Муфлон

Муфлон (лат. Ovis orientalis) је врста дивље овце. Подврсте ове врсте су подељене у две групе, у групу муфлона (Ovis orientalis orientalis група) и групу уриала (Ovis orientalis vignei група).[2][3] Домаћа овца (Ovis aries) води порекло од муфлона.

Муфлон
Mouflon in zoo
Европски муфлон
(Ovis orientalis musimon)
Ovis ammon vignei arkal Pretoria 3
Афгански уриал
(Ovis orientalis cycloceros)
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Род:
Врста:
O. orientalis
Биномијално име
Ovis orientalis
Gmelin, 1774
Wild sheep legend
Географска распрострањеност различитих подврста

Подврсте

Група Муфлона

Према класификацији Питера Граба из 2005. следеће подврсте су сврстане у групу муфлона (Ovis orientalis orientalis група):[4]

  • Јерменски муфлон (Ovis orientalis gmelini)
  • Исфахански муфлон (Ovis orientalis isphahanica)
  • Ларистански муфлон (Ovis orientalis laristanica)
  • Кипарски муфлон (Ovis orientalis ophion)
  • Европски муфлон (Ovis orientalis musimon)

Група Уриала

Следеће подврсте су сврстане у групу уриала (Ovis orientalis vignei група):

  • Транскаспијски или казашки уриал (Ovis orientalis arkal)
  • Бухарски уриал (Ovis orientalis bochariensis)
  • Туркменски или афгански уриал (Ovis orientalis cycloceros)
  • Пенџабски уриал (Ovis orientalis punjabiensis)
  • Хиндуски уриал (Ovis orientalis vignei)

Распрострањење

Врста је присутна у Азербејџану, Индији, Ирану, Јерменији, Казахстану, Оману, Пакистану, Таџикистану, Туркменистану, Турској и Узбекистану. Врста је повремено присутна, или је миграторна врста у Авганистану.[5]

Група Муфлона

Подврста јерменски муфлон (Ovis orientalis gmelini) насељава Иран где се може наћи у десет заштићених подручја, три резервата природе и једном националном парку (највећа популација је у националном парку језеро Урмија и то на острву у језеру), а има га и на Кавказу, у Јерменији, Азербејџану, Турској, Ираку и Израелу. Подврста исфахански муфлон (Ovis orientalis isphahanica) насељава западни Иран (може се наћи и у три заштићена подручја). Подврста ларистански муфлон (Ovis orientalis laristanica) насељава јужни Иран (може се наћи и у неколико заштићених подручја).[5]

Кипарски муфлон (Ovis orientalis ophion) насељава острво Кипар али се може наћи и на европском континету где није аутохтон. Европски муфлон (Ovis orientalis musimon) насељава велики део Европе, а аутохтон је на острвима Корзика и Сардинија.

За подврсте европски и кипарски муфлон се верује да потичу од раних припитомљених оваца које су у неолиту донели људи на острва Сардинију, Корзику и Кипар. Где су побегле у дивљину и населиле планине у унутрашњости острва, а временом се развиле у посебне подврсте.

Група Уриала

Подврста транскаспијски или казашки уриал (Ovis orientalis arkal) насељава Казахстан, Туркмениста и Иран, а у Казахстану и Туркменистану насељавају и територију три резервата природе. Подврста бухарски уриал (Ovis orientalis bochariensis) насељава Таџикистан, Узбекистан и Туркменистан (у свакој од ових земаља постоји и један резерват природе који насељава). Подврста туркменски или афгански уриал (Ovis orientalis cycloceros) већим делом је насељена у заштићеним подручјима Туркменистана, има га и у Афганистану и веома мало у Пакистану. Подврста хиндуски уриал (Ovis orientalis vignei) насељава Индију где је заштићена врста у држави Џаму и Кашмир, као и Пакистан. Подврста пенџабски уриал (Ovis orientalis punjabiensis) је насељена у провинцији Пенџаб у Пакистану.[5]

Станиште

Муфлони имају насељавају сушна станишта, углавном травната, а ређе шумовита подручја. Биљоједи су, хране се травама, лишћем жбунова и зрневљем.[5]

Врста је по висини распрострањена до 1.500 метара надморске висине.

Понашање

Већи је и паметнији од свог припитомљеног сродника. Живи у стаду које има десетак јединки, које се правећи велике скокове, крећу хитро по планинама. Муфлони живе у Азији, мада их има и у Европи. Рогови су код мужјака и женке савијени уназад. Рогови мужјака су врло дугачки: могу достићи дужину до једног метра. Захваљујући оштром виду, муфлон може да примети своје непријатеље (вука) на великој удаљености. У лето, стадо мужјака (овнова) се придружује стаду женки (овци); тада почињу борбе роговима за наклоност женки. Четири месеца касније, оплођене женке се одвајају од стада, да би свака донела на свет једно до два младунчета (јагњета). Младунче почиње да пасе самостално кад напуни две недеље, а престаје да сиса око шестог месеца. Уколико не сконча као трофеј у салону неког ловца, може да живи до десет година.

Угроженост

Ова врста се сматра рањивом у погледу угрожености врсте од изумирања. Муфлоне пре свега угрожавају ловокрадице, али и конкуренција са домаћом стоком због прекомерне испаше.[5]

Популациони тренд

Популација ове врсте се смањује, судећи по расположивим подацима. Не постоји процена о укупној популацији ове врсте, али верује се да постоји тренд смањења и да је за три генерације популација смањена за 30%.[5]

Референце

  1. ^ Ovis orientalis Муфлон — База података укључује и доказе о ризику угрожености. (на језику: енглески)
  2. ^ ICZN (International Commission on Zoological Nomenclature) opinion 2027 Архивирано на сајту Wayback Machine (април 22, 2008) (на језику: енглески)
  3. ^ Grubb, Peter. (2005), стр. 709
  4. ^ Grubb, Peter. (2005)
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 5,5 Црвена листа (на језику: енглески)

Литература

Јагодински зоолошки врт

Зоолошки врт у Јагодини је један од четири зоолошка врта у Србији, поред Београда, Суботице (Палић) и Бора, и трећи изграђени објекат те врсте у Србији. Налази се у Поморављу, у Јагодини, 135 km јужно од Београда и 100 km северно од Ниша, са директним излазом на ауто-пут коридора 10. Сам зоо врт је у склопу излетничког парка Поток у улици Браће Дирак бб.Званично је почео са радом 10. јула 2006. године. Врт се простире на 2,5 хектара земље, са преко 100 врста животиња и 150 експоната, не рачунајући птице. У изградњу зоо-врта општина је инвестирала 40% средства, а 60% су чиниле донације са највећим донором Београдским зоо вртом.

Налази се на терену који је претходно била ледина, а похвално је да ниједно дрво није исечено током градње објекта, већ су уклопљени у састав врта. У зоолошком врту се налази парк са клупицама, зеленим површинама и цвећем које се сезонски мења. Зоолошки врт је део ширег комплекса „Ђурђево брдо“, који је заштићени споменик природе. У непосредно близини се налази Музеј воштаних фигура и аква-парк.

Јелоустоун

Јелоустоун (енгл. Yellowstone) је национални парк Сједињених Америчких Држава који се простире на подручјима три западноамеричке савезне државе: Вајоминг, Монтана и Ајдахо.

Јерменска висораван

Јерменска висораван (јерм. Հայկական լեռնաշխարհ / Хајкакан лернашхарн; тур. Ermenistan Yaylası; рус. Армянское нагорье) представља централно, од три планинска подручја у северном делу Блиског истока. На истоку, Јерменска висораван се наставља на Анадолијску висораван, на југу је Иранска висораван, а на северу Велики Кавказ. Овом планинском систему припадају и планински ланци Малог Кавказа и Арарат који је уједно и највиши део висоравни (висок 5.165 м). Надморска висина расте идући ка централним деловима висоравни, и просечно износи 1.500 до 3.000 метара.

Висораван обухвата цело подручје данашње Јерменије, југ Грузије, западни део Азербејџана (укључујући и Нахичеван), северозапад Ирана и источни део Турске. Укупна површина износи око 400.000 км².

Изразито јака вулканска активност у мезозоику оставила је на овом подручју бројне угашене вулканске купе (Арарат, Немрут, Арагац). У области се налазе и три велика тектонска језера: Урмија, Ван и Севан.

Из ове области потичу пшеница и кајсија.

Јерменски муфлон

Јерменски муфлон (јерм. հայկական մուֆլոն, перс. گوسفند وحشی ارمنی), исто тако позната и као Јерменска овца, Јерменска дива овца, Јерменска црвена овца, or Транс-кавкаска овца (Ovis orientalis gmelini) је угрожена подврста муфлона ендемична у Ирану, Јермиенија и Нахчиван (Азербејџан).

Џаспер (национални парк)

Национални парк Џаспер (енгл. Jasper National Park) је највећи национални парк у канадском делу Стеновитих планина. Налази се у провинцији Алберта северно од националног парка Банф са којим се граничи и западно од Едмонтона, административног центра провинције.

Површина парка је 10.878 км². Основан је 14. септембра 1907. као заштићено шумско добро Џаспер а 1930. је канадским законом о националним парковима ово подручје добило и званичан статус националног парка. Парк је током 2011. посетило нешто мање од 2 милиона посетилаца.

Национални парк Џаспер је заједно са свим осталим парковима на канадским Стеновитим планинама Унеско 1984. уврстио у листу светског наслеђа као Паркови канадских Стеновитих планина. Разлог за уврштавање локалитета на ову листу је специфична природа и бројни фосилни налази.Парк је познат по бројним глечерима (попут Колумбије, Атабаске), геотермалним извворима, глацијалним језерима, водопадима и планинским врховима. Парк се коритом реке Северни Саскачеван одводњава ка Атлантском, а преко Атабаске и Смокија ка Северном леденом океану.

Међу животињским врстама у парку издвајају се вапити, ирваси, лосови, планинска коза, амерички муфлон, гризли, дабар, вук, пума, ждеравац и друге врсте.

Амерички муфлон

Амерички муфлон (лат. Ovis canadensis) је типични сисар Стјеновитих планина у западним дијеловима САД, на југозападу Канаде и сјеверозападу Мексика. Дио су рода оваца, а неки зоолози сматрају их, заједно с Далијевим и сибирским сњежним овцама, подврстама дивљих оваца.

Грб Алберте

Грб Алберте је службени грб канадске провинције Алберта, а усвојен је краљевским декретом британског краља Едварда VII 30. маја 1907. године. Основна верзија штита која се налази у централном делу грба такође се налази и на провинцијској застави.

Декретом краљице Елизабете II од 30. јула 1980. грбу су додати челенка, држачи штита и мото. Декретом од 15. јануара 2008. измењен је изглед кациге испод челенке, која је уместо сиве добила златну боју.

Заштићено подручје Стражовски врхи

Заштићено подручје Стражовски врхи (свк. Chránená krajinná oblasť Strážovské vrchy) се налази на западу Словачке и формирано је 1989. године на простору планина Стражовски и Суловски врхи. Обухвата површину од 30.979 ha на којој се налази 12 посебно заштићених резервата. Пре њеног формирања, четири резервата су се већ налазили под заштитом државе:Манински теснац (1967), Костолецки теснац (1970), Суловске стене (1973) и Стражов (1981). Разнолика флора ове области обухвата и неколико западнокарпатских и карпатских ендемита, као и једну ендемску врсту чичка. Шуме на овом простору су букове, које на вишим пределима смењују заједнице букве и јеле, изнад којих преовлађују четинари. Животињски свет је уобичајан за појас листопадних шума, са представницима реда звери (медвед и рис), ловне дивљачи (муфлон, јелен, срндаћ и дивља свиња), као и неколико ретких врста лептира.

Посебно место, у оквиру заштићеног подручја, заузима резерват Суловске стене са својим каменим формацијама, међу којима се истиче тзв. Готичка капија. Суловски врхи су познати и по највећем станишту орхидеја у Словачкој, као и по Суловском или Хлбоцкомводопаду, који има две каскаде, укупне висине 15 метара.

Карађорђево (Бачка Паланка)

Карађорђево је насеље у Србији у општини Бачка Паланка у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 733 становника. Према попису у Карађорђеву постоје 294 домаћинства и 337 станова.

Карађорђево је удаљено 11,2 km од Бачке Паланке и представља оазу одмора, лова и коњичког спорта. Пре свега ово место је познато по ергели расних коња, највећој у земљи и у овом делу Европе. За туристичке посете постоји могућност обиласка ловишта, ергеле, хиподрома и посета Музеју ергеле, који је отворен 1983. године, и у њему се налазе пехари која су освојила грла у протеклих неколико деценија. Најзначајнији експонати су саонице и кочије из Титовог периода, фотографије на којима су наступи грла галопера и препонаша, као и фотографија на којој је забележена посета британске краљице Елизабете Карађорђеву, матична књига грла с почетка прошлог века као и књига утисака, претпоставља се и најстарија у Србији, отворена 1924. године.

Козе

Козе (лат. Caprinae) су потпородица породице говеда (лат. Bovidae). Потпородици козе припада велики број врста коза, козорога, оваца, серова, дивокоза, горала итд.

Корзика

Корзика (франц. Corse, корз. и итал. Corsica) је медитеранско острво које припада Француској. Налази се западно од Италије, југоисточно од копнене Француске и северно од италијанског острва Сардиније. Планине чије једну трећину острва, формирајући један планински ланац.Корзика је такође и један од 27 региона Француске. Састоји се од два департмана, Јужна и Горња Корзика, са регионалним центром у Ајачу, префектурални градом Јужне Корзике. Бастија, префектурални град Горње Козике, је други град по величини на острву.

Након пада власти републике Ђенове, Корзика постаје независна и формира се Корзичка република 1755. године која постоји све до француског освајања Корзике 1769. године. Корзичка култура садржи елементе француске и италијанске културе и устав Републике је био написан на италијанско језику. Корзички језик је признат као регионални језик.

Француски цар Наполеон I Бонапарта је рођен 1769. године у Ајачу.

Милош Ђорђевић

Милош Ђорђевић (Крагујевац, 20. јун 1976) је српски позоришни и филмски глумац и позоришни редитељ. Студирао је глуму на Академији уметности Универзитета у Новом Саду, а на филмском платну се први пут појавио 2002. године у филму Рингераја. Значајне улоге оставио је у серији Вратиће се роде и филму За краља и отаџбину. Члан је Народног позоришта у Београду од 2003. године, где је остварио велики број улога.

Овца

Овца или домаћа овца (лат. Ovis aries) је домаћа животиња и спада у рогате преживаре, папкаре, вероватно настала доместификацијом муфлона у пределима јужне и југозападне Азије. Овце се гаје још од млађег каменог доба и од њих се добија месо, млеко и вуна. Овчија вуна је у најширој употреби од свих врста вуна, а поступак којим се добија назива се стригање (стрижа, шишање оваца).

Овца (род)

Овца (лат. Ovis) је род из породице шупљорожаца. Поред домаће овце у овај род спадају и дивље овце.

Ртањ

Ртањ је планина која се налази у источној Србији, око 200 km југоисточно од Београда, надомак Бољевца. Припада Карпатским планинама, а највиши врх Шиљак (1565 m) представља природни феномен крашког рељефа. Специфичан распоред стена крашког рељефа није утицао само на биљни покривач, на воде и изворе Ртња, већ и на његов облик. Па ако погледамо на Ртања са севера или југа, он нам се указује као дугачак гребен у облику трапеза, док је доле широк и масиван, горе се сужава у узани ивичасти зид.

Снежна овца

Снежна овца (лат. Ovis nivicola) је сисар из реда папкара (Artiodactyla) и породице шупљорожаца (Bovidae). Најближи сродници ове врсте дивље овце су северноамеричке врсте долова овца и амерички муфлон.

Сумњива лица

Сумњива лица је српска телевизијска серија из 2016. године, снимљена у продукцији Радио-телевизије Србије и Филм де Лукс-а. Сценарио су написали Душан Милић, Петар Михаиловић, Слободан Обрадовић и Бобан Јевтић. Душан Милић је режирао првих 12 епизода по комедији ДР, док су остале епизоде по комедијама Бранислава Нушића Мистер долар, Сумњиво лице, Народни посланик и Власт режирали редитељи Милан Коњевић, Дарко Лунгулов као и двојица редитеља дебитаната: Горан Станковић и Владимир Тагић. У серији је играло више од 150 глумаца свих генарација.

Фрушка гора

Фрушка гора је острвска планина у Србији, у оквиру које се налази национални парк. Највећи део Фрушке горе се налази у северном делу Србије, у Срему, делу аутономне покрајине Војводине, док мали део залази у источну Хрватску, у Вуковарско-сријемску жупанију.

Фрушка гора се простире дужином од око 78 km и ширином од 12 до 15 km и захвата површину од 255 km². Део Фрушке горе је 1960. године проглашена националним парком и тиме је постала први национални парк у Србији. Највиши врх је Црвени Чот (539 m).

Шупљорога говеда

Шупљорога говеда, шупљорошци, шупљорози, или говеда (лат. Bovidae), су породица сисара из групе преживара. Породица обухвата преко 140 врста, сврстаних у 10 потпородица. Природни ареал породице обухвата четири континента: Северну Америку, Африку, Европу и Азију. Човек је доместификовао неколико врста шупљорожаца (краве, овце, козе, биволе, јака). Од њих користи млеко, месо и кожу.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.