Национални парк

Национални парк је област земље, често у власништву државе у којој се налази, већим делом заштићена од људског утицаја. Национални паркови су заштићена област Међународног удружења за заштиту природе — Категорија II. Као појам се први пут дефинише на подручју Јелоустоуна (енгл. Yellowstone) у САД, 1872. године на површини од 888.708 хектара.

У Европи први такав парк је основан у Шведској, а затим 1909. у швајцарском Енгадину.

На територији (бивше) Југославије први парк основан је још 1924. године у долини Триглавских језера. У међувремену су основани и други национални паркови са циљем заштите и проучавања природних целина.

Према подацима из 1990-их на свету има 1.500 националних паркова или резервата одговарајућег нивоа заштите.

Величина и типови

Национални парк може да заузима површину различите величине — од неколико милиона хектара у САД, Канади и Русији, па до неколико хиљада хектара у Европи.

У Србији је минимална површина од 3.000 ha.

У Каракасу је 1992. године одржан Светски Конгрес о националним парковима када је усвојена препорука да свака држава заштити најмање 10% своје територије.

У Србији је заштићено око 3%, а у Црној Гори 9,7%.

На десетој Генералној Скупштини УИЦН (Међународна унија за очување природе), која је одржана 1969. године у Њу Делхију, дата је дефиниција националног парка чије су главне одреднице:

  • да је то шире просторно подручје које представља један или више екосистема мало или никако измењен људском делатношћу или настањивањем, коме животињске и биљне врсте, геоморфолошки елементи и биљна и животињска станишта дају посебан научни, образовни и рекреативни значај или у коме постоје природни пејзажи велике лепоте.

Национални паркови се могу сврстати у најмање два типа:

  • амерички и
  • европски.

Амерички тип одговара првом парку Јелоустоун који је формиран за туризам и рекреацију грађана, док европски тип одговара парку Енгаден у Швајцарској, има карактеристике резервата. У резерватима се живи свет потпуно слободно развија и живи, а само је заштићен од сваког утицаја човека.

Национални паркови у нашој земљи одговарају европском типу, односно моделу резервата, а истовремено се у њима интензивно развија туризам са свим пратећим дешавањима од градње објеката преко дозвољених капацитета и сече шума па чак до организовања аутомобилских трка (ЈУ рели на Тари у некадашњој Југославији). Најдрастичнији пример таквог непланског и нестручног газдовања природним богатствима и ресурсима је национални парк Копаоник (проблем отпадних вода, ерозија тла због изградње жичара и стаза којима се угрожавају столетне шуме, стихијска градња и др.)

Национални паркови са простора бивше Југославије

Види још

Литература

  • Татић, Б, Костић, Г: Наша природна добра и потреба њихове заштите, ЦЕА и ЗУНС, Београд, 1996.
  • Јанковић, М: Биодиверзитет, Београд, 1995.
Аустрија

Аустрија (нем. Österreich), званично Република Аустрија (нем. Republik Österreich), је држава у централној Европи. Граничи се са Немачком и Чешком на северу, Словачком и Мађарском на истоку, Словенијом и Италијом на југу, Швајцарском и Лихтенштајном на западу и нема излаз на море. Главни град је Беч (нем. Wien).

По политичком уређењу Аустрија је парламентарна демократија. Састоји се од девет федералних држава, и једна је од две европске државе које су прогласиле сталну неутралност (друга је Швајцарска). Аустрија је чланица Уједињених нација од 1955. а Европској унији се придужила 1995. године.

Дурмитор

Дурмитор је планина и национални парк у Црној Гори. Највиши врх је Боботов кук висок 2.523 m.

Сматра се да име Дурмитор потиче од келтских речи „дру ми торе“ које значе „планина пуна воде“.

Предели Дурмитора, по лепоти и неокрњености ретко и аутентично дело природе, проглашени су националним парком 1952. године. Смештен на северозападу Црне Горе, парк обухвата основни масив Дурмитора са кањонима Таре, Драге и Сушице и горњи део кањонске долине Комарнице, заузимајући површину од 39.000 ha.

Основна одлика рељефа дурмиторског подручја јесте пространа висораван на 1500 m надморске висине, коју пресецају дубоке кањонске долине и са које се уздижу импозантни планински врхови, од којих је 48 са преко 2000 m надморске висине и међу њима највиши Боботов Кук са 2523 m.

Лепоти дурмиторског масива посебну драж даје 18 ледничких језера, названих горске очи, на висинама изнад 1500 m. Највеће и најатрактивније је Црно језеро. Величанствености пејзажа доприносе, поред лепоте језерског басена и блиставе водене површине, пространи шумски предео који га окружује и врх Међеда, горостасно уздигнут над њим. Удаљено је 2 km од планинског градића Жабљака, зимског туристичког центра Црне Горе.

Међу најлепшим украсима парка су и бистре, силовите реке које су овом подручју подариле велелепне кањонске долине. Посебно импресионира река Тара, како лепотом и покретом својих вода, тако и дубином и пејзажем кањона, чинећи га једним од најлепших у свету.

По богаству флоре и фауне, сложености екосистема, заступљености преко 1300 врста васкуларних биљака што представља изузетну концентрацију са великим бројем ендемичних и реликтних врста, Дурмитор представља изузетну природну вредност и трајну инспирацију научника и љубитеља природе.

Дурмиторски национални парк обилује значајним бројем споменика културе од античког периода до најновијег доба. Најкарактеристичнији су средњовековни споменици: развалине градова и утврђења, мостови и карауле, некрополе и манастирски комплекси у долини реке Таре.

Сва раскош природних лепота, амбијенталних и културних вредности Дурмитора и реке Таре, преовладала је да се национални парк Дурмитор уврсти у списак Светске културне и природне баштине, одлуком Међународног комитета за Светску културну и природну баштину, у Паризу 1980. године, док је река Тара и њена кањонска долина, УНЕСКО-вим програмом Човек и биосфера 1977. године уврштена у светске еколошке резерве биосфере.

Кањон Таре, као јединствена појава по својој дубини од 1.000, а местимично и 1.300 m, сврстава се одмах иза Великог кањона ријеке Колорадо у САД. Има ток од 150 km и најдужа је река Црне Горе. На делу тока кроз национални парк Дурмитор ријека Тара има просјечан пад од 3,6 m/km, па се формирају букови и брзаци који су својом љепотом употпунили амбијент нетакнуте природе.

Зеленгора

Зеленгора је планина у Републици Српској, БиХ, која се налази у склопу Националног парка Сутјеска.

Козара

Козара је планина у сјеверозападном дијелу Републике Српске, БиХ.Козара се простире у дужину од 70 км и ширину од 20 до 30 км. Омеђена је ријекама Савом на сјеверу, Врбасом на истоку, Саном на југу, Уном на западу и Гомјеницом. Највиши врх Козаре је Лисина (978 м нмв.). Козара се протеже у правцу сјеверозапад-југоисток на подручју 7 општина: Нови Град, Костајница, Козарска Дубица, Градишка, Лакташи, Бања Лука и Приједор.

Корнати

Корнати или Корнатски архипелаг (хрв. Kornatsko otočje) је архипелаг која се налази у средњој Далмацији, западно од Шибеника и јужно од Задра, унутар Шибенско–книнске жупаније. Архипелаг се састоји од око 125 острва и заузима површину од 320 km2.

Архипелаг је 1980. године проглашен националним парком. Укупна површина овог националног парка је око 220 km2, а састоји се од 89 острва, острваца и хриди. Од површине парка, само око 1/4 је копно, док је преостали део морски екосистем.Корнат, с површином од 32,44 km2, највеће је острво у овом архипелагу и заузима две трећине националног парка. Острво је дугачко 25,2 km, а широко до 2,5 km.Архипелаг нема сталних насеља. Административно највећи део архипелага припада Шибенско-книнској жупанији, док један мањи део припада Задарској жупанији.

У августу 2007. године избио је пожар који је однео живот дванаест ватрогасаца. Догађај је познат као Корнатска трагедија.

Мађарска

Мађарска (мађ. Magyarország ) континентална је држава у средњој Европи. Налази се у панонској низији и граничи се са Словачком на северу, Украјином и Румунијом на истоку, Србијом и Хрватском на југу, Словенијом на југозападу и Аустријом на западу. Главни и највећи град је Будимпешта. Мађарска је данас чланица Европске уније, НАТО пакта, Организације за економску сарадњу и развој, Вишеградске групе и Шенгенског уговора. Званични језик је мађарски, који припада групи угро-финских језика и који је најраспрострањенији неиндоевропски језик у Европи.Након периода насељавања простора данашње Мађарске од стране Келта, Римљана, Хуна, Словена, Гепида и Авара, крајем 9. века формира се држава Мађара са Арпадом на челу, чији је наследник био Стефан I Мађарски, који је крунисан за краља 1000. године. На простору означаваном као земље круне Светог Стефана наредних 918. година се налазила Краљевина Угарска. Она је током историје свог постојања мењала своје границе и државно-политички статус, а током средњег века у многим тренуцима била важна политичка сила у Европи као и један од културних центара Западног света. Након 150 година проведених под влашћу Хабзбуршке монархије и Османског царства (1541—1699), уследио је период престанка османске власти и интеграције Мађара у Хабзбуршку монархију, која је касније прерасла у двојну монархију Аустроугарску (1867—1918).

Војним губитком у Првом светском рату, Аустроугарска и њена Краљевина Угарска се распадају, а од централног дела њене територије се ствара нова независна Мађарска. Тријанонским споразумом се одређују границе независне Мађарске, која је у односу на бившу Краљевину Угарску имала 72 процента територије и 64 процента становника мање. Иако су становништво ових територија чинили претежно немађари, на њима је остао да живи и један део мађарског становништва, односно око једна трећина популације која је на попису из 1910. године говорила мађарски језик. За разлику од Аустроугарске, нова независна Мађарска није имала статус велике силе, а у њеним границама се није нашло ни пет од десет највећих градова Краљевине Угарске, као ни поморске луке. Уследио је период ауторитарног режима и изгубљен Други светски рат након чега Мађарска пада под совјетску сферу (1947—1989). Иако је светску пажњу привукла револуција 1956, она је угушена а Мађарска је напуштање Источног блока започела тек 1989. године.

Од 1989. Мађарска је демократска парламентарна република, сврстава се у развијене државе. Мађарска је једна од 30 најпопуларнијих туристичких дестинација на свету, са преко 10 милиона посета годишње. У Мађарској се налази највећи систем термалних извора на свету и друго највеће термално језеро (Хевиз), највеће језеро у Средњој Европи (Балатон) и највећа степска област у Европи (Хортобађ).Мађарска је до 1. јануара 2012. године, када је на снагу ступио нови Устав, носила назив Република Мађарска.

Монтана

Монтана (енгл. Montana), савезна је држава на западу Сједињених Држава. Западна трећина Монтане састоји се од бројних планинских венаца. Мањи, „острвски венци“ налазе се у централној трећини државе, што даје укупно 77 именованих венаца Стеновитих планина. Ова географска особеност осликана је и у имену државе које је изведено од шпанске речи montaña (планина). Монтана има неколико надимака, али ниједан званичан, међу којима су: „држава благостања“ и „земља великог неба“. По површини је четврта највећа савезна држава, али је по броју становника на 44. месту, а такође је и трећа најређе насељена савезна држава САД. У Монтани се налази Национални парк Јелоустон. Главни град Монтане је Хелена.

Национални парк Ђердап

Национални парк Ђердап се налази у југоисточном делу Европе, у североисточном делу Републике Србије, на самој међународној граници са Румунијом.

Укупна површина Националног парка износи 93.968 хектара, а заштитном зоном обухваћено je 63.608 ha. Основни природни феномен овог подручја је грандиозна Ђердапска клисура кроз коју протиче река Дунав.

Парк се простире на око 100 km десне обале Дунава од Голупца до Караташа код Кладова и обухвата узани шумовити брдско-планински појас, ширине 2 – 8 km уз Дунав, који се издиже изнад Дунава од 50 - 800 метара надморске висине.

Ово подручје - подручје Ђердапске клисуре националним парком је проглашено 1974. године.

Специфичан историјски развој, врло повољна ђердапска клима, сложена мрежа клисура, кањона и дубоких увала, овај простор издвајају као јединствен европски резерват терцијарне флоре, вегетације и фауне.

Флора Ђердапа се не одликује само разноврсношћу и богатством, него и изразитим реликтним карактером. На простору парка опстаје преко 1100 биљних врста. Разноликост станишта и заједница се одразила и на фауну која попут флоре, носи обележје реликтности. На овом простору се могу срести медвед, рис, вук, шакал, штекавац, сова ушара, црна рода као и мноштво других врста.

Врло повољни услови за живот били су разлог сталног присуства човека о чему сведоче многи археолошки налази и културно-историјски споменици, као што су насеље Лепенски Вир, археолошки локалитети попут Дијане, Голубачки град, остаци Трајановог моста, Трајанове табле, римског лимеса, разноврсни кастели, до очуваних примера народне српске архитектуре.

Основна одлика парка је велика шумовитост (преко 64%) и изразито богатство и разноврсност флоре, фауне геоморфолошких облика и богатство културно-историјских споменика од најстаријих епоха до данас. Око 9% односно 5.500 ha површине Националног парка Ђердап чини део Дунава који припада Србији. То Национални парк Ђердап чини и речним националним парком. Долина Дунава састављена је од три кањонско-клисурске долине:

Голубачка, дугачка 14,5 km, најмање ширине 230 m

Госпођин Вир дужине 15 km и најмање ширине 220 m

Кањон Великог и Малог Казана дужине 19 km и најмање ширине 150 mи три котлине:

Љупковска

Доњомилановачка

ОршавскаКањонске долине усечене су у кречњаке јужних Карпата.

Ђердап, Гвоздена врата, хиљадама година је изазов за путнике, трговце, ратнике и миротворце. То су врата између два важна културна и економска дела света, између доњег и средњег Подунавља. Ђердап је одувек био природно стратешко место огромног значаја, и у рату и у миру. Зато је дуж Ђердапа велики број историјских споменика.

Национални парк Корнати

Национални парк Корнати чини већи дио групе острва Корнати у хрватском делу Јадрана у средњој Далмацији, јужно од Задра. Националним парком је проглашен 1980. и тада је стављен под заштиту. Укупна површина парка је око 220 km² а састоји се од 89 острва, острвца и гребена. Од површине парка, само око четвртине је копно, док је преостали део морски екосистем.

Парк обилује природним и културним посебностима. Стрме литице 'круне' корнатских острва окренуте према отвореном мору најпопуларнији су феномен овог парка. Оне су и станишта ретких биљних и животињских врста.

Свет корнатског подморја открива пак неке друге задивљујуће приче. А добро је знати и то да је копнени део Парка у приватном власништву.

Национални парк Сутјеска

Национални парк Сутјеска је најстарији национални парк у Републици Српској и Босни и Херцеговини. Сутјеска је постала национални парк 1965. године и простире се на површини од 17.250 ha. Најближи град је Фоча. Налази се на магистралном путном правцу Београд–Вишеград–Фоча–Тјентиште–Билећа–Требиње–Дубровник.

Национални парк Тара

Национални парк Тара је јавно предузеће са седиштем у Бајиној Башти, основано 13. јула 1981. године, управља подручјем који обухвата највећи део масива планине Таре и површину од 24.991,82 ha, на територији општине Бајина Башта, у западном делу Републике Србије.Планина Тара (санскр. звезда) име је добила по илирском горштачком племену Ауторијата (лат. Autariatae), који су у бронзано доба живели на њеним обронцима. Као рефугијални масив стециште је терцијарних и глацијалних реликата, флористички изузетно подручје са готово 1200 биљних врста, од којих 84 балканска и шест источнодинарских ендемита.

Национални парк Фрушка гора

Национални парк Фрушка гора се налази у Војводини, у Србији, недалеко од Новог Сада. Године 1960. је проглашен националним парком.Највиши врх је Црвени Чот (539 m), а најзначајнији туристички центар Иришки венац. Пружа се дуж десне обале Дунава, дуга 78, а широка 15 km. Стварање планине почело је у мезозоику, пре 90 милиона година; научници је називају „огледало геолошке прошлости“. На њој су пронађене 164 животињске фосилне врсте, старе око 123 милиона година. Флору Фрушке горе чини око 1500 биљних врста.Фрушка гора богата је шумама храста, граба, букве, липе и другог дрвећа, са заштићених преко 50 биљних врста.

На планини постоји и више археолошких налазишта (неолит, бакарно, бронзано и римско доба), као и стари фрушкогорски манастири (укупно 17), настали од краја 15. до 18. века, познати по специфичној архитектури, богатим ризницама, библиотекама и фрескама. Средиште управе Националног парка је у Сремској Каменици.

Национални парк Шар-планина

Национални парк Шар-планина се налази на деловима општина Штрпце, Призрен, Сува Река и Качаник на Косову и Метохији.

Национални паркови Србије

У Србији има пет националних паркова, као заштићена подручја од изузетног природног, али и културно-историјског значаја.

Национални паркови подразумевају један од највиших облика заштите животне средине. Заштита природе у Србији има дугу традицију. Први писани траг о томе се налази у Душановом законику (члан 123.) из 14. века, где се дефинише могућност и забрањује прекомерна сеча шума у тадашњем Српском царству. Својим укупним вредностима данас национални паркови надилазе границе Србије и укључени су у Европску федерацију националних паркова - EUROPARC.

Округ Тулери (Калифорнија)

Округ Тулари (енгл. Tulare County) округ је у савезној држави Калифорнија, САД. Округ је формиран 1852. од дела територије Округа Марипоса. Добио је име по језеру Тулари, некада другом највећем слатководном језеру у САД, које је исушено пошто су његове притоке преусмерене за потребе наводњавања. Седиште округа и највећи град је Вајсејлија. Површина округа је 12.533,2 km², од чега је 12.494 km² (99,69%) копно, а 39,2 km² (0,31%) вода.

Према попису из 2010, округ је имао 442.179 становника.У округу се налази неколико националних паркова, укључујући и Национални парк Секвоја, који је познат по великим стаблима секвоје која расту у његовим шумама. Тренутно највеће дрво на свету, Генерал Шерман, такође се налази у парку.

Словачка

Словачка (свк. Slovensko), или званично Словачка Република (свк. Slovenská republika), континентална је држава у централној Европи, која се у геополитичком оквиру сврстава у земље источне Европе. Граничи се са Аустријом и Чешком на западу, са Пољском на северу, Украјином на истоку и Мађарском на југу. Главни и највећи град је Братислава, а следе је Кошице. Од 2004. године пуноправна је чланица Европске уније. Службени језик је словачки који припада словенској језичкој групи.

Словенска племена су се доселила на територију данашње Словачке током 5. и 6. века. Током историје територија данашње Словачке је била у саставу многих држава, од Самовог царства из 7. века које је представљало прву организовану словенску државну заједницу па све до Чехословачке у 20. веку. Као независна и марионетска државна творевина Словачка је егзистирала од 1939. до 1944. године под патронатом нацистичке Немачке.

Словачка је високоразвијена привреда са изразито високом стопом раста. Од 1. јануара 2009. Словачка је чланица Еврозоне и користи „евро“ као своју валуту. Словачка је чланица и НАТО пакта.

Сутјеска (река)

Сутјеска је лева притока Дрине која највећим делом протиче кроз истоимени национални парк на подручју Општине Фоча. Њена укупна дужина је 36 km. Површина слива износи 322 km. Припада Црноморском сливу.

Тара (планина)

Масив планине Таре налази се у западној Србији, у северозападном делу оивичен дубоким кањоном реке Дрине, док му се огранци спуштају ка креманској долини и долини реке Ђетиње, где се ослања на огранке Златибора. Подручје планине Таре сачињава најзападнију скупину из групе Старовлашко-рашких планина и, у ширем смислу, састоји се од три подеоне целине, донекле издвојене речним долинама, превојима или седлима.

Тара у ужем смислу или Равна Тара део је масива са Калуђерским барама и кречњачком висоравни између следећих река: Дрина, Рача, Коњска река, Бели Рзав и Дервента (врх Збориште 1.544 м).

Црни врх се налази између суве границе Србије и Босне те између села Заовине и Растиште. У вези је са Равном Таром на превоју Чемериште, а са Звијездом на седлу Предов Крст (врх Козји рид 1.591 м).

Звијезда се налази у троуглу између села Растиште и Јагоштица и кањонског дела Дрине (врх Велики крај 1.444 м).Са овим деловима јединствено физичко-географско подручје сачињава и Велики Столац (1.673 м) који је у Босни и истовремено највиши врх читавог подручја.

На основу дугогодишњих проучавања и истраживања овог подручја, а ради заштите изузетних природних вредности које оно поседује Скупштина Србије је 1981. посебним Законом подручје Таре прогласила за Национални парк.

Планина Тара је познато и традиционално летње и зимско рекреативно подручје. Повољни климатски услови, велики број сунчаних дана, средња висина око 1000 метра надморске висине. Испод северних падина Таре лежи варошица Бајина Башта.

Планину Тару су проучавали многи научници. Први је био Јосиф Панчић, који је на овој планини 1875. открио ендемску врсту четинара, названу Панчићева оморика. Познати планинар Др Куно Видрић, који је препешачио скоро све важније планине Европе, највише je времена провео на Тари обележавајући планинарске стазе и прикупљајући грађу за више књига о овој прелепој планини.

Фрушка гора

Фрушка гора је острвска планина у Србији, у оквиру које се налази национални парк. Највећи део Фрушке горе се налази у северном делу Србије, у Срему, делу аутономне покрајине Војводине, док мали део залази у источну Хрватску, у Вуковарско-сријемску жупанију.

Фрушка гора се простире дужином од око 78 km и ширином од 12 до 15 km и захвата површину од 255 km². Део Фрушке горе је 1960. године проглашена националним парком и тиме је постала први национални парк у Србији. Највиши врх је Црвени Чот (539 m).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.