Невладина организација

Невладине организације су специфична форма организовања грађана. Термин се масовно користи у последње две деценије и уско је повезан са појмом цивилног друштва. Без схватања појма цивилног друштва није могуће у потпуности схватити овај појам. Поред термина „невладина организација“ користи се и термин „удружење грађана“.

Једна корисна дефиниција цивилног друштва је да је оно “Сфера институција, организација и појединаца лоцирана између породице, државе и тржишта у којој људи учествују волонтерски да унапреде заједничке интересе.”

Област преклапања представља место где се снаге државе (законодавна, судска и извршна власт), бизниса и грађана обједињује да би се креирао нормативни простор за демократију, друштвену одговорност и заштиту јавних интереса.

Цивилно друштво за које се невладине организације залажу је:

  • Простор за мобилизацију и артикулацију интереса појединаца и група
  • Институционално средство за медијацију (посредовање) између конфликтних интереса и конфликтних социјалних вредности
  • Могућност за исказивање и практиковање друштвених, религијских и културних веровања и активности
  • Могућност за ограничавање инхерентне тенденције државе да прошири своју контролу
  • Могућност да се ограничи потенцијал бизниса да буде без контроле.

Појам заједнички интерес у дефиницији може да буде разнолик. Он може, али и не мора, да буде прихватљив за све који раде са, и у, организацијама цивилног друштва. Оно што је битно је да су слобода говора и слобода удруживања битни елементи у демократским друштвима који дозвољавају грађанима да се удружују и да искажу различите интересе који не морају бити атрактивни увек за све. Значајна одлика цивилног друштва је да постоји подстицајни амбијент у коме су различити погледи дозвољени и пожељни и где је организацијама или асоцијацијама различите врсте дозвољено да постоје.

Институције једног подстицајног амбијента за развој цивилног друштва су:

Као што се види простор за сарадњу и за унапређење заједничких интереса је веома широк. Основна подела удружења грађана је на организације за узајамну помоћ (које формирају грађани и чији су они чланови и на бази тога остварују одређене користи), организације од општег (јавног) интереса (које формирају грађани у намери да помогну другим групама грађана који нису нужно њихови чланови), и претендери (претварачи).

Види још

Vladina nevladina organizacija

Vladina nevladina organizacija (skraćeno: VNVO) jeste vladina nevladina organizacija koju osniva ili sponzoriše država s ciljem da zastupa njene političke interese i oponaša civilne grupe i društva, ili da promoviše njene internacionalne i geopolitičke interese.

Агенција за привредне регистре

Агенција за привредне регистре је правно лице (владина агенција) које води регистре као јединствене централизоване електронске базе података.

Седиште Агенције је у Београду.

Амнести интернашонал

Амнести интернашонал, скраћено Амнести или АИ (енгл. Amnesty International, Аmnesty или AI - међународна амнестија) је светска организација за заштиту људских права, са више од седам милиона чланова, са подршком широм света, која се супротставља акцијама влада и група које покушавају да осујете људе у коришћењу својих права.

Организацију је у Лондону 1961. године основао адвокат Питер Бененсон, на темељима међународно прихваћених стандарда људских права, Универзалне декларације о људским правима и других докумената. Амнести интернашонал је пре свега независна, непрофитна и невладина организација.

Амнести интернашонал је добитник Нобелове награде за мир 1977. за кампању против мучења, награде Уједињених нација на пољу људских права 1978. и Европске награде људских права (награде Парламентарне скупштине Савета Европе за људска права), медицинској секцији ове организације 1983. године.

Препознатљив симбол и лого Амнести интернашонала је свећа која гори, обавијена бодљикавом жицом, где свећа упозорава јавност и представља светлост и наду за све оне чија су права и животи угрожени. Мото организације је: Боље је упалити свећу, него проклињати таму.

Амнести интернашонал делује кроз кампање, лобирања, истраживања и медијско скретање пажње на проблеме. Главне области деловања чланова организације су људско достојанство, права жена и деце, права избеглица, као и подршка свима осталима на којима се због својих уверења и статуса мањине крше људска права.

Захтеви за укидање смртне казне, вршење притисака на владе држава за ослобађање заточеника савести и политичких затвореника, обезбеђивање праведних суђења, кампање против тортуре, окрутног поступања у затворима, политичких убистава и прогона људи због другачијег мишљења, још су неке од важних области деловања Амнестија.

Организација делује независно од влада и идеологија.

Банатско удружење књижевника

Банатско удружење књижевника је невладина организација из Србије. Чланови удружења су из Баната и других средина, а пишу и објављују радове на матерњим језицима. Циљеви овог удружења су очување и унапређивање научних књижевних добара, образовање грађана о значају чувања књижевне баштине, организовање промоција и представљања књижевника и преводилаца, као и залагање за очување научних и народних књижевних вредности и ауторских права.Председник управног одбора удружења био је Иван Даников, оснивач часописа „НаТрон“.

Владина агенција

Владине агенције или државне агенције (некада познате и као комисије) јесу специфична врста државних организација, субјеката којима је поверено вршење управне делатности.

Г17 плус

Г17 плус је бивша либерал-конзервативна политичка странка (раније је била невладина организација) у Србији. Основана је децембра 2002. године. Председник странке је Млађан Динкић. Странка се трансформисала ујединењем странка и покрета у коалицију Уједињени региони Србије који су од 2013. су постали политичка странка, чиме је Г17 плус као организација престао да постоји.

Етноумље

Магазин Етноумље покренут је 2007. године. Издавач је невладина организација World music асоцијација Србије. Бави се афирмацијом и популаризацијом етно музике у Србији, као и теоријом, критиком, естетиком и историјом ове музике. Магазин излази два пута годишње. Оснивач и реализатор магазина је Оливер Ђорђевић.

Квирија

Квирија — Центар за промоцију културе ненасиља и равноправности је београдска ЛГБТ организација која од 2000. до 2006. године постоји као радна група, да би од 2006. постала независна невладина организација са седиштем у Београду. Фокус рада Queeria центра стављен је на јачање и изградњу ЛГБТ заједнице и промоцију људских права маргинализованих група у Србији кроз медијске, културне и уметничке активности. Организација је престала са радом у октобру 2016. године када је председник организације Бобан Стојановић напустио земљу и емигрирао у Канаду.

Меморијал (друштво)

Мемориал је међународно друштво за заштиту људских права. Оновано је 1988. на иницијативу Андреја Сахарова у Русији и посвећена историјским последицима политичке тираније, људским правима и социјалној заштити преживелих жртава совјетских система гулага.

Међународна лига дерматолошких друштава

Међународна лига дерматолошких друштава (енгл. The International League of Dermatological Societies, ILDS) је невладина организација повезана са Светском здравственом организацијом. Основана је 1935. године, али због Другог светског рата конгреси нису одржавани све до 1952. Организација ради под покровитељством Међународног комитета за дерматологију.

Међународна лига дерматолошких друштава је покровитељ Међународне фондације за дерматологију, организације која је основана 1987. године.

Међународна унија за заштиту природе

Међународна унија за заштиту природе (МУЗП; енгл. International Union for Conservation of Nature (IUCN)) је међународна организација која дјелује у пољу заштите природе и одрживог управљања природним ресурсима. Бави се сакупљањем и анализом података , истраживањем, провођењем пројеката на терену, промовисањем, лобирањем и подучавањем.

Унију су 1948. године основале Уједињене нације. Задатак МУЗП је да „утиче, охрабрује и помаже друштвима у свијету да заштите природу и да осигура да свако кориштење природних ресурса буде правично и еколошки одрживо“. Тај задатак обухвата и писање и израду Црвене листе, у којој се налазе информације о угроженим врстама које су прикупили више од 10.000 научника.

Према критеријумима МУЗП утврђено је шест категорија заштите природних подручја:

IA - строги резерват природе: заштићено природно подручје којим се управља углавном за научне потребе;

IB - зона дивљине: заштићено подручје којим се управља углавном са циљем заштите аутохтоних услова;

II - национални парк: заштићено подручје којим се управља углавном ради заштите екосистема и рекреације;

III - споменик природе: заштићено подручје којим се управља углавном ради очувања специфичних природних обележја;

IV - заштићено станиште: заштићено подручје којим се управља угавном ради конзервације путем управљачких интервенција;

V - заштићени предео: заштићено подручје којим се управља углавном ради заштите предела и рекреације;

VI - заштићено подручје управљања природним ресурсима: заштићено подручје којим се управља углавном ради уравнотежене употребе природних ресурса.

Народна одбрана

Народна одбрана је била национална невладина организација у Краљевини Србији основана 1908. године (у време Анексионе кризе) у Београду, као протест против нелегалне анексије провинције Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске. Оснивачи ове организације су били, између осталих, Јован Дучић и Бранислав Нушић. Ова организација је из Краљевине Србије у Босну слала четничке одреде, ради борбе против Аустрије. За време Балканских ратова преко ове организације су регрутовани добровољци за борбу у Македонији.

У Јулском ултиматуму, Аустроугарска је захтевала од Србије да распусти друштво звано „Народна одбрана“ и да конфискује сва његова средства за пропаганду. Српска влада у свом одговору наводи да нема никаквих доказа да је друштво „Народна одбрана“ учинило ма какво кривично дело ове врсте у лицу кога од својих чланова; но ако постоји такво дело, распуститиће друштво „Народну одбрану“.

Национални фонд за демократију

Национални фонд за демократију (енгл. National Endowment for Democracy) непрофитна је организација са седиштем у САД однована 1983. године са циљем промоције демократије. Фонд добија највећи део финансијских средстава од Конгреса и Министарства иностраних послова САД.

Спасимо децу

Спасимо децу (енгл. Save the Children) је највећа међународна невладина организација у Великој Британији, која ради за добробит деце у још преко 50 земаља света. Спасимо Децу (Фондација) има значајно искуство у пружању хитне хуманитарне помоћи деци у свим деловима света у којима за тим постоји потреба. Шире посматрано, основни правац деловања ван Велике Британије су дугорочни развојни програми који се тичу здравства, исхране, развоја заједништва у заједници и уопште, добробити. Спасимо децу се такође бави заштитом и реализацијом дечјих права.

Српска заједница у Македонији

Српска заједница у Македонији је невладина организација која од 1991. године ради на очувању културног, језичког, верског и свеукупног националног идентитета Срба у Македонији.

Српска заједница је кровна организација у чијем деловању учествују 16 општинских и три регионалне организације. На иницијативу Српске заједнице у Македонији дванаест српских невладиних организација је потписало заједничку Декларацију о сарадњи и формирало Савез српских невладиних организација.

Српско библиофилско друштво

Српско библиофилско друштво је невладина организација основана 2002. године у Београду са циљем да популарише књигу, њено сакупљање, чување и читање. У културној историји Срба ово је прво друштво ове врсте.

Осим подстицања развоја библиофилије, СБД има сопствену издавачку делатност, а сарађује и са другим угледним установама културе на подухватима од посебног значаја: Манастиром Хиландар,, Библиотеком Матице српске, Народном библиотеком Србије, Библиотеком града Београда, Легатом Милорада Павића, Музејом рудничко-таковског краја, Задужбином Иве Андрића итд.

Оснивачи Српског библиофилског друштва су Срђан В. Стојанчев и Иван Ж. Лазаревић.

Удружење грађана „Ера” Ужице

Удружење грађана „Ера” Ужице је непрофитна невладина организација, основана у новембру 2002. године, са циљем очувања и представљања традиционалног фолклорног стваралаштва.Удружење је, уз покровитељством Града Ужица, организатор Дечијег међународног фестивала „Лицидерско срце”.

У Удружењу раде:

фолклорни ансамбли,

школа фолклора,

певачке групе,

народни оркестар

Фонд за хуманитарно право

Фонд за хуманитарно право, скраћено ФХП, је регионална невладина организација за људска права и међународно хуманитарно право. Основан је 1992. године у Београду ради расветљавања истине о ратним злочинима током оружаних сукоба у бившој Југославији током 90-их година XX века. Оснивач и извршна директорка Фонда је Наташа Кандић.

Активности Фонда финансијски су подржали: Национална задужбина за демократију (NED) САД, Институт за отворено друштво чији је оснивач Џорџ Сорош затим Савет Европе, Шведска међународна агенција за развој и сарадњу (SIDA), Шведски хелсиншки комитет за људска права (SHC), итд.

Преко 70 правника, адвоката, истраживача, аналитичара и других професионалаца је стално запослено у фонду или су сарадници фонда.

Хуманитарни рад

Хуманитаризам је поглед на свет, приступ у студији, филозофија, или пракса која сматра да су људи од примарног значаја и која је фокусирана на људске вредности и бриге. Хуманитарна помоћ је материјална или логистичка помоћ за хуманитарне сврхе, обично као одговор на хуманитарне кризе. Примарни циљ хуманитарне помоћи је спашавање живота, ублажавање патње и одржавање људског достојанства.

Хуманитарна организација (добротворна организација) је врста непрофитне организације (НПО). Термин је релативно општег карактера и технички се односи на јавне добротворне организације (такође под именом “ добротворне фондације”, “јавне фондације” или једноставно “фондације”) или приватне фондације. Разликује се од других врста НПО-а по томе што је фокусирана ка општим циљевима филантропске природе (добротворне, образовне, верске или друге активности које служе јавном интересу или општем добру). Законска дефиниција добротворних организација варира у зависности од земље, а у неким сличајевима и од региона земље у којем хуманитарна организација послује.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.