Ненад Беђик

Ненад Беђик (Суботица, 24. април 1989) српски веслачки репрезентативац. На Европском првенству 2012. освојио је бронзану медаљу у двојцу без кормилара и представљао је Србију у истој дисциплини на Олимпијским играма у Лондону. Европски првак постао је 2013. године у Севиљи, а на Медитеранским играма у Мерсину освојио је сребро. Године 2015. освојио је бронзане медаље на Европском и Светском првенству у двојцу без кормилара и квалификовао се за Олимпијске игре 2016.

Ненад Беђик
Личне информације
Пуно имеНенад Беђик
Репрезентација Србија
Држављанство Србија
Датум рођења14. април 1989.(30 год.)
Место рођењаСуботица
 СФРЈ
Године активности2001–данас
Висина2,02 m
Маса94 kg
Спортске информације
СпортВеслање

Спољашње везе

1989

1989. је била проста година.

Веслање на Медитеранским играма 2013.

Такмичење у веслању на Медитеранским играма 2013. године одржано је турском граду Мерсину на језеру Сејхан од 21 до 23. јуна. Учествовала су 62 веслача (52 мушкарца и 10 жена) из 13. земаља, који су се такмичили у 7 дисциплина (5 мушких и две женске).

Веслање на Медитеранским играма 2013 — двојац без кормилара за мушкарце

Веслање у дисциплини двојац без кормилара за мушкарце (M2-) на Медитеранским играма 2013. одржано је турском граду Адана на језеру Сејхан 21 и 23. јуна. Учествовало је 5 чамаца (10 веслача) из исто толико земаља.

Списак српских и црногорских освајача медаља на Европским првенствима

Списак освајача медаља Србије и Црне Горе на Европским првенствима било да су представљали: Србију и Црну Гору као независне државе, такмичили за време Краљевине СХС и ЈУГ, СФРЈ, СРЈ и Државне заједнице Србије и Црне Горе.

Освајачи медаља:

рођени су на територији Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске,

такмиче се за клубове Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске у време освајања медаља,

доселили се у Републику Србију, Републику Црну Гору, ентитет Републику Српску (нарочито изражено после грађанских ратова у Југославији)

примају национална признања у Србији, Црној Гори и Републици Српској.Напомена: списак је непотпун услед недостатка адекватних извора.

Списак српских и црногорских освајача медаља на Светским првенствима

Списак освајача медаља Србије и Црне Горе на Светским првенствима било да су представљали: Србију и Црну Гору као независне државе, такмичили за време Краљевине СХС и ЈУГ, СФРЈ, СРЈ и Државне заједнице Србије и Црне Горе.

Освајачи медаља:

рођени су на територији Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске,

такмиче се за клубове Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске у време освајања медаља,

доселили се у Републику Србију, Републику Црну Гору, ентитет Републику Српску (нарочито изражено после грађанских ратова у Југославији)

примају национална признања у Србији, Црној Гори и Републици Српској.Напомена: списак је непотпун услед недостатка адекватних извора.

Списак српских олимпијаца

Следећи списак представља списак српских олимпијаца по спортовима који се такмиче на ОИ за Србију (1912, 2008-). За српске олимпијце који су се такмичили за време СХС, Краљевине Југославије и СФРЈ погледај Списак олимпијаца Југославије (1920-1992 ЗОИ), а за време СРЈ и СЦГ погледај Списак српско-црногорских олимпијаца.

Србија на Летњим олимпијским играма 2012.

Србија је на Олимпијским играма у Лондону 2012. учествовала трећи пут као самостална земља. Први наступ Србије је био на првом званичном учествовању на Олимпијским играма у Стокхолму 1912.

Боје Србије на Олимпијским играма у Лондону 2012. бранило је 116 спортиста у 15 спортова, 12 појединачних и 3 екипна, а у олимпијском тиму се налазило 80 спортиста и 36 спортисткиња.

По први пут у историји Србија је имала представнике у теквондоу те штафету у пливању.

Заставу Србије на церемонији отварања је носио Новак Ђоковић, освјач бронзане медаље на Олимпијским играма у Пекингу 2008., а затварања олимпијска победница у теквонду Милица Мандић.

Церемонији свечаног отварања присуствовао је и председник Србије Томислав Николић.

Србија је освојила укупно 4 медаље. По једну златну, сребрну и две бронзане, заузевши тако 42. место у укупном поретку.

Србија на Летњим олимпијским играма 2016.

Србија је учествовала на Летњим олимпијским играма 2016. које су одржане у Рио де Жанеиру (Бразил) од 5. до 21. августа 2016. године. Било је то њено 4. учешће као самосталне земље на ЛОИ.

Србију је у Рију представљало укупно 103 такмичара у 14 спортова, односно 58 мушкараца и 45 жена. Националну заставу на свечаној церемонији отварања Игара носила је стрелкиња Ивана Анђушић Максимовић, а на затварању Игара освајачица сребрне медаље у теквонду Тијана Богдановић. Укупно је освојено 8 медаља у 7 спортова, а 54 такмичара (52% послатих) је допринело освајању медаља.

Србија на Медитеранским играма 2013.

Србија је учествовала на 17. Медитеранским играма 2013 одржаном у Мерсину, Турска, од 20. до 30. јуна. Ово су биле друге Медитеранске игре од 2006. године од када Србија учествује самостално под овим именом.

Боје Србије на Медитеранским играма у Мерсину 2013. бранило је 151 спортиста у 23 спорта, 20 појединачних и 3 екипна

Заставу Србије на церемонији отварања је носила Ивана Максимовић.

Србија је освојила укупно 34 медаље: 12 златних и по 11 сребрних и бронзаних, освојивши, заузевши тако 8. место у укупном поретку.

Суботица

Суботица је најсевернији град у Србији, други по броју становника у Војводини. Према попису из 2011. године има 105.681 становника. Налази се на 10 km удаљености од границе Србије са Мађарском, на северној ширини од 46°5'55" и источној дужини од 19°39'47". Административни је центар Севернобачког округа.

Суботица се први пут помиње 1391. под латинским именом Zabatka. Године 1526,—1527. Суботица је била престоница краткотрајне српске државе самопроглашеног цара Јована Ненада. Османско царство је владало градом од 1542. до 1686, када је Суботица постала посед Хабзбуршке монархије. Током османске управе име града је било Sobotka. Половином 18. века име јој је званично промењено у Sancta Maria, по аустријској царици Марији Терезији. Име града је поново промењено 1779. у Maria Tereziopolis, а мађарско име Szabadka је привремено ушло у службену употребу 1845. а потом поново 1867. године. Суботица је 1918. ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Локални Срби и Буњевци су од 17. века користили назив Суботица, који је након 1918. године и озваничен. Од 2007. године Суботица има статус града.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.