Неутралност

Неутралност је реч која значи незаузимање било чије стране у неком сукобу, спору и слично.

Неутралност је нешто што се тражи од судија.

Неутралност може да прогласи нека држава у чијем се суседству одвијају ратне операције (нпр. Швајцарска у Другом светском рату).

Neutral countries map
Мапа света са државама које су биле или су неутралне:
  неутралне државе
  државе које тврде да су неутралне
  државе које су биле неутралне
Masakr u Baru

Masakr u Baru (albanski: Masakra e Tivarit) je naziv za masovno ubistvo velikog broja Albanaca u Baru koje su počinile jugoslovenske partizanske jedinice (46. srpska divizija i 10. crnogorska brigada) u proleće 1945. godine za vreme Drugog svetskog rata.

Žrtve su bili pretežno Albanci s Kosova koje je NOVJ regrutovala kako bi ih iskoristila u borbi protiv nemačkih i drugih osovinskih snaga koje su se tada povlačile s Balkana. Albanci su iz Prizrena sprovođeni ka Baru u tri različite grupe. Gotovo svi pripadnici druge grupe koja je preko Albanije stigla u Bar su ubijeni od strane crnogorskih čuvara. Prema tvrdnjama albanskog svedoka stradali su jer su Albanci iz toga kraja od 1941. počinili mnoge zločine protiv Crnogoraca iz Metohije, pa su se Crnogorci njima osvetili. Osveta je počela kada je jedan partizan Crnogorac nađen mrtav, a ubio ga je bio Albanac. Nakon toga su počeli sa ubijanjem Albanaca iz te grupe jer su ih smatrali neprijateljima partizana.Procene broja žrtava variraju od 400-450 ljudi (službeni partizanski hroničari), do 1500-2000 (albanski istoričari), u zavisnosti od izvora. U SFRJ je ovo bila tabu tema o kojoj se decenijama ćutalo.

Албанци

Албанци (алб. Shqiptarët) су народ са југоистока Европе који претежно живи у Албанији и суседним областима. У Албанији живи око 40 % (2.300.000), у суседним земљама живи око 38 % укупне албанске популације док је значајан део (22 %) насељен у несуседној дијаспори. Албанци говоре албанским језиком, који има два главна дијалекта: гег и тоск. Претежно су исламске вероисповести, са значајним постотком православаца, римокатолика и атеиста.

Алија Изетбеговић

Алија Изетбеговић (Босански Шамац, 8. август 1925 — Сарајево, 19. октобар 2003) био је председник Председништва СР БиХ, а касније Републике Босне и Херцеговине, оснивач и први председник Странке демократске акције.

Битка за Шабац

Битка за Шабац се одиграла од 22. септембра до 24. септембра 1941. године између партизанско-четничких снага и Немаца током устанка у Србији за време Другог светског рата. Командант операција напада на Немаце у Шапцу био је артиљеријски капетана прве класе Драгослав Рачић који је располагао са око 2.750 бораца за напад на град. Немци су се бранили са око 1.000 војника који су били добро утврђени у граду. Устаничке снаге опколиле су Шабац и покушавале су да током више напада заузму центар града и да освоје млин „Јединство“, које је било најјаче немачко утврђење. Немци су се током борби добро бранили, покушали су више безуспешних пробоја из обруча, успели су да одбране прилазе мосту, чиме су избегли потпуно опкољавање од устаника, мост на Сави је за Немце био од велике важности јер су преко њега очекивали појачање и помоћ од 342. дивизије. По подне 24. септембра 1941. године 342. немачка пешадијска дивизија, праћена усташама прелази мост преко Саве и разбија устанички обруч, који потом почињу да се повлаче према планини Цер. Немци су после битке за Шабац у знак одмазде за губитке које су им устаници нанели извршили ратни злочин према српском цивилном становништвом, стрељавши око 2.100 грађана Шапца и Мачве. Наступ 342. дивизије у борбама за Шабац означио је почетак велике немачке офанзиве на устаничку територију.

Драгомир Милошевић

Драгомир Милошевић (4. фебруар 1942, Мургаш код Уба, Краљевина Југославија) је генерал у пензији Војске Републике Српске.

Жељко Ражнатовић Аркан

Жељко Ражнатовић Аркан (Брежице, 17. април 1952 — Београд, 15. јануар 2000) био је оснивач и главни командант Српске добровољачке гарде, која је током ратова у Југославији стекла репутацију за ратно профитерство, криминал и ратне злочине. Такође је био политичар, оснивач и први председник Странке српског јединства (1993—2000).

Историја Хрватске

Историја Хрватске обухвата општу историју државног подручја данашње Републике Хрватске, што се у повратном смислу односи на разне државе и области које су током старије или новије историје постојале у оквирима њених данашњих државних граница. Поред историје ранијих држава и покрајина чији су називи укључивали и појам Хрватске, општом историјом њеног данашњег државног подручја обухваћене су и области које у појединим историјским периодима нису биле део средњовековне или нововековне Хрватске, али се данас налазе у њеном саставу.

Летонци

Летонци, балтички народ, који претежно живи у Летонији, где чини око 62% становништва. Летонци говоре летонским језиком, који припада балтичкој групи индоевропске породице језика (балтички и словенски језици су веома сродни и заједно чине балтословенски огранак индоевропске језичке породице). Летонаца укупно има око 1.643.000, од тога у Летонији око 1.487.000. Летонци су по вероисповести већином протестанти, а има и римокатолика, православаца и атеиста.

Мадрид

Мадрид (шп. Madrid) је главни град Краљевине Шпаније и аутономне заједнице Мадрид.

Регион (Мадрид са околином) се са око 5 милиона становника убраја у највеће европске метрополе. Сам град Мадрид (без предграђа) је са својих 3,1 милион становника, после Лондона и Берлина, трећи највећи град у Европској унији.

Мадрид је, како од националног, тако и од интернационалног значаја за трговину и финансије и политички је и културни центар Шпаније. Главни град је средиште шпанске управе, па осим краља, у њему живе католички бискуп и важни припадници владе и војске. Овде је смештено шест универзитета, разне високе школе, многа позоришта, музеји и друге културне установе.

Масакр на Тузланској капији

Масакр на Тузланској капији је био ратни злочин почињен над бошњачким цивилима у Тузли 25. маја 1995. године.

Граната је убила 71 особу, а 240 ранила. За овај злочин осумњичен је генерал Војске Републике Српске Новак Ђукић, на основу вјештачења Берка Зечевића чија су вјештачења оспорила петорица балистичких судских вјештака из Чешке, Израела и Француске.

Масакри на Маркалама

Масакри на Маркалама су два масакра над сарајевским цивилима почињена минобацачким нападима, а по новијој верзији подметнутом бомбом током опсаде Сарајева за време рата у Босни и Херцеговини. Овај догађај Хашки трибунал назива „Случај Маркале“ и „Пијаца Маркале“.Масакри су се одиграли на пијаци Маркале, која се налази у центру Сарајева. Први масакр се десио 5. фебруара 1994. када је убијено 68 људи, а рањено 144. Други напад се десио 28. августа 1995. када је убијено 37 људи, а рањено 90. Потоњи напад је био повод за ваздушне ударе НАТО-а на Републику Српску, који ће на крају довести до Дејтонског мировног споразума и краја рата у Босни и Херцеговини. Према судским пресудама Хашког трибунала за оба случаја је одговорна Војска Републике Српске, док према извештају независне комисије из 1995. године, не постоје јасни докази за то ко је одговоран код првог напада на пијацу Маркале, што је потврдио лично и Јасуши Акаши, изасланик генералног секретара УН за Балкан . Постоје и сведочења која потврђују да је то плански учинила Армија БиХ по наређењу муслиманског вође Алије Изетбеговића. Због тога многи сматрају да су бошњачке снаге исценирале, односно саме извршиле оба напада на сарајевске цивиле како би изазвале НАТО бомбардовање Републике Српске.Некадашњи специјални изасланик УН Јасуши Акаши изјавио је 2011. године да је још увек нејасно ко је починио на пијачи Маркале 1994. године. Јасуши Акаши је у вези са догађајима на Маркалама 1995. године основао Одбор Уједињених народа од пет стручњака из пет различитих земаља, који је на основу података утврдио да је граната могла бити испаљена са локације под контролом Армије РБиХ или Војске Републике Српске. Тако да је према истраживањима УН случај остао неразјашњен.

Муслиманско-хрватски сукоб

Муслиманско-хрватски сукоб је био оружани сукоб за време рата у Босни и Херцеговини између муслиманских снага предвођених Армијом Републике Босне и Херцеговине и хрватских снага предвођених ХВО-ом и потпомогнутих регуларном војском Републике Хрватске, који је трајао од 19. јуна 1992. године и трајао до 23. фебруара 1994. године, када је закључен прекид ватре који је био увод за стварање муслиманско-хрватске федерације у оквиру Босне и Херцеговине потписивањем Вашингтонског споразума .

Због умешаности војске Републике Хрватске овај сукоб је у пресудама Међународног трибунала за ратне злочине у Хагу окарактерисан као међународни конфликт.

Насер Орић

Насер Орић (Поточари, 3. март 1967) био је командант јединица Армије Босне и Херцеговине на територији Сребренице током Рата у Босни и Херцеговини.

Никола Жигић

Никола Жигић (Бачка Топола, 25. септембар 1980) је бивши српски фудбалер. Као нападач играо је и за репрезентацију Србије. Са висином од 2,02 m био је један од највиших фудбалера света. Одиграо је педесет седам утакмица за репрезентацију и постигао двадесет голова.

РТВ БК

Радио-телевизија БК српска је приватна радио-телевизија са седиштем у Београду. Функционише као приватно власништво, медиј за стварање прихода са рејтингом "О" (општа публика или станица од општег интереса) и без уређивачких или садржајних ограничења.

Пре укидања лиценце крајем априла 2006. и накнадног повратка током марта 2007. године, БК је имала значајну гледаност широм Србије. Према подацима компаније Нилсен за календарску 2005. годину (последњу годину редовног земаљског емитовања), БК је држала 11,2% српске телевизијске публике са дневним просеком од 3,2 милиона људи који укључили програм, што значи да је трећа најгледанија телевизија у Србији у то време иза Пинка (22,5% тржишног учешћа и 3,7 милиона дневних гледалаца у просеку) и РТС 1 (22,4% тржишног учешћа и 3,9 милиона дневних гледалаца у просеку). БК је била далеко испред четвртог места које је држала Б92 (6,8%), док је на петом месту РТС 2 (6,3%).

Најгледанија емисија телевизије био је директан пренос сахране Слободана Милошевића 18. марта 2006. године када је БК пратило 2.688.622 гледалаца (25,2% српског телевизијског тржишта).

Рига

Рига (лет. Rīga, ливон. Rīgõ) је главни град и највеће градско насеље Летоније. Град се налази се на близу ушћа реке Даугаве у Балтичко море. Град Рига чини и засебну општину у Летонији.

Рига је највећи град у Балтичким земљама и служи као главно културно, образовно, политичко, финансијско, комерцијално и индустријско средиште овог дела Балтика. Стари град Риге налази се на Унесковој листи светске баштине, јер има највећу „збирку“ грађевина у стилу сецесије („југендстила“) у Европи.

Рига је 2014. године европска престоница културе.

Роми

Роми, познати и као Цигани, су народ пореклом из Индије, коју су напустили око 10. века, а данас живе широм света, углавном у Европи.

Рома укупно има у Европи од око 5 до 13 милиона, од тога у Румунији 250.000, Бугарској 231.000, Чешкој 207.000, Србији 150.000, Русији 139.000, Ирану 117.000, Словачкој 76.000, Немачкој 55.000, Македонији 54.000, Шпанији 44.000, Турској 42.000, Авганистану 29.000, Канади 22.000, Француској 21.000, Сирији 18.000, Пољској 17.000, Ирској 14.000, Грчкој 10.000, Аустрији 10.000. У верском погледу Роми су нејединствени, јер их има православних хришћана и муслимана, као и других вера. Говоре ромским језиком, који припада индијској групи индоевропске породице језика. На Балкану живе етнички Египћани и Ашкалије и Бањаши, које неки сматрају потомцима румунизованих Рома.

Већина Рома у Србији су православци, али постоје неки Роми муслимани у јужној Србији, који су углавном избеглице са Косова.

Сарајево

Сарајево је главни град Босне и Херцеговине и њен највећи урбани, културни, економски и саобраћајни центар, главни град Федерације Босне и Херцеговине и седиште Сарајевског кантона. Град Сарајево чине четири општине: Центар, Нови Град, Ново Сарајево и Стари Град. Према коначним подацима Пописа становништва БиХ 2013. године, у граду Сарајеву живи 275.524 лица.Кроз град протиче река Миљацка, а у непосредној близини града је и извориште реке Босне, са популарним излетиштем Сарајлија, Врелом Босне. Град окружују планине Требевић, Јахорина, Бјелашница, Игман, Трескавица и Романија.

Град Сарајево је седиште највеће високошколске установе у земљи, Универзитета у Сарајеву, те низа других високошколских установа, чиме се сврстава у ред највећих универзитетских центара у целој регији Југоисточне Европе. Уз неколико националних и градских театарских кућа, музеја и културних институција, Сарајево је и важно место на културној мапи овог дела европског континента.

Сарајево је град бурне историје, која је неретко имала утицаја и на глобална дешавања. Тако је 1914. године у Сарајеву убијен аустроугарски престолонаследник Франц Фердинанд, чиме је отпочео Први светски рат, а седамдесет година касније, 1984. године, у граду се одржавају 14. Зимске олимпијске игре. Током раних 1990-их година, име града Сарајева не силази са насловница дневних новина у целоме свету, јер се ту водио један од ратова у новијој европској и светској историји. Од делова прератног града Сарајева који су ушли у састав Републике Српске формиран је град Источно Сарајево.

ТВ Политика

РТВ Политика је била ТВ кућа основана 1990. године. Са радом је престала крајем 2010. године.

Шкорпиони (паравојна јединица)

Шкорпиони су били српска паравојна јединица која је била активна током Југословенских ратова. Јединица је била укључена у извршење ратних злочина током Рата у Хрватској, у Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији. Након завршетка ратова, четворица припадника јединице проглашено је кривим за убиство шесторице заробљеника током Масакра у Сребреници у јулу 1995. године, а пет је проглашено кривим за убиство четрнаест цивила, углавном жена и дјеце, током Масакра у Подујеву у марту 1999. године.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.