Ненад Вуканић

Ненад Вуканић (Котор, 16. мај 1974) је бивши југословенски и црногорски ватерполиста. Са репрезентацијом Савезне Републике Југославије освојио је бронзану медаљу на Олимпијским играма у Сиднеју 2000. Са Ватерполо клубом Бечеј освојио је Лигу шампиона.

Ненад Вуканић
Личне информације
Датум рођења 16. мај 1974.(45 год.)
Место рођења Котор
Југославија
Србија и Црна Гора Југославија

Спољашње везе

ВК Бечеј

Ватерполо клуб Бечеј је бивши ватерполо клуб из Бечеја. Клуб је основан 1947. године, а због лоше финансијске ситуације угашен је 2002. године.

Ватерполо за мушкарце на Летњим олимпијским играма 2000.

Двадесет трећи ватерполо турнир на олимпијским играма је одржан 2000. у Сиднеју, Аустралија. На олимпијском турниру се такмичило укупно 12 репрезентација. Победник турнира и олимпијски шампион по седми пут је постала репрезентација Мађарске, друга је била репрезентација Русије а на треће место се пласирала екипа СР Југославије.

У прелиминарној фази дванаест екипа је било подељено у две групе. Тимови из сваке групе који су заузели прва четири места су се квалификовали у осмину финала а тимови са петог и шестог места из сваке прелиминарне групе су се квалификовали у утешну групу која се борила за позиције од 9 до 12 места. Олимпијски ватерполо турнир је био одржан у периоду од 23. септембра до 1. октобра.

Ватерполо на Летњим олимпијским играма 2000.

Двадесеттрећи олимпијски ватерполо турнир одржан на Летњим олимпијским играма 2000. остао је забележен по томе што је најтрофејнија Ватерполо репрезентација Мађарске после пет олипијских игара поново освојила златну медаљу. На овим играма одигран је и први ватерполо турнир у конкуренцији жена, где је најбоља од шест земаља учесница била репрезентација домаћина Аустралије.

Ватерполо се играо у базену Олимпијског воденог центра у Сиднеју. Женски турнир се играо од 16 до 23. септембра, кад је почео мушки турнир који је завршио 1. октобра.

СР Југославија на Летњим олимпијским играма 2000.

ЛОИ одржане у Сиднеју, Аустралија су биле друго учешће спортиста из СР Југославије на Летњим олимпијским играма где су представници били само из две бивше републике Србије и Црне Горе. Ово су уједно биле и задње игре на којима су спортисти Србије и Црне горе учествовале под именом Југославије, већ на наредним Летњим олимпијским играма су учествовали под именом Србија и Црна Гора.

Југославија је на ове игре овај пут послала 109 такмичара који су учествовали у 14 спортова (атлетика, ватерполо, дизање тегова, кајак и кану, кошарка, мачевање, одбојка, пливање, рвање, скокови у воду, стони тенис, тенис, стрељаштво, џудо). Најуспешнији представник је била Одбојкашка репрезентација Југославије која је освојила златну медаљу.

Најмлађи учесник у југословенској репрезентацију био је пливач Милорад Чавић са 16 година и 110 дана, а најстарији стрелац Горан Максимовић 37 година и 57 дана.

Светски куп у ватерполу 2002.

12. Светски куп у ватерполу под покровитељством ФИНЕ је одржан од 20. до 25. августа у Београду у СР Југославији.

Учествовало је 8 најбоље пласираних репрезентација са светског првенства 2001. које су биле подељене у две групе по четири. Првопласиране екипе из обе групе су се директно пласирале у полуфинале, док су другопласиране и трећепласиране играле у четвртфиналу.

Титулу је освојила репрезентација Русије. Она је заједно са репрезентација Мађарске обезбедила учешће на светском првенству 2003. по резултату са Светске лиге 2002. године. Шпаније је учешће на светском првенству 2003. године обезбедила као домаћин. Пласман на светско првенство 2003. године са овог такмичења су обезбедиле репрезентације СР Југославије, Италије, Шпаније и Сједињених Америчких Држава.

Списак олимпијаца СР Југославије (Србије и Црне Горе)

Списак олимпијаца СР Југославије и ДЗ Србије и Црне Горе (1992-2006) је списак олимпијаца који су се такмичли под заставама Савезне Републике Југославије и Државне Заједнице Србије и Црне Горе на Олимпијским играма. На списку се налазе СРЈ олимпијци који су се на ЛОИ 1992. такмичили под олимпијском заставом као независни учесници, а на ЗОИ 1994. било им је забрањено учешће. За олимпијце који су се такмичили за време СХС, Краљевине Југославије и СФРЈ погледај Списак олимпијаца Југославије (1920-1992 ЗОИ). За олимпијце након раздвајања СЦГ погледајте Списак српских олимпијаца и Списак црногорских олимпијаца.

Списак српских и црногорских освајача медаља на Европским првенствима

Списак освајача медаља Србије и Црне Горе на Европским првенствима било да су представљали: Србију и Црну Гору као независне државе, такмичили за време Краљевине СХС и ЈУГ, СФРЈ, СРЈ и Државне заједнице Србије и Црне Горе.

Освајачи медаља:

рођени су на територији Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске,

такмиче се за клубове Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске у време освајања медаља,

доселили се у Републику Србију, Републику Црну Гору, ентитет Републику Српску (нарочито изражено после грађанских ратова у Југославији)

примају национална признања у Србији, Црној Гори и Републици Српској.Напомена: списак је непотпун услед недостатка адекватних извора.

Списак српских и црногорских освајача медаља на Светским првенствима

Списак освајача медаља Србије и Црне Горе на Светским првенствима било да су представљали: Србију и Црну Гору као независне државе, такмичили за време Краљевине СХС и ЈУГ, СФРЈ, СРЈ и Државне заједнице Србије и Црне Горе.

Освајачи медаља:

рођени су на територији Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске,

такмиче се за клубове Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске у време освајања медаља,

доселили се у Републику Србију, Републику Црну Гору, ентитет Републику Српску (нарочито изражено после грађанских ратова у Југославији)

примају национална признања у Србији, Црној Гори и Републици Српској.Напомена: списак је непотпун услед недостатка адекватних извора.

Србија и Црна Гора на олимпијским играма

Бивша државна заједница Србије и Црне Горе је учествовала је у шест наврата и једном као независни учесници на олимпијским играма између 1992. и 2006. године, када је заједница распуштена и када су и Србија и Црна Гора декларисали своју пуну независност.

На Олимпијским играма 1992. држави је забрањено учешће, али су наступали само спортисти у појединачним спортовима, док је 1994. потпуно забрањено учешће спортистима из ове земље. Од 1996. до 2002. спортисти су се такмичили под именом Савезна Република Југославија, а од 2003. до 2006. када је држава променила име као Србија и Црна Гора.

Овај чланак односи се на учешће спортиста у оквиру граница државе СРЈ, односно СЦГ иако Међународни олимпијски комитет води другачију статистику. Медаље 1992. збрајају се са свим освојеним медаљама независних учесника на било којим играма и без обзира из које државе долазе, медаље СРЈ се воде као заједничке медаље свих наступа под именом Југославија, пре и после распада земље, а медаље СЦГ засебно.

Бечеј - Побједник ЛЕН Лиге шампиона 1999/00.
Приморац - Побједник Купа СР Југославије 2002/03.
Савезна Република Југославија Репрезентација СР Југославије Европско првенство у ватерполу 1997. Савезна Република Југославија Silver medal europe.svg
Савезна Република Југославија Репрезентација СР Југославије Светско првенство у ватерполу 1998. Савезна Република Југославија Bronze medal world centered.svg
Савезна Република Југославија Репрезентација СР Југославије Европско првенство у ватерполу 1999. Савезна Република Југославија (7. мјесто)
Савезна Република Југославија Репрезентација СР Југославије Европско првенство у ватерполу 2001. Савезна Република Југославија Gold medal europe.svg
Савезна Република Југославија Репрезентација СР Југославије Светско првенство у ватерполу 2001. Савезна Република Југославија Silver medal world centered.svg

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.