у одређеном месту.[1]

На ниво мора може утицати много фактора. Ниво мора се у великој мери разликовао током промене геолошких доба. Пажљиво мерење промена нивоа мора пружа увиђај у климатске промене, јер се пораст нивоа мора често користи као доказ да је у току глобално загревање.[2]

Israel Sea Level BW 1
Овај натпис указује на ниво мора, а налази се између Јерусалима и Мртвог мора.

Мерење

Recent Sea Level Rise
Мерења нивоа мора коришћењем мареографа у геолошки стабилним условима показују раст од око 200 милиметара у току 20. века (2 милиметра по години)

Прецизно одређивање „средњег нивоа мора” тешко је постићи због многих фактора који утичу на ниво мора. Ниво мора доста варира по неколико параметара током времена. То се дешава зато што море је у сталном покрету, на шта утичу плиме и осеке, ветар, атмосферски притисак, локалне гравитационе разлике, салинитет и тако даље. Најлакши начин за израчунавање је одабиром локације и израчунавањем средњег нивоа мора у тој тачки, што се након тога може користити као полазна тачка. На пример, у периоду од 19 година на сваки сат мерити ниво мора, те усредњавањем вредности одредити средњи ниво мора у датој локацији.

За оператера мареографа, средњи ниво мора значи „водостај мирне воде” (ниво мора са блажим покретима, најчешће изазваних ветром) усредњен током времена тако да промене у нивоу мора, на пример, због плиме и осеке, такође бивају усредњене. Најчешће се одређује средњи ниво мора у односу на околне земљане површине. Сходно томе, промене у мерењима могу да буду изазване стварним променама нивоа мора, или променама висине земље на којој мареограф ради.

Висина изнад нивоа мора

Висина изнад средњег нивоа мора (надморска висина) је узвишење (уколико је објекат на копну) или висина (уколико је објекат у ваздуху) објекта, у односу на средњи ниво мора. Такође се користи у ваздухопловству, где се неке висине бележе у односу на средњи ниво мора (није једнако са нивоом летења), као и у атмосферским наукама и геодетским мерењима.

За приказивање географских карактеристика, као што су планине на топографским картама, варијације висине означене су изолинијама. Висина планине значи највишу тачку или врх и, по правилу, приказана је у облику малог круга на топографској карти са надморском висином наведеном у метрима.

У ретким случајевима, када се место налази испод нивоа мора, надморска висина је негативна. За један такав случај, погледајте Аеродром Амстердам Схипхол.

Промене

У 20. веку, ниво мора порастао је за 14 центиметара.[3] Већи део овог раста може се приписати повећању температуре мора и као резултат тога благо термичко ширење у горњих 500 метара морске воде. Додатни доприноси, око једне четвртине од укупног броја, долазе из водених извора на земљи, као што је топљење снега и глечера и експлоатација подземних вода за наводњавање и других домаћих и људских употреба.

Референце

  1. ^ Шта је „Средњи ниво мора”? енглески
  2. ^ Глобално загревање ускоро узима данак
  3. ^ Раст нивоа мора највиши у последњих 3000 година
Карпентаријски залив

Карпентаријски залив је велико, плитко море на северу Аустралије. На северу се граничи са Арафурским морем. Северна граница се генерално дефинише као линија Слејд Поинт у Квинсленду, на североистоку, до Кејп Арнхема на западу.

Уз обалу, залив је широк 590 km, и даље ка југу, 675 km. Дужина север-југ прелази 700 km. Укупна површина је 300.000 km². Просечна дубина је између 55 и 66 m и не прелази 82 метра. Износ амплитуде морских доба је у Карпентаријском заливу од два до три метра.

Током последњем леденог доба, пре око 18.000 година, Карпентаријски залив био је сув, јер је глобални ниво Светског мора био за 120 m нижи од садашњег. У то време велико и плитко језеро окупирало је средиште басена.

Ледено доба

Ледено доба је геолошки период са значајним смањењем површинске и атмосферске температуре на Земљи, што за последицу има повећање леденог покривача на планети.

Ледена доба важан су део Земљине прошлости у којем су настали многи геоморфолошки облици, биљне и животињске врсте, а напослетку и човек. У оно време ледена доба имала су утицај и важност за човеков живот, узроковала су миграције те распрострањеност живог света каквог ми данас познајемо.

Непосредно након ледених доба обликовали су се климатски појасеви попут данашњих.

Данас се лед налази у ледницима планинских предела или у леденим покривачима на северном и јужном полу.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.