Муслимани (народ)

Муслимани су јужнословенски народ, признат као такав од 1971. године у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. У оквиру СФРЈ, Муслимани су претежно живели у СР Босни и Херцеговини, у којој су били најбројнији народ (према попису из 1991. године било их је око 1.905.274 или 43,65%). У време постојања Југославије, Муслимани су говорили српскохрватским језиком, а пре признања њихове народности 1971. године, изјашњавали су се као припадници других народа у СФРЈ (најчешће као Срби или Хрвати, односно Југословени), док је појам муслиман био само одредница за верску припадност. Потомци су Јужних Словена (углавном Срба) који су својевољно или под притиском прешли у ислам за време османске власти.[5]

Муслимани (народ)
Укупна популација
око 80.000
Региони са значајном популацијом
 Србија22.301 (2011)[1]
 Црна Гора20.537 (2011)[2]
 Босна и Херцеговина12.121 (2013)[3]
*  Република Српска1.730 (2013) [3][a]
 Словенија10.467 (2002)
 Хрватска7.558 (2011)[4]
 Северна Македонија2.553 (2002)
Језици
српски, бошњачки и македонски
Религија
ислам (сунити), мањим делом атеизам
Сродне етничке групе
Срби муслимани, Торбеши, Горанци, Помаци и Бошњаци
Dzemal Bijedic
Југословенски Муслиман Џемал Биједић (1917-1977), председник Савезног извршног већа (1971-1977)
EtnickaKartaSFRJMZ
Етничка карта СФРЈ према попису из 1981. године: Муслимани представљени зеленом бојом

Фрагментација

За време постојања СФРЈ, велика већина муслиманског народа била је изразито југословенски оријентисана.[6] Међутим, након трагичне погибије Џемала Биједића, председника Савезног извршног већа (1971—1977), који је као херцеговачки Муслиман био искрени Југословен, водећи кадрови СКЈ из редова Муслимана почели су да воде опортунистичку политику интересног затварања у оквире републичких граница.[7] Иако су Муслимани живели не само у Босни и Херцеговини, већ и у појединим крајевима Србије и Црне Горе, као и широм Југославије, партијска елита у Сарајеву је током осамдесетих година у потпуности занемарила потребу за очувањем народног јединства у оквиру Југославије као заједничке државе, чиме је постављена основа за успон партикуларистичких тенденција које су биле фокусиране искључиво на Босну и Херцеговину.[8]

Таквом политиком, дато је зелено светло за успон националистичких снага, на челу са Алијом Изетбеговићем и његовом Странком демократске акције, која је 1990. године на републичким изборима задобила поверење велике већине босанско-херцеговачких Муслимана. Тиме је дат замах сепаратистичким тенденцијама не само у односу на Југославију као заједничку државу, већ и у односу на целину муслиманског народа, који је живео широм Југославије. Таква политика је достигла кулминацију почетком 1992. године, када се велика већина босанско-херцеговачких Муслимана на референдуму определила за отцепљење Босне и Херцеговине од Југославије, иако је таква одлука директно доводила до цепања самог муслиманског народа и државно-политичког одвајања од Муслимана у Србији и Црној Гори.

Додатни корак ка разбијању јединства учињен је 1993. године на Првом бошњачком сабору у Сарајеву, када је одлучено да се дотадашњи југословенски Муслимани преименују у Бошњаке, чиме је том старинском регионалном називу за становнике Босне дато ново национално значење. Ова одлука изазвала је бројне недоумице, како међу Муслиманима у Херцеговини, који се никада (чак ни у регионалном смислу) нису сматрали Бошњацима, тако и међу Муслиманима у Србији и Црној Гори, што је током наредних година довело до нових расправа и трајних подела. Усвајањем новог имена, међу Муслиманима је започео процес бошњакизације, који се из Босне и Херцеговине проширио и на подручја суседних држава.

Након политичких промена у Савезној Републици Југославији (2000), припадници муслиманског народа у Србији и Црној Гори су такође потпали под удар бошњачења. Успротививши се вештачком наметању етничког бошњаштва, председник Матице муслиманске у Црној Гори, др Авдул Курпејовић је 2014. године нагласио да се "великобошњачки националистички, исламски асимилаторски програм" темељи на Исламској декларацији Алије Изетбеговића.[9] Упркос тенденцијама које се испољавају у виду бошњачења, односно превођења у бошњачки етнички корпус, део етничких Муслимана у Србији и Црној Гори задржао је своју народну посебност и своје традиционално име.

Савремено стање

Raska02i03
Етничка карта Рашке области према попису из 2002. године, са назначеном већином етничких Муслимана у појединим местима на подручју општина Пријепоље, Сјеница, Пљевља, Бијело Поље и Беране.
MontenegroMuslims2011
Удео етничких Муслимана у становништву Црне Горе према попису из 2011. године

Према попису становништва из 2002. године, на подручју Србије је забележено 19.503 етничких Муслимана, од чега је 11.252 пописано на централним подручјима Србије, 3.634 на подручју АП Војводине, а 4.617 на подручју Града Београда. Резултати последњег пописа из 2011. године показује да се укупан број етничких Муслимана у Србији повећао, тако да је забележено укупно 22.301 (+14 %) припадника муслиманског народа, од чега је 14.945 пописано на централним подручјима Србије, 3.360 у Војводини и 3.996 у Београду.[10]

Према попису становништва из 2003. године, у Црној Гори је било 24.625 етничких Муслимана, док је према последњем попису из 2011. године у Црног Гори живело 20.537 (-17 %) припадника муслиманског народа. Према службеним резултатима пописа становништва из 2013. године, у Босни и Херцеговини је живело 12.121 припадника муслиманског народа. Према резултатима пописа из 2011. године, на подручју Хрватске је живело 7.558 етничких Муслимана. Према пописима становништва 2002. године, у Словенији је живело 10.467 припадника муслиманског народа, док је у Северној Македонији живело 2.553 етничких Муслимана.

Сродне заједнице

По вери и обичајима, Муслиманима су блиске четири заједнице које су за време постојања Југославије убрајане у исти корпус:

  • Срби муслимани: По припадности исламској вери и заједничком пореклу, Срби муслимани су заједница која је етничким Муслиманима најближа по заједничким традицијама, обичајима и историјском наслеђу.
  • Бошњаци: Поред Босне и Херцеговине, значајан број припадника бошњачке нације живи у Србији и Црној Гори, углавном у Рашкој области и Полимљу (југозападна Србија и североисточна Црна Гора). Највећим делом потичу од исламизованих Срба са простора средњовековне Босне и Србије.
  • Горанци: Највећим делом живе у Гори, најјужнијој области АП Косова и Метохије. Горанци су српског порекла, али су са време СФРЈ били принуђени да се изјашњавају као Муслимани. Данас се слободно изјашњавају као Горанци и као такви су признати на пописима становништва у Србији. Међутим, Горанци који су остали да живе у Гори имају много проблема са привременим властима самопроглашене "Републике Косово". На Горанце се врши велики притисак да прихвате бошњачки или албански као матерњи језик и углавном се третирају као Бошњаци, док се као Горанци могу изјашњавати само формално.[11]
  • Торбеши: Етничке Муслимане у Македонији сматрају као посебну етничку групу Македонаца, која говори македонским језиком. Ови македонски муслимани су такође познати под именом Торбеши, мада се они у етничком смислу радије изјашњавају као Турци и Албанци (сам назив Торбеш сматрају увредљивим). Они су јужнословенског порекла, а исламску веру су примили током раздобља турске власти.

Види још

Напомене

  1. ^ Институције Републике Српске не признају резултате, приказане од стране Агенције за статистику Босне и Херцеговине, али не планирају издати сопствене податке за ову пописну категорију.

Референце

  1. ^ Први резултати пописа 2011. у Србији
  2. ^ Први резултати пописа 2011. у Црној Гори
  3. 3,0 3,1 „Резултати Пописа 2013, Етничка/национална припадност, вјероисповијест, матерњи језик”. Агенција за статистику БиХ. Приступљено 25. 4. 2017.
  4. ^ Први резултати пописа 2011. у Хрватској
  5. ^ Селимовић 2001, стр. 163-181.
  6. ^ Ćerić 1968.
  7. ^ Lučić 2009, стр. 97–115.
  8. ^ Sarač 2009, стр. 153–184.
  9. ^ Авдул Курпејовић (2014): Муслимани су национална мањина
  10. ^ Etničke promene u Srbiji između popisa 2002-2011
  11. ^ Goranci nemaju drugu državu, Приступљено 9. 4. 2013.

Литература

Спољашње везе

Џемал Биједић

Џемал Биједић (Мостар, 22. април 1917 — Крешево, 18. јануар 1977), правник, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Босне и Херцеговине и јунак социјалистичког рада. У периоду од 1971. до 1977. године обављао је функцију председника Савезног извршног већа.

Авдо Хоџић

Авдо Хоџић Хоџа (Сарајево, 2. јул 1921 — Златни Бор, изнад Таре , 8. јун 1943), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Авдо Хумо

Авдо Хумо (Мостар, 1. фебруар 1914 — Опатија, 24. јануар 1983) је био друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Босне и Херцеговине и народни херој Југославије.

Ахмет Фетахагић

Ахмет Фетахагић – Челик (Завидовићи, 14. мај 1913 — Изачић, код Бихаћа, 25. децембра 1944), студент технике, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Етнички Муслимани у Србији

Етнички Муслимани у Србији су становници Србије који се у етничком смислу изјашњавају као припадници муслиманског народа. Према попису становништва из 2011. године, на подручју Републике Србије живи 22.301 етничких Муслимана. Иако по укупном броју премашују припаднике неких других етничких мањина које имају своје националне савете, етнички Муслимани у Србији још увек нису званично организовани, за разлику од својих сународника у суседној Црној Гори.Етнички Муслимани у Србији се сматрају делом муслиманског народа као посебног јужнословенског народа који је као такав био признат у бившој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, а самим тим и у Социјалистичкој Републици Србији.

Етнички Муслимани у Црној Гори

Етнички Муслимани у Црној Гори су становници Црне Горе који се у етничком смислу изјашњавају као припадници муслиманског народа. Према попису становништва из 2011. године, на подручју Црне Горе живи 20,537 етничких Муслимана, што чини 3,31 % од укуоног броја становника те државе. Најзначајнија културно-просветна организација етничких Муслимана у Црној Гори је Матица муслиманска Црне Горе. Као призната етничка мањина, представљени су путем Савета Муслимана Црне Горе.Етнички Муслимани у Црној Гори сматрају се делом муслиманског народа као посебног јужнословенског народа који је као такав добио признање у бившој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, а самим тим и у тадашњој Социјалистичкој Републици Црној Гори.

Махмут Бушатлија Буш

Махмут Бушатлија Буш (Бугојно, 17. фебруар 1915 — Тузла, 17. октобар 1941), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Мустафа Доваџија

Мустафа Доваџија (Сарајево, 8. октобар 1921 — околина Сарајева, почетак маја 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Осман Карабеговић

Осман Карабеговић (Бања Лука, 7. септембар 1911 — Београд, 24. јун 1996), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник и народни херој Југославије.

Рифат Бурџовић

Рифат Бурџовић Тршо (Бијело Поље, 11. фебруар — Трново, код Мркоњић Града, 2. октобар 1942), студент права, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Сулејман Омеровић

Сулејман Омеровић (Маглај, 8. мај 1923 — Брезница Нашичка, код Нашица, 17. новембар 1945), учесник Народноослободилачке борбе, потпуковник Југословенске армије и народни херој Југославије.

Торбеши

Торбеши су етничка група настањена у Северној Македонији. Они се од стране Македонаца сматрају делом њиховог народа и називају се Македонцима муслиманима (мкд. Македонци-муслимани), док су се раније сматрали Србима исламске вероисповести. Исламске су вероисповести, и говоре македонским језиком, односно мијачким наречјем.

Фадил Шерић

Фадил Шерић (Босанска Дубица, 1914 — Доња Лепеница, код Српца, 6. јун 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Хамдија Поздерац

Хамдија Поздерац (Цазин, 15. јануар 1924 — Сарајево, 7. април 1988), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Босне и Херцеговине и јунак социјалистичког рада.

Хамзо Хамзић

Хамзо Хамзић (Бијељина, 20. мај 1924 — Тузла, 17. јануар 1944), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Хасан Бркић

Хасан Бркић Ацо (Ливно, 16. јул 1913 — Сарајево, 14. јун 1965), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Босне и Херцеговине и народни херој Југославије. Од 1963. до 1965. године обављао је функцију председника Извршног већа Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине.

Химзо Салихагић

Химзо Салихагић (Шујица, код Томиславграда, 1917 — Кифино Село, 22. март 1943), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Хусеин Хоџић

Хусеин Хусо Хоџић (Тешањ, 10. октобар 1913 — Буковица, код Латаша, 29. октобар 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Хусо Мерџић

Хусо Мерџић (Тузла, 1906 — Мајевица , април 1944), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Мањине (са саветима
националних мањина
)
Остале мањине
Имиграција
Националне мањине
Са признатим мањинским статусом
Други народи
Без признатог мањинског статуса
Конститутивни народи
Остали
Националне мањине
Са признатим мањинским статусом
Други народи
Без признатог мањинског статуса

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.