Немачки језик

Немачки језик (нем. Deutsche Sprache) један је од језика западне групе германских језика и спада међу највеће светске језике. То је матерњи језик највећег броја становника Европске уније.

Немачким језиком се говори у Немачкој, Аустрији, Лихтенштајну, у две трећине Швајцарске, у две трећине провинције Јужни Тирол у Италији, источним кантонима Белгије и у пограничним деловима Данске.

У Луксембургу (нем. Luxemburg), као и у француским областима Алзас (нем. Elsass) и Лорена (нем. Lothringen), староседеоци ових области говоре различитим немачким дијалектима, док је део становништва овладао стандардним немачким (посебно у Луксембургу), мада је у Алзасу и Лорену француски језик потиснуо немачки у последњих четрдесет година.

Мале заједнице које говоре немачким језиком опстале су у Румунији, Чешкој, Мађарској, посебно Русији, Казахстану и Пољској, мада су масивне емиграције становништва немачког порекла из ових земаља у Немачку смањиле број говорника у овим заједницама.

Ван Европе, највеће заједнице у којима се говори немачки језик налазе се у САД (у државама Северној и Јужној Дакоти, Монтани, Висконсину и Индијани; у Бразилу (области Рио Гранде до Сул, где је настао нем. Riograndenser Hunsrückisch, Света Катарина, Парана и Еспирито Санто), у које је мигрирало милионе Немаца у задњих двеста година; али већина њихових потомака не говори немачки.

NamibiaDeutscheSprache
Натписи на немачком језику у Намибији

Заједнице у којима се говори немачки се могу такође наћи у бившој немачкој колонији Намибији, као и другим земљама у које су емигрирали Немци, као нпр. Канада, Исланд, Аргентина, Мексико, Парагвај, Чиле, Перу, Венецуела, Тајланд и Аустралија.

Немачки језик је матерњи језик око сто милиона људи у Европи (подаци из 2004), односно матерњи је језик 13,3% Европљана, што га чини језиком којим се служи највише говорника у Европи без Русије, више од француског језика (66,5 милиона говорника 2004) и енглеског језика (64,2 милиона говорника 2004). Немачки је трећи језик по броју оних који га уче у школама, други по броју оних који га уче у Европи, и трећи у САД (после шпанског и француског). Немачки је један од званичних језика Европске уније, где је трећи језик по броју оних који га уче (одмах после француског).

Стандардни немачки језик није настао из неког дијалекта, већ су га осмислили песници, филозофи и други образованији људи. У 16. веку Мартин Лутер је превео Библију на немачки, свесно спајајући карактеристике различитих дијалеката. Желео је да што већи број људи разуме превод.

Са Гетеом и Шилером у 18. веку на врхунцу је била стандардизација немачког језика. Са више од 120 милиона говорника у 38 земаља света, није зачуђујуће да се разликује употреба немачког језика. Као и енглески, и немачки језик је плурицентричан и са три главна центра у којима се користи: Аустрији, Немачкој и Швајцарској.

немачки језик
Deutsch
Изговор[dɔʏtʃ]
Говори се у Немачка
 Аустрија
 Швајцарска
и у 38 других држава.
Број говорника
матерњи: 105 милиона, секундарни: 80 милиона (недостаје датум)
индоевропски
  • германски
    • западногермански
      • високонемачки
        • средњонемачки
          • немачки језик
латиница (немачки алфабет)
Званични статус
Службени језик у
 Аустрија
 Белгија
 Италија (Болцано (округ))
 Немачка
 Лихтенштајн
 Луксембург
 Швајцарска
 Европска унија

Даље званични језик:
Крахуле, Словачка (Службени језик општине)[1]
 Намибија (Национални језик; службени језик 1984–90)[2]
 Пољска (Помоћни језик у 22 градским општинама у војводству Опоље)[3]

 Ватикан (Административни и управни језик Швајцарске гарде)[4]
Признати мањински језик у
РегулишеСавет за немачку ортографију (немачки: Rat für deutsche Rechtschreibung)
Језички кодови
ISO 639-1de
ISO 639-2ger (B)
deu (T)
ISO 639-3deu
{{{mapalt}}}
Регије у свету у којима се говори немачки језик

  Службени језик
  Широко говорен и/или национални језик
  Говорен у регији
  Важан језик, национални језик и језик културе
  Језик мањине
{{{mapalt2}}}
Распрострањеност немачког језика у Европи
  Немачки је службени језик (de jure или de facto) и први језик већинске популације
  Немачки је службени језик са још неким језиком, али не и први језик већинске популације
  Немачки језик (или немачки дијалект) је језик мањине
  Немачки језик се говори у мањинској популацији, али није мањински језик

Историја

Због премештања становништва, због путева комуникација и трговине (углавном река), изолованости (високих планина и непрегледних шума) развили су се различите дијалекти немачког језика. Ови дијалекти, понекад међусобно и неразумљиви, коришћени су у Светом Римском царству.

Како је Немачка било подељена на много држава, једино што је подстицало стандардизацију немачког језика је жеља писаца да их што већи број људи разуме.

Lutherbibel
Превод Библије Мартина Лутера из 1534.

Када је Мартин Лутер превео Библију (Нови завет 1521, Стари завет 1534), свој превод је углавном базирао на већ развијеном језику, који је у то време био најразумљивији језик. Овај језик је био заснован на североисточним и дијалектима средње Немачке (околина Хановера) и сачувао је пуно од средњевисоконемачког, (за разлику од дијалеката средње и северне Немачке у којима је генитив већ почео да нестаје). У почетку, уз сваку Библију долазила је и листа речи које нису познате у том дијалекту и њихов превод. Католици су у почетку одбијали Лутеров превод и покушали су да створе сопствени католички стандард (Gemeines Deutsch) - који се од „протестантског Немачког“ разликовао у ситним детаљима. Тек је средином 18. века, створен стандард који је добро прихваћен, чиме се завршио период ранонововисоконемачког.

Немачки је био језик трговине и власти у Хабзбуршком царству, које је окруживало велике површине централне и источне Европе. До средине 19. века био је то језик људи из градова у највећем делу царства. Знање немачког је значило да је говорник био трговац, урбани човек, а не његову националност. Неки градови, попут Прага и Будимпеште (Будим), су постепено били германизовани у годинама након њиховог уласка под хабзбуршку власт. Други, попут Братиславе, су првобитно насељени током хабзбуршког периода и били су примарно немачки у то време. Неколико градова, као што је Милано су остали првобитно не-немачки. Међутим, већина градова су били примарно немачки у овом периоду, као што су Будимпешта, Братислава, Загреб, и Љубљана, иако су били окружени територијама у којима су се говорили други језици.

Отприлике до 1800, стандардни немачки је био готово једино писани језик. У овом периоду, људи у урбаним крајевима северне Немачке, који су говорили дијалектима који су се значајно разликовали од стандардног немачког, учили су га готово као страни језик и трудили се да га изговарају што је сличније могуће ономе шта је написано. Прописане смернице за изговор су обичавале да сматрају северно-немачки изговор стандардом. Ипак, стварни изговор стандардног немачког варира од региона до региона.

Медији и штампана дела су готово увек на стандардном немачком (нем. Hochdeutsch), који разумеју у свим територијама на којима се говоре немачки језици (са изузетком предшколске деце у зонама у којима се говоре само дијалекти - на пример Швајцарска — али у ери телевизије чак и предшколска деца науче стандардни немачки још пре поласка у школу).

Први речник браће Грим, који се састоји из 16 делова објављиваних између 1852 и 1960, је најсвеобухватнији речник немачког. 1860. године, граматика и правопис су се први пут појавили у Дуденовом приручнику. 1901, ово је проглашено стандардном дефиницијом немачког језика. Званичне измене су учињене тек 1998. године, када је немачка правописна реформа ступила на снагу у свим земљама у којима се говори немачки. Од тада је правопис немачког у транзицији, са обавезом да се у року од осам година пређе на нови правопис. Пошто су образовање и култура, по немачком закону у надлежности немачких покрајина, разлике у погледима на правописну реформу и даље успоравају спровођење те реформе.

Током седамдесетих година XIX века, немачки језик је потиснуо латински на свим главним европским и америчким универзитетима тог доба.

Vojvodina languages1921-sr

Немачки језик у Војводини (попис из 1921)

Vojvodina languages1931-sr

Немачки језик у Војводини (попис из 1931)

Класификација и сродни језици

Немачки је члан западно-германске гране германских језика, који је члан индоевропске породице језика.

Суседни језици

Немачки језик, заједно са данским као својим најближим рођаком, формира чврст и добро дефинисан језички регион, који је од других језика одвојен језичким границама. Његови суседи су: на северу фризијски и дански језик; на истоку пољски језик, горњолужичкосрпски језик, доњолужичкосрпски језик, чешки језик, словачки језик и мађарски језик; на југу словеначки језик, италијански језик, фриулски језик, ладински језик и реторомански језик; на западу француски језик. Сем фризијског, ниједан од ових језика није из западногерманске групе, тако да се јасно разликују од немачког и холандског. Иако је фризијски у блиској вези са немачким и холандским, они нису међусобно разумљиви.

Ситуација је сложенија када се узме у виду однос између немачког и холандског. До скора, кроз цео простор на коме се говори немачким постојала је језичка непрекидност (континуум), без језичких граница. На таквом простору, сваки дијалект је разумљив са његовим суседом, али дијалекти који су физички удаљени често нису међусобно разумљиви. Немачко-холандски континуум се дели на две групе дијалеката: нисконемачки (германски) и високонемачки (германски) варијетет, према томе да ли се у њима јавила промена сугласника; холандски је део дијалеката нисконемачког. Из политичких разлога, Немачки и Холандски дијалекти почели су да дивергирају током XX века. Такође, у Немачкој и Холандији, неки дијалекти су близу изумирања, јер су их заменили стандардни немачки, односно холандски. Због тога, у току је формирање језичке границе између Немачке и Холандије.

Док је немачки језик на много начина сличан холандском, веома се разликују у изговору. Говорнику једне земље би била потребна вежба да би научио да разуме говорника друге земље. Упоредите, нпр:

хол. De kleinste kameleon is volwassen 2 cm groot, de grootste kan wel 80 cm worden.
нем. Das kleinste Chamäleon ist ausgewachsen 2 cm groß, das größte kann gut 80 cm werden.
Најмањи камелеон, који је потпуно одрастао, је дуг 2 cm, а највећи може лако да достигне дужину од 80 cm.

Холанђани углавном могу да разумеју писани немачки, а Немци који говоре нисконемачким углавном могу да разумеју писани холандски, али имају проблема да разумеју говорни језик.

Званични статус

Стандардни немачки је званични језик у Немачкој, Лихтенштајну и Аустрији; један је од званичних језика Швајцарске (заједно са француским, италијанским и ретороманским језиком) и Луксембурга (заједно са француским и луксембуршким језиком). Користи се као локални званични језик и регионима где се говори немачки у Белгији, Италији, Данској и Пољској. Немачки је један од 24 званичних језика Европске уније.

Немачки језик је такође мањински језик у Канади, Француској, Русији, Казахстану, Таџикистану, Пољској, Румунији, Тогоу, Камеруну, САД, Намибији, Бразилу, Парагвају, Мађарској, Чешкој, Словачкој, Холандији, Словенији, Украјини, Хрватској, Молдавији, Аустралији, Летонији, Естонији и Литванији.

Немачки је некад био lingua franca средње, источне и северне Европе. Утицаји из енглеског су се у немачком тек скоро почели осећати. Међутим, немачки је међу најпопуларнијим језицима у свету, и други по популарности у Европи. 38% свих Европљана тврди да могу да се споразумеју на немачком (не укључујући људе чији је матерњи језик немачки). У Пољској, на пример, лакше је наћи неког ко добро говори немачки него енглески, што се може објаснити великим присуством немачких медија на том простору.

Немачки је трећи језик по заступљености на интернету, иза енглеског и руског, са учешћем од 5,9% веб-сајтова.

Дијалекти

Израз „немачки“ користи се за дијалекте Немачке, Аустрије, дела Швајцарске и неких суседних земаља, као и за говоре колонија и етничких група које су основали Немци (нпр. Немачки у САД).

Разлике међу немачким дијалектима су значајне. Само су суседни дијалекти међусобно разумљиви. За говорника стандардног немачког (нем. Hochdeutsch), већина дијалеката није разумљива.

Немачки дијалекти се деле на "нисконемачки" и "високонемачки". Да ли су они различити језици, не постоји тачан одговор; међутим, тачно је да формирају дијалектски континуум где је сваки дијалект у тесној вези са суседним дијалектом, без обзира да ли се ради о нисконемачком или високонемачком.

Говорници српског језика могли би да буду заварани називима ова два варијетета и да помисле да су називе добили према некој врсти социјалног вредновања тих идиома, где би високонемачки имао неку „предност“ над нисконемачким. То не може бити даље од истине. Називи ова два варијетета настали су према њиховој географској дистрибуцији: нисконемачки језик говори се на северној половини Немачке, која је сама равница, дакле - низак терен. А високонемачки језик говори се на југу Немачке и у Аустрији, где су углавном брда и планине, дакле - висок терен. Уколико и постоји неко социјално вредновање ових варијетета, предност ће увек бити дата нисконемачком - мада треба имати на уму да код Немаца, Швајцараца и Аустријанаца то вредновање није изражено као нпр. код говорника српског или енглеског језика (најчешће се свако, укључујући: писце, политичаре, јавне личности, професоре, итд, увек служи својим родним дијалектом и поносан је на њега).

У дијалектима нисконемачког није извршена замена сугласника као у високонемачком. Нисконемачки језик се дели на две групе: нискофраначки и нискосаксонски. Нискофраначки се састоји из холандског језика и фламанског језика, којим се говори у Холандији и Белгији; нискосаксонски се састоји из дијалеката којима се говори у немачким равницама и у источној Холандији. Види горе за разлику између немачког и холандског.

Дијалекти високонемачког деле се на централни немачки језик и горњи немачки језик. Средишњи немачки дијалекти укључују: рајнски, луксембуршки, мозел франконски, рајнско франконски, хесенски, тириншки и горње саксонски, и њиме се говори у северноисточној Холандији, источној Белгији, Луксембургу, деловима Француске, и у немачкој између реке Мајне и северних низија. Стандардни немачки се углавном заснива на дијалектима средње Немачке.

Високонемачки дијалекти укључују алемански језик (на пример швајцарски немачки - нем. schwizedeutsch), швапски (нем. schwäbisch), источно франконски (нем. fränkisch), аустро-баварски (нем. bayerisch) језик. Њима се говори у Алзасу, јужној Немачкој, Лихтенштајну, Аустрији и у деловима Швајцарске где се користи немачки, као и Италије.

Високонемачки којим говоре Јевреји Ашкенази (углавном у бившем Совјетском Савезу) имају неколико јединствених црта, и углавном се сматрају засебним језицима (Јидиш).

Дијалекти немачког којима се говорило у колонијама личе на дијалекте немачког којима говоре/су говорили Немци који су ту дошли (нпр. пенсилванијски немачки личи на дијалект немачког зван палатински).

У САД, друга генерација имиграната створила је нов варијетет који је кобинација немачког језика са граматиком и правописним правилима енглеског. Он углавном није разумљив ни за једне, ни за друге. Говорници га називају „амерички немачки“ (нем. Amerikanischdeutsch).

Стандардни немачки

Welcome to bulevar01
Добродошли на Булевар, Нови Сад (билборд добродошлице на немачком језику на Булевару у Новом Саду, постављен током музичког фестивала EXIT 2010).

Немачка лингвистика дијалектима назива само регионалне варијетете, не и варијетете стандардног немачког.

Стандардни немачки је настао не као дијалект неког посебног региона, већ као писани језик. Међутим, на неким местима је стандардни немачки потиснуо дијалекте (посебно у великим градовима Немачке и Аустрије)

Стандардни немачки се разликује по регионима, нарочито међу земљама у којима је он званичан језик, у речнику, мало у изговору, па чак и граматици. Ове разлике не треба мешати са разликама у дијалектима. Иако су дијалекти у малој мери утицали на стандардни Немачки, они се веома разликују. Немачки језик се стога сматра плурицентричним језиком.

У већини области, говорници користе мешавину језика (дијалекте као и стандардни немачки), зависно од ситуације.

У Швајцарској се, напротив, ретко користе мешавине стандардног немачког и дијалекта, и стандардни немачки се скоро искључиво користи као писани језик. Овакво стање назива се диглосија. Стандардним немачким се ретко говори, нпр. са говорником који не разуме швајцарске дијалекте, а очекује се да се користи у школи.

Граматика

Немачки је инфлексијски језик - што значи да се односи међу реченичким елементима исказују променом речи, односно додавањем наставака (наставци за падеж, наставци за број, наставци за време за глаголе ...).

Промена именица

Немачке именице спадају у:

  • једну од три деклинације
  • један од три рода: средњи, женски и мушки. Завршетак речи може да да информацију о роду; за већину именица род не зависи од наставка (за разлику од српског, где су именице које се завршавају сугласником мушког рода, са -а женског, а са -о и -е средњег)
  • два броја: једнину и множину (неки језици имају и двојину, нпр. старословенски)
  • четири падежа: номинатив, генитив, датив и акузатив (са сличним значењем као и у српском језику)

Иако је немачки инфлексијски језик, у односу на старонемачки или исландски, број наставака је знатно мањи. Три рода нестају у множини, који се понаша као четврти род. Са четири падежа и три рода и множином, постоји укупно 16 комбинација падежа и рода/броја. Додавање наставака на именице је обавезно за генитив мушког и средњег рода, али не за женски род или множину. Са друге стране, наставак је обавезан у дативу множине. Постоје и наставци за датив мушког и средњег рода, али се врло ретко срећу, чак ређе него што се нпр. аорист користи у стандардном српском језику када би требало (углавном се мења перфектом).

Немачки правопис, за разлику од других, захтева писање именица великим словом, чак иако нису на почетку речи.

Код немачке сложенице, леви делови речи модификују значење десних, нпр. Regenschirm (срп. кишобран). За разлику од српског где се сложенице са већим бројем речи пишу одвојено (стога и немамо утисак да су сложенице), у немачком се оне пишу састављено, нпр. Hundehütte (срп. кућица за псе).

Најдужа званична реч у немачком језику је Rindfleischetikettierungsüberwachungsaufgabenübertragungsgesetz (Закон о дужностима изасланства и надгледања за обележавање стоке и говеда).

Промена глагола

Немачки глаголи се мењају према:

  • једној од две конјугације, слабој и јакој. Постоји око 200 глагола који се неправилно мењају.
  • три лица: првом, другом и трећем
  • два броја: једнини и множини
  • три начина: индикатив, кондиционал и императив
  • два рода: актив и пасив; пасив се дели на статички и динамички.
  • два проста времена (презент, претерит) и 4 сложена времена (перфект, плусквамперфект, футур, футур II)

Такође постоје бројни начини да се прошири значење основног глагола коришћењем више префикса.

Ред речи је знатно флексибилнији него на пример у енглеском. Ред речи се може мењати зарад суптилних промена значења реченице.

Највећи део фонда речи немачког језика потиче из германске гране Индоевропске породице језика, мада није занемарљив број речи пореклом из латинског, француског, а скорије и из енглеског језика. Речи словенског порекла је мало; пример: Grenze (граница) и Palatschinken (палачинке).

Писање

Немачки језик је писан латиничним алфабетом, поред стандардних 26 латиничних знакова, немачки поседује три самогласника са прегласима (умлаутима): ä, ö и ü, као и посебан знак за "ss" (ß), који се користи после дугих самогласника и дифтонга (који се не користи у Швајцарској).

Сличности са енглеским језиком

Постоји много речи које су по облику и значењу сличне енглеском.

Немачка реч Значење Енглеска реч која јој је слична и значи исто
best најбољи best
Bett кревет bed
Finger прст finger
haben имати to have
Haus кућа house
Katze мачка cat
lachen смејати се to laugh
Nacht ноћ night
Rohr цев pipe
Schiff брод ship
singen, sang, gesungen певати, певаше, отпевати sing, sang, sung
Tag дан day
Wetter време (метеоролошко) weather
wollen хтети will
Winter зима winter
Buch књига Book

Ако се ове речи разликују у понеком сугласнику, то је због замене сугласника која се догодила у високонемачком.

Постоје речи које су по облику сличне онима у енглеском језику, али разликују се у значењу.

Немачка реч Енглеска реч која јој је слична, а значи различито Превод
Dogge dog пас
drehen to throw бацити
ernten to earn зарађивати
Gift gift поклон
Hund hound ловачки пас
Knabe knave нож
Knecht knight витез
nehmen numb опијен
raten to read читати
ritzen to write писати
Schmerz smart паметан
rächen to wreak (havoc) искалити (као бес)
Tisch dish посуда
werfen to warp изобличити
Zeit tide плима

У немачком постоји пуно позајмљеница из других језика, посебно француског, латинског и грчког, али и других. Већина ових речи имају исто или слично значење као у првобитном језику, али неке од њих су промениле значење. Ове речи, које су често позајмљиване од стране других језика називамо интернационализмима. linguistics.

Немачка реч Значење Порекло
Armee army француски
Arrangement аранжман (музички) француски
Chance шанса француски
Courage храброст француски
chutzpah бесраман јидиш
Disposition лош положај латински
Feuilleton чланак француски
Futur будуће време латински
Genre жанр француски
Mikroskop микроскоп грчки
Partei политичка партија француски
Position позиција латински
positiv позитив латински
Psychologie психологија грчки
Religion религија латински
Tabu табу Tongan
Zigarre цигара шпански

Примери немачких фраза

Превод Фраза IPA
немачки Deutsch /ˈdoʏtʃ/
здраво hallo /ˈhaloː/
довиђења auf Wiedersehen /aʊf ˈviːdərˌzeːn/
молим bitte /ˈbɪtə/
хвала danke /ˈdaŋkə/
тај/онај das /das/
колико? Wie viel? /ˌvi ˈfiːl/
да ja /ˈjaː/
не nein /ˈnaɪn/
где је тоалет? Wo ist die Toilette? /ˈvoː ˈɪst diː to̯aˈlɛtə/
здравица prosit
prost
/ˈproːzit/
/ˈproːst/
Да ли говористе енглески/српски? Sprechen Sie Englisch/Serbisch? /ˈʃprɛçən ˈziː ˈɛŋlɪʃ/
Не разумем Ich verstehe nicht /ˈɪç fɛrˈʃteːə ˈnɪçt/
Извините Entschuldigung /ɛntˈʃʊldɪgʊŋ/
Не знам Ich weiß es nicht /ˈɪç ˈvaɪs əs ˈnɪçt/

Називи за немачки језик у другим језицима

Због бурне историје Немачке и немачког језика, имена која су други народи изабрали за овај језик варирају више него код већине других језика.

Уопштено, имена за немачки језик се могу поделити у пет група по свом пореклу:

1. Од протогерманске речи за народ: 2. Од имена германског племена: 3. Од имена саксонског племена:
4. Од старословенске речи „нем“ ("мутав"): 5. Од имена алеманског племена: 6. од речи доделити

Види још

  • Википедија:Транскрипција са немачког језика

Референце

  1. ^ EUROPA - Allgemeine & berufliche Bildung - Regional- und Minderheitensprachen der Europäischen Union - Euromosaik-Studie Архивирано на сајту Wayback Machine (јун 5, 2008) (на језику: енглески), Приступљено 15. 4. 2013.
  2. ^ style="background:#F99;vertical-align:middle;text-align:center;" class="table-no"|Не „Deutsch in Namibia” (PDF) (на језику: немачком). Supplement of the Allgemeine Zeitung. 18. 8. 2007. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 28. 5. 2016. Приступљено 23. 6. 2008.
  3. ^ Map on page of Poish Ministry of Interior and Administration (MSWiA), Приступљено 15. 4. 2013.
  4. ^ Verein Deutsche Sprache e.V. - Prominente Mitglieder und Ehrenmitglieder Архивирано на сајту Wayback Machine (јул 4, 2009) (на језику: енглески), Приступљено 15. 4. 2013.

Литература

Спољашње везе

Речници и превођење

Граматика

Аустрија

Аустрија (нем. Österreich), званично Република Аустрија (нем. Republik Österreich), је држава у централној Европи. Граничи се са Немачком и Чешком на северу, Словачком и Мађарском на истоку, Словенијом и Италијом на југу, Швајцарском и Лихтенштајном на западу и нема излаз на море. Главни град је Беч (нем. Wien).

По политичком уређењу Аустрија је парламентарна демократија. Састоји се од девет федералних држава, и једна је од две европске државе које су прогласиле сталну неутралност (друга је Швајцарска). Аустрија је чланица Уједињених нација од 1955. а Европској унији се придужила 1995. године.

Базел

Базел (нем. Basel, франц. Bâle, итал. Basilea) је важан град у Швајцарској, трећи по величини (после Цириха и Женеве). Базел је и главни град и највеће од три насеља истоименог Кантона Базел-град.

Базел је посебан због свог положаја на тромеђи Швајцарске са Немачком и Француском, па се градска зона простире кроз три државе. Град је познат и као једина значајна лука у оквиру државе.

Белгија

Белгија (хол. België; франц. Belgique; нем. Belgien), званично Краљевина Белгија (хол. Koninkrijk België; франц. Royaume de Belgique; нем. Königreich Belgien), држава је у западној Европи. Простире се на површини од 30.528 km² и у њој живи нешто више од једанаест милиона становника. Према северу се граничи са Холандијом, према истоку са Немачком, према југоистоку са Луксембургом и према југу са Француском. Према западу има излаз на Северно море.

Белгија је један од оснивача Уједињених нација, Европске уније и НАТО-а. У њој се налази седиште већег броја међународних организација, између осталог Европске уније и НАТО-а.

Смештена на раскршћу германске и романске Европе, Белгија је дом говорника холандског, углавном Фламанаца, који чине око 59% становништва, и говорника француског, углавном Валонаца, који чине 41% становништва. Поред њих постоји и мали број говорника немачког језика у пограничном појасу са Немачком.Белгија је савезна уставна монархија са парламентарним системом. Подељена је на два региона по језичком принципу: Фландријом на северу у којој доминира фламански тј. холандски језик, и Валонијом на југу у којој преовлађује француски језик. Подручје главног града Брисела је званично двојезично, мада већина тамошњег становништва говори француским језиком. Језичка шароликост и политички сукоби настали услед тога, одразили су се на политичку историју и сложени систем управљања државом.

Подручје Белгије, Холандије и Луксембурга познато је као Ниске земље; некада је област Бенелукса заузимала нешто већу површину него данас. На латинском је ова област знана као Белгика (лат. Belgica), по римској провинцији Галији Белгики (лат. Gallia Belgica), која је обухватала мање-више исто подручје. Од краја Средњег века до 17. столећа, подручје Белгије је било напредан космополитски трговачки и културни центар. Од 16. века до Белгијске револуције 1830, када се Белгија отцепила од Холандије, ово подручје је било поприште бројних битака између европских сила, услед чега је прозвано бојиштем Европе," што је потврђено у оба светска рата.

Након стицања независности, Белгија се укључила у Индустријску револуцију а током 20. века поседовала је бројне колоније у Африци.

Другу половину 20. века обележиле су напетости између говорника холандског и француског језика подстакнуте неравномерним привредним развојем Фландрије и Валоније. Супротстављеност две стране условила је неколико управних реформи и преображај из унитарне у савезну државу у раздобљу од 1970. до 1993. године.

Берн

Берн (нем. Bern, франц. Berne, итал. Berna) је главни град у Швајцарске конфедерације, четврти по величини у (после Цириха, Женеве и Базела). Берн је и главни град и највеће насеље истоименог Кантона Берн.

Град Берн се већ годинама налази међу неколико првих места на списку градова по квалитету живота (уз Цирих и Женеву). Поред тога стари део града, који добро очуван и изузетно уређен, је стављен на списак Светске баштине УНЕСКОа.

Бојана Маљевић

Бојана Маљевић (Београд, 28. мајa 1974) је српска глумица и власница продуцентске куће Monte Royal Pictures International. Рођена је у филмској породици - отац Бојан Маљевић (1946) је продуцент, а и млађа сестра Ана Маљевић (1978) је глумица. Говори енглески и немачки језик.

Вук Стефановић Караџић

Вук Стефановић Караџић (Тршић, 6. новембар 1787 — Беч, 7. фебруар 1864) је био српски филолог, реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина и писац првог речника српског језика. Вук је најзначајнија личност српске књижевности прве половине XIX века. Рођен у вријеме зло и мучно, у дане када се чињаше да је скоро угашен живот српског народа. Вук је стао на снагу у вријеме јуначко.

Стекао је и неколико почасних доктората. Имао је неколико браће и сестара који су умрли. У тадашње време се веровало да је то због духова и вештица. После смрти доста његове браће његови родитељи су му дали име Вук да би то име отерало духове и вештице

Учествовао је у Првом српском устанку као писар и чиновник у Неготинској крајини, а након слома устанка преселио се у Беч, 1813. године. Ту је упознао Јернеја Копитара, цензора словенских књига, на чији је подстицај кренуо у прикупљање српских народних песама, реформу ћирилице и борбу за увођење народног језика у српску књижевност. Вуковим реформама у српски језик је уведен фонетски правопис, а српски језик је потиснуо славеносрпски језик који је у то време био језик образованих људи. Тако се као најважније године Вукове реформе истичу 1818, 1836, 1839, 1847. и 1852.

Давос

Давос (нем. Davos, романш: Tavau, итал. Tavate) је град и туристичко место у источној Швајцарској. Давос припада кантону Граубинден, где је други град по величини.

Давос је познат као место где се сваке године почев од 1971. године организује Светски економски форум (World Economic Forum, WEF), скуп најутицајнијих светских политичара и економиста.

Ешелница

Ешелница (рум. Eșelnița) или Јешелница (рум. Ieșelnița) је село која припада округу Мехединци у Републици Румунији. Ешелница је административни центар истоимене општине у којој је и једино насеље.

Од Букурешта је удаљено 297 километара западно, од Дробета-Турну Северина 24 километара, од Крајове 122 km западно, а од Темишвара 147 километара.

Немачки

Немачки се може односити на:

Немачки језик, један од германских језика

Немачка, једну од централноевропских држава

Немци, централноевропску нацију

Нисконемачки језик

Нисконемачки језик (познат као Plattdeutsch, Plattdüütsch или нискосаксонски) је име регионалног језика којим се говори у северној Немачкој, и источној Холандији. По неким лингвистичким категоризацијама, нисконемачки обухвата нискофраначки језик (холандски) као једну грану, док је друга грана нискосаксонски језик (дијалекти северне Немачке и дела Холандије).

Нисконемачки је део западногерманског дијалекатског континуума.

Њиме као матерњим говори око три милиона људи, а разуме га око 5 милиона.

На западу, прелази у нискофраначке дијалекте, на југу у високогерманске дијалекте централног немачког језика. На истоку, граничи се са пољским и кашупским језиком. На северу од њега су дански и фризијски.

Као некадашњи језик трговине, нарочито удружења Ханза, нисконемачки је доста утицао на енглески и скандинавске језике.

Окотокс (Алберта)

Окотокс (енгл. Okotoks; /ˈɒkətɒks/) је варошица у канадској провинцији Алберта и предграђе града Едмонтона.

Име града вероватно потиче од речи народа Блекфут ohkotok која означава стену. На неких 7 км од вароши налази се велики ератични блок Биг рок, највећа стена те врсте у свету. Пре досељавања Европљана припадницима првих народа ова стена је представљала главни оријентир у овом доста равном крају. Године 1891. на месту близу данашњег насеља подигнута је пилана око које се формирало радничко насеље Шип Крик.

Према резултатима пописа из 2011. у варошици је живело 24.511 становника што је за чак 43% више у односу на попис из 2006. када је регистровано 17.500 становника. Услед толиког повећања броја становника у периоду између два пописа Окотокс је заузео десето место међу општинама са најбржим растом у поменутом периоду у целој Канади.За већину популације (њих 93%) енглески је матерњи језик, док 1,4% као матерњи означава француски а 1% немачки језик.Пилана која је изграђена 1891. као први привредни објекат у том насељу радила је 25 година и у једно време запошљавала је и до 135 радника. Око 1900. западно од града подигнуте су четири циглане, а већина старих грађевина у вароши је сазидана управо од цигала из њих. Западно од града је 1913. откривено богато нафтоносно поље након чеха Окотокс постаје најважнијим транзитним центром за дистрибуцију сирове нафте ка рафинеријама у Калгарију, док ја са друге стране кроз град стизала одговарајућа опрема за нафтна поља. У граду је 1959. отворена и фабрика за производњу сумпора.

Санкт Мориц

Санкт Мориц (нем. Sankt-Moritz, романш: San Murezzan, итал. San Maurizio) је град и туристичко место у источној Швајцарској. Санкт Мориц припада кантону Граубинден, где је једно од највећих насеља.

Санкт Мориц је светски чувено излетиште и зимовалиште у Енгадинској долини у источној Швајцарској, где се окупља светски "џет-сет".

Санкт Мориц је јединствен и по томе што је највиши град у Европи - налази се на надморској висини од 1.822 метра.

Транскрипција

Транскрипција у лингвистици представља преношење звукова из једног језика у други писаним симболима. Промена система записа је пресловљавање. То је у ствари прилагођено писање израза страних језику у који се транскрибује. У савременој лингвистици, разликују се два начина транскрипције — гласовна и правописна. Гласовна представља пренос гласовима језика у који се транскрибује најсличнијим онима у језику из кога се транскрибује. Правописна представља пренос према претходно одређеним транскрипционим правилима и највећим делом је заснована на првој.

Филозофски факултет Универзитета у Нишу

Филозофски факултет Универзитета у Нишу је високообразовна и научна установа која организује и спроводи академске програме и студије за иновацију знања и стручног образовања на основним, мастер и докторским академским студијама из области англистике, историје, комуницирања и односа са јавношћу, немачког jезика и књижевности, новинарства, педагогије, психологије, руског језика и књижевности, социјалне политике и социјалног рада, социологије, србистике, филозофије и француског језика и књижевности.

Филолошки факултет Универзитета у Београду

Филолошки факултет Универзитета у Београду налази се на Студентском тргу 3, између зграде Ректората Универзитета у Београду и задужбине Илије М. Коларца.

Херисау

Херисау (нем. Herisau, франц. Herisau, итал. Herisau) је град у североисточној Швајцарској и главни град кантона Апенцел Аусероден.

Цирих

Цирих (нем. Zürich, итал. Zurigo, лат. Turicum, циришки дијалект: Züri) је највећи град у Швајцарској, у њеном северном, немачком делу. Цирих је и главни град истоименог кантона. Такође град је економско и саобраћајно средиште дражве, а на пољу банкарства Цирих је важан на светском нивоу.

По међународној студији из 2007. године је Цирих град са најбољим и највишим стандардом живота на земаљској кугли.

Швиц

Швиц (нем. Schwyz, франц. Schwytz, итал. Svitto) је град у средишњој Швајцарској. Швиц је главни град истоименог кантона Швиц, као и његово највеће насеље.

Швиц је град који је неодвојиво везан за историју и битисање саме Швајцарске. У граду се чува повеља из 1291. године којој је основана Швајцарска конфедерација. Такође, име Швајцарске потиче од Кантон Швица (Schwyz), који је био један од оснивачких кантона.

Штанс

Штанс (нем. Stans) је градић у средишњој Швајцарској. Штанс је главни град кантона Нидвалдена, као његово највеће насеље.

Северногермански
(Скандинавски)
Западногермански

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.