Научник

Научник је, у ширем смислу, особа која учествује у систематској активности да постигне знање. У ужем смислу, научник је појединац који се служи научним методом.[1] Особа може бити стручњак у једној или више области науке.[2] Овај чланак се фокусира на ужи смисао речи. Научници истражује с циљем свеобухватнијег разумевања природе, укључујући физичке, математичке и друштвене сфере.

Филозофија може да се схвати као одвојена активност, која циља свеобухватнијем разумевању недодирљивих аспеката стварности и искуства који не могу бити физички измерени.

Научници се такође разликују од инжењера, оних који дизајнирају, граде и одржавају уређаје за одређене ситуације. Када наука има за циљ постизање одређене користи, назива се примењена наука. Примењени научник не мора нужно да дизајнира нешто посебно; он ће пре да врши истраживање с циљем да развије нове технологије и нове практичне методе. Када наука укључује недодирљиве аспекте стварности, назива се природна филозофија.

Опис

Наука и технологија су континуирано мењали постојање човека кроз процес инжењеринга. Као професија, научник је данас широко признат. Научници укључују теоретичаре који углавном развијају моделе да би објаснили постојеће податке и предвидели нове резултате, екпериментичаре који углавном тестирају моделе правећи мерења — иако је у пракси подела између ове две активности јасно разликована, и многи научници обаљају оба задатка.

Математика је често груписана међу науке. Неки од највећих физичара такође су били креативни математичари. Постоји континуум од највећих теоретичара до највише емпиријских научника без јасних граница. С аспекта личности, интересовања, обучености професионалне активности, постоји мала разлика између примењених математичара и теоретичара физике.

Научници могу бити мотивисани на неколико начина. Многи имају жељу за разумевањем зашто је свет такав каквим га видимо и како је постао такав. Они показују јаку радозналост за стварношћу. Друге мотивације су признање од њихових вршњака и престиж, или жеља да примене научно знање за корист здравља људи, нација, света, природе или индустрије (академски научник и индустријски научник).

Референце

  1. ^ Исак Њутн (1687, 1713, 1726). "[4] Rules for the study of natural philosophy", Philosophiae Naturalis Principia Mathematica, Треће издање. The General Scholium containing the 4 rules follows Book 3, The System of the World. Поново-одштампане странице 794-796 of И. Бернард Коен и Ен Витман издање превода из 1999, University of California Press. ISBN 978-0-520-08817-7., 974 стране.
  2. ^ Oxford English Dictionary, 2nd ed. 1989

Спољашње везе

Литература
Вебсајтови
15. април

15. април (15.04) је 105. дан у години по грегоријанском календару (106. у преступној години). До краја године има још 260 дана.

17. октобар

17. октобар (17.10.) је 290. дан у години по грегоријанском календару (291. у преступној години). До краја године има још 75 дана.

18. век

18. век је почео 1. јануара 1701. и завршио се 31. децембра 1800.

19. јануар

19. јануар је деветнаести дан у години у Грегоријанском календару. 346 дана (347 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

21. фебруар

21. фебруар је педесет други дан у години у Грегоријанском календару. 313 дана (314 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

24. октобар

24. октобар (24.10.) је 297. дан у години по грегоријанском календару (298. у преступној години). До краја године има још 68 дана.

27. септембар

27. септембар (27.9.) је 270. дан у години по грегоријанском календару (271. у преступној години). До краја године има још 95 дана.

27. фебруар

27. фебруар (27.02) је 58. дан у години по грегоријанском календару. До краја године има још 307 дана (308 у преступној години).

4. април

4. април (04.04) је 94. дан у години по грегоријанском календару (95. у преступној години). До краја године има још 271 дана.

5. јул

5. јул (5.7.) је 186. дан године по грегоријанском календару (187. у преступној години). До краја године има још 179 дана.

7. октобар

7. октобар (7.10.) је 280. дан у години по грегоријанском календару (281. у преступној години). До краја године има још 85 дана.

9. октобар

9. октобар (9.10.) је 282. дан у години по грегоријанском календару (283. у преступној години). До краја године има још 83 дана.

Џон Макарти (информатичар)

Џон Макарти (енгл. John McCarthy; рођен 4. септембра 1927. у Бостону, Масачусетс, САД — 23. октобар 2011), је био амерички научник који је 1971. добио Тјурингову награду због доприноса на пољу вештачке интелигенције. Заслужан је за стварање самог појма „вештачка интелигенција“ 1955. Пројектовао је програмски језик Lisp и објавио његов дизајн у раду Communications of the ACM 1960.

Аристотел

Аристотел (грч. Αριστοτέλης; 384. п. н. е. — 322. п. н. е.) био је старогрчки филозоф и беседник, Платонов ученик и једна од најутицајнијих личности у историји европске мисли.Аристотел је био грчки филозоф и научник који је рођен македонском граду Стагира, Халкидики, на северној периферији класичне Грчке. Његов отац, Никомах, је умро кад је Аристотел био дете, након чега је Проксенус од Атарнеуса постао његов старатељ. У својој осамнаестој години, пошао је на Платонову академију у Атини и остао је тамо до своје 37. године (c. 347 п. н. е.). Његови рукописи покривају многе теме – укључујући физику, биологију, зоологију, метафизику, логику, етику, естетику, поетику, позориште, музику, реторику, лингвистику, политику и владу – и чине први свеобухватни систем западне филозофије. Убрзо након Платонове смрти, Аристотел је напустио Атину и, на захтев Филипа Македонског, подучавао је Александара Великог почевши од 343 п. н. е. Према писању Encyclopædia Britannica, „Аристотел је био први истински научник у историји ... [и] сваки научник му дугује.“Подучавање Александра Великог је пружило Аристотелу многе могућности и обиље материјала. Он је основао библиотеку у Лицеју која је помагала у продукцији многих од његових стотина књига. Чињеница да је Аристотел био Платонов ученик је допринела његовом раном гледишту платонизма, међутим након Платонове смрти, Аристотел се уронио у емпиријска изучавања и удаљио се од платонизма у корист емпиризма. Он је веровао да сви људски концепти и сво њихово знање ултимативно базирани на перцепцији. Аристотелово гледиште на природне науке представља подлогу у основи многих његових радова.

Аристотелови погледи на физичке науке темељно је обликовало гледиште средновековних учењака. Његов утицај досеже до ренесансе и није био систематски замењен до просветитељства и теорија као што је класична механика. Нека од Аристотелових зоолошких опажања, као што је hectocotyl (репродуктивна) рука октопуса, нису потврђена, нити оспорена до 19. века. Његови радови садрже најранију познату студију логике, која је инкорпорирана у касном 19. веку у модерну формалну логику.

Атомски број

Атомски број (редни број, Z) једног хемијског елемента показује које место он заузима у периодном систему елемената. Обично се обележава латинским словом Z.

У исто време овај број показује колико има протона у атомском језгру тог хемијског елемента. Пошто број протона и електрона у једном атому је једнак, може се рећи да атомски број показује и број електрона у електронском омотачу тог елемента. Сваки елемент у периодном систему елемената има јединствен атомски број.

Особине хемијских елемента су периодичне функције атомског броја. Ово је открио руски научник Мендељејев.

Атомски број треба разликовати од масеног броја који представља број нуклеона (збир протона и неутрона) у атомском језгру.

Жан Пол Мара

Жан Пол Мара (франц. Jean-Paul Marat; Будри, 24. мај 1743 — Париз, 13. јул 1793) је био француски револуционар, научник, лекар и публициста, познат по учешћу у Француској револуцији. Рођен је у Швајцарској, а велики део живота је провео у Енглеској. Био је члан радикалне фракције јакобинаца, иако никад није био јакобинац. Предлагао је насиље и покоље над утамниченим „непријатељима револуције“. Био је један од главних заговорника „владавине терора“ и састављача листи за гиљотину. Убила га је Шарлота Корде у кади.

Изидор Ајзак Раби

Изидор Ајзак Раби (енгл. Isidor Isaac Rabi, 29. јул 1898. – 11. јануар 1988.) био је амерички физичар који је освојио Нобелову награду за физику 1944. године за откриће нуклеарне магнетне резонанције, која се користи у магнетној резонантној томографији. Био је први научник у САД који је радио на магнетрону, који се користи у магнетним радарима и микроталасним пећима.

Нобелова награда за физику

Нобелова награда за физику додељује се сваке године научницима који раде на разним пољима физике. Једна је од пет Нобелових награда које су основане 1895. године по тестаменту Алфреда Нобела, а додељује је Шведска краљевска академија наука за изузетне доприносе у физици. Како је настала вољом Алфреда Нобела, наградом управља Нобелова фондација, а додељује ју одбор који се састоји од пет чланова изабраних од стране Шведске краљевске акадмеије наука. Додељује се у Стокхолму на годишњој церемонији 10. децембра, на годишњицу смрти Алфреда Нобела. Сваки добитник добија медаљу, диплому и новчану награду која се мењала током година.Прва Нобелова награда за физику додељена је 1901. године Вилхелму Конраду Рендгену, који је добио 150.782 шведске круне. Џон Бардин је једини двоструки добитник—1956. и 1972. године. Марија Кири је такође добила две Нобелове награде, за физику 1903. и за хемију 1911. године. Вилијам Лоренс Браг је, до октобра 2014. године, био најмлађи Нобеловац икада; освојио је награду 1915. године, са 25 година. И даље је најмлађи Нобеловац за физику. Само су три добитнице ове награде, и то Марија Кири (1903), Марија Геперт-Мајер (1963) и Дона Стрикланд (2018). До 2018. године, 209 особа добило је Нобелову награду за физику.Награда није додељивана 6 пута (1916, 1931, 1934, 1940, 1941, 1942). Осам пута је додела награде одгођена за следећу годину. Награда није додељена 1917. године јер је Нобелов одбор за физику одлучио да те године ниједан номиновани научник није испуњавао потребне критеријуме, али је додељена 1918. године Чарлсу Гловеру Баркли и рачунала се за 1917. годину. Овај преседан поновљен је и за награду 1918. године која је додељена Максу Планку, као и 1921. године Алберту Ајнштајну, 1924. године Манеу Сигбану, 1925. године Џејмсу Франку и Густаву Херцу, 1928. године Овену Ричардсону, 1932. године Вернеру Хајзенбергу и 1943. године Отоу Штерну, при чему је свака награда додељена наредне године.

Филон Александријски

Филон Александријски (грч. Φίλων, лат. Philo, око 20. године п. н. е. - око 40. године не.) - јудејски научник и философ (неоплатоничар). Један од оснивача Александријске егзегетске школе. Основни предмет његових анализа било је Мојсијево Петокњижје. Доктринарна јудаистичка мисао карактерише дела Филона Александријског као мисли које настају под снажним утицајем јелинизма. Егзегетски метод Филона искоришћен је и у делима Оригена, блаж. Августина, светог Амвросија Миланског и неких других ранохришћанских писаца.

Насупрот увреженом схватању да филозоф треба да се посвети изградњи себе и по својој савршености приближи богу, његов циљ је био да докаже онтолошку ништавност људских бића.Његови радови објављени су: "Philonis Opera quae supersunt", Берлин, 1896-1930; 1962-1963. Руски превод: Филон Јудејац, "Ο контемплативном животу“ - /Смирнов, „Терапеути и Филонови радови“, Кијев, 1909. Такође и у делу: „Текст Кумрана“, Москва, 1971. година, 1. део/

Филон је био Јеврејин из свештеничког рода, и живео је до око 40. године после Христа. Учио се у Александријској школи и повео се по духу Платонове науке. Због тога је и увео алегоријски смисао при тумачењу Светог писма. (Phot. Cod. 103)

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.