Нафтна индустрија Србије

Нафтна индустрија Србије (НИС) једна је од највећих вертикално интегрисаних енергетских компанија у југоисточној Европи са седиштем у Србији. НИС је једна од најпрофитабилнијих компанија у Србији и један од највећих домаћих извозника. У Србији и земљама региона ангажује око 11.000 радника. Већински акционар НИС-а је руска нафтно-гасна компанија „Гаспром њефт“ која поседује 56,15 одсто акција, док 29,87 одсто акцијског капитала поседује Република Србија.  Остатак припада грађанима, запосленима, бившим запосленима и другим мањинским акционарима.

Основне делатности компаније су истраживање, производња и прерада нафте и гаса, промет нафтних деривата, као и реализација пројеката у области енергетике и петрохемије. НИС је уједно једина компанија која се у Србији бави истраживањем и производњом нафте и гаса. Основни производни капацитети НИС-а су у Републици Србији, док су зависна друштва и представништва отворена у Босни и Херцеговини, Бугарској, Румунији, Мађарској, Русији, Хрватској и Анголи.

Пословање у региону Балкана НИС група развија у неколико праваца: истраживање и производња нафте и гаса, развој малопродајне мреже, производња и трговина електричном енергијом. Циљ НИС-а је да буде највећи брзорастући енергетски систем у региону и пример другима по ефикасности пословања и динамици одрживог развоја.

Поред пословних активности, НИС реализује и значајне друштвено-одговорне пројекте и један је од водећих социјалних инвеститора у Србији. Основни правци улагања у друштвено-одговорне пројекте су подршка младима, образовању и науци, спорту, култури, здравству, као и реализација хуманитарних пројеката. НИС је прва компанија у Србији која је за допринос образовању добила „Светосавску награду“ коју додељује Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

Нафтна индустрија Србије
акционарско друштво
Берзни симболББ: НИИС
Делатностнафтна индустрија
Основано1991.
СедиштеНови Сад,  Србија
Руководиоци
Вадим Јаковљев
Кирил Тјурдењев
Производинафта, нафтни деривати, петрохемијски производи, природни гас, електрична енергија
Веб-сајтwww.nis.rs

Историјат

Претеча данашње компаније НИС било је Предузеће за истраживање и производњу нафте са седиштем у Зрењанину, основано 1949. године по одлуци Владе ФНРЈ. Предузеће за истраживање и производњу нафте Нафтагас, основано је 1953. године у складу са одлуком Владе Федеративне Народне Републике Југославије (ФНРЈ), када је управа пренета у Нови Сад. Почетком 50-их година прошлог века на овим просторима отворене су прве бензинске станице и складишта. Рафинерије нафте у Панчеву и Новом Саду са радом су почеле 1968. године. Крајем 1973. године у структуру тадашње компаније интегрисане су прометне организације Југопетрол-Београд и Југопетрол-Нови Сад.

Нафтна индустрија Србије, у свом данашњем виду, основана је 1991. године као државна компанија за истраживање, производњу, прераду и промет нафте и нафтних деривата и природног гаса.

Компанија 2005. године добија статус акционарског друштва, а самим тим бира своју Скупштину акционара, Управни одбор и руководеће органе. На основу међудржавног Купопродајног споразума између Републике Србије и Руске Федерације о куповини 51 одсто акција већински акционар компаније 2009. године постаје руска компанија „Гаспром њефт“.

У 2010. години НИС постаје јавно друштво са највећим бројем акционара (у том тренутку приближно пет милиона) листирано на Београдској берзи. Листирањем НИС-а Београдска берза добија највећу “blue chip” компанију на свом листингу. Следећи своју стратегију да постане лидер у окружењу, НИС 2011. почиње убрзано да шири пословање и на тржиште региона. Формирана су зависна предузећа у Босни и Херцеговини, Бугарској, Мађарској и Румунији. У 2012. години завршена је изградња комплекса за хидрокрекинг и хидрообраду (MHC/DHT) у Рафинерији нафте Панчево која означава завршетак прве фазе модернизације рафинеријског комплекса НИС-а. Две године касније, 2013. почиње реализација пројекта когенерације (производња електричне и топлотне енергије из гаса на нафтним и гасним пољима у Србији). Пуштено је у рад прво когенерационо постројење у Сиракову да би потом у Србији било отворено још 13 малих електрана. Вишак електричне енергије произведене у сопственим капацитетима НИС продаје на слободном тржишту. Компанија тежи непрестаном увођењу нових технологија па је тако у оквиру Погона за припрему и транспорт нафте и гаса у Елемиру 2016. године почело да ради Аминско постројење за пречишћавање природног гаса. Ово постројење, поред бизнис ефекта има и значајне еколошке бенефите јер поседује технологију која у потпуности спречава доспевање угљен диоксида у атмосферу и самим тим, доприноси смањењу ефекта „стаклене баште“. Друга фаза модернизације Рафинерије нафте Панчево започела је 2017. године почетком изградње постројења за дубоку прераду са технологијом одложеног коксовања чијом изградњом ће панчевачка рафинерија постати једна од најмодернијих у Источној Европи.

Делатност

Истраживање и производња

Већина НИС-ових нафтних налазишта налази се на територији Србије, али је компанија искорачила и у регион, изводећи истражне радове у Босни и Херцеговини, Мађарској и Румунији. Производња обухвата процесе производње, сабирања, припреме и транспорта нафте, природног гаса и геотермалних вода, превентивно и интервентно одржавање система и пратеће инфраструктуре.

Сервиси

Компанија НИС поседује сопствене сервисне капацитете, који у потпуности задовољавају потребе Компаније, и пружају услуге трећим лицима. НИС обавља сервисне делатности преко ћерки компанија „НАФТАГАС-Нафтни сервиси“, „НАФТАГАС-Технички сервиси“ и „НАФТАГАС-Транспорт“.

Прерада

НИС поседује модерну Рафинерију нафте у Панчеву у којој се производе моторна горива Евро-5 стандарда, авио-гориво, течни нафтни гас, сировине за петрохемијску индустрију, уље за ложење, битумени и други нафтни деривати. У 2017. години Рафинерија у Панчеву је постала прво енергетско постројење у Србији које је од државних органа добило IPPC дозволу (интегрисана дозвола) о интегрисаном спречавању и контроли загађења животне средине којом се потврђује да је производни процес у Рафинерији у потпуности усклађен са највишим домаћим и европским стандардима у области заштите животне средине.

Промет

Промет НИС-а обухвата спољну и унутрашњу трговину, малопродају нафтних деривата и допунског асортимана, као и велепродају нафтних деривата. Као посебне пословне правце НИС развија снабдевање авио-горивом, снабдевање пловних објеката горивом, промет мазива и битумена. НИС у Србији, БиХ, Бугарској и Румунији поседује више од 400 бензинских станица, а малопродајна мрежа компаније је највећа у Србији. НИС наступа на тржишту са два малопродајна бренда: NIS Petrol (масовни бренд) и GAZPROM (премијум бренд).

Енергетика

НИС се бави производњом електричне и топлотне енергије из конвенционалних и обновљивих извора, производњом и продајом компримованог природног гаса, продајом природног гаса, трговином електричном енергијом, развојем и увођењем стратешки важних енергетских пројеката, развојем и имплементацијом пројеката за повећање енергетске ефикасности. На пољу трговине електричном енергијом НИС је присутан на тржиштима Србије, Босне и Херцеговине, Румуније, Словеније и Мађарске, као и на граници са Македонијом.

Друштвена одговорност

Под корпоративним слоганом „Будућност на делу“, НИС подржава културне и спортске манифестације, ради на побољшању образовне инфраструктуре, сарађује са 12 локалних самоуправа у Србији и настоји да унапреди квалитет живота грађана у тим заједницама. Спонзорска и донаторска делатност НИС-а фокусирана је на реализацију приоритетних програма из области спорта, културе, науке и образовања, екологије и социјалне заштите.

НИС је прва компанија у Србији која је објавила Извештај о одрживом развоју, урађен према стандардима и квалитету у корпоративном извештавању прописаним од стране међународне организације Global Reporting Initiative и AccontAbility, што у континуитету ради од 2010 године.

Спољашње везе

Војводина

Војводина, званично Аутономна Покрајина Војводина — скраћено АПВ, је аутономна покрајина у саставу Републике Србије. Налази се на северу државе и обухвата површину од 21.506 km2 са 1.931.809 становника (попис 2011, 21,56% од укупног становништва Србије).

Покрајина се граничи на северу са Мађарском, на истоку са Румунијом, на западу са Хрватском и на југозападу са Босном и Херцеговином (Република Српска). Јужну границу већим делом чине реке Дунав и Сава. Највећи град у покрајни је Нови Сад који је уједно и административи центар Војводине. Остали већи градови (преко 50.000 становника) су Суботица, Зрењанин и Панчево.

Драган Сакан

Драган Сакан (19. јул 1950 — 3. октобар 2010), пионир адвертајзинга на Балкану и зачетник креативног мишљења у Србији и земљама региона. Часопис Advertising Age, Washington описао га је као „готово митску фигуру, човека који је трансформисао пропаганду у адвертајзинг у региону.“

Оснивач је маркетиншке агенције Њу Момент (New Moment New Ideas Company), једне од најнаграђиванијих кућа на Балкану, коју данас успешно воде његови синови Жарко Сакан и Лазар Сакан.

Увео је међународне стандарде у адвертајзинг и дизајн. Један је од првих copywriter-а и креативних директора у источној и средњој Европи. Био је председник и члан многих жирија адвертајзинг фестивала Европе и света и стални члан жирија: Cresta – IAA, New York Festivals, EPICA, као и члан AD клуба, New York.

Идејни је творац и продуцент већег броја пројеката из разних области људског духа: Савета за ново мишљење, БеогрАД фестивала, Art Director Club-a Србија, мултимедијалног часописа Њу Момент, Галерије Идеја, Ideas Campus-a, почасни партнер Едварда де Бона у Светском Музеју Иновација.

О Драгану Сакану писано је у књигама „Како смо успјели: 13 легенди југословенског бизниса“, „Најсветлији духови Србије, „Култни ликови Београда”, „Ко је ко у Србији“.

Аутор је 3 књиге „Pretty Woman” (1996), „New Communication” (2005) и „New Idea Woman – My Profession is Dragan Sakan” (2010).

Земљотрес у Краљеву 2010.

Краљевачки земљотрес 2010. године био је земљотрес магнитуде 5,4 или 5,3¹ који се догодио на око 10 km североисточно од Краљева, 3. новембра 2010. године, у 01:56:56 часова по локалном времену. Хипоцентар земљотреса био је на око 10 km дубине.

Према саопштењу Европско-медитеранског сеизмолошког центра, у периоду између 02:11 и 02:45 часова догодила су се два мања потреса магнитуде око 2,2 степена Рихтерове скале. Око 09:25 часова по локалном времену догодио се још један јачи потрес, као последица смиривања тла У земљотресу је погинуло двоје људи, око 180 је задобило лакше телесне повреде, а изазвана је и велика материјална штета Неки вид оштећења је претрпело око 16 хиљада кућа, 8.500 станова, 33 школе и неколико стотина привредних објеката. Последице земљотреса осетило је око 80 хиљада људи.

Само на индивидуалним стамбеним објектима материјална штета је процењена на око 2,5 милијарде динара.

КК Војводина Србијагас

КК Војводина Србијагас је бивши кошаркашки клуб из Новог Сада. КК Војводина Србијагас је своје утакмице играo у дворани СПЕНС, чији је капацитет 7.022 гледалаца, као и у хали Спортског центра Слана Бара, капацитета 2.000 гледалаца.

Кирил Кравченко

Кирил Албертович Кравченко (рус. Кирилл Альбертович Кравченко; рођен 13. маја 1976, Москва) је заменик генералног директора руске нафтне компаније "Газпром њефт". У оквиру Газпром нафте је одговоран, поред руковођења Блоком за организациона питања и за имплементацију неколико стратешких пројеката компаније за Оперативни менаџмент систем (ОМС Еталон) и прозводна безбедност компаније. Осим тога, задужен је за увођење Дигитализације, процеса који се имплементира на новиу групе "Газпром њефт".

Нафтна индустрија

Нафтна индустрија је грана индустрије која се бави истраживањем, експлоатацијом, прерадом и рафинисањем нафте и њених деривата, као и природног гаса.

Највећа налазишта нафте и природног гаса налазе се на Арабијском полуострву, у Северном мору и Мексичком заливу. У Србији се налазишта нафте и гаса концентрисана претежно у Војводини у Банату у троуглу између градова Зрењанин — Кикинда — Вршац.

Ексаплоатацијом и прерадом нафте и гаса бави се Нафтна индустрија Србије, са седиштем у Новом Саду. Постоје и две рафинерије у Панчеву и Новом Саду.

Обновљиви извори енергије у Србији

Примена обновљивих извора енергије у Свету у последњих пола века непрекидно расте. Сваког дана негде у свету (највише у Европи, Северној Америци, Аустралији и на далеком Истоку) се постави нова ветрењача или соларни панел. Србија се налази при средини лествице развоја обновљиве енергије у односу на остатак света.

Петрохемија (Панчево)

ХИП-Петрохемија − Панчево, (ХИП ”Петрохемија“ − Панчево) је индустријско-петрохемијски комплекс са седиштем у Панчеву, Спољностарчевачка 82.

Прва лига СР Југославије у кошарци 2000/01.

Првенство СР Југославије у кошарци 2000/2001. је било десето првенство Савезне Републике Југославије у кошарци. Због спонзорског уговора лига је имала назив Винстон ЈУБА лига. Титулу је освојила Будућност.

Србија

Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Србија без Косова и Метохије броји око 7 милиона становника, док са Косметом броји око 8,8 милиона становника. Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична валута је српски динар.

После словенских миграција на Балкану (6. век), Срби су у раном средњем веку основали неколико држава. Српско краљевство добило је признање од стране Рима и Византијског царства 1217. године, достигавши свој врхунац 1346. године као релативно кратковечно Српско царство.

До средине 16. века, читава модерна Србија била је у склопу Османског царства, све док га није прекинула Хабзбуршка монархија, која је почела да се шири према Централној Србији од краја 17. века, а одржавала је упориште у модерној Војводини. Почетком 19. века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је касније проширила своју територију.Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом Хабсбуршком круницом Војводине (и другим територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Република Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006. године и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву) прогласиле су независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, а приступа Светској трговинској организацији. Од 2014. године земља преговара о приступању у Европској унији са перспективом придруживања Европској унији до 2025. године и једина је земља у садашњем програму проширења која је од Слободне Куће названа „слободном”.Србија се од 2007. године формално придржава политике војне неутралности. Економија је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом. Земља је високо рангирана на индексу хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу глобалног мира (54).

Уљни шкриљац

После угља, нафте и гаса, када је реч о фосилним горивима, угљоводоници из шкриљаца или другачије речено гасни и уљни шкриљци у свету, али и у Србији, постају нови велики енергетски адут. За њих се, додуше, зна већ стотину година, али због некада веома јефтине нафте, готово да их нико није користио. Али са садашњим наглим развојем технологије за њихово коришћење, а посебно веома израженим растом цене нафте и гаса и тежња за енергетском независношћу подстакле су многе државе на размишљања о добијању нафте из уљних шкриљаца. Они као сировина за производњу нафте, гаса, али и топлотне и електричне енергије – постају веома озбиљан конкурент.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.