Национални парк Копаоник

Национални парк Копаоник се налази у југозападном делу Републике Србије. Због својих природних вредности, 1981. године Копаоник је проглашен за национални парк. Национални парк Копаоник обухвата површину од 11.810 ha и по броју ендемичних врста представља један од најзначајнијих центара биодиверзитета ендемичне флоре Србије.

Национални парк Копаоник
IUCN категорија II (национални парк)
Hoteli na Kopaoniku
Туристички центар „Сунчани врхови“ на Копаонику
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Копаоник
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Копаоник
Мјесто Србија
Најближи градРашка
Координате43°19′00″N 20°50′00″E / 43.31667° СГШ; 20.83333° ИГДКоординате: 43°19′00″N 20°50′00″E / 43.31667° СГШ; 20.83333° ИГД
Површина11.810 ha
Основано1981. године
Управљачко тијелоСрбија

Планина Копаоник

Копаоник је највећи планински масив у Србији; пружа се од северозапада ка југоистоку око 75 km, досежући у средњем делу ширину око 40 km.

Највиши део је пространа површ Равни Копаоник, око које се дижу Суво Рудиште са Панчићевим (Милановим) врхом (2017 m) на коме је Панчићев маузолеј, Караман (1934 m), Гобеља (1834 m) и др. Југоисточно од Сувог Рудишта гребен Копаоника је сужен и рашчлањен у низ пластастих узвишења: Чардак (1590 m), Шаторица (1750 m) и Оштро копље (1789 m), између којих су широке преседлине.

На Копаонику је најраспрострањенија раскомадана шумско-пашњачка зона средишње Србије. На вишим деловима је четинарска смрчева и јелова, а по странама букова и храстова шума. Он се налази у централном делу Србије.

Резервати природе

Под посебном заштитом Националног парка је 698 хектара - издвојених у: 11 резервата природе и 26 природних споменика, 12 геоморфолошких, 6 геолошких, 8 хидролошких и 15 објеката сврстаних у непокретна културна добра.

Природни резервати националног парка су следећи локалитети:

  • Козје стене
  • Вучак
  • Мркоња
  • Јанкова бара
  • Гобеља
  • Барска река
  • Самоковска река
  • Метође
  • Јелак
  • Суво рудиште
  • Дубока

Биодиверзитет

Флора и фауна

Копаоник је место на коме се могу наћи примерци ендемске флоре као што су Копаоничка чуваркућа (Sempervirum Kopaonicense), Панчићева поточарка (Cardamine Pancicii) и копаоничка љубичица (Viola Copanicensis).

Од многобројних животињских врста најзначајнији су сиви соко (Falco Peregrinus), златни орао (Aquila Curvirostra), сова (Bubo Bubo), дивља мачка (Felis Silvestris) и јелен (Capreolus Capreolus).

Шумске заједнице

На зонама одговарајуће надморске висине срећу се шумске заједнице:

Реликтне и ендемичне врсте биљака

У тим заједницама се могу наћи и многе реликтне и ендемичне врсте биљака:

  • панчићија
  • панчићев вијук
  • бедреница
  • копаоничка чуваркућа
  • јеремичак
  • рунолист и др.
Биљне врсте Копаоника у категоријама међународне асоцијације за заштиту природе (IUCN)
Категорија Врсте
Врсте у опасности да ишчезну Potentilla palustris и Gentiana lutea
Рањиве врсте Pinus silvestris, Dactyloriza majalis, Trolius europaeus, Geum montanum и Leontopodium alpinum
Ишчезле (неодређене) врсте Anemone narcisiflora, Primula minima, Geum reptans, Silene saxifraga и Narcissus radiflorus
Ретке врсте Arctostaphilus uva ursi, Gentiana cruciata, Aster alpinus, Iris graminea, …
Подаци су преузети са званичне презентације НП Копаоник.[1]
Биљне врсте Копаоника које су заштићене посебном уредбом Владе Републике Србије
Број Српски назив Латински назив
01. Lycopodium annotinum
02. Diphasium complanatum
03. Thelypteris palustris
04. Европска тиса Taxus baccata
05. Salix rosmarinifolia
06. Anemone apennina
07. Potentila palustris
08. Astragalus dasyanthus
09. Планински јавор Acer heldreichii
10. Маслиница Daphne laureola
11. Pirola rotundifolia
12. Goniolimon collinum
13. Gentiana lutea L.subsp.symphiandra
14. Gentiana acaulis
15. Горка детелина Menyanthes trifoliata
16. Рунолист Leontopodium alpinum
17. Tulipa scardica
18. Lilium martagon
19. Gladiolus imbricatus
20. Stipa pulcherrima
21. Cyperus longus
22. Goodiera repens
23. Dactylorhyza incarnata
24. Dactylorhyza cordigera
25. Dactylorhyza majalis
26. Orchis coryophora
27. Gumnadenia odoratissima
28. Leucorchis friwaldi
29. Leucorchis atrorubens
30. Listera cordata
Подаци су преузети са званичне презентације НП Копаоник.[1]

Клима

Са скоро 200 сунчаних дана годишње, Копаоник заслужује своје друго име „Сунчана планина“. Јужни положај, висина и отвореност терена спречава задржавање облака над планином. Хладан ваздух пада у околне равнице и увале, тако да зимске температуре нису прениске. Просечна годишња температура је 3,7 °C. Снег почиње крајем новембра и траје до маја, просечно 159 дана годишње. Ниво падавина је већи од 1000 mm годишње.

Види још

Референце

  1. 1,0 1,1 „Nacionalni Park Kopaonik”. Nacionalni Park Kopaonik (на језику: српски). Приступљено 27. 12. 2017.

Спољашње везе

Туристички видео британске компаније ТОМПСОН о највећој туристичкој атракцији државе Србије.
Боровница

Боровница или црна боровница, боровинка, боровњача, црна јагода, брусница и мрча (лат. Vaccinium myrtillus) је жбунаста биљка из породице вресова (Ericaceae). Научни назив је изведен од латинских речи bacca = бобица и myrtus (деминутив myrtillus) по сличности листова са биљком миртом.

Двозупци

Двозупци или паглодари (лат. Lagomorpha) су ред сисара који укључује две живуће породице зечеве (Leporidae) и пике (Ochotonidae), као и једну изумрлу породицу сардинијске пике (Prolagidae).

Двозупци деле заједничког претка са глодарима, и са њима чине кладус (Glires). Као и преци већине модерних група сисара, овај најближи заједнички предак је живео у периоду након последњег великог изумирања, пре око 66 милиона година, када су сви диносауруси изумрли сем птица. Први двозупци су се појавили вероватно у Азији, одакле су се проширили по целој северној хемисфери. У каснијем периоду су глодари почели да доминирају у већем броју еколошких ниша, након чега су двозупци потиснути из многих.

Здравац

Здравац или питоми здравац (лат. Geranium macrorrhizum) је биљка из породице здраваца (Geraniaceae). Природни ареал здравца су југоисточни Алпи и Балкан.

Каранфил

Каранфил (лат. Dianthus) је род зељастих биљака цветница који припада фамилији каранфила (Caryophyllaceae). Врсте овог рода углавном насељавају Европу и Азију, док се неколико може наћи у Африци, а једна врста (Dianthus repens) и у Северној Америци.

Козлац

Козлац, козалац, вино и ракија, змијино грожђе, змијин чешаљ, календар, закозник или мајасил (лат. Arum maculatum), вишегодишња је зељаста биљка из породице козлаца (Araceae).

Копаоник

Копаоник (познат и као Сребрна планина) је највећи планински масив у Србији који се пружа од северозапада ка југоистоку дужином од око 75 km, досежући у средњем делу ширину од око 40 km. Један његов део је заштићена зона под именом национални парк Копаоник у оквиру кога постоји већи број заштићених природних целина, а на њему се налази и највећи скијашки центар у Србији. Његов највиши врх је Панчићев врх са 2017 m нмв. на коме се налази маузолеј чувеног српског природњака по коме је добио име, око кога се налази база војске Србије. Цео масив је добио назив по великом рудном богатству које је на њему експлоатисано још од средњег века, а на његовом ширем простору је смештен читав низ културно-историјских споменика из периода од XII до XV века. Захваљујући развијеном туристичком центру са савременим хотелима и пратећим објектима, Копаоник представља једну од најпопуларнијих туристичких дестинација у Србији.

Копаоник (вишезначна одредница)

Копаоник може да се односи на:

Копаоник, планина

Ски центар Копаоник, скијалиште на Копаонику

Национални парк Копаоник

Копаоник (Рашка), насеље у општини Рашка

Лаванда

Лаванда (лавандула, деспик, женски деспик) или лат. Lavandula angustifolia је биљка из породице уснатица (Lamiaceae).

Маслина

Маслина, маслинка, маслица, уљица, уљеника или олива (лат. Olea europaea) је врста ниског дрвета која потиче из источног Медитерана и припада истоименој фамилији (Oleaceae).

Матичњак

Матичњак (пчелиња трава, маточина, пчелињак, лимун трава) или лат. Melissa officinalis је лековита, ароматична биљка из породице уснатица (Lamiaceae).

Национални парк

Национални парк је област земље, често у власништву државе у којој се налази, већим делом заштићена од људског утицаја. Национални паркови су заштићена област Међународног удружења за заштиту природе — Категорија II. Као појам се први пут дефинише на подручју Јелоустоуна (енгл. Yellowstone) у САД, 1872. године на површини од 888.708 хектара.

У Европи први такав парк је основан у Шведској, а затим 1909. у швајцарском Енгадину.

На територији (бивше) Југославије први парк основан је још 1924. године у долини Триглавских језера.

У међувремену су основани и други национални паркови са циљем заштите и проучавања природних целина.

Према подацима из 1990-их на свету има 1.500 националних паркова или резервата одговарајућег нивоа заштите.

Национални паркови Србије

У Србији има пет националних паркова, као заштићена подручја од изузетног природног, али и културно-историјског значаја.

Национални паркови подразумевају један од највиших облика заштите животне средине. Заштита природе у Србији има дугу традицију. Први писани траг о томе се налази у Душановом законику (члан 123.) из 14. века, где се дефинише могућност и забрањује прекомерна сеча шума у тадашњем Српском царству. Својим укупним вредностима данас национални паркови надилазе границе Србије и укључени су у Европску федерацију националних паркова - EUROPARC.

Пиревина

Пиревина (пировина, пирика, обична пирика), лат. Agropyrum repens, је вишегодишња биљка из породице трава (Poaceae)

Порекло имена:

рода - из грчког језика од agros = поље и pyros = пшеница

врсте - из латинског језика од repens = пузећи (због ризома)

Планински туризам

Планински туризам је најтипичнији и најмасовнији облик континеталног туризма.

Ртањски чај

Ртањски чај (планински чубар, вријесак) или лат. Satureja montana је биљка из породице уснатица (Lamiaceae).

Хајдучка трава

Хајдучка трава (хајдучица, спориш, столисник, јалови месечњак, куница), лат. Achillea millefolium, је вишегодишња зељаста биљка из породице главочика (fam. Asteraceae). Биљка се зове хајдучка трава, јер су хајдуци њоме зацеливали ране. Научни назив рода ове биљке потиче од гр. achillea по имену Ахила који је био ученик Хирона и овом биљком је зацелио рану Телефусу.

Црна зова

Зова или базга (лат. Sambucus nigra) вишегодишња је дрвенаста биљка из породице Caprifoliaceae.

Шимширика

Шимширика или жути шипак, жута шиба, жутика, дивљи шимшир, жута шимширика, кисели трн (лат. Berberis vulgaris), разгранати је листопадни жбун из истоимене породице (Berberidaceae).

Порекло имена:

рода према Берберији из које је плод шимширике пренет у Африку;

врсте од лат. vulgaris = обичан.

Шипак

Шипак или шипурак, дивља ружа, пасја ружа, дивљи шипак, пасја драча, плотна ружица, бела ружа, шепурика (лат. Rosa canina) је биљка из породице ружа (Rosaceae).

Име рода (Rosa – ружа) овој биљци дали су још стари Римљани, а име врсте потиче од латинског caninus – пасји.

Острвске
Родопске
Карпатско-
балканске
Динарске

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.