Народна банка Србије

Народна банка Србије је централна банка Републике Србије. Основана је 2. јула 1884. под именом Привилегована народна банка Краљевине Србије.

Основне функције Народне банке Србије су да утврђује и спроводи монетарну политику, води политику курса динара, чува девизне резерве и управља њима, издаје новчанице и ковани новац и стара се о функционисању платног промета и финансијског система.

Основни циљ Народне банке Србије је постизање ценовне стабилности. Поред тога, она за циљ има и очување финансијске стабилности.

Законом о допуни Закона о Народној банци Србије („Службени гласник РС“, бр 55/2004) Народној банци су проширене надлежности на надзор над обављањем делатности осигурања (давање дозвола за обављање послова осигурања, реосигурања, посредовања).

Грб НБС
Народный банк Сербии (2017)
СедиштеБеоград
Основана1884.
ГувернерЈоргованка Табаковић
Централна банкаРепублике Србије
ВалутаДинар
RSD (ISO 4217)
Резерве10.160,8 милиона евра
Референтна каматна стопа6,00%
Базна депозитна стопа8,00%
Веб-сајтwww.nbs.rs

Назив

Народна банка Србије је од оснивања више пута мењала своје име:

Историја

Алекса Спасић
Алекса Спасић, први гувернер НБС

У време када је српска држава, након ослобађања од Турака, започела обнову и оснивање државних и културних институција. Потреба за оснивањем централне банке постајала је све очигледнија. У „Србским новинама“, у чланку „Данашња новчана криза“, објављеном 1854, наилазимо на први писани помен о неопходности оснивања једне такве институције. Ипак, од прве иницијативе о томе до њене реализације протекле су три деценије. Тек 1884. заживела је таква институција под именом Привилегована народна банка Краљевине Србије.

Банка је организована по угледу на Белгијску народну банку, која је у то време важила за образац савременог организовања банкарске институције. Формирани су Збор акционара, Главни одбор, Управни одбор, Надзорни одбор и Есконтни одбор и установљене функције гувернера (први гувернер је био Алекса Спасић, до тада министар без портфеља) и вицегувернера. У прво време, Народна банка Краљевине Србије била је смештена у самом центру града, у Кнез-Михаиловој улици, а после у репрезентативном, наменски подигнутом здању у Улици краља Петра, у коме је и данас. Пројекат је израдио афирмисани бечки архитекта Константин Јовановић, син Анастаса Јовановића, првог српског литографа и двороуправитеља кнеза Михаила Обреновића. За то своје дело у стилу неоренесансног академизма, које би могло, како је записао Феликс Каниц, „да краси сваки велики град“, одликован је 1890, када је зграда и усељена.

Ђорђе Вајферт портрет
Ђорђе Вајферт, један од најистакнутијих гувернера НБС

Након Првог светског рата и уједињења дела Јужних Словена, Првилегована народна банка Краљевине Србије прерасла је, по закону од 26. јануара 1920, у Народну банку Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и под тим именом преузела послове на целој територији Краљевине. Услед потреба које је изискивао повећани обим послова, зграда Банке је, по пројекту њеног аутора, мајсторски дозидана (између 1923. и 1925), тако да представља изузетно успелу целину.

Иако основана као привилегована приватна акционарска установа, пословање Банке се одвијало под сталном контролом државе. До 1920, када је њена територијална надлежност проширена, законодавац је Банку сматрао само као кредитну установу, а од 1931. поверена јој је као прва функција — монетарна политика, а као друга — кредитна политика. Први и најважнији задатак Банке, која, у складу с променом имена државе од 1929. делује под називом Народна банка Краљевине Југославије, постаје старање о новцу и одржавање његове стабилности.

За време Другог светског рата (од априла 1941. до октобра 1944) обављала је послове из свог представништва у Лондону. У септембру 1946. Банка је национализована и од тада је обављала своје функције под именом Народна банка Југославије.

Законом за спровођење Уставне повеље државне заједнице Србија и Црна Гора, који је ступио на снагу 4. фебруара 2003, Народна банка Југославије наставља и даље да ради као орган државе Србије. Законом о Народној банци Србије, који је ступио на снагу 19. јула 2003, утврђени су положај, организација, овлашћења и функције Народне банке Србије.

Руководство

Гувернер

Гувернер Народне банке Србије руководи Народном банком Србије, организује њено пословање на основу Устава Србије, Закона о Народној банци Србије и другог закона и одговоран је за њен рад. Гувернер представља и заступа Народну банку Србије. Народну банку Србије, по овлашћењу гувернера, представљају и заменик гувернера и вицегувернери. Гувернер може вицегувернере и друге раднике Народне банке или друга лица овластити да заступају Народну банку у заштити њених имовинских и других интереса.

Гувернер одлучује о посетама руководећих радника и других радника Народне банке Србије иностраним централним банкама, међународним финансијским организацијама и другим институцијама у иностранству.

Тренутни гувернер народне банке Србије је Јоргованка Табаковић, која је изабрана на ту функцију 6. августа 2012. године, након оставке др Дејана Шошкића која је поднета 2. августа 2012. године председнику Народне скупштине због најављених, а касније и усвојених измена Закона о НБС којима је нарушена независност централне банке у односу на извршну власт што није у складу са међународним стандардима. [1]

Заменик гувернера

Заменик гувернера замењује гувернера у случају његове одсутности или спречености, са истим правима, обавезама и одговорностима. Заменик гувернера, по овлашћењу гувернера, може обављати одређене послове из надлежности гувернера и у време када је гувернер присутан.

Вицегувернери

Вицегувернери обављају послове које им повери гувернер а односе се на координацију рада у основним организационим јединицама Народне банке — у областима послова монетарног система и политике, девизних послова и односа са иностранством, послова контроле, послова унутрашње контроле и ревизије, рачуноводствено-финансијских послова и послова трезора, старају се извршењу послова у тим областима и обављају друге послове.

За законито, стручно и благовремено обављање послова из свог делокруга вицегувернери су одговорни гувернеру.

Тренутни вицеговернери су: Веселин Пјешчић, Ана Глигоријевић и Диана Драгутиновић.

Зграде Народне банке

Зграда Народне банке Србије у Улици краља Петра

NarodnaBankaSrbije
Изглед зграде

Стара зграда Народне банке Србије је грађена од 1888. до 1890. године. Израда пројекта је поверена Константину Јовановићу (рођен у Бечу 1849—умро у Цириху 1923), сину познатог графичара, сликара првог српског литографа Анастаса Јовановића. Константин Јовановић је архитектуру студирао у Цириху, у Италији је проучавао њену ренесансну историју, а у Бечу, у коме је највише пројектовао, стекао је завидан углед.

Палату Банке израдио је у стилу неоренесансног академизма. Нацрте за већину детаља у ентеријеру такође је сам урадио, док су декоративна пластика и осликавање зграде били поверени Пашку Вучетићу. Фасаду за целу зграду је урадио познати мајстор за фасаде Петраш. Унутрашња декорација представља изузетне домете примењене уметности, а урађена је комбиновањем разних материјала и техника. Стубови и облоге зидова у холовима и главним ходницима на првом спрату урађени су у комбинацији мермера у више боја, са доминирајућом розе бојом на стубовима и смеђом на зидовима, док су зидови осталих ходника у приземљу и на првом спрату обрађени штукатуром, имитацијом мермерних облога. Степеништа и ограде степеништа и галерија у холовима израђени су од белог мермера са неоренесансним украсима. Светларници у холовима и прозори у Сали банке изведени су у прекрасном вишебојном витражу. Лустери представљају вредне примерке месингане пластике, са обиљем складно укомпонованих детаља и симбола Народне банке. Сала банке, са импозантном таваницом у храстовом дуборезу и зидовима делимично обрађеним у дуборезу, а делимично прекривеним црвеном чојом, изузетно је репрезентативан простор. Плафон и зидови сале су првобитно били осликани и обрађени гипсаном пластиком, делима Пашка Вучетића.

Зграда Народне банке Србије у Улици краља Петра 3
Унутрашњост Зграде Народне банке

Намештај у ходницима, холовима и у Сали је од масивне храстовине, са богато урађеним дуборезом. На галерији хола, изнад лепезасто изведених степеница, 1901. је постављено бронзано попрсје „Србија“ (идентично детаљу „Споменика косовским јунацима“ у Крушевцу, рад вајара Ђорђа Јовановића), које је Народна банка откупила после излагања на Светској изложби у Паризу 1900. године.

Банка је између 1923. и 1925, због повећаног обима послова насталог услед проширења делокруга на целу земљу тада уједињених Јужних Словена, дозидана, а пројекат је поново урадио Константин Јовановић. Доградња је мајсторски изведена, па то здање представља изузетно успелу целину. За унутрашње радове коришћени су исти материјали и исти манир, тако да се ни у ентеријеру то дограђивање не примећује.

Зграда Народне банке у коначном савременом облику има трезорски подземни простор, сутерен, приземље, два спрата и поткровље. Данас она заузима цео блок оивичен улицама краља Петра I, цара Лазара, Спасићевом и Грачаничком. Поред првобитног главног улаза на углу улица краља Петра I и цара Лазара, који данас представља Свечани улаз, доградњом је направљен и други, Главни улаз из Улице краља Петра I.

У овој згради се данас налази канцеларија гувернера Народне банке Србије, Архив Народне банке Србије, као и музеј НБС - Центар за посетиоце.

Нова зграда Народне банке Србије у Немањиној улици

Средином седамдесетих година прошлог века одлучено је да се, за потребе тадашње, Народне банке СФР Југославије изгради нова пословна зграда. 15 година од почетка градње, огромно стаклено здање на Славији, у Немањиној улици, званично је пуштена у употребу 21. марта 2006. године. У градњу овог објекта површине 53.000 квадрата уложено је 134 милиона америчких долара.

Одлуку да се зграда зида донео је Савет гувернера бивше СФРЈ још 1976, а детаљним урбанистичким планом подручја „Славија“ из 1980. године одређена је и локација овог здања. Девет година је разматран инвестициони програм и коначно усвојен 1989. године. Са распадом СФР Југославије, Народна банка Србије наследила је све проблеме и трошкове око изградње објекта. Градња је почела 1992, а у њој је учествовало око 60 фирми.

Central bank, Belgrade, Serbia
Спољашњи изглед зграде

Објекат има четири подземне етаже где се налазе паркинг, складишта, трезори, штампарија, трафо-станица, дизел агрегат, разне радионице и слично. Зграда има 11 спратова, а поред кабинета за три вицегувернера и канцеларијског простора налази се и сала са 200 места, стручна библиотека, трезор за нумизматику, као и центри за управљање објектом и за обезбеђење, кухиња и ресторан.

У надземном делу зграде сви радови су завршени, док се у подземном ради на инсталационом систему. Ново здање Народне банке Србије спада у „паметне зграде“. У свим просторијама се налазе детектори присуства који се аутоматски активирају и регулишу температуру у згради. Око шест сати ујутро систем се сам покреће и загрева простор на 19° C. Након доласка запослених температура се подиже на оптималних 22° C. Када неко отвори прозор, систем грејања или хлађења аутоматски престаје са радом. У овој згради се налази око 900 запослених Народне банке Србије.

Види још

Референце

  1. ^ Вицегувернер БМ оставка, Дејан Шошкић оставка, Реакција Светске банке на нови закон, Реакција ММФа на нови закон, Приступљено 15. 4. 2013.

Спољашње везе

2. јул

2. јул (2.7.) је 183. дан године по грегоријанском календару (184. у преступној години). До краја године има још 182 дана.

Bon za kupovinu goriva

Bon za kupovinu benzina i dizel goriva bio je dopunsko sredstvo, ili vaučer, koji je od 1982. do 1984. godini korišćen kao obavezno ograničenje za kupovini naftinih derivata na celoj teritoriji SFR Jugoslavije, od strane jugoslovenskih građana u vreme ekonomske krize.

Архив Народне банке Србије

Архив Народне банке Србије је специјализовани архив који се стара (евидентира, прикупља, чува, штити, обрађује и даје на коришћење) о архивској грађи, односно архивском материјалу насталом у раду Народне банке Србије, органа и организација чији је она правни следбеник, као и о другој архивској грађи, односно архивском материјалу чији је ималац, од оснивања Привилеговане народне банке Краљевине Србије, 1884. године, до данас. Налази се у саставу Народне банке Србије, као ужа организациона јединица. Поседује архивску грађу од великог друштвеног, културног и историјског значаја за Републику Србију, као и за изучавање прошлости ранијих државних формација чији је Србија била чинилац. Налази се ван Архивске мреже Србије.

Банкарство

Банкарство или банкарски систем означава комбинацију снабдевања новцем, посредовања кредитима, опслуживања платног промета, и послуживања јавних и приватних фирми средствима плаћања.

Градска општина Врачар

Општина Врачар је градска општина Града Београда. Површински ово је најмања и најгушће насељена београдска општина: заузима површину од 292 ha, на којој према попису из 2011. живи 56.333 становника.

Дукат

Дукат је средњовековни златни новац који потиче из Венеције. Назив је настао из скраћеног дукат-ус који значи „војводство“. Раширио се по целој Европи као најтипичнији трговачки златни новац чија је маса била 3,49 g а чистоћа 0,9866.

Зграда Народне банке Србије у Улици краља Петра

Зграда Народне банке Србије у Улици Краља Петра данас представља седиште гувернера Народне банке Србије. А од свог настанка па до 2006. године била је главна зграда Народне банке Србије и Југославије.

Историја динара

Динар, као валута, се користи као званична валута неких исламских земаља: Алжир (Алжирски динар), Бахреин (Бахреински динар), Ирак (Ирачки динар), Јордан (Јордански динар), Кувајт (Кувајтски динар), Либија (Либијски динар), Судан (Судански динар) и Тунис (Тунижански динар), и валута Србије (Српски динар) и Македоније (Македонски денар), као наследника југословенског динара. Историја динара, ипак, почиње са римским новцем, денаријусом, по коме су и све наведене валуте добиле своје име.

Мирко Васиљевић

Мирко Васиљевић (Правошево, 11. октобар 1949) је редовни професор Правног факултета у Београду и члан Академије наука и умјетности Републике Српске. У три мандатна периода (2004 — 2012) био је декан Правног факултета Универзитета у Београду. Васиљевић је био члан Управног одбора Агробанке до 2011 године, када је Народна банка Србије њему и другим члановима управе изрекла трајну забрану будућег учешћа у управним или извршним одборима било које банке у Србији због злоупотребе положаја и проузроковања штете банци, али је и након тога наставио своју каријеру у арбитражи и чланства у другим удружењима.

Монетарна политика

Монетарна политика је скуп правила, прописа, мера и инструмената којима се у монетарној сфери друштвене репродукције регулише ниво, структура и динамика новчане масе, као и циркулација новца у прометним каналима репродукције.

Монетарна политика представља примењену научну област која се састоји из емисионе, кредитне и девизне политике, а уско је повезана са фискалном политиком у склопу финансијске, односно макроекономске политике.

Eкспанзивна монетарна политика је оријентисана на давање олакшица за функционисање банкарског система и тржишта новца. (смањење камата за кредите, на пример) Доприноси оживљавању економије у земљи.

Уколико говоримо о експанзивној монетарној политици, кључно питање се односи на то шта се дешава уколико смањимо камате за кредите. Смањењем камате, становништво и привреда ће бити заинтересованија да подижу кредите из банака, тај новац ће уложити у одређене инвестиције, запослиће се нова радна снага...

Рестриктивна монетарна политика је оријентисана на ограничавање тражње за новцем и кредитима и утиче на смањење кредитне активности пословних банака.

Монетарну политику утврђује и спроводи централна банка. У Србији је то Народна банка Србије.

Осигуравајућа друштва у Републици Србији

Према Закону о осигурању, организационе форме за обављање делатности осигурања и пружања услуга у осигурању су: акционарско друштво за осигурање, друштво за узајамно осигурање, друштво за посредовање и заступање у осигурању и агенција за послове пружања других услуга у осигурању. Друштва за осигурање могу обављати само оне послове осигурања за које су добила дозволу Народне банке Србије. Друштво за осигурање дужно је да обезбеђује ликвидност и да благовремено исплаћује штете и друге обавезе друштва. Ради обезбеђивања трајног извршавања обавеза, друштво мора имати гарантну резерву коју чине:

основни капитал

резерве из добити и резерве утврђене актима друштва

нераспоређена добит из претходних година до 50%

део нераспоређене добити из текуће године до 50%

ревалоризационе резервеДруштво за осигурање је дужно да обезбеди интерну ревизију, која је самостална и независна у обављању својих послова. Ова ревизија за свој рад одговара непосредно надзорном одбору друштва. Интерна ревизија друштва за осигурање спроводи сталну контролу свих активности из пословања друштва.

Надзор над обављањем делатности друштва за осигурање врши Народна банка Србије, првенствено у циљу заштите интереса осигураника и других корисника осигурања. Подаци о пословању друштава за осигурање могу се прегледати на сајту Народне банке Србије у делу о Надзору осигурања. Ту се такође могу наћи информације о учесницима на тржишту осигурања, о обављању делатности осигурања, извештаји о пословима надзора над обављањем делатности осигурања. Поред овога, могуће је и електронско достављање података.

Привреда Србије

Привреда Србије је модерна и прати модел слободног тржишта. Највећи сектор српске привреде Републике Србије је сектор услуга/терцијални сектор, који обухвата укупно 63,8% БДП. Потом следи индустријски сектор (23,5% БДП) и пољопривредни сектор (12,7% БДП). Крајем 80-их година, на почетку економске транзиције из планске привреде у тржишну, Србија је имала повољну позицију у односу на регион. Та позиција је изгубљена због економских санкција од 1992. до 1995. годиине (које су, између осталог, резултовале и у обарању рекорда хиперинфлације), као и због НАТО бомбардовања 1999. године.

Након пада Слободана Милошевића у октобру 2000. године, држава Србија либерализује привреду и од тада следи експоненцијални економски раст. Номинални БДП по глави становника је скочио са $1,160 у 2000. години на $6,158 у 2011. години. Процењује се да је номинални БДП Србије у 2010. години износио $43,6 милијарди. БДП ППП за 2010. износи $80,6 милијарди, односно $10,897 по глави становника. У 2010. години, Србија је имала готово највећи економски раст од свих земаља у региону, који је износи 1,9% (реални раст). Тренутни велики економски проблеми Србије су висока стопа незапослености (11,9%, подаци из септембра 2018.) као и високи спољнотрговински дефицит, ($6,9 милијарди). Трговински дефицит се драстично смањио у односу на 2008. годину када је достигао готово $12 милијарди. Такође, покривеност увоза извозом је умногоме повећана са 32% 2004. година на чак 58,5% 2010.

Последњих година, Србија је била сведок инвестиција великих страних фирми. Просечан реални раст у последњих 10 година је 4,45%. Србија има релативно мали удео државне администрације у односу на остале земље европе као део БДП: свега 20,6%. Приватна потрошња износи 74,3% БДП а инвестиције 28,6%.

Током светске финансијске кризе 2008. и 2009. године, влада председника Владе Мирка Цветковића повукла је низ потеза за које неки аналитичари тврде да су спасили земљу и банкарски систем од економског краха. На пример, повећана је државна гаранција за све улоге у банкама на 50.000 евра, чиме је обухваћено преко деведесет одсто свих улога. Економски аналитичари сматрају да је то једна од мера које су сачувале српски банкарски систем, а банке су саопштиле да је тренд повлачења улога заустављен и да је од почетка 2009. године приметан раст штедних улога.

Радио Б92

Б92 је била београдска радио-станица основана 15. маја 1989. године. Настала је спајањем редакција Индекса 202 и Ритма срца. Б92 је израстао у компанију са широким спектром активности у чијем су фокусу медији: радио и телевизијска станица, као и веома популаран интернет сајт. Активности Б92 обухватају и интернет провајдинг, културни центар, издавачку кућу и музичку продукцију.

Посвећеност Б92 одговорном новинарству и позитивној друштвеној промени донели су организацији међународни реноме: Б92 и његови запослени освојили су бројне престижне међународне награде за новинарску храброст и залагање за поштовање људских права.

Б92 је међународно познат по креативној употреби нових технологија у борби против цензуре и промоцији људских права, али је главни акценат у даљем развоју компаније стављен на телевизију. Иако најмлађа на локалном телевизијском тржишту, Телевизија Б92 је забележила најбржи раст у последње три године и данас је она четврти најпопуларнији канал на националном нивоу у циљној групи од 15 до 54 године старости.

Компанија је недавно преселила све своје активности под један кров, који им је великодушно уступила Народна банка Србије, где ће нови продукцијски капацитети и студији омогућити њен додатни развој без потребе да се излажу законима тржишта. Почетком ове године BBC World Training Trust и његов београдски огранак почели су двогодишњи програм обуке и развоја запослених у Б92

Циљеви компаније су одржање политичке и економске независности, критичког мишљења и интереса јавности и достизање европских стандарда квалитета, финансијске стабилности и побољшање организационе структуре.

Б92 је данас приватна компанија: 11,35% њеног капитала имају бивши и садашњи запослени, док 79,99% поседује Астонко Д.о.о. - приватна компанија у власништву истоимене компаније са Кипра, а мали акционари остатак капитала.

Дана 9. јула 2015. Радио Б92 је трансформирана у Плеј радио док се сама фирма и даље звала Радио Б92 д. о. о. све до 2017. пошто се лиценца за емитовање до тада водила на исту.

Радован Јелашић

Радован Јелашић (Баја, 19. фебруар 1968) је српски економиста и бивши гувернер Народне банке Србије. Прве године живота је провео у селу Сантову одакле потиче и његова породица.

Списак валута у оптицају

Ово је списак валута у оптицају. Са стране су дате међународне ознаке валуте, словне и нумеричке, које је одредила Међународна организација за стандардизацију – ISO 4217 Curency names and code elements.

Списак још није потпун.

Нејасног статуса (са НБС):

Нова кванза, AON, 024

Кванза реал, AOR, 982

Арубијски гулден, AWG, 533

Афган, AFA, 004

Холандскоантилски гулден, ANG, 532

Боливски мвдол, BOV, 984

Франак Демократске Републике Конго, CDF, 976

Унидадес де фоменто, CLF, 990

Зеленортски ескудо, CVE, 132

Финска марка, FIM, 246

Фолкландска фунта, FKP, 238

Фунта стерлинга, GBP, 826

Гибралтарска фунта, GIP, 292

Гвинеја бисао пезос, GWP, 624

Јордански динар, JOD, 400

Кајмански долар, KYD, 136

Тенџе, KZT, 398

Малгашки франак, MGF, 450

Петака, MOP, 446

Судански динар, SDD, 736

Свете Јелене фунта, SHP, 654

Манат, TMM, 795

Паанга, TOP, 776

Тиморски ескудо, TPE, 626

Турска лира, TRL, 792

Тајвански долар, TWD, 901

Тала, WST, 882

ЦФА франак BEAC, XAF, 950

СДР, XDR, 960

ЦФА франак БЦЕАО, XOF, 952

ЦФП франак, XPF, 953

Фалсификовани новац

Фалсификовани новац је новац у промету (углавном новчанице, ретко кованице), који је противзаконито (илегално) произведен тако да изгледа службеним средствима плаћања довољно блиско како би могло довести до заблуде и био прихваћен као прави новац. Производња лажног новца је облик преваре.Кривотворење је вероватно старо као и сам новац. Пре увођења папирног новца, најчешћа метода преваре је било ковање лажног новца користећи мешање јефтиних метала, као замену за злато и сребро. Данас је најчешћи начин преваре штампање скенираних новчаница легитимним штампачима.

Неке од штета које се могу проузроковати фалсификовањем новца су:

смањење вредности правог новца;

повећање цена (инфлације) због кружења више новца у економији државе;

смањење прихватљивости папирног новца и

губици настали прихваћањем лажног новца јер се не надокнађује вредност фалсификованих новчаница.Традиционално, мере против фалсификовања подразумевају укључивање финих детаља и сигурносних елемената који се тешко успешно фалсификују приликом штампања новчаница, а који омогућују и нестручним особама да открију превару.

Хронологија историје Београда

Хронологија историје Београда приказује године и датуме значајних догађања у историји Београда.

Централна банка

Централна банка је дефинисана као самостална и јединствена емисиона установа монетарног система, одговорна за монетарну политику, за стабилност валуте и финансијску дисциплину и за обављање других послова одређених законом.

Централна банка може да обезбеди остваривање својих функција уз помоћ инструмената монетарно-кредитног регулисања, у које спадају: есконтна стопа, обавезна резерва, утврђивање минималне резерве ликвидности, куповина и продаја хартија од вредности, учешће у девизним трансакцијама, ограничење пласмана, и слично.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.