Народни музеј Ваљево

Народни музеј Ваљево је основан 1951. године, а његов централни објекат се данас налази у центру града Ваљева, на обали реке Колубаре, недалеко од Тешњара, старе градске чаршије, нове чаршије, Кнез Милошеве улице и хотела Гранд.[2][3][4]

У музеју се чува више од 50.000 различитих предмета разврстаних у четири врсте збирки: археолошке, историјске, етнографске и уметничке. Музеј је задужен за заштиту покретне и нематеријалне културне баштине на територијама града Ваљева и осталих пет општина Колубарског округа (Осечина, Мионица, Љиг, Лајковац и Уб). Рад Музеја је организован кроз три службе: административно техничку, службу за рад са музејским збиркама и службу за рад са публиком и музејске комуникације. У саставу музеја се налазе и његови депанданси и одељења у Ваљеву: Муселимов конак и Кула Ненадовића, Историјски спомен комплекс у Бранковини и Завичајно музејско одељење у Осечини. Данас Музеј спада у једну од најмодернијих и најпосећенијих музејских институција у Србији. У дужем низу година све његове програме годишње посети преко 100.000 посетилаца. У два маха (2005. и 2008.) је добио награду Михаило Валтровић, [5]коју Музејско друштво Србије додељује најбољем музеју у Србији у претходној години. Добитник је и годишње награде (2013.) националног одељења Међународног савета музеја (ICOM),[6] као и плакета Капетан Миша Анастасијевић и Туристичког цвета.

Народни музеј Ваљево
Zgrada muzeja 2
Народни музеј Ваљево
Оснивање1951.
ЛокацијаВаљево
 Србија
Врстамузеј
Број предмета50.000
ДиректорЈелена Николић-Лекић[1]
АдресаТрг војводе Мишића 3, Ваљево
Веб-сајтНародни музеј Ваљево

Историјат

Народни музеј Ваљево је основан у времену када је оснивана већина завичајних музеја у Србији. У тренутку оснивања био је смештен у објекту Муселимовог конака, у центру Ваљева. Мали изложбени простор, од непуних 100 m², био је подељен на четири целине. Прву је представљала уводна сала из које се улазило у три одељења: Одељење старина, Одељење НОБ-а и Одељење народне изградње. Четири године касније, 1955. Музеј се проширио на оближњи, данас не постојећи објекат, у коме су смештена одељења НОБ-а и Народне изградње, чиме се формира музејски депанданс Музеј народне револуције. Одељење старина је остало у Муселимовом конаку. Од 1969. изложбени простор ваљевског музеја проширује се пресељењем у нову, пространију зграду подигнуту 1870. године за потребе Ваљевске гимназије и основне школе, а која је, током Првог светског рата, у периоду од 1914. до 1915. била један од објеката чувене Ваљевске болнице.

Са преласком музеја у нову зграду Муселимов конак је једно време био претворен у музејску галерију намењену за презентацију разноврсних тематских изложби, потом је дуже време био ван сваке функције, да би 1995. године постао меморијални музеј посвећен Сечи кнезова и Првом и Другом српском устанку. Пре тога, 1984. године, Музеј је отворио и своје поставке у оквиру историјског спомен комплекса у Бранковини.

За то време, услед дотрајалости и небриге, централна зграда ваљевског музеја све више је пропадала. Стално прокишњавање узро¬ковало је појаву влаге и прегоревање инсталација, услед чега је комплексна поставка затворена 1996. У нови миленијум музеј је ушао не само без комплексне поставке већ и инфраструктурно потпуно девастиран. Током 2001. године отпочеле су опсежне активности на ревитализацији Музеја, и после низа различитих грађевинских радова, оне су завршене 2007. године отварањем нове комплексне централне поставке.

Музеј данас

Централна поставка

Централна комплексна стална поставка "Ваљево – трећа димензија прошлости, поглед из будућности" отворена је у мају 2007. године. У девет музејских сала презентовано је девет тематских музеографских нарација које се хронолошки надовезују приказујући историјске процесе од периода праисторије до половине 20. века. Како би посетиоци што ефектиније доживели презентоване историјске периоде и процесе, музејски предмети су изложени уз помоћ амбијенталних и догађајних реконструкција, а уз употребу савремене технологије.

Галерија

Ваљевски музеј ноћу
Zgrada muzeja
Centralna postavka 2
Centralna postavka 3
Centralna postavka 4
Centralna postavka 5
Centralna postavka 6
Centralna postavka 7
Centralna postavka 8
Centralna postavka 9
Centralna postavka 10
Centralna postavka 11
Centralna postavka 12
Centralna postavka 13
Centralna postavka 14
Centralna postavka 15
Centralna postavka 16
Centralna postavka 17
Centralna postavka 18
Centralna postavka 19

Музејска галерија

У оквиру централног објекта музеја налази се и музејса галерија са две повезане сале. У њима се редовно презентују тематске изложбе које стручњаци ваљевског музеја припремају радећи на стручно-научној обради својих збирки, као и изложбе преузете од других музеја и сродних баштинских институција. Поред тога у галерији се редовно одржавају и други разноврсни програми:филмске вечери, концерти, предавања, промоције и сл.

Пратећи садржаји

Поред простора са сталном поставком и галеријом, у централном објекту музеја се налазе и музејска сувенирница и клуб. Сувенирница је смештена у пријемној сали музеја, испред улаза у сталну поставку и у њој посетиоци могу да набаве информативни материјал, од уобичајених музејских водича, каталога, проспеката и разгледница, преко монографија о прошлости Ваљева, до разноврсних сувенира. Музејски клуб се налази уз простор галерије, у поред пружања уобичајених угоститељских клубских услуга, у њему се се такође одржавају концетри, промоције предавања и слични догађаји.

Музејска одељења и депаданси

Поред централног музејског објекта Народни музеј Ваљево има и своја четири истурена депанданса и музејска одељења: Муселимов конак, Кула Ненадовића, Историјски спомен комплекс Бранковина и Завичајно одељење у Осечини.

Муселимов конак

Муселимов конак, подигнут у 18. веку, је најстарија сачувана зграда у Ваљеву и у своје време је био део већег комплекса административних зграда у центру вароши. Конак је директно везан за сечу кнезова, као непосредни повод Српске револуције, будући да су у подруму Конака почетком 1804. године, били затворени ваљевски кнезови Алекса Ненадовић и Илија Бирчанин и одатле су 4. фебруара изведени на губилиште, да би потом њихове главе биле јавно истакнуте на крову ове зграде.

Данас се у Конаку налазе две сталне музејске поставке. У подруму у коме су били заточени Алекса Ненадовић и Илија Бирчанин посетиоци могу да обиђу изложбу "Сеча кнезова" (отворена 2004. године), а у приземљу "Ваљевска нахија и Ваљевци у Првом и Другом српском устанку"(отворена 1995. године).

Галерија

Zgrada konaka 1
Muselimov konak4
Muselimov konak5
Muselimov konak8
Muselimov konak9
Muselimov konak 1
Muselimov konak 2
Muselimov konak 3
Muselimov konak 6
Muselimov konak 7
Muselimov konak 10

Кула Ненадовића

Кула Ненадовића је један од главних симбола града Ваљева. Подигнута је у пролеће 1813. године, поред пута за Шабац. Подигао је Јаков Ненадовић уз помоћ сина Јеврема, да би се ту складиштила муниција за потребе устаника

Данас је кула Ненадовића у потпуности реконструисана и заштићена. У њој се налази примерена музејска поставка, отворена 2012. године, која презентује буран и занимљив историјат овог објекта.

Галерија

Nenadović Tower
Nenadović Tower from 1813
Kula Nenadovića maketa
Vitkovića Kula
Kula Nenadovića sprat 1
Kula Nenadovića sprat 3

Историјски комплекс Бранковина

Бранковина се налази десетак километара, или "сат и по хода северно од Ваљева", како је забележио Прота Матеја Ненадовић и својим Мемоарима. Бранковина је изнедрила низ веома значајних личности из породице Ненадовић: кнезова, војвода, дипломата и писаца.

Народни музеј Ваљево је са својим сталним поставкама перманентно присутан у оквиру историјског спомен комплекса Бранковина, од 1984. године. Прво је у старојој, "Протиној" школи 1984. године, поводом 180-те годишњице Првог српског устанка постављена музејска изложба о развоју школства и просвете у то време. Ту се налазе и реконструкције школске зборнице и учионице, са рукописним књигама, уџбеницима и училима, као и експериментална музејска радионица "Учионица кроз векове".

У другој школској згради, која са пуно разлога носи назив "Десанкина школа" налази се стална изложбена поставка о животном и књижевном путу Десанке Максимовић. Прва поставка је отворене 1985. године, а у јесен 2011. она је замењена новом, савременом, у којој је по први пут у музејској пракси у Србији употребљен 3Д холограм.

Галерија

Brankovina 5
Brankovina 6
Brankovina 8
Brankovina 9
Brankovina 16
Brankovina 1
Brankovina 2
Brankovina 10
Brankovina 11
Brankovina 12
Brankovina 18

Завичајно музејско одељење Осечина

Завичајно музејско одељење у Осечини је основано 2007. године на основу уговора Народног музеја Ваљево и Општине Осечина. За сада је лоцирано у простору општинске библиотеке и у њему се чувају и излажу предмети из завичајне збирке, презентују се разноврсне тематске изложбе и организују музејске радионице. У току су припремне активности за изградњу посебног Музеја шљиве, у оквиру кога би се сместила и поставка са завичајном збирком.

Родна кућа војводе Живојина Мишића

Родна кућа војводе Живојина Мишића, једног од најзначајнијих војних заповедника Српске војске у Првом светском рату, налази се у селу Струганик, општина Мионица. У њој се налази меморијална поставка која се састоји из два дела, историјског, посвећеном војводи Мишићу и етнолошког. Сталне поставке је 1987. године реализовао Народни музеј Ваљево, у сарадњи са Војним музејом из Београда. Бригу о комплексу данас има Туристичка организација Рибница, из Мионице.

Референце

  1. ^ „NARODNI MUZEJ VALJEVO DOBIJA NOVOG DIREKTORA”. U gradu info. Приступљено 23. 11. 2018.
  2. ^ Народни музеј Ваљево
  3. ^ Пана комп/Народни музеј Ваљево
  4. ^ ТО Ваљево
  5. ^ награда М. Валтровић
  6. ^ ICOM награда

Литература

  • Бошко Јеремић, Ваљевски музеј 1951-1961, Ваљево 1982
  • Милорад Прелевић, Родна кућа војводе Живојина Мишића у Струганику, Ваљево, Народни музеј Ваљево и СИЗ друштвених делатности општине Мионица, 1987.
  • Владимир Кривошејев, Муселимов конак - Водич и каталог музејских поставки сеча кнезова и ваљевска нахија и ваљевци у првом и другом српском устанку, Ваљево, Народни музеј Ваљево, 2004
  • Владимир Кривошејев Муселимов конак-водич кроз музејске поставке, Ваљево, Народни музеј Ваљево, 2004
  • Трећа димензија прошлости-поглед из будућности/THE THIRD DIMENSION OF THE PAST–A VIEW FROM THE FUTURE, Ваљево, Народни музеј Ваљево, 2007
  • Драгана Лазаревић Илић, Знаменитости Бранковине, Ваљево, Народни музеј Ваљево, 2007
  • Владимир Кривошејев, Кула Ненадовића, Ваљево, Народни музеј Ваљево, 2012
  • Драгана Лазаревић Илић, Рад архива и музеја од оснивања до 1965. године, Ваљево 1945-1965, саопштења са научног скупа Развој Ваљевског краја 1945-1965 одржаног 19. септембра 1996. године у Ваљеву, Ваљево 1997, 237-254
  • Драгана Лазаревић Илић, О Десанки пером и сликом-каталог поставке, Ваљево, Народни Музеј Ваљево, 2013

Спољашње везе

Јеврејски историјски музеј

Јеврејски историјски музеј Савеза јеврејских општина Србије је музејска институција која приказује историјска кретања и културу јеврејских заједница на тлу бивше Југославије, од првих јеврејских насеобина из римског периода до краја Другог светског рата. Налази се у улици Краља Петра 71 је у Београду.

Јосиф Видојковић

Јосиф Видојковић (Крушевац, 1938) је српски сликар.

Владимир Кривошејев

Владимир Кривошејев (Ваљево, 28. децембар 1963) је дипломирани историчар, магистар културологије, доктор менаџмента културе, музеолог - музејски саветник и доцент на Универзитету Сингидунум.

Био је једно време на челу Народног музеја у Ваљеву.

Дипломирао је 1989. године на групи за историју Филозофског факултета Универзитета у Београд, где је започео постдипломске студије. Магистрирао на Факултету за медије и културу Универзитета Мегатренд у области маркетинга културе, докторирао на Факултету драмских уметности Универзитета уметности у Београду, на катедри за менаџмент у култури, на тему менаџмента музеја.

Поред музеографских активности бави се и историографијом и менаџментом културе. Аутор је више сталних поставки и тематских изложби, као и више десетина библиографских јединица (монографије, приручници, каталози, водичи, чланци, расправе, прикази итд).

Град Ваљево

Град Ваљево је један од градова у Републици Србији и припада Колубарском округу. Налази у западној Србији у горњем делу слива реке Колубаре (притоке Саве), на контакту између планинског и низијског дела Србије. Град Ваљево се граничи на северу са општинама Уб и Коцељева, на западу са Осечином и Љубовијом, на југу са Бајином Баштом и Косјерићем и на истоку са Мионицом и Лајковцем.Територија града је неправилног ромбоидног облика. Овај простор у правцу запад-исток пресеца долина реке Колубаре. Северно од ове долине територија је брежуљкаста и заталасана, док је на југу рељеф значајније издигнут чинећи терасасте форме северне подгорине ланца Подрињско-ваљевских планина све до самог гребена и врхова Маљена, Букова, Повлена, Јабланика и Медведника који се издижу до преко 1.200 метара надморске висине.По подацима из 2004. град заузима површину од 905 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 58.369 ha, а на шумску 26.503 ha). Седиште града као и округа је градско насеље Ваљево. Град Ваљево има 78 насеља: 2 градска и 76 сеоска насеља. По подацима из 2011. године у граду је живело 90.312 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -3,2 ‰, а број запослених износи 32.215 људи. У Ваљеву има 56 основних и 7 средњих школа.

Железнички музеј Србије

Железнички музеј је техничко – саобраћајни музеј који се налази у Управној згради Железнице Србије А. Д. у Београду, на Савском венцу.

Кула Ненадовића

Кула Ненадовића је изграђена 1813. године, налази се у Ваљеву на брду Кличевац, на око пола километра од центра града, а у правцу изласка ка Шапцу. Представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.

Музеј Николе Тесле

Музеј Николе Тесле је основан 5. децембра 1952. године. Смештен је у Улици Крунској 51, у згради саграђеној између 1927. и 1929. године као кућа Ђорђа Генчића по пројекту архитекте Драгише Брашована. Зграда музеја је проглашена за споменик културе 1987. године.

Музеј има сталну поставку, и у једном делу је посвећена животу и раду Николе Тесле, а у другом је представљен развој науке о електрицитету и магнетизму. Најзанимљивији део је са аутентичном документацијом и радним моделима Теслиних изума.

Генерални директор Унеска Коићиро Мацуура је донео 16. октобра 2003. године одлуку о упису архивске грађе из заоставштине Николе Тесле у регистар Унеска Памћење света.

Музеј Српске православне цркве

Музеј Српске православне цркве је музеј смештен у згради Патријаршије у Београду, који чува предмете из историје Српске православне цркве.

Музеј камена

Музеј камена у Паштрићу, недалеко од Мионице, отворио је, 2013. године, биолог и истраживач Предраг Пеца Петровић. Музеј се налази поред заштићеног природног добра Шалитрене пећине коју су људи насељавали пре 40.000 година.У музеју је изложено више од 300 геолошких експоната, а посетило га је више група из Ваљева, Београда, Новог Сада и других градова. Овај пројекат је реализован у оквиру јавног партнерства, а подржали су га Министарство просторног планирања, рударства и природних ресурса, Геолошки завод Србије, Рударскогеолошки факултет из Београда, Регионална привредна комора Ваљево, Истраживачка станица Петница и општина Мионица.Аутор поставке експоната је проф. др Иван Филиповић, а изложени су експонати од средњег девона, па до горње креде, периода када су изумрли диносауруси. Идеја је да музеј у Паштрићу буде и компас за проналажење вредних и ретких минерала и руда у северозападној Србији, односно у Колубарском, Мачванском и Златиборском округу и Подрињу.

Старање о Музеју је преузео Еколошки покрет „Оквир живота” и породица Петровић.

Музеј позоришне уметности

Музеј позоришне уметности прати историјски и савремени развој позоришне уметности у Србији. Његов основни задатак је да прикупља, проучава и излаже материјал који је значајан за развој позоришне уметности. У поседу је богатих збирки које су сачињене од архивских материјала и рукописа, уметничких предмета, фотографија, сценске грађе и других предмета везаних за позориште и њен развој у Србији. У оквиру музеја се налази и богата стручна библиотека.

Музеј је основан на иницијативу Бранислава Нушића 1901. године, који је у то време био управник Народног позоришта и уредник „Позоришног листа“. У том периоду је почело скупљање експоната за овај музеј, који је отворен пола века касније. Сама зграда у којој се налази музеј је изграђена 1836. године у непосредној близини Доситејеве Велике школе, као кућа трговца Милоја Божића.

Музеј рудничко-таковског краја

Музеј рудничко-таковског краја основан је 15. априла 1994. године као установа која обавља делатност заштите културних добара на територији општине Горњи Милановац.

У згради су смештени легати браће Настасијевића, породице Лазић и Боже Продановића, као и стална поставка „Поклони и откупи - време династије Обреновића“.

У саставу Музеја су и сталне поставке: „Други српски устанак и српска револуција 1804-1839" у музеју Другог српског устанка у Такову и „Српска кућа у првој половини XIX века“ у Милошевом конаку у Горњој Црнући.

Осим основне музејске делатности, музеј се бави и издаваштвом.

Муселимов конак

Муселимов конак је најстарија сачувана зграда у Ваљеву. Настала је крајем 18. века за потребе муселима, турског управника Ваљевске нахије.

Док је његов приземни део представљао административне просторије у подруму се налазила апсана, односно затвор. По овом затвору зграда је позната у историји. Почетком 1804. године у њему су били заточени ваљевски кнежеви Алекса Ненадовић и Илија Бирчанин, и из њега су одведени на губилиште, стотинак метара даље, на обалу реке Колубаре. После егзекуције, у историји познате као "сеча кнезова", њихове главе су биле набијене на колац и јавно изложене на крову конака. Будући да је ова зграда била у директној вези са сечом кнезова, као непосредним поводом Првог српског устанка, у њој је данас презентована поставка о ваљевском крају у Првом и Другом српском устанку, чиме је аутентичност објекта директно ангажована у функцији првог и основног експоната изложбе. У Муселимовом конаку су данас изложени бројни експонати који су у директној или индиректној вези са догађајима током Српске револуције.

Данас, споменик културе Муселимов конак је издвојено одељење Народног музеја Ваљево.

Народни музеј

Појам Народни музеј може да се односи на:

Музеј

Народни музеј (Београд)

Народни музеј Аранђеловац

Народни музеј Ваљево

Народни музеј Кикинда

Народни музеј Крагујевац

Народни музеј Краљево

Народни музеј Крушевац

Народни музеј Топлице

Народни музеј Ужице

Народни музеј Чачак

Народни музеј Шабац

Народни музеј у Врању

Народни музеј у Нишу

Народни музеј у Пожаревцу

Народни музеј у Смедеревској Паланци

Народни музеј Чачак

Народни музеј Чачак је основан 30. августа 1952. године, а од 2013. године има статус установе од националног значаја у Републици Србији.

Народни музеј у Смедеревској Паланци

Народни музеј у Смедеревској Паланци основан је марта 1966. године за територију општине Смедеревска Паланка, а надлежност је од 1995. године проширена и на општину Велика Плана. Музеј је по својој концепцији комплексног типа са одељењима и збиркама за историју уметности (4 збирке), археологију (4 збирке), етнографију, историју, рестаурацију-конзервацију, документацију, стручну библиотеку. Сталне поставке су: Српско сликарство 1900-1950. године и неолитска насеља у долини реке Јасенице.

Природњачки музеј у Београду

Природњачки музеј у Београду је једна од најстаријих српских националних установа. По богатству и разноврсности изложбених примерака, оствареним резултатима у области музеологије и науке овај музеј је један од најзначајнијих у југоисточној Европи. Званично је основан 1895. године, и тада је назван Јестаственички музеј српске земље.

Родна кућа војводе Живојина Мишића

Родна кућа војводе Живојина Мишића, једног од најзначајнијих војних заповедника Српске војске у Првом светском рату, налази се у мионичком селу Струганик. Због своје историјске вредности представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.

Списак музеја у Србији

Списак музеја у Србији

Српски музеј хлеба у Пећинцима

Српски музеј хлеба у Пећинцима један је од ретких, ове врсте у Србији, настао као резултат дугогодишњег истраживачког и сакупљачког рада сликара Слободан Јеремић — Јеремија. Музеј хлеба основан је 1995 године, у селу Пећинци, у Срему.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.