Мрчић

Мрчић је насељено место града Ваљева у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 175 становника.

Мрчић
Selo Mrčić - opština Valjevo - zapadna Srbija - Panorama 22
село Мрчић - панорама
Административни подаци
Држава Србија
Управни округКолубарски
ГрадВаљево
Становништво
 — 2011.Пад 175
Географске карактеристике
Координате44°05′20″ СГШ; 19°53′31″ ИГД / 44.088833° СГШ; 19.891833° ИГДКоординате: 44°05′20″ СГШ; 19°53′31″ ИГД / 44.088833° СГШ; 19.891833° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Мрчић на мапи Србије
Мрчић
Мрчић
Мрчић на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број014
Регистарска ознакаVA

Демографија

У насељу Мрчић живи 175 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 49,0 година (50,8 код мушкараца и 47,5 код жена). У насељу има 79 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,43.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 349
1953. 353
1961. 339
1971. 285
1981. 236
1991. 201 201
2002. 192 196
Етнички састав према попису из 2002.‍[2]
Срби
  
189 98,43 %
Словенци
  
1 0,52 %
непознато
  
1 0,52 %

Галерија

Selo Mrčić - opština Valjevo - zapadna Srbija - Panorama 3 - Pogled prema istoku - Vinogradi

село Мрчић - панорама

Selo Mrčić - opština Valjevo - zapadna Srbija - Panorama 6 - Pogled prema istoku

село Мрчић - панорама

Selo Mrčić - opština Valjevo - zapadna Srbija - reka Banja 2

село Мрчић - панорама

Selo Mrčić - opština Valjevo - zapadna Srbija - reka Banja 1

село Мрчић - панорама - река Бања

Selo Mrčić - opština Valjevo - zapadna Srbija - Staro seosko domaćinstvo - Kolubarska arhitektura 1

село Мрчић - старо сеоско домаћинство

Selo Mrčić - opština Valjevo - zapadna Srbija - Staro seosko domaćinstvo - Kolubarska arhitektura 4

село Мрчић - старо сеоско домаћинство

Selo Mrčić - opština Valjevo - zapadna Srbija - Panorama 26

село Мрчић - панорама

Selo Mrčić - opština Valjevo - zapadna Srbija - Panorama 27

село Мрчић - панорама

Selo Mrčić - opština Valjevo - zapadna Srbija - Panorama 32

село Мрчић - панорама

Selo Mrčić - opština Valjevo - zapadna Srbija - Panorama 30

село Мрчић - панорама

Selo Mrčić - opština Valjevo - zapadna Srbija - Panorama 33

село Мрчић - панорама

Референце

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Балканско првенство у атлетици у дворани 2017.

22. Балканско првенство у атлетици у дворани одржано је 25. фебруара 2017. у Београду (Србија) у недавно реновираној Комбанк арени. То је први пут да Србија буде домаћин балканског првенства у дворани, и по први пут Балканско првенство служи као тест за Европског првенства у дворани које се одржало 3—5 марта 2017. на истом месту. Такмичило су у 24 дисциплине по 12 у обе конкуренције

Град Ваљево

Град Ваљево је један од градова у Републици Србији и припада Колубарском округу. Налази у западној Србији у горњем делу слива реке Колубаре (притоке Саве), на контакту између планинског и низијског дела Србије. Град Ваљево се граничи на северу са општинама Уб и Коцељева, на западу са Осечином и Љубовијом, на југу са Бајином Баштом и Косјерићем и на истоку са Мионицом и Лајковцем.Територија града је неправилног ромбоидног облика. Овај простор у правцу запад-исток пресеца долина реке Колубаре. Северно од ове долине територија је брежуљкаста и заталасана, док је на југу рељеф значајније издигнут чинећи терасасте форме северне подгорине ланца Подрињско-ваљевских планина све до самог гребена и врхова Маљена, Букова, Повлена, Јабланика и Медведника који се издижу до преко 1.200 метара надморске висине.По подацима из 2004. град заузима површину од 905 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 58.369 ha, а на шумску 26.503 ha). Седиште града као и округа је градско насеље Ваљево. Град Ваљево има 78 насеља: 2 градска и 76 сеоска насеља. По подацима из 2011. године у граду је живело 90.312 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -3,2 ‰, а број запослених износи 32.215 људи. У Ваљеву има 56 основних и 7 средњих школа.

Европско првенство у атлетици за јуниоре 2017 — скок увис за јуниоре

Такмичење у скоку увис у мушкој конкуренцији на 24. Европском првенству у атлетици за јуниоре 2017. у Гросето одржано је 20. и 22. јула 2017. на Stadio Carlo Zecchini- у.

Титулу освојену у Ешилструни 2015, није бранио Конрад Буковјецки из Пољске јер је прешао у млађе сениоре.

Првенство Југославије у фудбалу 1950.

Прва савезна лига Југославије била је највиши ранг фудбалског такмичења у Југославији 1950. године. То је 22. сезона по реду у којој се организовало првенство Југославије у фудбалу. Титулу првака је освојио Хајдук из Сплита, тако освојивши своју прву послератну шампионску титулу, а трећу укупно. Прва савезна лига је у наредној сезони требало да има 12 клубова, па је на крају ове испао само последњепласираних клуб, у овом случају то је била Будућност из Титограда, а фудбалски клуб југословенске авијације (Наша крила) се угасио па су преостала 4 места у Првој савезној лиги 1950. попунили 4 најбоље пласирана тима Друге савезне лиге Југославије.

Првенство Југославије у фудбалу 1952.

Прва савезна лига Југославије била је највиши ранг фудбалског такмичења у Југославији 1952. године. И двадесетпета сезона по реду у којој се организовало првенство Југославије у фудбалу.

У сезони 1952. прва југословенска лига је скраћена и убрзана. Играла се током периода од нешто више од три и по месеца, од 2. марта 1952. до 2. јуна 1952. Разлог за ово била је жеља да се наредна сезона отпочне с јесени 1952. године, и да се тако уведе формат такмичења јесен-пролеће који је постао норматив широм Европе.

Клубови су иницијално били подељени у две прелиминарне групе по шест тимова, у којима је свако са сваким играо два пута (кући и и у гостима).

Затим, у складу са пласманом на табели формиране су три групе:

Прва два тима из сваке прелиминарне групе су сачињавала групу од четири тима, и одлучивала о коначном пласману од 1.-4. места, а победник ове групе ће постати шампион.

Тимови на трећем и четвртом месту у прелиминарним групама чинили су средњу групу од четири тима и одлучивали о пласману од 5.-8. места.

Два последња тима у свакој прелиминарној групи су сачињавала групу од четири тима, и одлучивала о пласману од 9.-12. места као и о томе која два тима ће се преселити у нижи ранг такмичења.Шампион је постао Хајдук из Сплита који иако је прелиминарној групи био другопласирани иза Црвене звезде, у финалној групи за шампиона ипак успео да заврши испред свог београдског ривала. Из лиге су испали Работнички и Мачва Шабац, оба тима из прве прелиминарне групе.

Списак насељених места у Србији

Ово је списак свих насељених места на територији Републике Србије са стањем 1. јануара 2009. године. У чланку се налазе и насеља која су формирана новим Законом о територијалној организацији Републике Србије донетим 27. децембра 2007. године, стара имена насеља, као и места која су изгубила статус самосталних насељених места. Како по важећој статистици у Србији постоје градска и остала насеља, градска насеља су од осталих насеља издвојена тако што су подебљана (болдирана). Све промене у насељеним местима се односе на период после 1945. године. Стари називи насеља на подручју Војводине нису вођена изворно јер нису била у духу званичног језика државе, па је француски назив за Charleville фонетски довео до званичног назива Шарневил (део Банатског Великог Села), иста ситуација је и са насељима чији су изворни облици на мађарском, румунском, словачком језику. Списак насеља је дат по ISO 3166-2:RS стандарду који се дефинише по административним јединицама (RS00-Град Београд, RS01-Севернобачки управни округ...).

Стећци у Јасени

Некропола са стећцима у селу Јасени сачињена је од 62 стећка, међу којима су и бројни сандуци и споменици са ћириличким натписима. Некропола је састављена од великог броја плоча међу којима има и јако великих и четири сандука. Споменици потичу из 15. века, а смештени су у селу Јасени, које лежи у веома пространој крашкој површи која се простире јужно од планинског гребена Вележа.

Поред ове некрополе, којом доминира велики крст позициониран у непосредној близини, више стотина метара источно лежи још једна јако велика плоча коју је Шефик Бешлагић означио као сандук који носи и натпис. Треба, ипак, нагласити да је површина плоче јако оштећена и да су управо у западном, надглавном делу, уочљива највећа оштећења и разарања корозивним процесом који је фрагментовао кречњак у дубини од више центиметара, па је натпис тешко уочљив.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.