Немачка марка

Немачка марка (нем. Deutsche Mark, скраћ. DM), бивша је званична валута Западне Немачке, као и уједињене Немачке у периоду од 1990. до усвајања евра почетком 2002. Немачка марка је први пут издавана за време савезничке окупације Немачке 1948. чиме је заменила рајхмарку.

Једној марки је одговарало 100 фенинга. Међународна ознака валуте за немачку марку је DEM. На Косову и Метохији и Црној Гори немачка марка је привремено била коришћена као званична валута, док су званичне валуте Босне и Херцеговине, конвертибилна марка, и Бугарске, лев, биле исте вредности као немачка марка.

Историја

Марку је први пут издала Банка немачких покрајина (Bank deutscher Länder), да би 1957. издавање преузела Немачка савезна банка.

У совјетском окупационом појасу тј. Источној Немачкој се ова валута о периоду од 1948. до 1964. звала исто немачка марка, да би од 1964. променила име у Mark der Deutschen Notenbank (MDN). Од 1968. до 1990. поново променила име, али овог пута у Mark der DDR .

Немачка марка је званично изгубила статус самосталне валуте 1. јануара 1999. увођењем евра. До почетка 2002. марке су и даље биле званично средство плаћања. Од 2002. у Бундесбанци и њеним филијалама марка може бити бесплатно и временски неограничено промењена за евро. Такође велики део трговачких установа је примао марке до 28. фебруара 2002.

Немачка савезна банка је дала изјаву да је до 25. септембра 2005. није замењено око 45% кованица, што је негде око 7,24 милијарде марака, док само 3% новчаница није промењено тј. 7,59 милијарди марака, од чега је већина новчаница била вредности 10 марака тј. 76,5 милиона марака.

Марка се издавала у кованом новцу и новчаницама. Постојале су четири серије новчаница. Ковани новац је издаван од стране министарства финансија, тако да је сав приход од њега ишао на адресу министарства.

Ковани новац

Знак Време издавања Место ковања
од до
А 1948 1952 Берлин
1990 1996
2001
Д 1948 2001 Минхен
Ф 1948 2001 Штутгарт
Г 1948 2001 Карлсруе
Ј 1948 2001 Хамбург

Номиналне вредности:

1-PF-Coin-German
1 фенинг, ковано од 1948.
2-PF-Coin-German
2 фенинга, ковано од 1950.
5-PF-Coin-German
5 фенинга, ковано од 1949.
10-PF-Coin-German
10 фенинга, ковано од 1949.
50-PF-Coin-German
50 фенинга, ковано од 1949.
1-DM-Coin-German
1 марка, ковано 1950. и од 1954.
2-DM-Coin-German
2 марке, ковано 1951. и од 1957.
5-DM-Coin-German
5 марака, ковано 1951. и од 1956.

1-PF-Coin-German
2-PF-Coin-German
5-PF-Coin-German
10-PF-Coin-German
50-PF-Coin-German
1-DM-Coin-German
2-DM-Coin-German
5-DM-Coin-German

Занимљивости

Са производњом новог кованог новца од 50 фенинга ковница у Карлсруеу је 1949. г почела са натписом «Bank deutscher Länder». Иако се натпис 1950. променио у «Bundesrepublik Deutschland» ковница је и даље производила новац с пређашњим натписом. Док се грешка није приметила исковано је 30.000 кованица. Иако је тај натпис био погрешан, новац није повучен са тржишта, него се номално користио, тако да је такав ковани новац данас тражен и да се за њега може добити до 700 €.

MaxPlanck 2DM grau
Макс Планк


Ретке кованице које су исто тако тражене:

  • Ковани новац вредан 2 фенинга из 1968. (Ј) из Хамбурга
  • Ковани новац вредан 10 фенинга из 1967. (Г) из Карлсруеа
  • Ковани новац вредан 1 DM из 1956. (Г) из Карлсруеа
  • Ковани новац вредан 5 DM из 1958. (Ј) из Хамбурга
2und5DM alt
Прве кованице у вредности од 2 и 5 марака

На полеђини кованице од 2 DM се налазе особе из немачке историје:

Новчанице

Новчанице прве и друге серије

10dm
10 DM новчаница друге серије

Прва серија новчаница издата је 1948. године поводом реформе Немачке банке. Амерички долар је био пример за формат нових новчаница. Вредност новчанице се 24. јуна 1948. проширила на сва три западна дела Берлина. Те новчанице су добиле жиг са словом Б. Другу серију је такође издала Bank Deutcher Lander. Новчанице (10 и 20 марака) су делимично идентичне са првом серијом, али исто тако постоје потпуно различите новчанице (20 и 50 марака) у овој серији.

Постојале су новчанице следеће номиналне вредности:

  • 5 фенинга
  • 10 фенинга
  • 50 фенинга
  • 1 DM
  • 2 DM
  • 5 DM
  • 10 DM
  • 20 DM
  • 50 DM
  • 100 DM

Трећа серија

Трећу серију (1960—1965) издала је Немачка савезна банка. Изглед се знатно разликовао од претходних новчаница, које су више личиле на привремене новчанице. Ова серија је садржавала уметничка дела слика портрета која су стварали немачки сликари. Ово је прва серија немачких новчаница које су садржавале водени жиг. Да би се избегла политичка дискусија ради насликаних лица и слика, свесно се приказало само јако старе слике на предњој страни и традиционалне симболе као грб, лист храста и симболичне грађевине на задњој страни. Ова серија је важила до почетка 1995. године.

Duererstich 5DM Schein alt
Млада Венецијанка на новчаници од 5 марака
  • 5 марака
    • Предња страна: млада Венецијанка (по слици Албрехта Дирера)
    • Задња страна: храстов лист
    • Прво издавање: 6. мај 1963.
  • 10 марака
    • Предња страна: портрет младића (по слици Албрехта Дирера или Антона Нојпауера)
    • Задња страна: једрењак
    • Прво издавање: 21. октобар 1963.
  • 20 марака
  • 50 марака
    • Предња страна: потрет младића (по слици једног непознатог сликара Бартела Беама, оригинал слике се може видети у Фракфурту)
    • Задња страна: Холстентор у Либеку
    • Прво издавање: 18. јуни 1962.
  • 100 марака
    • Предња страна: космограф Себастијан Минстер, (по слици Кристофа Амбергера)
    • Задња страна: орао са раширеним крилима (Грб СР Немачке)
    • Прво издавање: 26. фебруар 1962.
  • 500 марака
    • Предња страна: портрет младића (по слици Ханса Малера)
    • Задња страна: дворац Елц
    • Прво издавање: 26. април 1965.
1000 DM Serie3 Rueckseite
1000 DM и катедрала у Лимбургу
  • 1000 Марака
    • Предња страна: вероватно астроном Јоханес Шејринг, (по слици Луке Кранаха старијег)
    • Задња страна: катедрала у Лимбургу
    • Прво издавање: 27. јул 1964.

Четврта серија

Четврта и последња серија се издавала од 1989. Нова серија била је потребна ради техничког напретка. Ова серија је садржавала портрете знаменитих немачких личности. Фалсификовање старих новчаница је било све лакше, тако да су у нове новчанице уграђене заштитни жигови, који знатно отежавају фалсификовање.

Упадљиво је да код избора слика, које опет приказују људе, равнотежу између мушког и женског пола, веру, и људе из различитих поља рада (књижевност, музика, природна наука, духовна науку). Задња страна новчанице приказује слику из радног поља и окружења лица на предњој страни.

Annette von Droste-Hülshoff
Анете фон Дросте-Хилсхоф
  • 20 Марака
  • 50 Марака
    • Предња страна: Балтазар Нојман, у позадини зграде старог Вирцбурга
    • Задња страна: Опатије Нересхајим, капеле у Кицингену
    • Прво издавање: 30. септембар 1991.
    • Прво издавање (новчанице са тзв. Кинеграмом сигурношћу): 2. фебруар 1998.
  • 100 Марака
    • Предња страна: Клара Шуман, у позадини зграде старог Лајпцига, њеног родног места, које је прекривено са лиром
    • Задња страна: Клавир и Хоцов конзерваторијум у Франкфурту на Мајни
    • Прво издавање: 1. октобар 1990.
    • Прво издавање (новчанице са тзв. Кинеграм сигурношћу): 1. август 1997.
  • 200 Марака
    • Предња страна: Паул Ерлих, у позадини зграде старог Франкфурт на Мајни; хемијска формула поред његовог портрета, симболизује његове битна открића као добитника Нобелове награде.
    • Задња страна: микроскоп и Ескулапов штап, окружен једноставним структурама станица
    • Прво издавање: 1. октобар 1990.
    • Прво издавање (новчанице са тзв. Кинеграмом сигурношћу): 1. август 1997
  • 500 Марака
    • Предња страна: Марија Сибилија Меријан и инсект, у позадини зграде старог Нирнберга.
    • Задња страна: Гусеница и лептир врсте Calliteara fascelina
    • Прво издавање: 27. октобар 1992.
  • 1000 Марака
    • Предња страна: Браћа Грим, у позадини зграде старог Касела.
    • Задња страна:Немачки речник и краљевска библиотека у Берлину
    • Прво издавање: 27. октобар 1992.

Специјално издање марке из 2001. године

Deutsche Mark(Gold-2001)
Златна кованица из 2001.

Дана 26. јула 2001. Немачка савезна банка, уз дозволу Немачке владе, издаје у спомен марке златну кованицу по узору на ону последњу из 1999. у вредности од 1 марке. Разликује се само у потпису, уместо Bundesrepublik Deutschland пише Deutsche Bundesbank.

Прерачунавање марке

Марка је и након увођења евра остала у сећању јер се и дан данас користи за прерачунавање. Студија из септембра 2004. године је добила резултат да 66% грађана СР Немачке цене Евра прерачунавају се преко марке. То се може објаснити тиме што је однос евра према марки био 1 ЕВРО = 1,95583 DM, тако да се лако може рачунати са 1 ЕУР = 2 DM.

Курс према америчком долару

Немачка марка је 19. априла 1995. имала вредност од 1$ = 1,3620 DM (1 евро = 1,4360). То је било најбоље стање према америчком долару, а од 3. априла 1956. до 9. априла 1956. курс је био 1$ = 4,2161 DM (1 евро = 0,4639). То је било најлошије стање према долару.

Литература

  • Holger Rosenberg: Die deutschen Banknoten ab 1871. ISBN 3-924861-73-0
  • Bundeswirtschaftsministerium: Zehn Jahre Deutsche Mark - Berichte, Reden, Kommnentare, Bonn 1958 (Nur 500 Exemplare gedruckt).

Спољашње везе

Алфа и Омега (стрип)

Алфа и Омега је 9. епизода стрип серијала Дилан Дог. Објављена је у бившој Југославији као специјално издање Златне серије у издању Дневника из Новог Сада у априлу 1988. године. Коштала је 550 динара (0,36 $; 0,61 DEM). Имала је 94 стране.

Вајмарска република

Вајмарска република (нем. Weimarer Republik) била је немачка држава у периоду од 1919. до 1933. Име долази од града Вајмара, где је одржана национална скупштина сазвана да донесе нови устав након што је немачка монархија укинута после пораза у Првом светском рату. Службени назив државе је био Немачки рајх (нем. Deutsches Reich — „Немачко царство“).Овај први покушај успостављања либералне демократије у Немачкој, у време великих тензија и унутрашњих конфликата, био је безуспешан и доживео је коначну пропаст доласком Адолфа Хитлера и Нацистичке партије на власт 1933. године. Мада технички, устав из 1919. није у потпуности укинут до краја Другог светског рата, правне мере које је преузела нацистичка влада 1933. познате под именом глајхшалтунг (Gleichschaltung) су у ствари уништиле све механизме типичног демократског система, па се као уобичајени крај Вајмарске Републике узима 1933. година.

Евро

Евро (симбол: €, међународна ознака: EUR, шифра валуте: 978) је званична валута Економске и монетарне уније Европске уније и јединствена валута око 300 милиона грађана 19 земаља Уније:

које чине Еврозону. Ову валуту исто тако званично користе институтиције Европске уније и четири друге Европске земље, као и унилатерално две друге, те је консеквентно дневно користи око 337 милиона Европљана. (ажурирано: 2015. г.) Изван Европе, бројне прекоморске територије ЕУ земања такође користе евро као своју валуту.

Додатно, 210 милиона људи широм света (по подацима из 2013.) користи валуте везане за евро. Евро је друга највећа резервна валута као и друга највише кориштена валута након америчког долара. (Ажурирано: јануар 2017. г.) Са више од €1.109.000.000.000 у циркулацији, евро има једну од највиших комбинованих вредности новчаница и кованица на свету, у ком погледу је премашио амерички долар.Име евро је званично прихваћено 16. децембра 1995. у Мадриду. Евро је уведен у светско финансијско тржиште као рачуноводствена валута 1. јануара 1999, замењујући бившу Европску валутну јединицу (ECU) са односом од 1:1 (US $1.1743). Физичке новчанице и кованице евра су ушле у циркулацију 1. јануара 2002, чинећи га валутом у свакодневној употреби својих оригиналних држава чланица, а до маја 2002. евро је у потпуности заменио бивше валуте. Мада је вредност евра накнадно знатно опала до 0,8252 америчких долара током две године (26. октобар 2000), он у продаји вредео више од америчког долара од краја 2002, а врхунац је достигао са 1,6038 америчких долара дана 18. јула 2008. Од позног дела 2009. године, евро је утонуо у европску дужничку кризу, што је довело до креирања Европског фонда за финансијску стабилност као и других реформи у циљу стабилизације валуте. Јула 2012, евро је пао испод 1,21, америчких долара први пут у две године, услед забринутости око грчког дуга и шпанског проблематичног банкарског сектора. Јуна 2017, евро-долар курс износи ~ US$1,13.Економски и монетарни савез (EMU) најзначајнији је вид новчане реорганизације у Европи од доба Римског царства. Иако се увођење Евра може сматрати једноставно начином усавршавања Заједничког ввропског тржиштва и подржавања слободне трговину међу чланова Еврозоне, Евро је такође значајан део Европског пројекта за политичку интеграцију. Евром управља Европски систем централних банака (ESCB), који се састоји од Европске централне банке (ECB) и Еврозонских централних банака које управљају у државама. ECB, која је смештена у Франкфурту на Мајни у Немачкој, има искључиву моћ да успостави новчану политику; остали ESCB чланови учествују у штампању, ковању, и расподели новчаница и кованица, и деловању Еврозонског систему исплате.

Инфлација у 2009. је износила -0,1%.

Западна Немачка

Западна Немачка је неформално, али најчешће коришћено име за Савезну Републику Немачку (СРН; нем. Bundesrepublik Deutschland, BRD) од 1949. до 1990, када СР Немачкој није припадала Источна Немачка. Од немачког уједињења 1990, Савезна Република Немачка се једноставно назива Немачка.

Савезна Република Немачка је проглашена 23. маја 1949. са Боном, као њеним главним градом. Састојала се од Британске, Америчке и Француске окупационе зоне. Западна Немачка је прогласила потпуну сувереност над својом територијом 5. маја 1995, када су окупационе трупе отишле, баш као што је то био случај и у Источној Немачкој са Црвеном армијом.

Западна Немачка је приступила НАТО-у 9. маја 1955, у зениту Хладног рата. С друге стране Источна Немачка је поред ње с пркосом бивствовала као чланица Варшавског пакта. Бивши главни град, Берлин, је такође био подељен на Источни Берлин и Западни Берлин, али је Западни Берлин био саставни део Западне Немачке.

После пада Берлинског зида, 9. новембра 1989, уједињење две Немачке је брзо аранжирано: формално, Савезна Република Немачка је себи припојила Источну Немачку, и данас се једноставно зове Немачка. То се десило 3. октобра 1990, а четири окупационе силе су се повукле 15. марта 1991. године.

Иза огледала (стрип)

Иза огледала је 10. епизода стрип серијала Дилан Дог. Објављена је у бившој Југославији као специјално издање Златне серије у издању Дневника из Новог Сада у мају 1988. године. Коштала је 550 динара (0,36 $; 0,61 DEM). Имала је 94 стране.

Источнонемачка марка

Источнонемачка марка (нем. Mark der DDR) је била званична валута Немачке Демократске Републике у периоду њеног постојања од 1948. до 1990. године

Крвава стаза (стрип)

Крвава стаза је 17. епизода стрип серијала Кен Паркер објављена у Лунов магнус стрипу бр. 493. Објављена је почетком 1982. године. Имала је 94 стране и коштала 20 динара (0,45 $, 1,05 DEM). Епизоду су нацртали Ренцо Калегари и Ђорђо Тревисан, а сценарио написао Ђанкарло Берарди. За насловну страну је узет оригинални, али реколоризован Милацов акварел.

Лепотица и звер (стрип)

Лепотица и звер је 54. епизода стрип серијала Кен Паркер објављена у Лунов магнус стрипу бр. 734. Објавио ју је Дневник из Новог Сада у првој половини 1987. године. Имала је 94 стране и коштала 230 динара (0,35 $; 0,66 DEM). Епизоду је нацртао Иво Милацо, а сценарио написао Ђанкарло Берарди. За насловницу је узета оригиналнова Милацова насловница из 1983. год.

Марка

Марка може да се односи на:

Конвертибилна марка

Немачка марка

Марке, италијанска регија

Марка (погранична област)

Поштанска марка

Марка (новине), шпански спортски дневни лист

Марка (ТВ филм из 1988)

Острво (стрип)

Острво је 5. епизода стрип серијала Кобра. Објављена је премијерно у магазину YU стрип, бр. 182/1 у издању Дечјих новина. Свеска је објављена у 07.08.1979. год. Цена свеске износила је 10 динара (0,53 $; 1,07 DEM). Сценарио је написао Светозар Обрадовић, а епизоду нацртао Бранислав Керац. Епизода је имала 20 страна. Епизода је завршена у јануару 1979. год.

Република Косово

Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Србије. Влада са седиштем у Приштини, у сарадњи са НАТО пактом и Еулексом, има дефакто власт над већином КиМ, док је Северно Косово, највећа територија већински насељена Србима, под делимичном влашћу Србије, што је регулисано Бриселским споразумом од 2013. године.Према резолуцији 1244 Савета безбедности ОУН цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Организације уједињених нација у оквиру српске суверене територије.

Мада је Републику Косово признала већина чланица ОУН, она није члан многих међународних организација. Према извештајима међународних организација, владавина закона на Косову је у лошем стању, па је присутна трговина људима, шверц дроге (до 40% хероина целе Европе), као и трговина људским органима (за време рата од заробљених Срба и након рата од оних који су их продавали).

Република Локот

Република Локот (или Локотска аутономија) је назив марионетске државе створене под патронатом Немачке на подручју данашње Русије, током немачке окупације делова Совјетског Савеза. Постојала је од 1941. до 1943. године, а управно седиште републике је било насеље Локот у данашњој Брјанској области. Република Локот је обухватала делове данашње брјанске, курске и орловске области Русије. Република је замишљена као тест за формирање руске колаборационистичке владе под патронатом Немачке, након перципиране немачке победе над Совјетским Савезом у рату. Након совјетске ратне победе над Немцима, Република Локот је престала да постоји и ова територија је поново постала део Совјетског Савеза, односно совјетске Русије.

Република Црна Гора (1991—2006)

Република Црна Гора (1991-2006) је била федерална јединица Социјалистичке Федеративне Републике Југославије од 1991. до 1992. године, а затим Савезне Републике Југославије од 1992. до 2003. године, и потом Државне заједнице Србије и Црне Горе од 2003. до 2006. године. Главни град је била Подгорица, а за престоницу је проглашено Цетиње. Државни назив Република Црна Гора озваничен је уставним амандманом LXXXIV од 2. августа 1991. године, чиме извршена је промјена дотадашњег државног назива, који је гласио: Социјалистичка Република Црна Гора.

Савезна Република Југославија

Савезна Република Југославија (скраћено СР Југославија или СРЈ) била је држава која је створена 27. априла, 1992, одлуком Скупштине СФРЈ, као заједничка држава Републике Србије и Републике Црне Горе. Војводина и Косово и Метохија имале су, услед мултиетничности, статус аутономних покрајина у оквиру Републике Србије, али са много мање надлежности, у односу на оне из времена СФРЈ.

Савезна Република Југославија је настала распадом СФРЈ, почетком деведесетих година 20. века. Постојала је до фебруара 2003. године, када је створена државна заједница са именом Србија и Црна Гора.

Савезничка окупација Немачке

Савезничке снаге које су победиле нацистичку Немачку у Другом светском рату, поделиле су поражену земљу у четири окупационе зоне из административних разлога. Град Берлин био је засебно подељен на окупационе зоне. Подела на окупационе зоне одређена је још 1944. у тзв. Лондонским протоколима, а трајала је до 1949. године.

Пре упостављања контроле у окупационим зонама, сва територија коју је Немачка окупирала након 1938. враћена је обновљеним државама Аустрији, Чехословачкој, Белгији, Француској, Луксембургу, Пољској и Југославији.

Живот Немаца током послератне окупације обележио је процес денацификације.

Списак валута

Списак валута које јесу, или су биле, у употреби, и земље које су их издавале. У загради је, код новијих валута, стављена и њена међународна словна ознака.

Треће полувреме (стрип)

Треће полувреме је 8. епизода стрип серијала Кобра. Објављена је премијерно у магазину YU стрип, бр. 196/1 у издању Дечјих новина. Свеска је објављена 13.11.1979. год. Цена je износила 10 динара (0,52 $; 0,93 DEM). Сценарио је написао Светозар Обрадовић, а епизоду нацртао Бранислав Керац. Епизода је имала 20 страна. Завршена у лето 1979. год.

Црна Гора

Црна Гора је суверена држава у југоисточној Европи. Она обухвата обалу Јадранског мора на југозападу и граничи се са Хрватском на западу, Босном и Херцеговином на сјеверозападу, Србијом на сјевероистоку и истоку и Албанијом на југоистоку. На југозападу је Јадранско море дијели од Италије. Њен главни и највећи град је Подгорица, док Цетиње има статус пријестонице.У 9. вијеку, три средњовијековне српске кнежевине су биле смјештене на територији Црне Горе: Дукља, приближно одговара јужној половини државе; Травунија, на западу и Рашка, на сјеверу. Године 1042, архонт Стефан Војислав je водио побуну која је резултирала независношћу Дукље од Византијског царства и успостављање династије Војислављевића. Послије контроле неколико регионалних сила и Турског царства (гдје је Црна Гора имала неку врсту аутономије, а независност од Турске јој је потврђена на Берлинском конгресу 1878. године) у наредним вијековима, постала је дио Краљевине Југославије 1918. године, коју је 1945. године наслиједила Социјалистичка Федеративна Република Југославија.

Након распада Југославије 1992. године, Република Србија и Црна Гора су заједно успоставиле федерацију као Савезна Република Југославија, иако је њен статус правног наслиједника Југославије одбијен од стране других бивших република и Уједињених нација, 2003. године држава се преименовала у Државну заједницу Србију и Црну Гору. На основу референдума о независности одржаног 21. маја 2006. године, Црна Гора је прогласила независност 3. јуна исте године са укупно 55,54% гласова. Званично се називала Републиком Црном Гором до 22. октобра 2007. године.

Свјетска банка је Црну Гору класификовала као земљу са вишим средњим приходом. Црна Гора је чланица Уједињених нација, НАТО-а, Свјетске трговинске организације, Организације за европску безбједност и сарадњу, Савјета Европе и Централноевропског уговора о слободној трговини, као и оснивачки члан Уније за Медитеран.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.