Неготин

Неготин је градско насеље и седиште истоимене општине у Борском округуу, Србији. Према попису из 2002. било је 17.758 становника (према попису из 1991. било је 17.355 становника), а према последњем попису из 2011. има 16.882 становника.

Неготин се налази близу тромеђе Србије, Румуније и Бугарске. Име Неготин је први пут забележено у 16. веку. Место није имало значаја до 18. века, када је постало важно војно упориште. Године 1833. Неготин је трајно ушао у састав Србије и отада почиње његов бржи развој, који је трајао до почетка Првог светског рата.

Неготин је, између осталог, познат и као родно место композитора Стевана Мокрањца.

Неготин
Negotin-nocu
Неготин ноћу
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Управни округБорски
ОпштинаНеготин
Становништво
 — 2011.Пад 16.882
Географске карактеристике
Координате44°13′46″ СГШ; 22°31′53″ ИГД / 44.22937° СГШ; 22.53144° ИГДКоординате: 44°13′46″ СГШ; 22°31′53″ ИГД / 44.22937° СГШ; 22.53144° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина89 м
Неготин на мапи Србије
Неготин
Неготин
Неготин на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број19300
19310
Позивни број019
Регистарска ознакаNG

Име

О постанку Неготина има више легенди. По првој, у данашњем Малом селу (један од најстаријих делова Неготина) населио се неки Негота са женом Тином, породицом и стадима оваца, јер је околина била богата бујном пашом, а около долине су се налазиле шуме и шумарци. Око њиховог стана за овце стварало се постепено насеље и од њихових имена Него и Тина, настало је име Неготин.

Negotin, Trg kralja Petra, oko 1937
Трг Краља Петра, око 1937.

Друга легенда каже да су у старо време два великаша зидали градове, један где је Неготин, други на брду близу села Видровца (данашње развалине Видров града). Кад су завршили радове, тада је онај с брда рекао оном у долини: „Ја сам бољи град начинио, него ти!“ Од „него ти“ постало је име Неготин.

Географија

Територија општине Неготин се данас географски, углавном, поистовећује са Неготинском крајином. Крајина се налази на тромеђи Србије, Румуније и Бугарске. Равница, позната под именом Неготинска низија, протеже се између Тимока и Дунава до лучне брдовите косе Видровац-Бадњево-Братујевац. Изнад ове косе наставља се равничарски плато све до планина Дели Јован и Стол, које читаво ово подручје природно одвајају од централне и западне Србије. Сам град је на око 45 m изнад нивоа мора.

Negotin Negotin Satellite

Сателитски снимак Неготина

Deli Jovan 3

Планина Дели Јован

Прераст на реци Вратни

Прерасти реке Вратне у близини Неготина

Клима

Град Неготин се налази у низији окруженој планинама. Низија је отворена са источне и јужне стране што све доприноси специфичној клими Неготина. Неготин представља најконтиненталнију област Србије са топлим летима и хладним зимама. Током зиме температура се спушта и до -30 °C, а лети се температура пење и до 40 °C у хладу.

Centar Negotina, Pogled na crkvu, oko 1930 (1)
Неготинска Црква Свете Тројице око 1930. године

У зимском периоду најчешће дува западни и северозападни ветар. Пошто долази преко Хомољских планина увек наилази као хладан ветар и доноси изненадне и обилне падавине. Овај ветар је у народу познат као „горњак“ и представља најзначајнији ветар и у летњем периоду. Он је најбитнији за климу Неготина и време врло често зависи од њега. Кошава такође често дува током зиме. Она је хладан ветар, слабији од горњака, али изазива вишедневно падање ситног снега. Још се јављају и северац и југо. Снег је редовна појава на територији источне Србије. Кад облачност са кишом дође са Средоземног мора или Атлантског океана Неготинска крајина дуго остане без снега, док је централна Србија већ покривена снегом. Обрнуто, кад влажни и хладни таласи наиђу са истока или североистока, Неготинска крајина добије снежни покривач раније од осталих крајева Србије.

Клима Неготинске крајине је погодна за узгој пољопривредних култура попут винове лозе, бостана и памука.

Месец Јан Феб Март Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец
Просечне температуре (°C) 0 1 6 11 16 20 22 21 18 11 5 1
Просечне високе температуре (°C) 2 3 10 16 21 25 27 27 23 16 7 3
Просечне ниске температуре (°C) -2 -2 2 7 12 15 17 16 12 7 2 -1
Број дана са падавинама 13 13 13 12 12 10 7 7 7 9 12 13
Просечне месечне падавине (mm) 3,8 3,7 4,4 4,9 6,1 6,9 4,9 3,3 3,5 3,4 5,3 5,5
Извор: Weatherbase

Историја

Трагови неолитског човека, пронађени на обали Дунава у селима Прахово, Душановац и Радујевац, сведоче да је територија данашње Неготинске крајине била насељена још у камено доба. Резултати проучавања археолошког материјала нађеног у Лепенском Виру говоре да су још пре више од шест хиљада година на обалама Дунава у Ђердапу и његовом непосредном залеђу живели људи чија је материјална култура била на завидној висини. Много је народа кроз минуле векове живело на данашњем истоку Србије бележеци напредак, развој, нестајање својих цивилизација. Подаци о њима прекривени су маглом времена, али оно што се поуздано може тврдити је да је Неготинска крајина, као непосредно залеђе Ђердапа, била вазда у прошлости мост, а сам Ђердап капија тог моста између Влашке низије и Тимочке долине, односно Балкана.

Negotin, Stara čaršija u prvoj deceniji XX veka
Стара неготинска чаршија у првој деценији 20. века

Стари и средњи век

У време великих сеоба народа, са истока су продирала ратничка племена и није тешко замислити пустош која је остајала у пределу садашње Крајине после сваке војне најезде. Илири и Трачани (Трибали) се сматрају првим становницима Подунавља. Али зна се да су на простору Неготинске крајине свој траг оставили и Келти (Скордисци) и дошљаци из Дакије, мезијска племена Целегари и Тимаци (по којима је река Тимок, вероватно, добила име).

Letnja pozornica u Negotinu oko 1953
Летња позорница

Римљани су у првом веку нове ере потисли Дачане, али су током наредних векова, са промењивом ратном срећом, садашњу источну Србију (ондашњу провинцију Мезију) бранили од Гота, Сармата и Словена.


Византијски владари, немоћни пред најездом, мењају тактику према нападачима. Јустинијан I је дозволио неким словенским племенима да населе пределе од Велике Мораве до Црног мора. На територији данашње Неготинске крајине и дуж Тимока први од Словена насељавају се племена Негоци и Тимаци чиме започиње словенска историја ових крајева.

Бурна средњовековна историја садашње Крајине обележена је борбом за превласт између Византије и Бугарске, а под утицај Србије ови крајеви долазе тек у време краља Милутина почетком 13. века.

Турска владавина

Сматра се да је Неготин насеље које је настало у време пада српске деспотовине под власт Турака, 1459. године. Међутим, најстарији до сада познати писани историјски извори о Неготину и Крајини потичу из турских пописних књига Видинског санџака из 16. века. Неготин је 1530. године, на основу тих извора, био мање сеоско насеље са 55 кућа.

Обележја типичног села Неготин има до прве половине 18. века. Значајније промене статуса бележи у време аустријске окупације (1718-1739) када је, по попису из 1736. године, достигао сто кућа. Са порастом становништва, добио је и већи војни значај. Изградњом разних одбрамбених објеката Аустријанци од Неготина стварају насеље које има статус утврђене вароши. У време аустријске владавине први пут се званично употребљава назив Крајина. У мапама је обележен Крајински диштрикт који тада има 32 насеља.


Турци у Крајини поново успостављају власт 1739. године, али и они настављају утврђивање града тако да је Неготин и у турским војним плановима сачувао, па чак и повећао, војно-стратешки значај. У другој половини 18. века области Крајине и Кључа представљају феуд султаније валиде (припадају султановој мајци) и као такве чине област са извесним степеном аутономије, јер у њима нису судили Турци него српски кнезови.

Права и повластице које је Крајина стекла након аустријске окупације 1739. године Турци су постепено укидали. То је један од разлога да су у време Аустријско-турског рата (1788-91) крајински кнежеви помагали Аустрију шаљући одреде добровољаца. Турска војска је напустила Неготин 1789. године, али ни аустријска управа није трајала дуго. Након Свиштовског мира 1791. године, Крајина је поново укључена у састав Видинског санџака, којим, међутим, тада управља проблематични Осман Пазваноглу који ускоро постаје одметник од султана.

Неготин у модерној Србији

Negotin - crkva i spomenik Hajduk Veljku
Споменик хајдук Вељку Петровићу у Неготину

Неготинска крајина се није одмах прикључила устаницима у Првом српском устанку. Тек пораз Пазваноглуа код Бање 1806. године, његова смрт следеће године и српско-руско војна сарадња укључили су Крајину у устанак. После смрти неготинског оборкнеза Михајла Карапанџића, Совјет и Карађорђе су преместили хајдук-Вељка Петровића из Бање у Неготин где је он као војвода крајински, чувао источну границу Србије, утврдио град и шанчеве око њега. На тај начин Неготин је добио значајну улогу у обезбеђењу српске границе према турској видинској армији. Вељко је погинуо у одбрани града јула 1813. након чега су Турци освојили Неготин и читаву Крајину.

Negotinska Crkva
Неготинска црква Свете Тројице изграђена у другој половини 19. века

После слома устанка источни крајеви Србије били су под непосредном управом турске власти. Такво стање остаје до побуне и ослобођења шест нахија 1833. године. Одлучност побуњеника и интервенција кнеза Милоша пресекли су неуспешне преговоре Русије и Турске о судбини источне Србије и ставили Турску пред свршен чин. Султан је 1833. Хатишерифом потврдио припајање шест нахија Кнежевини Србији.

Ulica kralja Milana u Negotinu, 19. vek
Централна неготинска улица у 19. веку носила је име краља Милана Обреновића

У новим територијалним поделама Србије, Неготин је заузео значајно место. Најпре је постао седиште Капетаније, а од 1834. и седиште великог средарства, затим окружја и седиште једног или више срезова. Од 1835. Неготин је центар Дунавско-тимочке војне области.

Половином 19. века Неготин има преко 600 кућа и око 2.700 становника, а већ 1866. број кућа порастао је на 984, а број становника на 4.325. Развојем занатства и трговине Неготин је добио низ значајних културних установа. Поред постојећих основних школа у Крајини, Неготин 1839. године добија главну школу (полугимназију). Половином 19. века у Неготину је отворена женска школа, једна од првих у Србији тог времена. Многе институције у Неготину су настале истовремено или убрзо након сличних у Београду. Читалиште је основано 1846. године, Прво позоришно-певачко друштво 1853. године, годину дана након Првог београдског певачког друштва.

Свој највећи напредак Неготин бележи до краја 1860их, од тада почиње да стагнира и остаје у сенци других вароши које га престижу изградњом комуникација и бољим и ближим везама са Београдом. Али и поред тога, Неготин је до почетка 20. века утростручио број становника у односу на 1834. годину, тако да је у Неготину 1900 живело 6.342 становника.

20. век

Map of Bulgaria after Treaty of Neuilly-sur-Seine Kula region
Област на десној обали Тимока, која је 1919. године припала Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца

После стварања Балканског савеза, накнадно усаглашавање ставова о неким војним аспектима српско-бугарског војног савеза обављено је од 5. до 8. маја 1912. године у Пољопривредној школи „Буково“ код Неготина. Српску делегацију на тим преговорима предводио је начелник генералштаба Радомир Путник, а Бугарску генерал Фицев.

Крајинци су водили борбу против Турака у саставу Тимочке дивизије и Друге српске армије. Турска војска је поражена на свим фронтовима. Незадовољна поделом Македоније, Бугарска је без објаве рата напала Србију и започела Други балкански рат. Тимочка дивизија првог позива у овом рату води успешне операције на линији фронта Софија-Пирот-Ниш. Највеће изненађење приредили су трећепозивци Тимочке војске који су успели да заузму утврђени град Белоградчик у Бугарској. После победе српске војске на Брегалници рат је завршен победом Србије.

Solunski front, Oficiri 13. pesadijskog puka Hajduk Veljko na Crnoj reci 1916, snimio Dragisa M.Stojadinovic
Официри 13. пешадијског пука „Хајдук Вељко” на Црној реци 1916. године

У Првом светском рату, након повлачења српске војске, Бугари су окупирали Неготин и Крајину, увели бугарски језик као званични у школе, довели своје наставно особље, из наставних програма избацили све садржаје који се односе на српску културу, историју и језик. Све то, уз одговарајућу пропаганду, представља покушај Бугаризације крајинског становништва. Сви који су на било који начин пружили томе отпор, били су интернирани у логоре у Бугарској на присилан рад.

Српска војска, након опоравка на грчким острвима Видо и Крф, одлази 1916. на Солунски фронт. У борбама које су вођене на овом фронту значајну улогу има 13. пешадијски пук “Хајдук Вељко” у саставу Друге армије, која има главну улогу у пробоју Солунског фронта. После пробоја Солунског фронта, 1918. године, 13. пук, као ни друге српске јединице, није могао да учествује у ослобађању источне Србије. Тај задатак добијају савезничке војне јединице под командом француског генерала Жуиња Гамбете, који је 21. октобра 1918. године на челу коњичке бригаде и мароканских јединица ушао у Неготин.

Неготин, око 1933
Главни трг у Неготину, око 1933. године.

Реорганизацијом државне управе у новој Краљевини СХС 1922. године, Неготин је изгубио статус окружне вароши и остао без окружних установа. Тек 1930. године враћен је Окружни суд у Неготин и још неке окружне и среске институције. Међутим, Неготин је коначно изгубио значај административног, војног и политичког центра источне Србије.

Прву термоелектрану Крајинци су пустили у рад 1924. године и осветлили Неготин. Изградњом прве електране 1924. године, на путу за Радујевац, у близини пружног прелаза, коначно су са неготинских улица „протерани“ фењери, а без посла су остали и људи који су о њима бринули популарно звани „патролџије“. Пионир електрификације у Србији, физичар, астроном и градитељ првих српских електрана Ђорђе Станојевић је рођени Неготинац.

Неколико година касније проширено је парно јавно купатило, а највећи подухват, започет 1930. године, исушивање неготинског рита, који је тровао живот у граду, завршен је две године касније. За ђаке учитељске школе обезбеђен је интернатски смештај, у самом центру је уређен велики парк са спомеником изгинулим у ослободилачким ратовима 1912—1918. године, нова болница и винарски подрум подигнути су од 1930. до 1932. године, а главна улица је добила коцку уместо калдрме. Појачане су саобраћајне везе речним саобраћајем преко Радујевца, најпре са два брода и две линије недељно (1932), до путничког речног саобраћаја сваког дана од 1935. године. Први аутобуси „Југославија“ и „Цар Никола“ од 1930. године саобраћали су на линији Доњи Милановац-Неготин-Кладово, а железнички саобраћај преко Ниша за Београд омогућавао је директну везу са осталим крајевима тадашње Југославије. Задржавање све три средње школе (гимназија, пољопривредна и учитељска) и враћање гарнизона Деветог пешадијског пука у Неготин (1933) довели су до наглог прилива становништва, па је Неготин у то време и називан градом ђака и војника.

Други светски рат Неготинска крајина дочекала је подељена у три среза: неготински, крајински (са седиштем у Салашу) и кабуковачки и са нешто мање од 80.000 становника. Упркос подељености Крајине, Неготин је са седам хиљада становника и даље остао економски, духовни и културни центар овог дела Србије. Иако у околини Неготина нису вођене велике борбе, већ у лето 1941. је забележен герилски отпор. Већина партизанских одреда је уништена током лета и јесени 1941. Током остатка рата нису забележене веће борбе и злочини. Исто као што су Немци без отпора ушли у град 1941, исто то су учинили партизани и Црвена армија на свом путу ка Београду и даље. Неготин је од Немаца ослобођен 12. септембра 1944. године, после трогодишње окупације, и од тада наставља да се развија као центар среза, па затим општине са 38 села.

Centralni trg u Negotinu, osamdesetih godina XX veka
Централни градски трг у Неготину

Демографија

У насељу Неготин живи 14.014 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,7 година (36,8 код мушкараца и 38,6 код жена). У насељу има 6.212 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,71.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[1]
Година Становника
1948. 6.143
1953. 6.982
1961. 8.635
1971. 11.166
1981. 15.311
1991. 17.355 16.868
2002. 17.758 19.314
2011. 16.882
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
16.426 92,49 %
Власи
  
266 1,49 %
Роми
  
206 1,16 %
Црногорци
  
76 0,42 %
Југословени
  
62 0,34 %
Македонци
  
52 0,29 %
Румуни
  
49 0,27 %
Бугари
  
32 0,18 %
Албанци
  
30 0,16 %
Хрвати
  
29 0,16 %
Муслимани
  
14 0,07 %
Мађари
  
12 0,06 %
Словенци
  
6 0,03 %
Украјинци
  
4 0,02 %
Бошњаци
  
4 0,02 %
Руси
  
3 0,01 %
Немци
  
3 0,01 %
непознато
  
338 1,90 %

Привреда

Привреда Неготина и целе општине је у врло лошем стању. Већина предузећа послује са губитком и процес приватизације је у повоју. Ликвидност је један у низу проблема са којима се суочавају предузећа, недостатак финансијских средстава и неповољна кредитна политика онемогућавају ревитализацију привреде. Пад куповне моћи становништва условљава пад промета трговинских предузећа. Сива економија и нелојална конкуренција отежавају рад истих. Већина предузећа је забележила пад обима производње као и смањење искоришћености капацитета. Мала привреда има значајан удео у укупној економској делатности општине. Највеће предузеће у општини је Хемијска индустрија „Прахово“, у овом тренутку запошљава око 800 људи.

Industry chemical products in Prahovo near Negotin 1959
Индустрија хемијских производа Прахово крајем педесетих година 20. века

Становништво села око Неготина углавном издржавају чланови породице који су на првиременом раду у земљама Европске уније. Један од најзначајнијих природних ресурса у општини Неготин је река Дунав која протиче на удаљености од око 10 km од самог града и представља значајну европску саобраћајницу.

Такође, велика површина пољопривредног земљишта изузетних карактеристика као и адекватни климатски услови погодују развоју свих ратарских, повртарских, воћарских и виноградарских култура. Нарочито су значајне виноградарске културе по којима је овај крај био познат и у 19. веку. Са 0,98 ha обрадиве земље по становнику, Крајина спада у подручја са изузетним погодностима за развој пољопривреде.

Култура

Неготин је родно место композитора Стевана Мокрањца и у његову част се сваке године одржава музичка свечаност Мокрањчеви дани. Ту се налази Кућа Стевана Мокрањца. Од споменика културе ту је и Зграда Дома ЈНА у Неготину. Народна читаоница - "читалиште" је основано око 1850. године, а обновило рад на крају 1856. године. Заслугом Стефана Ћирића секретара код Начелства, уписало се тада 60 чланова читаоничког Друштва. Читалиште ће за публику набављати осим српских листова још: два немачка, два руска, и по један бугарски и влашки.[4]

Hotel Pariz u Negotinu oko 1930
Хотел „Париз” у Неготину око 1930. године

У Неготину је постојао већи број кафана.[5]

Овде се налази Историјски архив Неготин.

У дворишту музеја Крајине

Двориште музеја

Стари дом културе

Стари Дом културе

Дом ЈНА 1

Дом ЈНА

Образовање

Zgrada Pedagoške akademije u Negotinu
Зграда Педагошке академије

Основна школа у самом Неготину отворена је 1824. године, гимназија 15 година касније, а Женска школа 1851. године.

Osnovna skola "Vuk Karadzic" u Negotinu oko 1935
Основна школа основана је 1824. године

Три градске, седам осморазредних сеоских и специјална основна школа, уз гимназију, пољопривредну, техничку и музичку (основну и средњу) школу, чине образовну мрежу општине Неготин данас.

Неготин је, од 1910. године па до краја 20. века, имао и учитељску школу (Педагошку академију), која је последњих година свога рада трансформисана у Вишу школу за образовање васпитача, да би одлуком Министарства просвете 2001. године била коначно укинута.

Gimnazija u Negotinu 1984
Неготинска гимназија основана је 1839. године

Историјски локалитети

На 25 km западно од Неготина налази се касноантички локалитет Врело Шаркамен. Овај резиденцијално-меморијални комплекс потиче с краја 3. и почетка 4. века. Сам комплекс царске палате се простире се на 25 ha. У једном од пет видљивих објеката - Маузолеју царице мајке је 1996. године откривен сет златног царског накита (налази се у Народном музеју у Београду), са елементима који датирају читав комплекс у период између 293. до 311. године, односно у време владавине Галерија и Максимина Даје.

Други антички локалитет у Крајини је римски град Ад Аквас, који се налазио на обали Дунава код села Прахова и у време свог највећег просперитета крајем 2. и почетком 3. века бројао је између 15 и 20 хиљада житеља. Поред Прахова налазила се и велика лука у којој су пронађени остаци римских лађа и неколико надгробних споменика који се данас налазе у Музеју Крајине у Неготину.

Познати Неготинци

Галерија

Стара апотека

Стара апотека

Negotinski park

Неготински парк

Црква манастира

Манастирска црква

Референце

  • Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са http://www.negotin.rs. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2009030410021242.
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
  4. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1857. године
  5. ^ Старе неготинске кафане („Политика”, 6. децембар 2018)

Спољашње везе

Јасеница (Неготин)

Јасеница је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 581 становника (према попису из 1991. било је 772 становника).

Борски управни округ

Борски управни округ се налази у северноисточној Србији и постоји под садашњим именом од фебруара 2006. године (пре тога се звао Борски округ по Уредби Владе од 29. јануара 1992). Обухвата град и општине:

Град Бор градско насеље Бор,

Општина Кладово градско насеље Кладово,

Општина Мајданпек градска насеља Мајданпек и Доњи Милановац

Општина Неготин градско насеље Неготин.Седиште округа је Бор, познат по свом историјском и културном наслеђу.

Начелник Борског управног округа је Мр Владимир Станковић.

Ковилово (Неготин)

Ковилово је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 411 становника (према попису из 1991. било је 623 становника).

Манастир Буково

Манастир Буково припада Епархији тимочкој Српске православне цркве. Манастирска црква је посвећена Светом оцу Николају Чудотворцу, налази се на 4 km од Неготина на путу Зајечар-Неготин, на падини Братујевачке косе. Име манастира по предању потиче од „букових шума“ или птице „бука“ које су живеле овде у некадашњим ритовима.

Манастир Вратна

Манастир Вратна припада епархији тимочкој Српске православне цркве и налази се код истоименог села, недалеко од Неготина.

Милошево (Неготин)

Милошево је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 517 становника (према попису из 1991. било је 913 становника).

Михајловац (Неготин)

Михајловац је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 718 становника (према попису из 1991. било је 1449 становника).

Неготино

Неготино (мкд. Неготино), такође архаично срп. Неготин на Вардару, је град у Северној Македонији, у средишњем делу државе. Неготино је седиште и највеће насеље истоимене општине Неготино.

Општина Кладово

Општина Кладово је општина у источној Србији, у Борском округу, у Тимочкој Крајини. Средиште општине је град Кладово. Према попису становништва из 2002. године, на територији општине живи 23.622 особе. Густина насељености износи 171 становник на 1 km². Општина се граничи са општинама Неготин и Мајданпек, те преко Дунава са Румунијом.

Општина Мајданпек

Општина Мајданпек је општина у источној Србији, у Борском округу, у Тимочкој Крајини. Средиште општине је град Мајданпек. Општина Мајданпек се простире на 932 km², а према попису становништва из 2002. године, на територији општине живи 23.703 особа. Граничи се са општинама Бор, Неготин, Кладово, Голубац, Кучево и Жагубица. На северу се Дунавом граничи са Румунијом.

Општина Неготин

Општина Неготин се налази у северо-источном делу Србије и простире се на тромеђи Републике Србије, Бугарске и Румуније. Укупна површина општине Неготин износи 1.089 km² што је 1,9% од укупне површине територије Републике Србије и налази се на седмом месту по површини и обухвата 39 насељених места. По попису из 2002. године у општини је живело 43.418 становника у земљи а укупан број је 57990 становника. У селима живи 38.070 становника, од тога 25.660 без становника у иностранству, а у граду 19.920, тј. 17.758 (у земљи дуже од годину дана). Општина Неготин има велики број привремено запослених радника у иностранству односно 14.572

становника – према попису из 2002. године. Општина Неготин се граничи на северу са општином Кладово, северозападно и западно са општином Мајданпек, југозападно са општином Бор, јужно са општином Зајечар, југоисточно и источно са НР Бугарском у дужини од 41 km и североисточна граница је са Републиком Румунијом у дужини од 35,5 km током међународне реке Дунав. Дужина државне границе сувоземне износи 31 km, а водене 45,5 km. До Неготина се из Београда може доћи међународним путем Е 75 преко Параћина (300 km). Преко Смедерева, Пожаревца и Мајданпека (290 km), или Дунавском магистралом, преко Доњег Милановца (250 km). Од Ниша је удаљен 150 km, Зајечара 57 km, најближег града у Бугарској Видина 40 km, а од најближег града у Румунији, Турну Северина 62 km.

Прахово

Прахово је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу.

Према попису из 2002. било је 1506 становника (према попису из 1991. било је 2296 становника).

Радујевац (Неготин)

Радујевац је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 1540 становника (према попису из 1991. било је 2715 становника).

Саборна црква Свете Тројице у Неготину

Саборна црква Свете Тројице у Неготину се налази на углу Трга Стевана Мокрањца и улице Хајдук Вељка, грађена је у периоду од 1872. до 1876. године и представља непокретно културно добро као споменик културе.

Слатина (Неготин)

Слатина је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 479 становника (према попису из 1991. било је 1009 становника).

Списак поштанских бројева у Србији

Следи Списак поштанских бројева у Србији, у коме су дати поштански бројеви по насељима у којима се налазе поште по стању како их води ЈП ПТТ саобраћаја „Србија”. Ово је комплетан списак активних поштанских бројева за територију Републике Србије. За територију Косова и Метохије дати су само активни поштански бројеви који су организационо у саставу Пошта Србије. Пошта 38000 Приштина и остале са почетним бројевима 38 које нису наведене у табели не функционишу и добиле су нове поштанске бројеве у складу са законима самопроглашене Републике Косово. Због разних техничких ограничења, употреба поштанског броја у Србији, се смењује употребом ПАК-а или поштанског адресног кода (шестоцифрена ознака) који адресу третира до нивоа села, групе села или улице, и СУПЕР ПАК-а који има још 6 цифара и који третира адресу до нивоа броја стана. У табели су за насеља која имају већи број поштанских бројева наведени само основни (Београд 11000, Крагујевац 34000, Нови Сад 21001...). Имена у табели представљају званично име поште, а не имена насеља у којима се налазе поште (пошта Бела Земља 31311 место Качер, Златица 23255 место Лазарево...).

Списак споменика културе у Борском округу

Следи списак знаменитих места у Борском округу.

Тимочка Крајина

Тимочка Крајина (на влашком, који је један од локалних језика, Тимок (Timoc) или Ћимок) је географска област у источној Србији око долине реке Тимок. По попису из 2002. Тимочка Крајина има 284.112 становника. Административно, област је подељена на Зајечарски и Борски округ.

Трњане (Неготин)

Трњане је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 479 становника (према попису из 1991. било је 667 становника).

Насељена места општине Неготин
Знаменитости и споменици културе
Верски објекти у општини Неготин

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.