Намир

Намир (франц. Namur, хол. Namen, вал. Nameûr) је општина у Белгији у региону Валонија у покрајини Намир. Град је на 65 километара југоисточно од главног града Белгије Брисела, на ушћу реке Самбр у реку Мезу. Према процени из 2007. у општини је живело 107.653 становника. Скоро све становништво говори француски језик.

Намир је главни град истоимене провинције и региона Валоније.

Намир
Namur JPG02
Поглед на Намир
Административни подаци
Држава Белгија
Регион Валонија
ПокрајинаНамир
Становништво
Становништво
 — 2015.110.646
 — густина629,78 ст./km2
Географске карактеристике
Координате50°28′00″ СГШ; 4°52′00″ ИГД / 50.4666666667° СГШ; 4.86666666667° ИГДКоординате: 50°28′00″ СГШ; 4°52′00″ ИГД / 50.4666666667° СГШ; 4.86666666667° ИГД
Временска зонаUTC+1, лети UTC+2
Површина175,69 km2
Намир на мапи Белгије
Намир
Намир
Намир на мапи Белгије
Веб-сајт
www.namur.be

Историја

Старо келтско утврђење из претхришћанских времена које је постојало на овом месту је у 7. веку поново подигнуто. Меровинзи су овде изградили тврђаву. У 10. веку Намир је постао грофовија којој је припадала северна обала реке Меза, док је јужна обала припадала грофовији Лијеж.

Део грофовије Фландрије град је постао 1262, а 1421. владар Бургундије Филип Добри је освојио град. Луј XIV је 1692. заузео Намир и припојио га Француској, да би само три године доцније Виљем Орански освојио град за Уједињену Низоземску.

Миром из Утрехта 1709. власт Холанђана над градском тврђавом је потврђена, док је власт над градом припадала Аустријској Низоземској. После Француске револуције град је 21 годину припадао Француској, после тога Уједињеном Краљевству Низоземске, а од 1830. Белгији.

Белгијска војска је јако утврдила град низом тврђава, међутим немачка војска их је у Првом светском рату уништила тешком артиљеријом. И у Другом светском рату Намир је био уништен борбама 1940. и 1944.

Namur Ca1JPG
Намир

Становништво

Према процени, у општини је 1. јануара 2015. живело 110.646 становника.

Демографија
1984.2000.2010.2015.
101861105419108950110646

Партнерски градови

Јулија Билијарт

Света Јулија Билијарт (12. јул 1751 - 8. април 1816) била је оснивачица црквеног реда сестара Нотр Дама де Намир.

Алберт I од Белгије

Алберт I од Белгије (франц. Albert Léopold Clément Marie Meinrad, нем. Albert Leopold Clemens Marie Meinrad; Брисел, 8. април 1875 — Намир, 17. фебруар 1934) био је трећи краљ Белгије. Владао је од 1909. до 1934.

Оженио се 2. октобра 1900. војвоткињом Елизабетом од Баварске. Живот су провели као веома блиски супружници, који су годинама размењивали љубавна писма. Обоје су били интелектуалци, пријатељи познатих научника, филозофа и уметника. Били су омиљени међу поданицима, за разлику од претходника, краља Леополда II. Имали су два сина и једну кћи. Краљ је био побожни римокатолик.

Одбио је да дозволи пролаз немачких трупа кроз Белгију, стриктно се држећи белгијске неутралности у предвечерје Првог светског рата. Када су Немци окупирали готово целу Белгију, краљ је предводио своју војску у избеглиштву. Краљица је радила као медицинска сестра. Покушао је да тајно склопи сепаратни мир са Немачком, уз повратак на стање пре рата, али ова иницијатива није успела. На крају рата, тријумфално се са породицом вратио у Брисел. Носилац је одликоваља Краљевски орден Карађорђеве звезде.

Погинуо је несрећним случајем планинарећи у Арденима, близу Намира, 1934. Наследио га је син, краљ Леополд III од Белгије.

Белгија

Белгија (хол. België; франц. Belgique; нем. Belgien), званично Краљевина Белгија (хол. Koninkrijk België; франц. Royaume de Belgique; нем. Königreich Belgien), држава је у западној Европи. Простире се на површини од 30.528 km² и у њој живи нешто више од једанаест милиона становника. Према северу се граничи са Холандијом, према истоку са Немачком, према југоистоку са Луксембургом и према југу са Француском. Према западу има излаз на Северно море.

Белгија је један од оснивача Уједињених нација, Европске уније и НАТО-а. У њој се налази седиште већег броја међународних организација, између осталог Европске уније и НАТО-а.

Смештена на раскршћу германске и романске Европе, Белгија је дом говорника холандског, углавном Фламанаца, који чине око 59% становништва, и говорника француског, углавном Валонаца, који чине 41% становништва. Поред њих постоји и мали број говорника немачког језика у пограничном појасу са Немачком.Белгија је савезна уставна монархија са парламентарним системом. Подељена је на два региона по језичком принципу: Фландријом на северу у којој доминира фламански тј. холандски језик, и Валонијом на југу у којој преовлађује француски језик. Подручје главног града Брисела је званично двојезично, мада већина тамошњег становништва говори француским језиком. Језичка шароликост и политички сукоби настали услед тога, одразили су се на политичку историју и сложени систем управљања државом.

Подручје Белгије, Холандије и Луксембурга познато је као Ниске земље; некада је област Бенелукса заузимала нешто већу површину него данас. На латинском је ова област знана као Белгика (лат. Belgica), по римској провинцији Галији Белгики (лат. Gallia Belgica), која је обухватала мање-више исто подручје. Од краја Средњег века до 17. столећа, подручје Белгије је било напредан космополитски трговачки и културни центар. Од 16. века до Белгијске револуције 1830, када се Белгија отцепила од Холандије, ово подручје је било поприште бројних битака између европских сила, услед чега је прозвано бојиштем Европе," што је потврђено у оба светска рата.

Након стицања независности, Белгија се укључила у Индустријску револуцију а током 20. века поседовала је бројне колоније у Африци.

Другу половину 20. века обележиле су напетости између говорника холандског и француског језика подстакнуте неравномерним привредним развојем Фландрије и Валоније. Супротстављеност две стране условила је неколико управних реформи и преображај из унитарне у савезну државу у раздобљу од 1970. до 1993. године.

Валонија

Валонија (вал. Waloneye, франц. Wallonie, нем. Wallonien, хол. Wallonië) или званично Регион Валонија (франц. Région wallonne, нем. Wallonische Region, хол. Waals Gewest), један је од три региона Белгије, поред Фландрије и Брисела. Становништво говори француски језик, док на крајњем истоку региона живе говорници немачког. Главни град је Намир, док је културно и привредно средиште Лијеж.

Географски, Валонија обухвата јужни део Белгије. Пре оснивања Белгије 1830, Валонија није постојала као ентитет.

У региону се, поред доминантног француског и немачког језика (оба имају званичан статус), користи валонски и пикардијски језик из групе романских језика. Ови језици имају статус регионалних језика.

Вајра

Вајра (њем. Weira) општина је у њемачкој савезној држави Тирингија. Једно је од 76 општинских средишта округа Зале-Орла. Према процјени из 2010. у општини је живјело 414 становника. Посједује регионалну шифру (AGS) 16075121.

Геолошке ере

Ера у геологији представља елемент поделе геолошког времена којим се врши подела еона.

Департмани Француске

Департмани су административне јединице Француске и многих бивших француских колонија. Сто француских департмана су груписани у 22 матична и 4 прекоморска региона. Департман Мајот (овај статус је добио 2011) не припада ниједном региону.

Дреба

Дреба (њем. Dreba) општина је у њемачкој савезној држави Тирингија. Једно је од 76 општинских средишта округа Зале-Орла. Према процјени из 2010. у општини је живјело 277 становника. Посједује регионалну шифру (AGS) 16075018.

Емполи

Емполи (итал. Empoli) град је у средишњој Италији. Емполи је други по величини град округа Фиренца у оквиру италијанске покрајине Тоскана.

Коспода

Коспода (њем. Kospoda) општина је у њемачкој савезној држави Тирингија. Једно је од 76 општинских средишта округа Зале-Орла. Према процјени из 2010. у општини је живјело 401 становника. Посједује регионалну шифру (AGS) 16075051.

Меза

Меза или Маас (франц. Meuse, хол. Maas, валонски Moûze, нем. Maas) је река дуга 950 km, која извире у Француској, тече кроз Белгију и Холандију, и улива се у Северно море.

Извор Мезе је на платоу Лангр у Француској одакле тече на север поред Седана и Шарлвил Мезјера ка Белгији. У Намиру у Мезу се улива река Самбр. Река затим наставља ток ка истоку, кроз ниске планине Ардена и кроз Лијеж. Ту река поново мења ток, овај пут ка северу, и протиче кроз холандске градове Мастрихт и Венло. Најзад, Меза (овде се назива Мас) креће ка западу и спаја се са Рајном у широкој делти ка Северном мору. Код места Хојсден, река Мас (Меза) се дели на рукавце Афгедамде Мас и Бергсе Мас.

Меза је пловна кроз Холандију и Белгију и кроз мрежу канала повезује Ротердам, Амстердам и Антверпен са Мастрихтом, Лијежом и Намиром. Даље кроз Француску, постоји 272 km дуг канал који се користи за мање барже.

Намир (покрајина)

Провинција Намир (франц. Province de Namur) је једна од пет провинција белгијског региона Валоније. Налази се на југу земље.

Почетком 2008. провинција је имала 465.380 житеља. Становништво говори француски језик. Главни град провинције и уједно главни град Валоније је град Намир.

Историјска Грофивија Намир првобитно је припадала Светом римском царству, па затим Бургундији и Хабзбурзима. Око овог подручја су се сукобљавале Француска, Холандија, шпански и аустријски Хабзбурзи.

Нафисату Тијам

Нафисату Тијам (енгл. Nafissatou Thiam; Намир, 19. август 1994) је белгијска атлетичарка, чија су специјалност вишебоји (седмобој и петобој).

Неоген

Неогенски период је јединица геолошког времена која се састоји од миоценске, плиоценске, плеистоценске и холоценска епохе. Неогенски период следи палеогенски период.

У прошлости су се изрази неогенски систем и систем горњег терцијара користили како би описали данашњи неогенски период.

Данас, међутим, постоји покрет међу геолозима (посебно морским геолозима специјализованим за неоген) да се садашњи геолошки период (квартар) укључи у неоген, док остали (посебно они специјализовани за геологију копна) инсистирају да квартар буде посебни период због другачијих налаза. Понешто збуњујућа терминологија и неслагање геолога о томе где треба повући хијерархијску међу је последица све финијег грануларитета, како се налази приближавају садашњости, и захваљујући томе што млађи Седиментарна налази обично представљају далеко већи извор података од оних старијих, те указују на далеко већи број облика околине. Делећи кенозојску еру на три (или два) периода (палеоген, неоген, квартар) уместо 7 Геолошке епохе|епоха]], периоде је нешто лакше упоредити са трајањем периода у мезозојској и палеозојској ери.

Нојштат на Орли

Нојштат на Орли (њем. Neustadt an der Orla) град је у њемачкој савезној држави Тирингија. Једно је од 76 општинских средишта округа Зале-Орла. Према процјени из 2010. у граду је живјело 8.514 становника. Посједује регионалну шифру (AGS) 16075073.

Оливје Рокус

Оливје Лоран Пјер Рокус (франц. Olivier Laurent Pierre Rochus; 18. јануар 1981, Намир, Белгија) је професионални тенисер из Белгије. У каријери је освојио два АТП 250 трунира у појединачној конкуренцији, као и један Гренд слем турнир у пару са земљаком Гзавјеом Малисом.

Са висином од 168 цм спада међу најниже играче на АТП листи.

Један је од ретких тенисера који има изједначен однос победа и пораза (3–3) са Новаком Ђоковићем.

Саобраћај у Белгији

Белгија спада у најразвијеније земље Европе са веома повољним положајем између других значајних земаља. Због тога је саобраћај у Белгији веома развијен и густ. Белгија има развијен друмски, железнички, ваздушни и водни саобраћај. Најважније саобраћајно чвориште је главни град Брисел.

Списак градова у Белгији

Списак градова у Белгији по броју становника.

Штанау

Штанау (њем. Stanau) општина је у њемачкој савезној држави Тирингија. Једно је од 76 општинских средишта округа Зале-Орла. Према процјени из 2010. у општини је живјело 144 становника. Посједује регионалну шифру (AGS) 16075106.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.