Национална мањина

Национална мањина или етничка мањина је мањинска заједница чији се припадници одликују посебним националним, односно етничким идентитетом, различитим у односу на идентиет националне, односно етничке већине у заједничкој држави. Положај националних, односно етничких мањина уређен је међународним правом и одговарајућим уставним, односно законским нормама које су по правилу обликоване према друштвеним и политичким особеностима сваке појединачне државе.

Посматрано из угла међународних односа, све националне, односно етничке мањине се условно могу поделити на оне које у ширем смислу припадају одређеној етничкој нацији, односно народу који има своју матичну етно-националну државу (на пример, национална мањина Чеси) и на оне мањине које такву државу немају (на пример, етничка мањина Роми).

У погледу концепта постојања националних мањина, разликују се грађанске и националне државе. У грађанским државама не врши се подела на етничке заједнице у оквиру државе, већ се сви грађани формално сматрају једном нацијом и као таквима им се гарантују права.

Често се сматра да је решење политичког, правног, културног и друштвеног положаја мањина у неком друштву мерило демократизације и модернизације тог друштва.

У важећем Уставу Републике Србије из 2006. године, појам националне мањине је дефинисан у посебним члановима, којима се прописују разне слободе и права националних мањина.[1]

Види још

Референце

  1. ^ Викизворник: Устав Републике Србије (2006)

Литература

  • Тодоровић М., Недовић С., Социолошки речник, Београд 1996.
Јевреји

Јевреји (хебр. יְהוּדִים — Јехудим, јид. ייִדן — Јидн) су семитска народна и верска заједница расута по целом свету. Потиче од историјских Израелићана и Хебреја са античког Блиског истока.Према јеврејској традицији, јеврејско порекло се прати до библијских патријарха као што су Аврам, Исак и Јаков, и библијских матријарха Саре, Ребеке, Леје и Рахиле, који су живели у Ханану око 18. века п. н. е. Даље према традицији, Јаков и његова породица су мигрирали у Стари Египат пошто их је тамо сам фараон лично позвао да живе са Јосифом (који се уздигао до ранга фараоновог везира) у земљи Госен. Потомци патријарха су касније радили као најамни радници (претворени у робље, према библијском предању) све до Егзодуса који је водио Мојсије, што се обично датира у 13. век п. н. е. Јевреји потичу углавном од племена Јуда и Шимон, и делимично од племена Бенјамин и Леви, који су заједно чинили античко Краљевство Јудеја (уз остатке Краљевства Израел (Самарија) који су мигрирали ка својим јужним суседима и ту асимиловани). Блиска група су Самарићани, који себе сматрају потомцима израелских племена Ефраим и Манаше, које је према Библији своје порекло воде од људи које је у Израел населило Новоасирско краљевство и неких коена (јеврејских свештеника) који су их научили да обожавају „рођеног Бога“.Јеврејска етничка припадност, националност и религија су јако повезане, пошто је јудаизам традиционална вера јеврејској народа Преобраћеници у јудаизам обично имају исти статус у оквиру јеврејског етноса као и они који су рођени у оквиру њега. Главна струја јудаизма не подстиче преобраћивање, и оно се сматра тешким задатком, који се углавном примењује за случајеве мешовитих бракова.Данашња Држава Израел је основана као јеврејска национална држава и она себе тако дефинише у својим Основним законима. Израелски закон о повратку гарантује право држављанства сваком Јеврејину који га затражи. Израел је једина држава где су Јевреји већина становништва. Јевреји су имали политичку независност два пута у антици. Први од ова два периода је трајао од 1350. п. н. е. до 586. п. н. е., и обухватао је периоде судија, уједињене монархије, и подељених монархија Израела (Самарије) и Јудеје, окончано уништењем Првог храма. Други период је био период Хесмонејског краљества који је трајао од 140. п. н. е. до 37. п. н. е. и период делимилне незавиности под Иродовцима од 37. п. н. е. до 6. н. е. Од уништења Другог храма 70. године, већина Јевреја је живела у дијаспори. Као национална мањина у свакој држави у којој живе (осим у Израелу), Јевреји су кроз историју често доживели прогоне, због чега је њихова бројност и расподела је варирала током векова. По културној традицији и изговору класичног јеврејског језика деле се на две културне групе: Сефарде, јужноевропске Јевреје, односно потомке избеглица из Шпаније и Португалије крајем 15. века, и Ашкеназе, северне и средњоевропске (немачко-пољско-руске) Јевреје.

Број Јевреја на свету је доживео врхунац од 16,7 милиона пред Други светски рат, али је 6 милиона Јевреја убијено у Холокаусту. Од тада њихов број је поново растао и њихов број се у 2012. процењивао на 13,75 милиона, Према овом извештају, око 43% свих Јевреја живи у Израелу (6 милиона), а 39% у САД (5,3–6,8 милиона), док највећи део осталих живи у Европи (1,5 милиона) и Канади (0,4 милиона). Тачан број Јевреја на свету је тешко проценити. Поред проблема са методологијама пописа, постоје халашке расправе око токо ко се сматра Јеврејином и секуларни, политички и други разлози који могу значајно утицати на овај број.

Бошњаци у Северној Македонији

Бошњаци у Северној Македонији су призната национална мањина. Према последњем попису из 2002. године у Северној Македонији је било 17.018 Бошњака или 0,84 % од укупног становништва. Они су концетрисани у Скопском пољу, области Торбешија, северозападном делу Прилепског поља и доњем току река Бабуна и Тополка у велешком крају.

Бугари

Бугари (буг. българи) су јужнословенски народ, који претежно живи у Бугарској, где чини око 85% становништва.

Бугари су већином православне вероисповести, али има их и муслимана и католика. Бугари исламске вероисповести су познати под именом Помаци.

Бугарски језик припада словенској групи индоевропске породице језика.

Бугара према проценама има укупно око 7 милиона, а највише у Бугарској, око 6 милиона.

Голо Брдо (област)

Голо Брдо (алб. Gollobërdë) је географска, претежно планинска област у источном делу Албаније, југозападно од града Дебар у Северној Македонији. Становништво овог региона углавном је словенског порекла од којих су многи исламске вероисповести. Део становништва изјашњава се као Бугари, а део као Македонци. Бугари овог дела Албаније су организовани у друштво „Просперитет Голо Бърдо“ чији је председник Хаџи Пируши из Стебљева, а Македонци - у друштво „Мир“ чији је председник Кимет Фетаху.

За разлику од Македонаца који су званично признати као национална македонска мањинска заједница у Албанији и који имају право коришћења свог матерњег македонскг језика у одређеним деловима Албаније (као што је Мала Преспа), Бугари још нису званично признати као национална мањина и немају право коришћења бугарског језика у школама или у администрацији.

Албански део Голог Брда, подељен је на три општине: Требишта, Острени и Стебљево. Требишта и Острени налазе се у саставу области Булћизе, а општина Стебљево у области Либражд. Мањи део је у Северној Македонији, у оквиру општина Дебар и Струга.

Горица (округ)

Округ Горица (итал. Provincia di Gorizia, словен. Goriška pokrajina) је округ у оквиру покрајине Фурланија-Јулијска крајина, у североисточној Италији. Седиште округа и највеће градско насеље је истоимени град Горица.

Површина округа је 466 km², а број становника 136.477 (по попису из 2001. године).

Грб општине Босилеград

Блазон Грба Општине има: два симетрична лава који садржи српски средњовековни штит, а преко њега две зелене гранчице храста, између којих је приказана планина Бесна Кобила, а изнад исте стоји црква Свете тројице. У горњем делу на штиту приказана је књига са карактеристичним словима српске азбуке, а са друге стране карактеристична слова бугарске азбуке, што показује да бугарска национална мањина у Србији поред српске азбуке изучава и бугарску азбуку као и матерњи језик. Сам штит је приказан у бојама заставе Републике Србије, тако што је оивичен црвеном лентом, плаво поље и бела књига. Лавовски пар стоји на шареној подлози, који држе с једне стране заставу Србије и са друге стране заставу Босилеграда. Између самих копља налази се мали штит у коме је приказана зграда општине Босилеград, окружена са три жута храстова листа. Мали штит приказан је у плавој, белој и црвеној боји. У централном делу испод великог штита на шареној подлози стоји црвена трака са натписом «Босилеград». Грб општине Босилеград одражава историјска, географска, културна, етичка и традиционална обележја Босилеграда.

Етнички Македонци у Албанији

Етнички Македонци у Албанији су држављани Албаније који се у етничком смислу изјашњавају као припадници македонског народа. Признати су као званична национална мањина у тој земљи. По попису из 2011. године, 5.512 људи су се изјаснили као етнички Македонци. Најбројнији су у општини Мала Преспа где су заступљени са 99% становништва и користе свој матерњи језик, као признати језик мањине у Албанији.

Етнички Македонци у Србији

Етнички Македонци у Србији (мкд. Македонците во Србија) су држављани Србије који се у етничком смислу изјашњавају као припадници македонског народа. Званично су признати као национална мањина, чија национална права у домену културе, образовања, информисања и службене употребе језика и писма представља Национални савет македонске националне мањине, са седиштем у Панчеву.

Према попису становништва из 2011. године, у Србији живи 22.755 Македонаца, што је за 3.092 мање него на попису становништва из 2002. године.

Највећа концентрација Македонаца је у местима Пландиште, Јабука, Глогоњ и Качарево, где они чине од 12 до 33% укупног становништва. У Републици Србији, према попису из 2002. године, 14.355 грађана изјаснило се да је њихов матерњи језик македонски.

Истроромани

Истроромани, познати и као Истарски Романи, Истрорумуни, Истарски Власи, Ћирибирци или Ћићи, представљају посебну романску заједницу, која живи на подручју Истре у данашњој Хрватској. Има их око 1.200, највише у североисточним деловима Истре, подно планине Ћићарије, а преостали део живи у истарским приобалним градовима. Говоре истророманским језиком. Данас су им многа села напуштена и многи су асимиловани и изјашњавају се као Хрвати. Ћићи нису званично признати као посебна национална мањина према хрватском уставу.

Мала Преспа

Мала Преспа (или Долна Преспа) је географски регион у Албанији, поред југозападне обале Преспанског језера.

Ова област чини десетак села која су организована у општину. Село Пустец је највеће насеље, а уједно и административни центар истоимене општине. Становништво овог региона углавном чине Македонци који су признати како национална мањина и имају право образовања на својем матерњем македонском језику током основне школе.

Грб ове општине садржи македонски национални симбол, Сунце, над којим је исписано име те општине на македонском језику Општина Пустец, а на доњој страни је исписано на албанском. Ово је први случај званичне примене македонског језика у Албанији.

Народност

Народност је вишезначни појам, који се у ужем значењу може користити за исказивање припадности неком народу, док се у ширем, односно апстрактном значењу може користити за означавање посебности одређеног народа и његових укупних својстава и обележја, у равни међуетничких, односно међунационалних односа. У том смислу, појам народност се често користи као синоним за етничност, али понекад се такође користи и као синоним за националност, тако да његово конкретно значење зависи од контекста употребе.

Националност

Националност је вишезначни појам који у најширем смислу означава припадност одређеној нацији, а будући да је и сам термин нација такође вишезначан, конкретно значење појма националност по правилу зависи од контекста употребе. У политичкој терминологији, појам националности се најчешће користи у два основна значења, од којих се прво односи на припадност етничкој нацији, а друго на припадност националној држави.

Етничка националност подразумева припадност етничкој нацији као заједници чије чланове повезује заједнички етнички идентитет, док државно-политичка националност подразумева формално-правну припадност националној држави као заједници чије припаднике повезује заједничко држављанство. По том основу, свака особа која има држављанство неке државе, а уједно има и свој лични етнички идентитет, самим тим истовремено има и двоструку националност: по основу држављанства припада политичкој нацији властите државе, док по основу етницитета припада својој матичној етничкој нацији. Тако на пример, сваки Србин, који је уједно и држављанин Сједињених Америчких Држава, истовремено има америчку националност по основу свог држављанства, као и српску националност по основу своје етничке припадности српском народу.

У већини словенских језика, под нацијом се најчешће подразумева етничка заједница, па националност по правилу представља синоним за нечији етнички идентитет. Насупрот томе, у енглеском језику се под појмом "нација" подразумева првенствено држава, па се и појам националност односи пре свега на држављанство, а такво значење је примарно и у неким другим светским језицима.

У важећем Уставу Републике Србије из 2006. године, појам националност се употребљава у оба значења. Тако се на пример у члановима 32. и 46. помиње национална безбедност у општедржавном смислу, док се на другој страни у многим члановима Устава користи појам национална мањина у значењу мањинске етничке заједнице. Такође, у тексту Устава наизменично се помињу разне националне или етничке посебности, права и слободе.Као синоним за националност, понекад се користи и израз народност, који је такође вишезначан.

Референдум о независности Црне Горе 1992.

Референдум о независности Црне Горе 1. марта 1992. је био први референдум за црногорску независност.

Питање на референдуму 1992. је било: "Да ли сте за то да Црна Гора, као суверена република, настави да живи у заједничкој држави − Југославији, потпуно равноправно са другим републикама које то буду жељеле?"На овом референдуму резултати су били следећи:

95,96 % свих регистрованих гласача је изабрало заједничку државу Србије и Црне Горе, односно Југославију.

Излазност је била 66,04%Албанска национална мањина у Црној Гори је бојкотовала референдум на позив својих сународника из Космета, Прешева и Македоније с циљем јачања албанског покрета у распаду Југославије.

Резултат овог референдум довео је до формирања Савезне Републике Југославије 27. априла 1992. године.

Други референдум о независности је одржан 14 година касније, 21. маја 2006. године, после ког је Црна Гора постала независна држава.

Савет за националне мањине (Хрватска)

Савет за националне мањине Републике Хрватске (хрв. Savjet za nacionalne manjine Republike Hrvatske) аутономно је тело основано с циљем што ефикаснијег учешћа националних мањина у јавном животу Републике Хрватске, посебно на пољу разматрања и предлагања, уређивања и решавања питања у вези са остваривањем и заштитом права и слобода националних мањина.

Савет је кровно тело националних мањина у Хрватској који повезује институције и интересе националних мањина на државном нивоу. То је тело које се бави целовитом мањинском проблематиком у оквиру Уставног закона о правима националних мањина и свих осталих закона који се тичу националних мањина. Седиште је у Загребу.

Основан је на основу Уставног закона о правима националних мањина који је донео Хрватски сабор на сједници 13. децембра 2002. године.

Социјалистичка Република Црна Гора

Социјалистичка Република Црна Гора (скраћено СР Црна Гора) је била једна од шест федералних јединица у саставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Њено формирање је започело током НОБ (1941—1945), а званично је конституисана 1946. године као Народна Република Црна Гора. У склопу уставне реформе која је спроведена 1963. године, преименована је у Социјалистичку Републику Црну Гору. Уставним амандманом LXXXIV, који је усвојен 2. августа 1991. године, извршена је промјена званичног државног назива чиме је дотадашња СР Црна Гора преименована у Републику Црну Гору.Била је најмања федерална јединица у СФРЈ, и по површини и по становништву. Главни град СР Црне Горе био је Титоград (данашња Подгорица). Конститутиван народ су били Црногорци, а званична национална мањина Албанци (до пописа 1971. године користио се назив Шиптари), али само у општинама у којима су представљали значајни део становништва.

Срби у Чешкој

Срби у Чешкој су призната национална мањина у Чешкој Републици.

Трст

Трст (итал. Trieste, словен. Trst, мађ. Trieszt и нем. Triest) је важан град и лука у Италији на обали Јадрана са 208.815 становника, близу границе са Словенијом. Град је средиште истоименог округа Трст и покрајине Фриули-Венеција Ђулија. По архимандриту Николи Дучићу (1868) име града је настало по словенској речи "Трстика" тј. трска, које има у изобиљу тамо, на морској обали.Трст је данас једини град у Италији на источној обали Јадрана, веома близу Словеније и Хрватске. Град је нека врста "италијанске испоставе" за Југоисточну Европу. У Трсту и данас постоји значајна словеначка национална мањина, а у граду постоје живи трагови осталих јужнословенских народа (Срби, Хрвати).

Трст је и једна од најважнијих лука на северној обали Средоземља. Некад је био "царска лука Хабзбурговаца", а данас је најважнија поморска лука за унутаркопнену Аустрију.

Трст (округ)

Округ Трст (итал. Provincia di Trieste, словен. Tržaška pokrajina) је округ у оквиру покрајине Фурланија-Јулијска крајина, у североисточној Италији. Седиште округа покрајине и највеће градско насеље је истоимени град Трст.

Површина округа је 212 км², а број становника 236.446 (по попису из 2008. године).

Удине (округ)

Округ Удине (итал. Provincia di Udine, фурл. Provincie di Udin, словен. Videmska Pokrajina, нем. Provinz Udin) је округ у оквиру покрајине Фурланија-Јулијска крајина у крајње североисточној Италији. Седиште округа и највеће градско насеље је истоимени град Удине.

Површина округа је 4.905 км², а број становника 539.224 (по попису из 2001. године).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.