Народна скупштина Републике Србије

Народна скупштина Републике Србије је највише представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти у Републици Србији[1][2].

Једнодомна је и састоји се од 250 народних посланика, који се по Уставу бирају на слободним и тајним изборима на мандат од четири године[3].

Народна скупштина Републике Србије
Једанаести сазив Народне скупштине Републике Србије
Грб или лого
Врста
Оснивање1990.
ВрстаЈеднодомни систем
Предводништво
Председник Народне скупштине Републике СрбијеМаја Гојковић (СНС)
од 26. априла 2016. године
Подпредседници Народне скупштине Републике СрбијеВерољуб Арсић (СНС)
Вјерица Радета (СРС)
Гордана Чомић (ДС)
Ђорђе Милићевић (СПС)
Владимир Маринковић (СДПС)
Структура
Број посланика250
National Assembly of Serbia seats, 2016
Политичке
групе
     СНС и партнери (131)     СПС - ЈС (29)     СРС (22)     Доста је било  (16)     ДС - Нова странка - ДСХВ - ЗЗС (16)     СДС - ЛДП - ЛСВ  (13)     Двери - ДСС  (13)     Националне мањине  (10)
Избори
Последњи избори24. април 2016.
Место одржавања седница
Belgrad2006parlament
Дом Народне скупштине
Веб-сајт
www.parlament.rs

Историја

Од Књажевине Србије до Краљевине Југославије

Први закон о Народној скупштини Србије донет је 28. октобра 1858. године. На основу њега сазвана је Светоандрејска скупштина, одржана од 30. новембра 1858. до 31. јануара 1859. године (по јулијанском календару) у Београду. Тиме је успостављена установа народне скупштине и ударен темељ демократије у Србији.

Актом уједињења, 1. децембра 1918. и стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, престала је законодавна функција свих народних представништава на територији уједињене државе. Српска народна скупштина састала се последњи пут 14. децембра 1918. године.

Комунистичка власт и једнопартијски систем

После 1944. године, Југославијом и Србијом завладала је Комунистичка партија Југославије на челу са Јосипом Брозом Титом. Србија је постала једна од шест република нове социјалистичке, федералне југословенске државе. На великој Антифашистичкој народно-ослободилачкој Скупштини Србије, одржаној од 9. до 12. новембра 1944. године у Београду учествовало је 989 посланика. Они нису били бирани од стране народа, већ делегирани из редова народно-ослободилачких одбора, формираних од стране КПЈ Јосипа Броза. Тада је донета одлука о формирању Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије (АСНОС).

У току 45 година једнопартијске владавине СКЈ, Скупштина Србије је имала следеће називе:

  • Народна Скупштина Србије (19451946)
  • Народна скупштина Народне Републике Србије (1946—1963)
  • Скупштина Социјалистичке Републике Србије (1963—1990)
  • Народна Скупштина Републике Србије (1990)

Вишепартијски систем

Уставом Србије од септембра 1990. године, српски парламент је установљен као једнодоман који броји 250 посланика. Предвиђено је да се они бирају сваке четврте године на слободним и тајним изборима.

Први вишепартијски избори за Скупштину Србије одржани су децембра те 1990. Највише посланичких места освојила је Социјалистичка партија Србије - 194. За председника парламента изабран је Слободан Унковић, а за председника српске Владе Драгутин Зеленовић.

1992.

Ванредни скупштински избори одржани су децембра 1992. године. Поново је највише посланика освојио СПС, овог пута 101. За председника Скупштине изабран је Зоран Лилић, а републички премијер постао је Никола Шаиновић.

1993.

На новим ванредним изборима, децембра 1993. године, социјалисти поново освајају највише, 123 посланичка места. Председник парламента постаје Драган Томић, а премијер Србије Мирко Марјановић.

1997.

Први редовни избори за парламент одржани су септембра 1997. године. Коалиција СПС - ЈУЛ - Нова демократија осваја 110 мандата. Томић и Марјановић остају и даље на својим функцијама.

Период после 5. октобра 2000.

Ванредни избори за парламент одржани су децембра 2000. године, два месеца после краја десетогодишње власти социјалиста.

Демократска опозиција Србије осваја 176 посланичких места. Председник Скупштине постаје Драган Маршићанин, а премијер Србије Зоран Ђинђић.

Нови ванредни избори за Скупштину Србије одржани су децембра 2003. године. Највише посланичких места осваја Српска радикална странка - 82. Председник парламента постаје поново Драган Маршићанин (касније га је заменио Предраг Марковић), а за председника Владе Србије изабран је Војислав Коштуница.

Скупштина је током 2005. године усвојила највише закона у историји српског парламентаризма - преко 200. Поред тога, усвојено је неколико државних докумената о стању на Косову и Метохији. У фебруару 2006. године, седници парламента на којој се расправљало о извештају београдског преговарачког тима за Космет, присуствовали су председник Србије Борис Тадић, премијер Коштуница, и чланови Владе.

2007.

На ванредним изборима у јануару 2007, највише мандата освојила је Српска радикална странка, потом Демократска странка и Демократска странка Србије. Посланичке мандате добиле су и Г17+, коалиција ЛДПГСССДУЛСВ, као и пет изборних листа националних мањина. Нови сазив конституисан је 14. фебруара, верификацијом посланичких мандата, а седница је настављена 7. маја и 8. маја бирањем Томислава Николића за председника Скупштине. За њега су гласали посланици СРС, ДСС-НС и СПС. Међутим, после формирања нове скупштинске већине (ДС-ДСС-Г 17 плус) и захтева за његово разрешење, Николић је 13. маја поднео оставку на своју функцију. 15. маја, нова Влада је ступила на дужност именовањем Војислава Коштунице за премијера.

2008.

Након конституисања скупштине, 25. јуна 2008. посланици листе За европску Србију-Борис Тадић, односно коалиција ДС-Г17+-СДП-СПО-ЛСВ-Српска листа за Косово и Метохију (102 освојена мандата), коалиције СПС-ЈС (20 мандата) и посланици мањина изабрали су Славицу Ђукић Дејановић за председницу Народне скупштине.

2012.

Након конституисања скупштине, 23. јула 2012. године посланици листа Покренимо Србију (73 мандата), СПС-ПУПС-ЈС (44 мандата), Уједињени региони Србије (16 мандата), Социјалдемократска партија Србије (9 мандата) и Странка демократске акције Санџака (2 мандата) изгласали су Небојшу Стефановића за новог председника Народне скупштине. Против његовог избора је било 48 посланика, док је 15 било уздржано од гласања.

Актуелни сазив од 2016. године

Распоред мандата према изборним резултатима[4].

Изборна листа места Партије места
Александар Вучић — Србија побеђује 131 Српска напредна странка (укључујући независне посланике који су мандат освојили из квоте СНС-а) 93
Социјалдемократска партија Србије 10
Партија уједињених пензионера Србије 9
Нова Србија 5
Покрет социјалиста 3
Српска народна партија 3
Српски покрет обнове 3
Покрет снага Србије 2
Народна сељачка странка 1
Самостални ДСС 1
Уједињена сељачка странка 1
Ивица Дачић — „Социјалистичка партија Србије (СПС) — Јединствена Србија (ЈС)“ — Драган Марковић Палма 29 Социјалистичка партија Србије 20
Јединствена Србија 6
Зелени Србије 2
Комунистичка партија 1
Српска радикална странка 22
Доста је било 16
За праведну Србију — Демократска странка (НОВА, ДСХВ, ЗЗС) 16 Демократска странка 13
Демократски савез Хрвата у Војводини 1
Заједно за Србију 1
Нова странка 1
Двери — Демократска странка Србије — Санда Рашковић Ивић — Бошко Обрадовић 13 Српски покрет Двери 7
Демократска странка Србије 6
Борис Тадић, Чедомир Јовановић — Савез за бољу Србију — Либерално-демократска партија, Лига социјалдемократа Војводине, Социјалдемократска странка 13 Лига социјалдемократа Војводине 4
Либерално-демократска партија 4
Социјалдемократска странка 4
Народни покрет Србије 1
Савез војвођанских Мађара 4
Бошњачка демократска заједница Санџака 2
Странка демократске акције Санџака 2
Зелена странка 1
Партија за демократско деловање 1

Руководство

Standard of the President of the National Assembly of Serbia
Стандарта председника Народне скупштине

Скупштинско здање

Narodna skupstina Srbije
Бивша зграда Народне скупштине Републике Србије у улици Краља Милана 14

Зграде у којима су се одржавале седнице скупштине Србије током историје су:

  • „Велика пивара“ (у њој је одржана Светоандрејска скупштина),
  • Народно позориште
  • Капетан Мишино здање (Велика школа)
  • привремена зграда Народне скупштине код данашњег биоскопа „Одеон“ (1882—1918);
  • зграда коњичке касарне у Улици кнеза Милоша (1918—1931);
  • зграда школе јахања „Мањеж“ (данас Југословенско драмско позориште) (1931—1936);
  • у Крагујевцу, у згради Народне скупштине која је сазидана по налогу кнеза Милоша 1859;
  • у Нишу, Основна школа „Свети Сава“ код Саборне цркве и зграда Официрског дома.
  • У згради у улици Краља Милана бр. 14 у Београду је до раздвајања Србије и Црне Горе заседао републички Парламент.

Данас се скупштинске седнице одржавају у Дому Народне скупштине, у којем је, до раздвајања Србије и Црне Горе, заседала Савезна скупштина. Од 1936—1941 је била Скупштина Краљевине Југославије.

Галерија

NarodnaSkupstinaBeograd

Главни улаз са централном куполом Дома Народне скупштине

ParlamentBelgrad

Поглед са трга Николе Пашића

Skupstina Belgrade 1

Поглед из Пионирског парка

BelgradSkupstina

Види још

Референце

  1. ^ https://www.paragraf.rs/propisi/ustav_republike_srbije.html
  2. ^ https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_narodnoj_skupstini.html
  3. ^ https://www.paragraf.rs/propisi/ustav_republike_srbije.html
  4. ^ http://www.rik.parlament.gov.rs/izbori-za-narodne-poslanike-2016-dodela-mandata.php

Спољашње везе

Влада Републике Србије

Влада Републике Србије је носилац извршне власти у Републици Србији.

Владу бира Народна скупштина Републике Србије, а чине је председник Владе, један или више потпредседника и министри.

Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату

Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату је државни празник Републике Србије. Овај празник се празнује 21. октобра и обележава радно. Обележава се као спомен на 21. октобар 1941. године и крваву јесен 1941. године када су немачке окупационе трупе извршиле масовни ратни злочин над цивилима у Крагујевцу и широм Србије. На суђењу током Нирнбершког процеса прихваћена је чињеница да је у Крагујевцу стрељано око 7.000 цивила, а накнадна истраживања су утврдила имена 2.792 убијених.

Овај празник је постао званичан државни празник Србије у децембру 2011. године када је Народна скупштина Републике Србије усвојила измене Закона о државним и другим празницима.

Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату је први пут званично обележен 21. октобра 2012. године у Крагујевцу у Спомен-парку Крагујевачки октобар. Скупу је присуствовао председник Србије Томислав Николић, државни званичници Србије, представници дипломатског кора, Српске православне цркве, локалне самоуправе и бројни грађани.

Декларација о Сребреници

Декларација о Сребреници или Декларација о осуди злочина у Сребреници Народне скупштине Републике Србије је декларација којом Народна скупштина Републике Србије осуђује злочин над бошњачким становништвом Сребренице у јулу 1995. године, на начин утврђен пресудом Међународног суда правде, и тражи и од осталих држава на простору бивше Југославије да на исти начин осуде злочине над српским народом.Декларација о осуди злочина у Сребреници Народне скупштине Републике Србије је након цјелодневне расправе до касно у ноћ 30.3.2010. у Народној скупштини Републике Србије, донесена ујутро 31. марта 2010. Декларација је изгласана са 127 гласом за и 21 гласом против. Република Српска је изразила своје неслагање са декларацијом.

Заједно за Србију

Заједно за Србију (скраћено ЗЗС) регистрована је парламентарна политичка партија у Републици Србији, основана је 2013. Председник странке је Небојша Зеленовић.

На изборима 2014. странка је учесвовала у коалицији са новом демократском странком Бориса Тадића, док на изборима 2016. учествује у коалицији са демократском странком Бојана Пајтића.

Избори за народне посланике Србије 1990.

Први вишестраначки парламентарни избори у Републици Србији одржани су 9. и 23. децембра 1990.

Први вишестраначки избори за народну скупштину Србије после Другог светског рата одржани су 9. и 23. децембра 1990. године на основу одлуке Народне скупштине Србије о расписивању избора и претходно донетих закона о избору народних посланика и о изборним јединицама.

Интерпарламентарна скупштина православља

Интерпарламентарна скупштина православља (Interparliamentary Assembly on Orthodoxy) је међупарламентарно тело, основано на иницијативу грчког парламента 1993. са циљевима: уочавање и вредновање промена које се дешавају у Европи, унапређење и јачање улоге православља као важног политичког, културног и духовног ентитета, превладавање екстремних националних и религијских разлика, заштита националних и верских мањина, јачање мултилатералне сарадње на парламентарном нивоу, сарадња и размена искустава међу парламентима и парламентарцима.

Генерална скупштина заседа једном годишње, у јуну месецу.

Србија је пуноправни члан од 1995. године.

Интерпарламентарна унија

Интерпарламентарна унија (енгл. Inter-Parliamentary Union (IPU); франц. Union Interparlementaire (UIP)) је најстарија међународна парламентарна организација (основана 1889); представља највећи форум парламентараца у којем се води дијалог о миру и сарадњи међу народима; негује и унапређује концепт представничке демократије, успостављање контаката, сарадњу и размену искустава међу парламентима и парламентарцима; разматра питања од међународног значаја, одбрану и промоцију људских права.

Пленарна заседања се одржавају два пута годишње, пролећно заседање у једној од чланица и јесење у Женеви, током којих се одржавају састанци радних тела.

Србија је пуноправни члан од 1891. године.

Народна скупштина Србије

Народна скупштина Србије се може односити на парламет Србије назначен у следећим периодима:

Народна скупштина Републике Србије (од 1990)

Скупштина СР Србије (од Другог светског рата до 1990)

Народна скупштина Краљевине Србије (1882–1918)

Народна скупштина Кнежевине Србије (1815–1882)

Народна скупштина у време Првог и Другог српског устанка (1804–1815)За појединачно сазване Народне скупштине Србије погледајте:

Народне скупштине Србије

Нова странка (Србија)

Нова странка (скраћено Нова) странка је основана 7. априла 2013. године у Београду. Парламентарна је политичка партија, а њен оснивач је први и садашњи председник — бивши председник Владе Републике Србије — Зоран Живковић, а потпредседници су Мира Петровић , Александар Симић , Иван Јовановић и Норберт Цвијанов . У Народној скупштини Републике Србије Нова странка има један посланички мандат. Народни посланик Нове странке је Зоран Живковић.

Парламентарна скупштина Медитерана

Парламентарна скупштина Медитерана (Parliamentary Assembly of the Mediterranean) је проистекла из серије конференција о безбедности и сарадњи у Медитерану, у организацији Интер-парламентарне уније, почевши од 1991. године, када је организована прва од четири конференције на ту тему. Циљ процеса је био да развије свеобухватну регионалну политику, културни дијалог, партнерство, уравнотежени раст, подстичући укључивање свих земаља из региона, како на међупарламентарном, тако и на међувладином нивоу. Процес сарадње који је прерастао у парламентарну скупштину.

Пленарно заседање Скупштине одржава се једном годишње, а једном годишње заседају и три стална одбора.

Србија је пуноправни члан од оснивања, 2006. године.

Потпредседник Владе Републике Србије

Потпредседник Владе Републике Србије је члан Владе Републике Србије. Влада Републике Србије, према Уставу Србије и Закону о Влади, може имати једног или више потпредседника.

Потпредседник Владе усмерава и усклађује рад органа државне управе у областима које одреди председник Владе. Председник Владе може овластити потпредседника Владе да руководи пројектом из делокруга више органа државне управе. Потпредседник Владе може бити и министар. На предлог мандатара за састав Владе, Народна скупштина Републике Србије одређује број потпредседника Владе.

Садашња Влада Републике Србије има 4 потпредседника: Ивицу Дачића (први потпредседник Владе), Небојшу Стефановића, Зорану Михајловић и Расима Љајића. Сви садашњи потпредседници Владе имају и функцију министра у ресорним министарствима.

Први сазив Народне скупштине Републике Србије

Први сазив Народне скупштине Србије конституисан је 11. јануара 1991. године.

Посланици у овај сазив изабрани су на првим вишестраначким изборима одржаним 9. децембра 1990. године.

Референдум о учешћу страних представника у решавању проблема на Косову и Метохији 1998.

Народна скупштина Републике Србије расписала је, на предлог Слободана Милошевића, тада председника Савезне Републике Југославије, 7. априла 1998. референдум о међународном посредовању у сукобу на Косову и Метохији. Референдумско питање је гласило:

„Да ли прихватате учешће страних представника у решавању проблема на Косову и Метохији?”

Референдум је одржан 23. априла 1998. На референдум је изашло 5.297.776 бирача (73,05% уписаних бирача). Против учешћа страних представника у решавању проблема на Косову и Метохији изјаснило се 94,73% гласача, а за је било 3,41%.

Референдум ради потврђивања новог Устава Републике Србије 2006.

Народна Скупштина Републике Србије је на посебној седници, 30. септембра 2006. године, једногласно усвојила предлог новог Устава Србије. Дан касније, 1. октобра, председник парламента, Предраг Марковић, расписао је референдум о потврђивању највишег правног акта за 28. и 29. октобар.

Све најважније парламентарне странке позвале су, у референдумској кампањи, грађане да изађу на биралишта. Истовремено, политичке странке Либерално-демократска партија, Лига социјалдемократа Војводине, Грађански савез Србије и Социјалдемократска унија позвале су грађане да бојкотују референдум.

Првог референдумског дана, 28. октобра, у Београду су гласали председник Србије и лидер ДС, Борис Тадић, премијер и лидер ДСС-а Војислав Коштуница, као и заменик председника Српске радикалне странке, Томислав Николић. Они су поново позвали грађане да изађу на биралишта.

„Ово гласање је веома важно, треба донети највиши правни акт и направити дистанцу од времена које није прославило Србију. Овај Устав је несумњиво бољи од постојећег и има много места којима можемо да се поносимо, попели смо се, у правном смислу, степеницу више.”

„У том раздобљу, сви они који данас и сутра учествују на референдуму постају не само учесници, већ творци новог почетка и раздобља у историји Србије.”

„Последице неизгласавања Устава биле би катастрофалне, јер би се неуспеху референдума радовали албански сепаратисти и њихови политички ментори.”

По затварању бирачких места, у недељу увече, ЦЕСИД је саопштио да је ипак на бирачка места изашло више од преко потребног броја од 50% уписаних бирача, а да је за Устав гласало око 53-54% грађана. Републичка изборна комисија је то исто саопштила.

Либерално-демократска партија је оптужила власт за крађу референдума тиме што је на чудан начин повећана излазност грађана у недељу послеподне и увече.

Другог новембра 2006. године, Републичка изборна комисија је објавила коначне резултате референдума: на биралишта је изашло 3.645.517 грађана или 54,91%. За Устав је гласало 3.521.724 или 53,04%.

Посланици Скупштине Србије су 8. новембра, на свечаној седници којој је присуствовао државни врх Србије, верски великодостојници и страни амбасадори, прогласили нови Устав.

Сутрадан, 9. новембра, посланици су започели расправу о предлогу Уставног закона за спровођење Устава. Десетог новембра, парламент је усвојио тај предлог и председник Републике, Борис Тадић, расписао је парламентарне изборе за 21. јануар 2007. године.

Скупштина

Скупштина, парламент или народно представништво је највише представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти у савременим политичким системима.

У данашњем облику, настала је тек два-три века уназад као једна од најважнијих тековина грађанске револуције и као један од темеља демократије и грађанске државе.

Реч „скупштина“ потиче од глагола „скупљати“, а означава место на коме се скупљају представници народа. Страни назив „парламент“ потиче од ријечи parlare, што значи говорити, расправљати. Најстарији парламент је исландски Алтинг основан 930. године.

Код Словена, почеци скупштинског живота сежу у прошлост, када су на народним саборима представници народа (обично „виђенији“ људи или управници области), на позив владара, расправљали о најважнијим државним питањима.

Парламент се историјски развио у Енглеској, а првобитна намена му је била у домену одређивања висине пореза, да би се потом опсег одлучивања проширио на суд и, коначно, законодавство.

Скупштина може бити једнодомна, дводомна или из више домова (ретко), а у данашњем политичком животу, у унитарним државама, доњи дом је обично јачи, док су у федералним једнаки (горњи дом је обично дом федералних јединица).

Српско држављанство

Држављанство Републике Србије могу добити сви они који имају бар једног родитеља који је пореклом из Србије и који има српско држављанство.

Народна скупштина Републике Србије 14. децембра 2004. године донела је Закон о држављанству Републике Србије.

Тај закон је ступио на снагу 29. децембра 2004. године а примена тог закона је почела 27. фебруара 2005. године.

Процедура за стицање српског држављанства је олакшана за децу која су рођена у Србији. Процедура за стицање држављанства је такође олакшана за особе које су се одрекле свог претходног држављанства. Особе са десетогодишњим боравком у Србији имају право да затраже и добију држављанство те исте.

Особе које су склопиле брак са српским држављанином или држављанком могу добити држављанство али под условом да брак траје најмање 3 године.

Захтев за добијање држављанства Републике Србије треба да се преда у полицијским управама по месту пребивалишта, а ако живите у иностранству може да се поднесе и преко надлежног дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије.

Процедура за стицање држављанства Републике Србије је посебна и траје мање за особе које су имале држављанство Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

Странци могу на свој захтев бити примљени у држављанство Републике Србије под условом да су пунолетни, да су у радном односу и да имају најмање три године непрекидно пријављено пребивалиште на територији Републике Србије.

Република Србија има закон о двојном држављанству, дакле могуће је добити српско држављанство а истовремено сачувати и држављанство земље порекла.

Устав Србије из 1990. године

Устав Републике Србије из 1990. усвојен је у Скупштини СР Србије 28. септембра 1990. Овим уставом избачен је из имена Србије префикс „социјалистичка“, а покрајини Косово враћен је стари назив Косово и Метохија.

Уз то, Устав је дефинитивно одузео покрајинама у саставу Србије (Војводина, Косово и Метохија) све елементе државности и потврдио одлуку републичког парламента из 1989.

По Уставу, Председник Републике је, уз Народну Скупштину је највиша власт у земљи. Он предлаже Скупштини мандантара за састав Владе. Мандат председника траје пет година.

Скупштина Србије има мандат четири године, и у њеном саставу је 250 народних посланика. Они се, као и Председник Републике, бирају на слободним, непосредним и тајним изборима.

Влада је директно одговорна Скупштини, која са најмање 126 посланика може изабрати Владу.

Устав из 1990. године престао је да важи 8. новембра 2006. године када је Народна скупштина Републике Србије прогласила нови Устав, донесен као одговор на нове околности (распад Државне заједнице СЦГ и осамостаљење Србије, очување територијалног интегритета државе итд.). Изгласавању новог Устава претходио је референдум 28. и 29. октобра 2006. када су грађани Србије већином гласали за доношење новог највишег правног акта.

Устав Србије из 2006. године

Устав Републике Србије, познат и као Митровдански устав, усвојила је Народна скупштина Републике Србије на посебној седници одржаној 30. септембра 2006. год. Правни поредак Републике Србије је јединствен, а Устав је највиши правни акт Републике Србије, са којим сви закони и други општи акти донети у Републици Србији морају бити сагласни. Предлог новог Устава је добио подршку грађана на референдуму одржаном 28. октобра и 29. октобра 2006. на коме је за предлог новог Устава гласало 53,04 % од укупног броја грађана са правом гласа.

Према коначним резултатима Републичке изборне комисије на референдум је изашло 54,91% или 3.645.517 бирача, а за нови устав гласала су 3.521.724 бирача, односно 53,04%.

Теме Србије 
Историја
Географија
Политика
Привреда
Друштво
Сазиви Народне скупштине Републике Србије
Република Србија
(1990—2006)
Република Србија
(2006—данас)

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.