Незапосленост

Незапосленост, у економским терминима, појављује се ако постоје квалификовани радници који су вољни радити, али не могу наћи посао. Дакле, незапослене особе су старије од 16 година, способне и вољне радити и активно траже посао, али су без посла.

Стопа незапослености је број незапослених радника подељен са укупним бројем становништва способног за рад (односно особе између 16 и 65 година).

World map of countries by rate of unemployment 2014
Незапосленост у свету 2014

Врсте незапослености

Економисти идентификују 3 различите врсте незапослености:

  • Фрикцијска незапосленост
  • Структурна незапосленост
  • Циклична незапосленост

Фрикцијска незапосленост

Фрикцијска незапосленост настаје због непрекидног кретања људи између регија и радних места или кроз различите фазе животног циклуса.

Фрикциона незапосленост кореспондира са непопуњеним радним местима у истим занимањима и истим местима. Потиче из сталног кретања људи између запослења и уласка и изласка из контингента радне снаге. Тачан број незапслених по овом основу зависи од циркулације, брзине, ефикасности оних који траже запослење и оних који нуде слободна радна места.

Основне карактеристике фрикционе незапослености: 1) Погађа релативно велики број људи, 2) Тежи да буде кратког рока, 3) Немогуће је остварити нулту стопу незапослености.

Добра страна фрикционе незапослености јесте чињеница да период потраге за послом пружа могућноста откривања који се све послови нуде, које способности се захтевају и на који начин су плаћене.

Структурна незапосленост

Структурна незапосленост означава раскорак између понуде и потражње за радницима. Раскораци могу настати зато што потражња за једном врстом расте, док се потражња за неком другом врстом смањује, а понуда се не прилагођава брзо.

Циклична незапосленост

Циклична незапосленост се јавља онда кад је укупна потражња за радом ниска услед периодичних лоших економских, друштвених или социјалних циклуса. Како укупна потрошња пада, незапосленост расте практично свуда. Оваква врста незапослености погађа више радника на дужи период него друге врсте незапослености (сезонска, структурална, професионална и др.).[1]

Посматрајући вољу радника да ради при одређеној висини плате, разликујемо:

  • Добровољну незапосленост
  • Присилну незапосленост

Добровољна незапосленост

Добровољна незапосленост настаје онда када радници не желе радити по тренутним тржишним платама.

Присилна незапосленост

За раднике кажемо да су присилно незапослени када желе радити за плате какве превладавају на тржишту, али не могу наћи посао.

Извори

  1. ^ Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
Гелзенкирхен

Гелзенкирхен (нем. Gelsenkirchen) град је у њемачкој савезној држави Северна Рајна-Вестфалија. Посједује регионалну шифру (AGS) 5513000, NUTS (DEA32) и LOCODE (DE GEK) код. По подацима из 2010. године у граду је живело око 260.000 становника.

Први документовани подаци у којима се помиње Гелзенкирхен датирају из 1150. године. Као мало село помиње се у 19. веку, када је целу област захватила Индустријска револуција. 1840. године, када се почело са експлоатацијом угља у оближњем руднику, 6000 становника је живело у Гелзенкирхену. 1900. године број становника је порастао на 138.000.

Почетком 20. века Гелзенкирхен је био најзначајнији индустријски град по ископавању угља у Европи. Називан је „Градом хиљаду ватри“ (нем. Stadt der 1000 Feuer), због димова који су замрачивали град. 1928. године Гелзенкирхен се спојио са суседним градовима - Буером и Хорстом. Град је од тад носио име Гелзенкирхен-Буер. Тако је било све до 1930. године када град је вратио свој првобитни назив - Гелзенкирхен. Током нацистичке ере Гелзенкирхен је поново постао центар производње угља и рафинисања нафте, па је због тога често бомбардован од завезника у Другом светском рату. Данас у Гелзенкирхену нема више угљенокопа. У граду је деценијама била највећа незапосленост у Немачкој.Данас се у граду налази највећа соларна електрана. У Гелзенкирхен-Шолвему се налази термоелектрана на угаљ са највећим димњаком у Немачкој (чак 302 метара).У Хелзенкирхену је смештен бундеслигашки фудбалски клуб Шалке 04. Стадион Шалкеа, Велтинс Арена, је окарактерисан као најиновативнији стадион саграђен последњих година. На њему је било организовано неколико утакмица СП у фудбалу 2006.

Гери

Гери (енг. Gary,Indiana) је град у округу Лејк (савезна држава Индијана,Сједињене Америчке Државе). Град се налази близу националног парка ''Индијана Дунз'' и граничи са јужним делом језера Мичиген. Гари је добио име по адвокату Елберту Хенрију Герију, који је био оснивајући директор корпорације U.S. Steel . Град је познат по великим железарама и као родно место музичке групе Џексон 5. По попису из 2010 у Гарију је било 80.294 људи,што га чини деветим највећим градом у савезној држави Индијана. Био је успешан град од 1920-их до средине 60-их, али због своје опадајуће индустрије челика,прекоморске конкуренције и реструктурирање индустрије челика дошло је до огромног губитка радних места. Од краја 1960-их, Гари је претрпео драстичан губитак становништва и пао је за 55 процената у односу на врхунац од 178.320 из 1960. године. Град се суочава са истим потешкоћама многих градова појаса рђе, укључујући незапосленост, пропадајућу инфраструктуру и ниска стопа писмености и квалитета образовања. Процењује се да је скоро трећина свих кућа у граду неуљена или напуштена.

Економија

Економија је научна дисциплина која проучава основна правила понашања и економске законитости у привредним активностима. У свакој епохи развоја, економија проучава привредне активности, како друштво користи оскудне ресурсе ради производње добара и услуга и врши њихову расподелу међу члановима друштва. Економија је повезана и са другим наукама: социологијом, демографијом, политиком и другим.Предмет изучавања економије је подељен на две главне области: микроекономију која проучава привредне субјекте (домаћинства и предузећа) са становишта трошкова производње, и макроекономију која се бави изучавањем појава и процеса као што су: инфлација, незапосленост, индустријска производња и економија државе.Друге опште поделе економија обухватају су: позитивна економија, која описује „оно што је“, и нормативна економија, која заговара „оно што би требало да буде“; економска теорија и примењена економија; рационална и бихевиорална економија; као и подела на формална економија (која је у већој мери „ортодоксна“ и бави се везом „рационалности-индивидуализма-равнотеже“) и јеретичка економија (које је „радикалнија“ и бави се везом „институција-историје-друштвене структуре“).Рационално коришћење ресурса у производно-услужним делатностима ствара многе производе и услуге. У развијеним земљама света пољопривреда ствара 2% домаћег аутпута, индустрија око 30%, а остатак су услуге, које укључују: банкарство, транспорт, забаву и културу, комуникације и информације, туризам и јавне услуге (одбрана, полиција, образовање и здравље). Услуге у овим земљама бележе најбржи раст аутпута и извоза. С друге стране, у неразвијеним земљама света пољопривреда ствара најзначајнији део домаћег аутпута, са највећим бројем становника и са најнижим приходима. Тако услуге у овим земљама бележе веома спор раст аутпута и извоза.

Може се закључити:

Економија проучава многе области и проблеме, развијајући теорије људског понашања у доношењу кључних одлука у коришћењу ограничених ресурса ради производње и расподеле вредних материјалних добара и услуга међу људима.

или

Економија је наука која проучава људско понашање као однос између циљева и оскудних средстава која су подобна за алтернативне употребе. Лајонел Робинс

Жан Батист Сеј

Жан Батист Сеј (франц. Jean-Baptiste Say; Лион, 5. јануар 1767 — Париз, 15. новембар 1832) био је француски економиста, и пословни човек. Имао је либералне погледе, залагао се за конкуренцију, слободну трговину и укидање препрека бизнису.

Сеј је познат по свом Сејовом закону, који се често скраћено дефинише реченицом: „Свака понуда креира сопствену тражњу“. Тврдио је да производња и продаја роба у економији аутоматски стварају приход произвођачима, који се онда поново „улаже“ у економију и креира довољну тражњу потребну да би се те робе купиле. Значи, производња је одређена понудом роба, пре него тражњом.

Невољна незапосленост радне снаге и средстава за производњу није могућа, осим услед некаквих препрека трговини. По овом закону, кризе хиперпродукције нису могуће. И Карл Маркс и Кејнс су оштро нападали Сејов закон. Маркс је теоријски објашњавао постојање криза хиперпродукције, а Кејнс је на практичним примерима показивао њихово постојање.

Сеј је такође био један од првих који су тврдили да новац има неутрално дејство на економију. Новац није тражен ради самог новца, већ због тога што омогућава прибављање других добара. Повећање количине новца у оптицају би довело до раста цена осталих добара (које су изражене новцем), то јест до инфлације, али не би променило релативне цене добара или количине добара које се производе. Економисти су касније ову идеју развили у квантитативну теорију новца.

Сејове идеје су допринеле развоју неокласичне економије, која је настала касније током 19. века.

Кливленд

Кливленд (енгл. Cleveland, пре 1831. Cleaveland) други је по величини град у америчкој савезној држави Охајо. Налази се на североистоку САД, на месту где се река Кајахога улива у језеро Ири. Број становника по попису из 2010. године је 396.815.

Кливленд је главни град Округа Кајахога. Уједно је географски, привредни и културни центар шире статистичке регије (Cleveland-Elyria-Mentor Metropolitan Statistical Area) у којој живи 2 милиона људи.

Кливленд је основан 1796. Због положаја повољног за саобраћај, град је у 19. веку брзо постао саобраћајни и индустријски центар. Године 1930. био пети највећи град САД са 900.000 становника. Због структурних промена у привреди друге половине 20. века, Кливленд је доживео опадање становништва и привредног значаја. Томе су допринели етнички сукоби и лош образовни систем. Сиромаштво, висока незапосленост, криминал, смањена привредна активност и одливање становништва су проблеми са којима се град бори до данас.

У граду делује велики симфонијски оркестар, неколико професионалних спортских тимова (Кливленд кавалирси, Кливленд индијанси, Кливленд браунси), а ту је и Кућа славних рокенрола (Rock and Roll Hall of Fame). У Кливленду постоје 3 универзитета. Лука је трећа по величини међу лукама Великих језера и повезана је са Атлантским океаном.

Криминоген

Криминоген је израз који се користи за околности у којима је већа вероватноћа да ће се десити неки облик криминала. Поред „традиционалних” средина као што су специфичне четврти у великим градовима у којима владају сиромаштво, беда, незапосленост и сл., у криминогене факторе убрајају се и неки породични или лични фактори.

Мост (град)

Мост (чеш. Most, нем. Brüx) град је у Чешкој Републици, у оквиру историјске покрајине Бохемије. Мост је други по величини град управне јединице Устечки крај, у оквиру којег је седиште засебног округа Мост.

Град Мост је добио име по бројним мостовима (истоветна реч у чешком језику), којима је био премошћен некада мочварни крај данашњег града.

Мрвеш

Мрвеш је насеље у Србији у општини Бојник у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 74 становника (према попису из 2002. било је 116 становника).

Мрвеш је око 20 km удаљен од Лесковца. Село још увек нема асфалтиран пут кроз насеље. Као и у осталим крајевима јужне Србије, незапосленост је екстремно висока (преко 80% становништва). Једини извор прихода у самом селу су: повртарство, воћарство, пчеларство и сточарство.

Нор Па де Кале

Нор Па де Кале (франц. Nord-Pas-de-Calais) је бивши регион на северу Француске. Састојао се од два департмана: департман Нор и департман Па де Кале и граничио са Белгијом. Све до краја XX века име региона је било „Нор“. Регион је био део јужне Низоземске, а постао је део Француске 1713.

Окупирајте Вол стрит

Окупирајте Вол стрит (енгл. Occupy Wall Street) је покрет грађана у САД који уличним демонстрацијама покушава да привуче пажњу америчих власти на социјалне проблеме становништва, незапосленост, корупцију, насиље корпорација и високе цијене образовања. Припадници овога покрета се противе неоправданој друштвеној неједнакости и корпорацијској одговорности за глобалну социјалну кризу.Иницијатор покрета је канадски антипотрошачки часопис „Адбастерс“. Прве демонстрације покрета су одржане 17. септембра 2011. у Зукоти парку, недалеко од Вол стрита, односно на Менхетну у пословном центру Њујорка, а њихов повод је био протест против похлепе финансијског капитала, корупције политичара и друштвених неправди.

Општина Обилић

Општина Обилић је општина у Србији основана 23. јуна 1988. године, а почела да функционише 27. новембра 1989. године. Ова општина, заједно са општинама Косово Поље и Ново Брдо, настала је 2. јула 1988. године од насеља тадашње општине Приштина (Сл. лист САП Косова; 18/88).

Плимут

Плимут (енгл. Plymouth) је град у Уједињеном Краљевству у Енглеској. Према процени из 2007. у граду је живело 248.402 становника. Налази се у једној од највећих природних лука. Град има богату поморску прошлост и представљао је једну од две најзначајније поморске базе Уједињеног Краљевства. Центар града, лука и пристаниште уништени су прилом бомбардовања 1941. Поново је обновљен и има једну од највећих поморских база у Западној Европи.

Њу Плимут на Новом Зеланду је назван по њему.

Привреда Републике Српске

Последице рата 1991-1995. године оставиле су тешко наслеђе за привреду Републике Српске као и читаве Босне и Херцеговине. Укупне ратне штете у БиХ се цене са 100 млрд USD од чега око једне трећине отпада на Републику Српску.

Економски опоравак Босне и Херцеговине и Републике Српске након 1995. године иде веома споро. То се види посебно преко кретања БДП per capita. У 2002. години у читавој БиХ овај индикатор се процењује са 1200-1300 USD док је на почетку 1992. он износио cca 2200 USD. Уз ово, процењује се да БДП per capita у Републици Српској заостаје иза просека БиХ за 20%.

Повратак на предратно стање, са cca 2200 USD per capita се очекује тек 2010. године, дакле потребно је 18 година да би се ниво економске развијености вратио на предратни ниво. Будућа стопа раста се процењује између 6 и 7% годишње.

Ако се пође од прага сиромаштва од 1800 Конвертибилних марака per capita, онда се 24% становништва у Републици Српској и 20% становништва у ФБиХ налази у тој зони.

Робот

Робот (од чешког и словачког - роб, робота, у буквалном смислу рад) је електро-механичка јединица која је у стању да аутономно, по неком програму, или под контролом човека изводи одређене задатке. Роботи се користе за извођење задатака опасних, тешких или напорних за људе. На пример сакупљање нуклеарног отпада или слагање великог броја жица према боји, као и репетитивне послове где се захтева истрајност и прецизност, као што је склапање мотора и шасије аутомобила.

Роботи који имају облик људског тела се још зову хуманоидни роботи. Ако је уз ово још и сврха да се по њиховим осталим карактеристикама, као што су кретање, говор, гестикулације итд, што више приближе људским бићима, ради се о андроидима. Овај термин се ипак чешће среће у научној фантастици.

Интелигенцију коју робот поседује чини у ствари програм или систем програма, који одређује способност робота да препозна одређене ситуације и да се у њима снађе или их решава, понашајући се на прави начин или чак из сопственог искуства учи како да се сналази у новим ситуацијама и решава нове проблеме. Ова врста интелигенције се зове још и вештачка интелигенција и представља засебну грану науке. Израз „робот“ се први пут помиње у драми Карела Чапека „Р. У. Р.“. За термин робот заслужан је његов брат Јосеф Чапек.Роботи могу да буду аутономни или полуаутономни и у опсегу су од хуманоидних као што је Хондин Напредни корак у иновативној мобилности (ASIMO) и TOSY-јев TOSY робот који игра пинг понг (TOPIO) до индустријских робота, медицинских оперативних робота, оних који помажу пацијентима, робота за псећу терапију, колективно програмираних ројских робота, беспилотних летелица као што је MQ-1 предатор, и микроскопских нано робота. Путем опонашања изгледа живих бића или аутомације покрета, робот може да пружи осећај интелигенције или сопственог размишљања. Очекује се да ће доћи до пролиферације аутономних предмета у наредним декадама, при чему су кућна роботика и аутономна кола међу вогећим областима примене.Грана технологије која се бави дизајном, конструкцијом, операцијом, и применом робота, као и рачунарских система за њихову контролу, обраду сензорних повратних информација, и општу обраду информација је роботика. Ове технологије се баве аутоматизованом машинама које могу да замене људе у хазардним окружењима или производним процесима, или који подсећају на људе по изгледу, опхођењу, и/или спознаји. Многи данашњи роботи су инспирисани природом и развијени су у оквиру биоинспирисане роботике. Рад на овим роботима је исто тако довео до креирања нове гране роботике: мекане роботике.

Од времена древних цивилизација постојали су многи примери аутоматизованих уређаја које су корисници могли да конфигуришу, па чак и аутомата који су подсећали на животиње и људе. Они су били дизајнирани пре свега као забава. Као механичке технике развијене кроз индустријско доба, појавиле су се и практичне примене, као што су аутоматизоване машине које су даљински и бежично контролисане.

Електроника је еволуирала у покретачку снагу развоја с појавом првих електронских аутономних робота које је креирао Вилијам Греј Волтер у Бристолу у Енглеској 1948. године, као компјутерско нумерички контролисаних (CNC) машинских алата у касним 1940-тим које су развили Џон Т. Парсон и Франк Л. Стулен. Првог комерцијалног, дигиталног и програмабилног робота је изградио Џорџ Девол 1954. године и био је назван Унимат. Њега је откупила компанија Џенерал моторс 1961. године, где је кориштен за подизање комада топлог метала са машина за млазно ливење у Инланд Фишер фабрици у Западно Трентонској секцији Јуинга у Њу Џерзију.Роботи су заменили људе у обављању понављајућих и опасних задатака које људи преферирају да не раде, или нису у могућности да извршавају због ограничене величине, или који се одвијају у екстремним окружењима као што су свемир или дно мора. Постоји забринутост због све веће употребе робота и њихове улоге у друштву. Роботи се окривљују за растућу незапосленост, јер замењују раднике на све већем броју функција. Употреба робота у војним сукобима ствара етичке проблеме. Могућност роботске аутономије и потенцијалних реперкусија су честа тема фикције, мада то може постати реални проблем у будућности.

Трговина људима

Трговина људима, према дефиницији Уједињених нација, значи врбовање, превоз, трансфер, смештај или прихват лица, употребом претње или употребом силе, у сврху експлоатације. Поред личних фактора који доводе поједине особе, посебно жене, у положај трафикинга, постоје и друштвени фактори као што су: незапосленост, сиромаштво, недостатак образовања, као и организовани криминал у виду секс индустрије.

Годишње око два милиона и 400 хиљада људи постају жртве трговине људима, а криминалне организације које се тима баве зарађују око три милијарде долара годишње.

Европски дан борбе против трговине људима обележава се 18. октобра.

Фарска Острва

Фарска Острва (преведено на срп. Овчија острва; фск. Føroyar, дан. Færøerne), представљају једну од три конститутивне територије Данског краљевства са високим степеном аутономије (изузетак је одбрана и спољна политика). Фарска Острва имају сопствене представнике у Нордијском савету.

Фарска Острва чини група од 18 већих острва смештених између северног Атлантика и Норвешког мора укупне површине 1.400 км2.

Традиционално су тесно повезана са Исландом, Шетландским острвима, Оркнијским острвима, Хебридима и Гренландом. Архипелаг се од Норвешке одвојио 1814. године.

Хавиржов

Хавиржов (чеш. Havířov, пољ. Hawierzów) је значајан град у Чешкој Републици и велики град чешког дела Шлеске. Хавиржов је други по величини град управне јединице Моравско-Шлески крај, где се налази у оквиру округа Карвина.

Хавиржов је као највећи град у држави без положаја седишта краја због близине великог града Остраве. Ова близина утицала је и на други низ неповољних околности - непостојање праве зоне утицаја, слаб развој терцијарних делатности. Хавиржов је и највећи град у Чешкој републици без сопственог унивезитета.

Чиле

Чиле (шп. Chile), званично Република Чиле (шп. República de Chile), парламентарна је република у Јужној Америци, која заузима дуг и узан појас земљишта између Анда на истоку и Тихог океана на западу. Граничи се са Перуом на сјеверу, са Боливијом на сјевероистоку, са Аргентином на истоку, док на крајњем југу излази на Дрејков пролаз. У састав Чилеа су укључена и острва Хуан Фернандез, Сала и Гомез, Десвентурадас и Ускршња острва у Океанији. Чиле претендује на територију од 1.250.000 km² на Антарктику, иако су све претензије суспендоване према Антарктичкој повељи.

Главни град је Сантијаго де Чиле, док се скупштина састаје у оближњем Валпараису. У Сантијагу живи 40 % становништва Чилеа. Остали већи градови су: Валпараисо, Антофагаста, Пунта Аренас, Икике, Серена, Талка и други.

Данас је Чиле једна од најстабилнијих и најпросперитетнијих латиноамеричких држава, са угледном војском и растућом привредом. Чиле предводи Латинску Америку у људском развоју, дохотку по глави становника, конкурентности, економским слободама и ниској стопи корупције. Чиле је оснивач Уједињених нација, Уније јужноамеричких народа и Заједнице латиноамеричких и карипских држава.

Шалготарјан

Шалготарјан (мађ. Salgótarján) је град и седиште Ноград жупаније у регији Регија Северне Мађарске, веома близу мађарске границе са Словачком (5 km).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.