Муселимов конак

Муселимов конак је најстарија сачувана зграда у Ваљеву. Настала је крајем 18. века за потребе муселима, турског управника Ваљевске нахије.

Док је његов приземни део представљао административне просторије у подруму се налазила апсана, односно затвор. По овом затвору зграда је позната у историји. Почетком 1804. године у њему су били заточени ваљевски кнежеви Алекса Ненадовић и Илија Бирчанин, и из њега су одведени на губилиште, стотинак метара даље, на обалу реке Колубаре. После егзекуције, у историји познате као "сеча кнезова", њихове главе су биле набијене на колац и јавно изложене на крову конака. Будући да је ова зграда била у директној вези са сечом кнезова, као непосредним поводом Првог српског устанка, у њој је данас презентована поставка о ваљевском крају у Првом и Другом српском устанку, чиме је аутентичност објекта директно ангажована у функцији првог и основног експоната изложбе. У Муселимовом конаку су данас изложени бројни експонати који су у директној или индиректној вези са догађајима током Српске револуције.

Данас, споменик културе Муселимов конак је издвојено одељење Народног музеја Ваљево.

Муселимов конак
Zgrada konaka 1
Муселимов конак
Опште информације
МестоВаљево
Држава Србија
Време настанка18. век
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
СедиштеВаљево
АдресаМилована Глишића 2 14000
Званични веб-сајт

Галерија

Zgrada Konaka
Muselimov konak4
Muselimov konak5
Muselimov konak8
Muselimov konak9
Muselimov konak 1
Muselimov konak 2
Muselimov konak 3
Muselimov konak 6
Muselimov konak 7
Muselimov konak 10

Види још

Спољашње везе

Напомена:Велики део овог чланка је преузет са званичног сајта општине Ваљево, са ове странице, уз дозволу

Ваљево

Ваљево је град у Србији, седиште Колубарског управног округа. Налази се у Западној Србији, у Колубарском округу, на непуних 100 km југозападно од Београда. Градско језгро смештено је у котлини кроз коју протиче река Колубара. Ваљево спада међу већа и развијенија насеља у Србији. Према попису из 2011. године, град Ваљево има 59.073 становника, а цела општина Ваљево има 90.312. Налази се на просечној надморској висини од 185 m.

Током историје српског народа Ваљевци су често имали истакнуту улогу у покретима за национално ослобођење, али, поред војсковођа и народних вођа, знатан је и број значајних књижевника, уметника и научника пореклом из Ваљева. Истовремено, овај град се сврстава и међу најстарија градска насеља Србије. Име Ваљево се по први пут среће у једном документу сачуваном у Хисторијском архиву у Дубровнику, а датираном на 1393. годину. Од тада насеље има шест стотина година потврђеног континуираног постојања. Током векова је град доживљавао успоне и падове у његовом историјском развоју. У прошлим временима, пролазећи кроз ове крајеве различити путописци су Ваљево називали, градом, варошју, касабом, па и селом. Наравно, реч је о стању које су они у тренутку свог проласка кроз ваљевску котлину затицали на терену, као и одредницама заснованим на искуству стеченом у културама из којих су поникли, али, у многим случајевима, може бити и реч о терминологији која се током времена мењала, означавајући у одређеном периоду један, а касније други појам.

Владимир Кривошејев

Владимир Кривошејев (Ваљево, 28. децембар 1963) је дипломирани историчар, магистар културологије, доктор менаџмента културе, музеолог - музејски саветник и доцент на Универзитету Сингидунум.

Био је једно време на челу Народног музеја у Ваљеву.

Дипломирао је 1989. године на групи за историју Филозофског факултета Универзитета у Београд, где је започео постдипломске студије. Магистрирао на Факултету за медије и културу Универзитета Мегатренд у области маркетинга културе, докторирао на Факултету драмских уметности Универзитета уметности у Београду, на катедри за менаџмент у култури, на тему менаџмента музеја.

Поред музеографских активности бави се и историографијом и менаџментом културе. Аутор је више сталних поставки и тематских изложби, као и више десетина библиографских јединица (монографије, приручници, каталози, водичи, чланци, расправе, прикази итд).

Град Ваљево

Град Ваљево је један од градова у Републици Србији и припада Колубарском округу. Налази у западној Србији у горњем делу слива реке Колубаре (притоке Саве), на контакту између планинског и низијског дела Србије. Град Ваљево се граничи на северу са општинама Уб и Коцељева, на западу са Осечином и Љубовијом, на југу са Бајином Баштом и Косјерићем и на истоку са Мионицом и Лајковцем.Територија града је неправилног ромбоидног облика. Овај простор у правцу запад-исток пресеца долина реке Колубаре. Северно од ове долине територија је брежуљкаста и заталасана, док је на југу рељеф значајније издигнут чинећи терасасте форме северне подгорине ланца Подрињско-ваљевских планина све до самог гребена и врхова Маљена, Букова, Повлена, Јабланика и Медведника који се издижу до преко 1.200 метара надморске висине.По подацима из 2004. град заузима површину од 905 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 58.369 ha, а на шумску 26.503 ha). Седиште града као и округа је градско насеље Ваљево. Град Ваљево има 78 насеља: 2 градска и 76 сеоска насеља. По подацима из 2011. године у граду је живело 90.312 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -3,2 ‰, а број запослених износи 32.215 људи. У Ваљеву има 56 основних и 7 средњих школа.

Историја Ваљева

Историја Ваљева заузима посебно место у историји српског народа. Ваљево и Ваљевци су често имали истакнуту, а неретко и водећу улогу у покретима за национално ослобођење. Међутим, поред војсковођа и народних вођа, ваљевски крај је изнедрио и не мали број значајних књижевника, уметника и научника. Истовремено, овај град се сврстава и међу најстарије градска насеља Србије.

Колубарски управни округ

Колубарски управни округ се простире у средњем делу западне Србије. Обухвата град и општине:

Град Ваљево градско насеље Ваљево

Општина Осечина градско насеље Осечина

Општина Уб градско насеље Уб

Општина Лајковац градско насеље Лајковац

Општина Мионица градско насеље Мионица

Општина Љиг градско насеље ЉигИма укупно 174.228 становника (Попис 2011.).

Седиште округа је град Ваљево који се налази на реци Колубари.

Неке од културно-историјских знаменитости и споменика културе овог краја су:

Бранковина

Муселимов конак као типичан пример турске архиктектуре, сазидан у XVIII веку,

Кула Ненадовића, коју је 1813. године подигао војвода Јаков,

Саборна црква, из 1838. године и представља редак пример монументалне класицистичке грађевине у Србији.

Манастир у Докмиру, који потиче из 14. века,

Манастири Лелић и Ћелије у селу Лелић, родном месту Владике Николаја ВелимировићаПозната туристичка места у округу су планина Дивчибаре и Бања Врујци.

Музеј Другог српског устанка

Музеј Другог српског устанка се налази у Такову и послује као део Музеја Рудничко-таковског краја. Музеј је смештен у згради старе таковске школе, која је и поред „брзинског“ реновирања 1994. (уочи прославе 175. година Другог српског устанка), пред пропадањем.

У згради је смештена изложба предмета и докумената из Другог српског устанка, а на спољном зиду се налази спомен-плоча са именима устаника:

„Нека је знано свим кнезовима, кметовима и сваком брату Србину да смо овде данас код Таковске цркве имали велики састанак, договорили се да устанемо на Турке и извојујемо себи слободу. Народ ме изабрао за вођу, а ја свакоме наређујем да узме оружје и бије Турке где их види и чује. Ко изда или не послуша, томе више нема места међу нама!“Милош Обреновић окупљенима код цркве у Такову, на Цвети, 11/23. априла 1815. године

Даље, испод тога, исписана су имена оних који су учествовали у дизању Другог српског устанка:

А ово су имена оних који су били на тој јуначкој скупштини и завери:Кнез Милош,Господар Јован,Лазар Мутап из Прислонице,Никола Милићевић Луњевица из Луњевице,Милић Дринчић, Тодор Беља и Добрица Весковић из Теочина,

Перица Н. Буљугбаша из Миоковаца,

Домљан Матовић Крџа и Петар Томашевић из Лочеваца,

Марко и Никола, браћа Ракићи из Рудника,

Милован Ломић из Драгоља,

Васиљ Милојевић, Милић Брајовић и Лазар Васиљевић из Брезне,

Радован Жижовић из Леушића,

Тодор Јеремић и Благоје Н. из Прањана,

Иван Шалавардић и Обрад Словић из Грабовице,

Петар Грк из Невада,

Јован Лазић из Сврачковаца,

Атанаско Михаиловић, Васо Поповић, Васа Николић, Никола Јовчић, Никола Солујић и Миленко Ђорђевић из Бершића,

Прота Јанко Витомировић,

Радојица Пауновић и Милован Топаловић из Такова,

Јован Поњавић, Радисав Раловић Опутић и Васа Милосављевић из Бруснице,

Никола Терзија из Синошевића,

Милисав Корушчић из Ручића,

Радован Бајић из Брајића,

Марко Радосављевић из Клатичева,

Сима Баралија и неки Матковић из Шарана,

Аксентије и Вићентије Чалуковић из Љеваје,

Павле и Петар Штуле из Озрема,

Станиша Петровић из Лозња,

Марко Драшкић из Полома,

Живан Дамљановић и Стеван Мирковић из Коштунића,

Максим Макљеновић из Велеречи,

Петар Томић, Радован Савић и Божо Аћимовић из Брђана,

Неки Стековић из Јабланице,

Неки Ранко из Љутовнице,

Мали Радојић из Мојсиња,

Петар Мали из Станчића,

Илија Прељинац из Прељине,

Јова Томић из Метинца,

Радован Никавица (округ ужички)...

Муселим

Муселим (турски müsellim, арапски - musälläm) заступник Паше у санџаку који му је дат као арпалук; обласни управник; срески начелник, синоним за Кајмакам .

Муселим значи и онај који је повлашћен, привилегован, ослобођен делимично или потпуно од редовних државних и феудалних терета (пореза...).

Народни музеј Ваљево

Народни музеј Ваљево је основан 1951. године, а његов централни објекат се данас налази у центру града Ваљева, на обали реке Колубаре, недалеко од Тешњара, старе градске чаршије, нове чаршије, Кнез Милошеве улице и хотела Гранд.У музеју се чува више од 50.000 различитих предмета разврстаних у четири врсте збирки: археолошке, историјске, етнографске и уметничке. Музеј је задужен за заштиту покретне и нематеријалне културне баштине на територијама града Ваљева и осталих пет општина Колубарског округа (Осечина, Мионица, Љиг, Лајковац и Уб). Рад Музеја је организован кроз три службе: административно техничку, службу за рад са музејским збиркама и службу за рад са публиком и музејске комуникације. У саставу музеја се налазе и његови депанданси и одељења у Ваљеву: Муселимов конак и Кула Ненадовића, Историјски спомен комплекс у Бранковини и Завичајно музејско одељење у Осечини.

Данас Музеј спада у једну од најмодернијих и најпосећенијих музејских институција у Србији. У дужем низу година све његове програме годишње посети преко 100.000 посетилаца. У два маха (2005. и 2008.) је добио награду Михаило Валтровић, коју Музејско друштво Србије додељује најбољем музеју у Србији у претходној години. Добитник је и годишње награде (2013.) националног одељења Међународног савета музеја (ICOM), као и плакета Капетан Миша Анастасијевић и Туристичког цвета.

Наталија Цветковић

Наталија Цветковић (Смедерево, 4. јун 1888 — Београд, 19. април 1928) је била српска сликарка.

Никола Јанковић

Никола Кока Јанковић (Крагујевац, 13. децембар 1926 — Београд, 25. април 2017) био је српски вајар, професор Универзитета у Београду, редовни члан САНУ.

Сеча кнезова

Сеча кнезова je погубљење српских народних главара 1804. године које су спровеле дахије. Циљ дахија је био да погубљењем кнезова спрече побуну, али је она само убрзала избијање Првог српског устанка.

Списак споменика културе у Колубарском округу

Следи списак знаменитих места у Колубарском округу.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.