Национална химна

Национална или државна химна је репрезентативна инструментална или вокално-инструметална композиција државе, која се претежно изводи у свечаним односно службеним приликама.

Изводе се на националним свечаностима и прославама, а такође и на спортским манифестацијама. На Олимпијским играма и сличним службеним међународним такмичењима, државна химна се изводи током церемоније доделе једне од медаља. Државне химне се такође изводе и пре почетка такмичења у многим спортским лигама. Чак, у неким државама, национална химна се изводи ученицима и студентима сваког дана, прије почетка предавања. Осим тога, у појединим земљама, химна се изводи у позориштима пре почетка представе, као и у биоскопима, пре емитовања филма.

У већини случајева, изводи се само једна строфа, најчешће прва, што није увек случај, јер Немачка например користи трећу строфу.

Већи ентитети понекад такође имају своју химну. Постоји прегршт међународних химни. Службена химна Европе је „Ода радости“ из Бетовенове девете симфоније.

Инструментално извођење химне Русије на Паради победе у Москви на Црвеном тргу

Види још

Војничка песма

Војничка песма (ир. Amhrán na bhFiann) је национална химна Републике Ирске.

Данас над Македонијом

Данас над Македонијом (мкд. Денес над Македонија) је национална химна Северне Македоније коју је написао Владо Малески, а компоновао Тодор Скаловски 1943. године. Она је била химна СР Македоније у СФРЈ. Када је Македонија постала независна држава, 1992. године Денес над Македонија је узета за химну.

Карло Велики, Оче мој

Карло Велики, Оче мој (кат. El Gran Carlemany, Mon Pare) је национална химна Андоре. Текст је написао Енрик Марфану Бонс (Enric Marfany Bons) (1871-1942), док је музику компоновао Џон Бенлок и Виво (Joan Benlloch i Vivó) (1864-1926). Химна је званично усвојена 1921.

Наша отаџбина

Наша отаџбина (јерменски: Մեր Հայրենիք, Мер хајреник) је национална химна Јерменије, која је 1. јула 1991. године заменила дотадашњу „Републичку химну јерменске ССР“. Мер хајреник је првобитно, са измењеним стиховима, користила Демократска република Јерменија од 1918. до 1920. године.

Текст ове песме (химне) је написао Микаел Налбандјан (1829-1866), а музику накнадно компоновао Барсег Каначјан (1885-1967).

Поштанска марка

Поштанска марка је начин евидентирања и плаћања поштанских услуга. Коверте или разгледнице обично садрже мали правоугаоник на који се марке залепљују. Поштанска марка потврђује да је пошиљалац писма платио у потпуности или делимично цену поштанске услуге. Коришћење поштанских марака је најраширенији начин плаћања поштанских услуга.

Облик поштанских марака углавном је правоугаон и са зупцима, мада их има и у облику троугла и петоугла и могу бити без зубаца. Сијера Леоне и Того су издале поштанске марке у облику воћки. Бутан је издао поштанску марку која је била грамофонска плоча на којој је била снимљена национална химна. Марке су такође издаване на фолијама а не само на папиру. Сједињене Америчке Државе издале су једну пластичну поштанску марку.

У Холандији издаване су марке на сребрној фолији.

Химна Јужноафричке Републике

Јужноафричка државна химна је од 1997. године је спој химне „Боже благослови Африку” (Nkosi Sikelel' iAfrika), енглеске строфе и песме „Зов Јужне Африке” (Die Stem van Suid-Afrika).

Химна Гибралтара

Химна Гибралтара је национална химна британске прекоморске територије Гибралтара. Заједно са Уједињеним краљевством, крунским поседима и другим британским територијама, званична државна химна јој је Боже, чувај краљицу!. Химна Гибралтара је национална химна, а изабрана је на такмичењу 1994. године. Текст и музику је саставио Питер Емберли, који није са Гибралтара.

Химна се изводи сваког 10. септембра од стране народа при годишњем пуштању црвено-белих балона на Дан државности Гибралтара.

Химна Демократске Републике Конго

Устајте Конгоанци (енгл. Debout Congolais) назив је за националну химну Демократске Републике Конго.

Химна Замбије

Устани и певај Замбијо, поносна и слободна (енгл. Stand and Sing of Zambia, Proud and Free, бемб. Lumbanyeni Zambia) назив је за националну химну Замбије.Мелодија је преузета из химне Боже благослови Африку, коју је компоновао јужноафриканац Енох Сотонга, 1897. године. Текст химне је написан након стицања независности Замбије и посебно одражава замбијске мотиве, док Сотонгин текст, написан за химну Јужноафричке Републике, се односи на Африку у целини.

Химна Кеније

Песма О Боже створитељу свега (свах. Ee Mungu Nguvu Yetu, енгл. O God of all creation) је национална химна Републике Кеније. Компонована је на основама народних мелодија.

Химна Литваније

Национална химна (литв. Tautiška giesmė) је национална химна Републике Литваније;

Lietuva, Tėvyne mūsų,

Tu didvyrių žeme,

Iš praeities Tavo sūnūs

Te stiprybę semia.Tegul Tavo vaikai eina

Vien takais dorybės,

Tegul dirba Tavo naudai

Ir žmonių gėrybei.Tegul saulė Lietuvoj

Tamsumas prašalina,

Ir šviesa, ir tiesa

Mūs žingsnius telydi.Tegul meilė Lietuvos

Dega mūsų širdyse,

Vardan tos Lietuvos

Vienybė težydi!

Химна Нигерије

Устајте земљаци, чујте зов Нигерије (енгл. Arise O Compatriots, Nigeria's Call Obey), или краће Устајте земљаци (енгл. Arise, O Compatriots), назив је за националну химну Нигерије.

Химна Обале Слоноваче

Песма Абиџана (франц. L'Abidjanaise) назив је за националну химну Обале Слоноваче.Усвојена је законом број 60-207 27. јула 1960. године, карактер химне је одобрен чланом 29 устава Друге Републике Обале Слоноваче. Музику за националну химну је компоновао игуман Пјер-Мишел Панго. Текст химне се приписује игуману Пјеру-Мари Котију али и министру Метјуу Ванга Екри који је извршио неколико корекција у самом тексту химне. Текст националне химне је написан у лиричком облику, са доста патриотских мотива, изражавајући слике, негујући вредности земљишта Обале Слоноваче, као што је нада, мир, достојанство и „истинско братство”.

Химна Португалије

Португалска (порт. A Portuguesa) је национална химна Португалије. Текст је написао Енрике Лопес де Мендоса, а музику Алфредо Кеил.

Химна Руанде

Прелепа Руанда (енгл. Beautiful Rwanda, франц. Notre beau Rwanda, кињ. Rwanda nziza, свах. Rwanda nzuri) назив је за националну химну Руанде.Национална химна, под именом „Прелепа Руанда”, је прихваћена 1. јануара 2002. године. Пре ње, национална химна Руанде, била је „Наша Руанда” (енгл. Our Rwanda, кињ. Rwanda rwacu) коришћена од 1962. до 1. јануара 2002. године.

Химна Сан Марина

Национална химна Републике (итал. Inno Nazionale della Repubblica) је химна Сан Марина; усвојена је 1894. године.

Химна званично нема текст. Незванично се користи текст Ђозуа Кардучија:

Oh antica Repubblica onore a te virtuosa onore a te generosa fidente, virtuosa.

Oh, Repubblica onore e vivi eterna con la vita e gloria d'Italia Oh Repubblica onore a te.

Химна Саудијске Арабије

Национална химна Краљевине Саудијске Арабије (арап. النشيد الوطني السعودي‎) је званично усвојена по први пут 1950. године без текста, а затим поново 1984. са текстом. Оригиналну композицију је извео Абдул Рахман ел Хатиб (عبد الرحمن الخطيب) током 1947. године, а дувачку инструменталну верзију је касније искомпоновао Сираж Омар (سراج عمر). Текст је написао Ибрахим Хафаџи (ابراهيم خفاجي).

Химна је једноставно позната као „Химна домовини“ (арап. al-Našīd al-Waṭaniyy النشيد الوطني‎), иако је позната и по свом уводу, Sārʿī (سارعي, „Похитајмо“), из Sārʿī lil-maǧdi wal-ʿalyāʾ (سارعي للمجد والعلياء, „Похитајмо ка слави и надмоћи!“). Текст позива државу да пожури на путу ка слави и подигне заставу, велича Бога, и моли га да подари краљу Саудијске Арабије дуг живот.

Инструментална верзија се назива „Краљевски поздрав“ (السلام الملكي al-Salām al-Malakiyy), што је уједно и назив церемоније приликом које се химна изводи да би поздравила високе чланове краљевске породице, као и дипломатске личности.

Химна Сијере Леоне

Величамо те, о царство слободе (енгл. High We Exalt Thee, Realm of the Free) назив је за националну химну Сијере Леоне.

Химна Сомалиланда

Живи дуго у миру (сом. Samo ku waar, енгл. Long life with peace) назив је за националну химну Сомалиланда, самопроглашене републике која је међународно призната као аутономни регион Сомалије.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.