Национални парк Тара

Национални парк Тара је јавно предузеће са седиштем у Бајиној Башти, основано 13. јула 1981. године, управља подручјем који обухвата највећи део масива планине Таре и површину од 24.991,82 ha, на територији општине Бајина Башта, у западном делу Републике Србије.[1]

Планина Тара (санскр. звезда) име је добила по илирском горштачком племену Ауторијата (лат. Autariatae), који су у бронзано доба живели на њеним обронцима. Као рефугијални масив стециште је терцијарних и глацијалних реликата, флористички изузетно подручје са готово 1200 биљних врста, од којих 84 балканска и шест источнодинарских ендемита.

Национални парк Тара
IUCN категорија II (национални парк)
Tara - Jezero Perućac2
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Тара
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Тара
Мјесто Србија
Најближи градБајина Башта
Координате43°50′52″N 19°27′57″E / 43.84778° СГШ; 19.46583° ИГДКоординате: 43°50′52″N 19°27′57″E / 43.84778° СГШ; 19.46583° ИГД
Површина22.000 ha
Основано1981. године
Управљачко тијелоСрбија
Nacionalni park Tara; Pančićeva omorika na Bilješkoj steni
Панчићева оморика је терцијерна реликтна врста дрвећа и ендемит Балканског полуострва и због тога се сматра живим фосилом европске и балканске флоре. Свако појединачно дрво сматра се спомеником природе
Centar za posetioce, Bajina Bašta 003
Центар за посетиоце у Управној згради у Бајиној Башти

Лична карта ЈП

Национални парк Тара, као јавно предузеће основано је одлуком Скупштине Републике Србије, по Закону о националним парковима. Парк, осим подручјем којим управља, води рачуна и о државним шумама ван граница Парка које су на територији општине Бајина Башта. Предузеће је правни наследник Предузећа за заштиту и развој НП Тара, односно Шумске управе Бајина Башта, основане 1895. године.

Основне делатности су:

  • заштита и развој НП Тара,
  • заштита и наменско коришћење природних вредности подручја,
  • Газдовањем шумама, ловном и риболовном фауном,
  • заштита природних реткости и културно-историјских вредности,
  • презентација и популаризација подручја,
  • развој образовних активности,
  • подстицање одрживог развоја подручја и традиционалних делатности.

Организациону структуру чине сектор планирања и заштите, сектор коришћења шума, сектор општих и правних послова, економско-финансијски сектор и чуварска служба као посебна надзорна служба. Орган управљања ЈП је Управни одбор, који именује Влада Републике Србије, као и Надзорни одбор и директора.

Kanjon Rače sa vidikovca Crnjeskovo, Nacionalni park Tara
Видиковац Соколарица-Црњесково изнад Кањона Раче

У управној згради у Бајиној Башти налази се Центар за посетиоце, где се организују различите изложбе и промоције. На две одвојене локације налазе се и управне зграде за радне јединице на Митровцу и Предовом крсту. Део управе су Центар за посетиоце НП Тара на Митровцу, Контролно-информативни пункт Перућац, Едукативни центар Рачанска Шљивовица, као и објекти управе расадника.

Географски опис и положај

Национални парк Тара покрива највећи део масива планине Таре, која припада делу старовлашких планина. Масив Таре сачињавају следеће предеоне целине: Калуђерске баре, Тара, Алушке планине, Црни врх и Звијезда. Површина јој је 183 km², а дужина 50 km и ширина 22 km. Просечна надморска висина је 1.200 м, а највиши врх Козји рид достиже 1.591 м.

Границе

Границе Националног парка Тара са југозападне, западне, северозападне и северне границе подударају са границама планине Тара, источна је повучена више према планини, да би се избегла насеља, док је јужна граница условљена административним (општинским) границама тако да се цела површина Националног парка налази на територији општине Бајина Башта.[2]

Зонирање

Намена површина подручја Националног парка условљена је зонирањем подручја према степенима заштите и то:

I зона заштите

Обухвата површину од 3.323,92ha или 13,35% од укупне површине Националног парка:

  • природни резервати
  • непокретна културна добра
  • природни мемеоријални споменици, споменици природе

II зона заштите

Обухвата површину од 8.514,39 ха, или 34,07% од укупне површине Националног парка и у њу спадају:

  • заштитне шуме око I зоне заштите
  • парк-шуме
  • огледна поља, научно-истраживачка поља
  • семенске састојине
  • ловно-узгојни резервати
  • ловно-научни резервати

III зона заштите

Обухвата 13.153,1 ха, или 52,58% од укупне површине Националног парка и то:

  • друштвене шуме ван I и II степена заштите и мањи део приватних шума
  • пољопривредне површине
  • грађевинско подручје туристичких центара: Калудерске баре, Рачанска Шљивовица, Соколина, Митровац, Ослуша, викенд зона Крња Јела-Метаљка, Заовине и Јасиковице заселак села Солотуша.

Шире подручје око граница Националног парка представља његову заштитну зону чија површина износи 37.584 ха.

Биљни свет Националног парка

Vidikovac Banjska stena 053
Видиковац Бањска стена

На простору ширег подручја националног парка расте преко 1100 биљних врста, што представља готово трећину укупне флоре Србије. До сада је истраживањима забележено:

  • 96 врста лишајева
  • 171 врста маховина
  • 30 врста папрати
  • 7 врста голосеменица
  • 950 врста скривеносеменица

Животињски свет Националног парка

Разноврсна станишта на простору Таре представљају дом за велики број врста животиња. Велика разноврсност животињског света условљена је историјским збивањима на овој планини, као и низом еколошких фактора који су погодовали опстанку многих врста које су данас угрожене и ретке, не само на нашим просторима, већ у Европи и свету.

Културно историјско наслеђе

На простору Националног парка Тара и околине, налазе се два утврђена непокретна добра (манастир Рача и локалитет „Мраморје” у Перућцу), која подлежу специјалном режиму заштите. Поред ових добара, на истом простору су и непокретна културна добра која се у служби заштите воде као евидентирана и која би требало да буду заштићена кроз просторни план Националног парка Тара.

Mramorje Perućac 011

Мраморје у Перућцу

Manastir Rača 063

Манастир Рача

Насеља и људи

У границама Националног парка Тара налазе се насеља са стално насељеним становништвом. То су село Јагоштица, село Растиште, заселак Јасиковице (село Солотуша) и заселак Чокићи (село Рача). Села на Тари су разбијена брдско-планинска села "старовлашког типа" заснована на крчевинама између шумских комплекса. Простиру се на територији Парка од 410 м.н.в до 1.000 м.н.в.

Јагоштица и Растиште су села која су целокупном површином у границама Националног парка.

Најинтересантнији ендемореликтни представник националног парка Тара је Панчићева оморика која је на овој локацији све од Терцијара, коју је иначе пронашао и описао Јосиф Панчић. На Тари су присутни јела, смрча, бор, али и листопади као што су јасика, јавор, бреза, буква. На Тари је такође регистровано 53 врста сисара и 153 врста птица. Под посебном заштитом су медвед, дивокоза и срна.

Тару је захватио велики пожар августа 2012. године, ватрена стихија је трајала деветнаест дана.[3] Изгорело је 170 хектара шуме.

Туризам

Главна туриситичка атракција Таре су Калуђерске Баре на северу, близу Бајине Баште и Митровца на југу.

Хотели Бели Бор и Оморика, као и други мањи, налазе се на Калуђерским Барама, док се у Митровцу налази истоимени рекреативни хотел за децу.

До националног парка може се доћи директним путем Бајина Башта - Калуђерске Баре, путем Перућац - Митровац и путем Кремна - Калуђерске Баре. Дринска клисура, која је саставни део парка, може се обићи чамцем. Локалне занатске радионице праве разне рукотворине од вуне, млечне производе, клековачу, шљивовицу и мед а посебно боров мед.

Галерија

NP TARA - Igra svetlosti
Planina Tara 011
Тара5
Edukativno šetne staze, Kaluđerske bare, Tara 012
Kanjon Belog Rzava, Zaovine
Osmatračnica na Tisovom brdu, Sekulić, Tara 013
Kanjon Dervente 21
Jezero Zaovine2

Види још

Референце

  1. ^ „Nacionalni park Tara”. Yuta. Приступљено 15. 2. 2017.
  2. ^ „Nacionalni park Tara”. Zanimljive destinacije. Приступљено 15. 2. 2017.
  3. ^ Траг: После великог жара - Тара (РТС, 10. октобар 2012), Приступљено 15. 4. 2013.

Спољашње везе

Спољашње везе

Бели Рзав

Бели Рзав је река која извире у селу Заовине, на западним падинама Таре. Карактеристика ове реке је боја подлоге — корито реке чини камење беле боје. Захваљујући таквом кориту чак и током лета и највиших температура, Бели Рзав је изузетно хладна река. Бели Рзав је дуг 23 км, а површина слива ове реке је 205 km².

Настаје од Караклијског Рзава и Батурског Рзава. Тече подножјем Шаргана, кроз Мокру Гору прима реку Камешину, да би у селу Вардиште (Република Српска) Бели Рзав и Црни Рзав формирали Рзав. У средишњем току усечена је клисура Белог Рзава.

На Белом Рзаву се налази вештачка акумулација и реверзибилна хидроелектрана, као и многобројне воденице „поточаре”.

Врело (река)

Река Врело се налази на десној обали Дрине, у насељу Перућац, 13 km узводно од Бајине Баште и припада Националном парку Тара. Важи за једну од најкраћих река у Европи. Ток реке је дугачак онолико колико година има дана (тачно 365 м), па се због дужине свога тока зове и река Година.

Врело Лађевац

Врело Лађевац је некаптиран извор, који се налази у оквиру резервата природе Кањон Раче, на планини Тари, у оквиру НП Тара.

Врело се налази на десној кањонској страни, при изласку из кањона, на 498 м.н.в., гравитационог је типа, спада у акрато-термалне изворе, са температуром воде 15-18°c и издашношћу 50дм³/с. Избија из низа кречњачких пукотина и тече преко 18m бигрених наслага које је створио.

До њега се стиже бициклистичком стазом из правца манастира Рача.

Дервента (река)

Дервента је река, десна притока реке Дрине, у делу где је њен ток преграђен, са речним током од 2,31km и површине слива од 27km².

Река настаје у селу Растиште спајањем Ровињског (4,01km), Јокића (3,79km), Кремића (2,78km) и Алушког потока (4,05km), који дренирају северне падине планине Таре. Изворишни делови ових потока заштићени су као резервати природе „Љути брег”, „Било” и „Црвене стене”. Текући ка северу, у средњем и доњем току усеца кањонску долину, док је ушће потопљено Перућачким језером и представља залив. Кањонски део долине посебно је заштићен као резерват природе „Кањон Дервенте”.

Звијезда (планина)

Звијезда је планина у западној Србији и источној Босни и Херцеговини (Република Српска), и висока је 1673 метара. Налази се са десне стране кањонске долине Дрине (у њеној окуци) и чини у ствари наставак планине Таре. Под шумом је и пашњацима. Становништво се претежно бави сточарством. На планини Звијезда налази се највећи вертикални кањон Србије тзв. Кањон Звијезде, откривен 12. јуна 2010. године.

Калуђерске Баре

Калуђерске Баре су заселак, средиште на планини Тари. Као једно од насељенијих области на планини Калуђерске Баре представљају туристички центар планине Таре. На Калуђерским барама се налазе хотели: „Оморика, „Јавор“, „Бели бор“ и бројни мању приватни апартмани.Калуђерске баре су удаљене од Бајине Баште 16 km. То је југисточни део Таре као и најпознатији туристички центар. На кречњачкој подлози расту прелепе шуме црног, белог бора, јеле, смрче… Калуђерске баре су у туристичком смислу можда најлепши део Таре и налазе на надморској висини од 1059 m. Постоје уређене пешачке стазе као и стазе за скијање и санкање.

Почетак организованијег бављења туризмом на Тари управо је и везан за ову локацију. Први је то почео игуман манастира Раче Захарије Милекић који је подигао прве смештајне капацитет на Тари звани Станови у периоду између два светска рата. Имали су 60 лежајева у три објекта (зидана вила на спрат, планинска кућа и стара кућа), а до њих се долазило возом до железничке станице у Кремнима, а по госте који су се најавили људи из манастирског летовалишта су долазили са коњском запрегом по њих. Овај пут је трајао и до 2 х. Поред овога 1935. год. подигнуто је опоравилиште са 16 соба које је касније претворено у хотел ‘’ Тара ‘’.

Данас се на Калуђерским барама налазе савремени хотели Оморика, Бели бор и Јавор а поред њих налазе се лепо уређени приватни капацитети са собама различитих категорија.

Кањон Дрине

Кањон Дрине припада композитном типу долина, на дужини од неколико десетина километара смењују се долинска проширења (котлине) и долинска сужења (клисуре и кањони) у току реке Дрине, на граници Србије и Републике Српске. После кањона Колорада (САД) и кањона Таре (Црна Гора), кањон реке Дрине је најдубљи кањон на свету.Најдубљи део кањона, Дрина је изградила усецајући се у падине планине Звијезде на простору од ушћа реке Жепе до Невељског потока, где је у појединим деловима кањон дубок и до хиљаду метара. Кањон је усечен у масивним и ређе слојевитим средњетријарским кречњацима. Стране кањона су врло стрме са бројним точилима и сипарима, обрасле шумском и жбунастом вегетацијом, али се често јављају вертикалне, голе стеновите површине.Изградњом бране код Перућца, најнижи делови кањона су потопљени и претворени у Перућачко језеро, које се простире до Вишеграда и до којег је организовано крстарење бродом.

Клисура Алушког потока

Клисура Алушког потока се налази на крајњем северном делу планине Таре, у оквиру Националног парка Тара, источно од села Растиште.Клисуру изграђује истоимени поток који заједно са још четири потока чини извориште реке Дервента. Долина читавог потока је предиспонирана серијом раседа динарског правца пружања. У доњем делу тока, Алушки поток усеца краћу клисуру у стенама различитог састава. Леву страну изграђују стене дијабаз-рожначке формације док десну, сем поменутих, изграђују тријанске карбонатне стене. Клисура је дубине од 150 до 200 метара и обрасла је шумском вегетацијом. У клисури Алушког потока са обе стране налазе се бројни извори.

Клисура Батурског Рзава

Клисура Батурског Рзава је усечена у доњем сталном току Батурског Рзава, реке на планини Таре, у оквиру Националног парка Тара.

Северна обала Заовинског језера допире до самог улаза у клисуру, на месту где Батурски и Караклијски Рзав формирају Бели Рзав. Пружа се правцем запад—исток, а потом лактасто скреће у правцу север—југ, укупне дужине 2,9km и просечног пада 35,5‰ и дубине клисуре је 150 метара. Усечена је дуж раседа и синклинале у лапорцима и слојевитим и банковитим микритима. На странама клисуре уочени су падински процеси: одрони, плавине, делувијални застори. Стране су обрасле листопадном и четинарском шумом. Лева страна, испод Црвених стена, покривена је пашњацима и мањим стеновитим одсецима. Дном клисуре пролази макадамски пут који води од села Заовине у правцу Ласнате главице.

Клисура Белог Рзава

Клисура Белог Рзава се налази у средишњем току Белог Рзава између долинских проширења Подстолац и Котроман, на планини Таре, у оквиру Националног парка Тара.

Клисура је усечена у слојевитим и банковитим кредним кречњацима. У најдубљем делу река пресеца кречњаке Тустог брда (Љуљашка 897 м.н.в. и Рудина 839 м.н.в.) и Градине (830 м.н.в.) у дужини од 300 метара. У горњим деловима стране клисуре су стрме и стеновите, док су у нижим деловима прекривене дебелим засторима сипарског материјала. У клисури постоје две мање интиерозивне бране.

Клисура Змајевачког потока

Клисура Змајевачког потока усечена је у горњем и средњем току потока, између гребена Турски гроб на северу и Пасја коса на југу, у дужини од 1,67km, са просечним падом од 105‰ и максималном дубином од 215 метара, на планини Тари, у оквиру Националног парка Тара.

Клисура је усечена у харцбургитима (магматске стене). Највећи део страна клисуре обрастао је густом шумом, изузев неких делова десне стране који су под пашњацима. Представља један од најзначајнијих локалитета Панчићеве оморике изван НП Тара. На изласку из клисуре налази се заселак Лазићи, део села Заовине. Дном клисуре иде пешачка стаза.

Клисура Караклијског Рзава

Клисура Караклијског Рзава настала је усецањем Караклијског Рзава који заједно са Батурским Рзавом чини Бели Рзав, а који се уливају у Заовинско језеро, на планини Тари, у оквиру Националног парка Тара.

Горњи део клисуре усечен је у стенама габро-дијабазног комплекса, док је доњи у кредним карбонатним стенама. Између Велике главице и Коњске ограде дубина клисуре је око 200 метара. У овом делу, стране клисуре су знатно стрмије него у доњем делу, које су усечене у карбонатним стенама. Клисура је богато обрасла густом шумском вегетацијом.

Клисура Раче

Клисура Раче, површине 301,80 ha, обухвата клисурасти део долине Раче, на планини Тари, у оквиру националног парка Тара.

Клисура је локалитет са посебним природним вредностима: изворима топле воде Лађевска врела и прашумом брдске букве (Fagetum submontanum typicum), са стаблима пречника 50–200 cm, висине преко 35 m. Уске, дубоко усечене стрме стране кањона Раче, уз специфичну микроклиму, условили су велико богаство живог света, са многим реликтним врстама и разноврсном фауном. Присутне су заједнице црног граба и црног бора, реликтне чисте орахове шуме, мешовите шуме ораха и букве. На овом простору налази се и више Видиковаца и врло атрактивних геоморфолошких облика,

Митровац на Тари

Митровац на Тари је туристичко насеље и заселак насеља Перућац, на планини Тари, у општини Бајина Башта. Налази се на благо заталасаној истоименој висоравни, на 26 km од Бајине Баште, у висинској зони од 1.055 до 1.100 м.н.в. и најпознатије по великом дечјем одмаралишту.

Национални паркови Србије

У Србији има пет националних паркова, као заштићена подручја од изузетног природног, али и културно-историјског значаја.

Национални паркови подразумевају један од највиших облика заштите животне средине. Заштита природе у Србији има дугу традицију. Први писани траг о томе се налази у Душановом законику (члан 123.) из 14. века, где се дефинише могућност и забрањује прекомерна сеча шума у тадашњем Српском царству. Својим укупним вредностима данас национални паркови надилазе границе Србије и укључени су у Европску федерацију националних паркова - EUROPARC.

Панчићева оморика

Панчићева оморика (лат. Picea omorika) је врста смрче, ендемит Балканског полуострва и терцијерни реликт. Име је добила по српском ботаничару Јосифу Панчићу који ју је открио на планини Тари 1875. године, код села Заовине и Растишта. Научни назив оморика потиче од локалног имена за ову четинарску врсту.

Перућачко језеро

Перућачко језеро је вјештачко језеро на подручју општине Сребреница, Република Српска, БиХ, и подручју општине Бајина Башта, Република Србија.

Језеро је настало преграђивањем тока ријеке Дрине, за потребе хидроелектране „Бајина Башта“. Перућачко је акумулационо језеро које се водом напаја из ријеке Дрине. Перућачко језеро је површине око 12,4 км², запремине 340.000.000 м³ воде, а дубоко је до 60 метара. Дужина језера износи око 54 км, најмања ширина од 150 метара, а највећа ширина око 1000 метара. Перућачко језеро се налази на 290 метара надморске висине. Највећи дио језера се налази у кањону ријеке Дрине који почиње 7 км од бране хидроелектране „Бајина Башта“. Најдужи, односно кањонски дио језера окружује изразито стрма обала оивичена стрмим каменим литицама и каменим блоковима који вертикално пониру у воду. Због стрмине обале, дубина језера на само пар метара од саме обале достиже просјечну дубину од 3 до 8 метара. Средина језера представља границу између Републике Српске, БиХ и Република Србије. Језеро се налази у природном завоју кањона ријеке Дрине између Бајине Баште и Вишеграда, и обавија планину Тару на којој се налази Национални парк Тара. Мјесне заједнице општине Сребреница које се налазе на обали језера су Радошевићи и Рађеновићи, а недалеко од њих су и Скелани, који су мостом повезани са Бајином Баштом. Ово подрињско језеро у кањону Дрине је окружено планимама Јавор, Деветак, Звијезда и Тара.

Предео изузетних одлика Заовине

Предео изузетних одлика Заовине се налази на јужним падинама планине Таре. Предеона целина оивичена је узвишењима од којих су најистакнутија Збориште (1544m), Гавран (1453m), Камаљ (1353m), Пасак вис (1253m), Кик (1208m), Томића бријег (1261m) и Липовачки врх (1245m).

Тара (планина)

Масив планине Таре налази се у западној Србији, у северозападном делу оивичен дубоким кањоном реке Дрине, док му се огранци спуштају ка креманској долини и долини реке Ђетиње, где се ослања на огранке Златибора. Подручје планине Таре сачињава најзападнију скупину из групе Старовлашко-рашких планина и, у ширем смислу, састоји се од три подеоне целине, донекле издвојене речним долинама, превојима или седлима.

Тара у ужем смислу или Равна Тара део је масива са Калуђерским барама и кречњачком висоравни између следећих река: Дрина, Рача, Коњска река, Бели Рзав и Дервента (врх Збориште 1.544 м).

Црни врх се налази између суве границе Србије и Босне те између села Заовине и Растиште. У вези је са Равном Таром на превоју Чемериште, а са Звијездом на седлу Предов Крст (врх Козји рид 1.591 м).

Звијезда се налази у троуглу између села Растиште и Јагоштица и кањонског дела Дрине (врх Велики крај 1.444 м).Са овим деловима јединствено физичко-географско подручје сачињава и Велики Столац (1.673 м) који је у Босни и истовремено највиши врх читавог подручја.

На основу дугогодишњих проучавања и истраживања овог подручја, а ради заштите изузетних природних вредности које оно поседује Скупштина Србије је 1981. посебним Законом подручје Таре прогласила за Национални парк.

Планина Тара је познато и традиционално летње и зимско рекреативно подручје. Повољни климатски услови, велики број сунчаних дана, средња висина око 1000 метра надморске висине. Испод северних падина Таре лежи варошица Бајина Башта.

Планину Тару су проучавали многи научници. Први је био Јосиф Панчић, који је на овој планини 1875. открио ендемску врсту четинара, названу Панчићева оморика. Познати планинар Др Куно Видрић, који је препешачио скоро све важније планине Европе, највише je времена провео на Тари обележавајући планинарске стазе и прикупљајући грађу за више књига о овој прелепој планини.

Чуда градитељства
Чуда природе

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.