Мратиндан

Мратиндан је празник Српске православне цркве који се слави 24. новембра по грегоријанском календару (тј. 11. новембра по јулијанском календару) и посвјећен је Стефану Урошу III Дечанском, краљу Србије из породице Немањића, сину краља Милутина и оцу цара Душана Силног.

Празник Мратиндан је у црквеном календару уписан црним словима као: Свети краљ Стефан Дечански - Мратиндан. Мратиндан је дан светог Мартина којег су Срби славили на исти дан док су били по старијем календару, који је сачуван у римској цркви истога дана, по јулијанском. Идентична поклапања су и у вези светог Вида 15. јуна или Михољдан. Михољдан нема везе са св Киријаком отшелником но са Миховилом, Михаилом.

Иван Јастребов је записао да са селом Рапча граниче села која леже југоисточно, Пакиша и Кошаришта. Између граница тих села је, у Хрисовуљи (цара Душана) се вели, црква која се назива Мратиња. Те цркве више нема, али се виде остаци темеља, који показују да је та црква унеколико већа од уобичајених малих сеоских цркава. Та црква је била на брду и њено име се сачувало у народу у називу тога Мрат. [1] По свему судећи црква је била посвећена светом Мартину. Милош Милојевић је веома критикован од Јастребова за свој некритички рад. Милојевићев кореспондент из Призрена је спадао у људе апокрифичког достојанства. Поп Јован Васић (тада живи у Србији) достављао му је оданде податке у Милојевићевом духу и смијеру. Поп није био образован и потицао је из породице врло рђавог поријекла, из рода племена које је славило 11. новембар - Дан Св. Мрата (Дечанског краља). Тада је било познато да се код Срба људи који славе Дан Св. Мрата, 11. новембра, сматрају лошима. Тако о томе говоре М. Ђ. Милићевић (Славе у Срба. Кућанска слава. Општинска слава., 1877., стр. 101.). Знајући то, Мратинци говоре да славе Св. Дечанског и Марко Краљевић је веле промијенио Св. Мрата за Св. Ђорђа. [2] Арсеније III Црнојевић се презивао Мартиновић, јер је припадао том братству, али је из историјских разлога узео презиме Црнојевић. [3]

Црквени календар Ђурђа Црнојевића за 1494. годину не спомиње Мратиндан, само 11. новембра, Стефана иже в Дечах. Црквени калнедари објављени у Црној Гори у годишњаку Орлић од 1865. до 1870. такође не спомињу Мратиндан тога датума. Календар Срба католика Дубровник за 1897. годину не спомиње Мратиндан него Братиндан. [4]

Из црквеног календара тзв. Црногорске православне цркве је избачен св. Стефан Дечански, а на исти дан (11. новембра по јулијанском тј. 24. новембра по грегоријанском) је убачен свети Мартин. [5] Називи неких мјеста, као село Мратиње, указују на некадашњи култ светог Мартина код Срба католика.

Stefan Decanski ktitor
Фреска из манастирске цркве у Дечанима, око 1350. године
Simone Martini 040
Свети Мартин Турски

Види још

Референце

  1. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 203. Београд: Службени гласник.
  2. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 278. Београд: Службени гласник.
  3. ^ Чарнојевић.
  4. ^ Дубровник, Календар католички, православни, мухамедански и јеврејски, pp. 28. Дубровник. 1896.
  5. ^ Мали календар за просту 2015.
24. новембар

24. новембар (24.11.) је 328. дан године по грегоријанском календару (329. у преступној години). До краја године има још 37 дана.

Богосавац

Богосавац је насеље у Србији у општини Шабац у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 1.117 становника. Веће фамилије које живе у Богосавцу су: Срнић, Маринковић, Вучетић, Јованић. Након Другог светског рата основан је фудбалски клуб „Слога“ који никада у својој историји није прекидао са радом, углавном се такмичећи у нижим општинским ранговима. Православна црква у Богосавцу изграђена је крајем осамдесетих година двадесетог века, прилозима мештана села, и посвећена је Блаженој Марији (Марија Магдалина). Становништво је православне вероисповести. Почетком Првог светског рата цивилно становништво је доста страдало, с обзиром да је село у близини Цера преко ког је дошао први налет окупатора у познатој Церској бици. У центру Богосавца налази се споменик Станиславу Сташку Сондермајеру, најмлађем хероју Церске битке.

Верски календар

Верски календар обухвата списак већих религијских празника током године у највећим монотеистичким религијама на планети Земљи. Неки од ових празника су покретни, па нису сваке године исти. За тачне датуме покретних празника, погледајте:

Покретни празници код православаца

Покретни празници код католика

Покретни празници код муслимана

Покретни празници код Јевреја

Горње Црниљево

Горње Црниљево је насеље у Србији у општини Осечина у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 416 становника.

Кремна (Прњавор)

Кремна је насељено мјесто у општини Прњавор, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 1.155 становника.

Село Кремна је добило име по камену кремену-кварцни камен кога има у изобиљу.Насеље Кремна је најстарије насеље у прњаворском крају,старије и од самог града Прњавора.

Крупа на Врбасу

Крупа на Врбасу је насељено место и седиште истоимене месне заједнице на подручју града Бање Луке, Република Српска, Босна и Херцеговина. На попису становништва 2013. године, Крупа на Врбасу је имала 1.199 становника.

Лончаревићи

Лончаревићи Цвијовићи, Раденовићи и Секуловићи су братства са различитим предањима за која се испоставило да припадају истом роду. Лончаревићи и Цвијовићи славе Св. Стефана Дечанског (Мратиндан) док Раденовићи из Плава славе Илиндан).

Лончаревићи су према предању Андрије Јовићевића из Плавско-гусињске области од Милића из Бјелица славе Јовандан. Лончаревићи су се из Куча настанили у Васојевиће.

Сродни Лончаревићима, Цвијовићима и Раденовићима су Секуловићи (Братоножићи) славе Митровдан.

Цвијовићи из околине Пљевље према предању потичу од династије Бранковић.

Секуловићи из Утрга у Подгору су према предању пореклом из Васојевића као и Лончаревићи, у Утргу су прибраћени Мијачима у Бјелицама и славе Митровдан као сви Мијачи.

Мартин Турски

Свети Мартин Турски је хришћански светитељ и епископ града Тура. Рођен је 316. године у Панонији, у Штајерској. Отац му је био римски официр, тако да се и Мартин против своје спремао за војничку службу.

Након једно необишног догађаја када је просјаку дао свој војнички огртач јавио му се у сну Исус Христос. Мартин је напустио војну службу након тога, крстио се и постао хришћанин. Убрзо затим се замонашио у епархији светог Иларија Поатијског, и тамо проводио живот пун хришћанских подвига.

Против његове воље постављен је за епископа у граду Туру. Радио је предано у турској епархији и водио тешку борбу са незнабошцима и јеретицима аријанцима.

Свети Мартин је умро 397. године.

Православна црква прославља Светог Мартина 12. октобра по јулијанском календару, Католичка црква 11. новембра.

Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.

Мратиње

Мратиње је насеље у општини Плужине у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 162 становника (према попису из 1991. било је 240 становника). Назив места је од култа светог Мартина, Мратиндан.

Орахов До

Орахов До је насељено место у општини Равно која административно припада Херцеговачко-неретванском кантону, Федерација БиХ, Босна и Херцеговина. Према попису становништва из 2013. у насељу је живео 151 становник.

Списак крсних слава

Слава, позната још и као крсно име, крсна слава, свети, српски је народно-црквени обичај и после Васкрса и Божића, трећи најважнији породични празник, увек повезан са даном одређеног хришћанског светитеља. Она је толико карактеристична за Србе да представља знак њиховог препознавања и идентификације.Најчешће славе су Свети Никола, 19. децембар (Никољдан), Архангел Михајло, 21. новембар (Аранђеловдан), Свети Георгије, 6. мај (Ђурђевдан), Свети Јован Крститељ, 20. јануар (Јовањдан), Свети Димитрије Солунски, 8. новембар (Митровдан) и Свети Сава, 27. јануар (Савиндан).

Српски народни календар

Српски народни календар (Годишњак временски) представља скуп мање-више неписаних правила којих се српски народ вековима придржавао, паралелно са црквеним правилима. Народни календар се базира на црквеном календару Српске православне цркве али се од њега и доста разликује: по именима празника, којима је дао своја специфична обележја, месеце назвао старословенским именима или именима празника старословенске митологије, и дао им своја тумачења и начине израчунавања.

Српски народни календар је био званични календар средњовековних српских држава од 1219. године када га је у црквени кодекс унео Свети Сава, па све до 19. века. По њему су писане повеље, закони, одлуке, облигације.

Најстарији запис о српском календару јесте надгробни споменик из 6. века. На споменику цару Лазару, деспота Стефана Лазаревића, стоји да се Косовска битка догодила 6897. године.

По српском народном календару, године се броје од 5508. п. н. е., односно од времена када се по предању десио Велики потоп, односно ново стварање света.

Година дели на лето и зиму. Лето почиње на Ђурђевдан, 6. маја, а зима на Митровдан, 8. новембра.

Посебно значајно је и Преображење, 19. август. када се по старом веровању "мењају гора и вода".

Стефан

Стефан је мушко име грчког порекла; женски облик имена је Стефанија.

Долази од грчке речи Stephanos

што значи "венац, круна". Стефанос (грч. Στεφανοσ) на грчком језику значи „онај који је крунисан, који је овенчан“.

Стефан Урош III Дечански

Стефан Урош III Немањић (око 1276. или око 1284. — 11. новембар 1331), познатији као Стефан Дечански, био је краљ Србије из породице Немањића, син краља Милутина (1282—1321) и отац Стефана Душана (краљ 1331—1346, цар 1346—1355).

Оженио се бугарском принцезом Теодором са којом је имао синове Душана и Душицу и ћерку Јелену.

У другом браку, са византијском принцезом Маријом Палеолог, краљ Стефан Дечански имао је бар двоје деце: цара Симеон Синишу и Теодору.

Био је таоц Татара од 1292. до око 1297. године. Када се вратио, оженио се са Теодором и добио је на управу Зету. 1313. или 1314. године подиже побуну против Милутина, где бива побеђен, ослепљен и послат у Цариград, у којем је боравио 7 година. Када је Милутин умро 1321. године, он се враћа у Србију и започиње грађански рат између Консантина и њега око престола, престо је освојио Стефан Дечански и крунисао се за краља 6. јануара 1322. године.

Касније се побунио око престола и Владислав, али је био поражен код Рудника и остатак живота је провео у Угарској. Одмах након преузимања власти Стефану Дечанском је умрла жена Теодора. Ушао је у конфликт са Дубровником, па после и у рат, шво је искористио босански бан и заузео Хум 1326. године. У то време се оженио Маријом Палеолог. У Византији је дошло до грађанског рата, између Андроника II Палеолога и Андроника III Палеолога, Стефан Дечански је стао на страну Андроника II, али није вршио никакве битне војне операције, касније је рат победио Андроник III. Он после склапа савез са Бугарском против Србије и 1330. године објављују рат. Стефан Дечански је на паметан начин победио бугарску војску у бици код Велбужда 28. јуна 1330. године после чега је Византија потписала мир и тиме је створио од Србије најмоћнију силу на Балканском полуострву. После ових успеха, требало је да дође и освоји Трново, али се састао са Бугарима и потписао мир да на престолу буду његова сестра Ана и њен син Јован, што се властели никако није свидело. Стефан Душан почиње да постаје нелојалан уз подршку властеле и у августу 1331. године диже побуну против њега и Стефан Дечански бива заробљен код Неродимља и пребачен у тамницу у Звечане, где је умро под неразјашњеним околностима 11. новембра 1331. године, а Стефан Душан се крунисао за краља 8. септембра 1331. године.

Подигао је манастир Високи Дечани према коме је назван Дечански. Српска православна црква га је канонизовала као светог краља.

Црква Светог Краља Стефана Дечанског у Железнику

Црква Светог Краља Стефана Дечанског је српска православна црква која се налази у насељу Железник у градској општини Чукарица у граду Београду, а припада београдско-карловачкој архиепископији.

Саграђена је 1905. године на месту старог сеоског гробља. Црквена слава је Мратиндан, празник посвећен Стефану Урошу III Дечанском.

Црквени календар Ђурђа Црнојевића за 1494. годину

Црквени календар Ђурђа Црнојевића за 1494. годину је штампан на Цетињу у вријеме када је владао Ђурађ Црнојевић.

Из цетињске штампарије изашло је 5 књига: Октоих првогласник (1493/94), дјелимично сачуван Октоих петогласник (1493/4), Псалтир с последованијем (1495), Требник, сачуван у одломцима, и изгубљено Четворојеванђеље (1495/6). Падом Зете 1499. гаси се и зетска штампарија. У склопу Псалтира с последованијем је и овај црквени калнедар за 1494. годину. Тада је у цијелој Европи био један календар, данас називан јулијански (стари). У календару су године писане (по тадашњем обичају) на начин да су слова имала бројчану вриједност. Тако су наведене и године од Христовог рођења, 1494., као и од от битиа (тј. од стварања свијета) 7002. година. Од српских светаца ту су: Свети Сава (14. јануара, Сави прваго архиепископа србскаго са црвеним почетним словом С), Симеон србски (Стефан Немања) (13. фебруара, Симеона србскаго, новаго мироточца, пуно црвено слово - велики празник), Арсеније I Сремац (28. октобра, Арсенија архиепископа, само црно слово) и Стефан Урош III Дечански (11. новембра, Стефана иже в Дечах, почетно црвено слово). Поред имена Стефана Дечанског се не наводи Мратиндан, као у данашњем календару СПЦ, нити се под 12. октобром наводи Михољдан. Међу свецима није наведен ни Јован Владимир (данас се слави 22. маја по јулијанском) као што у тадашњи калнедар као свеци још нису ушли ни остали Немањићи (Стефан Провјенчани, краљ Милутин и други) ни кнез Лазар (15. јун, по јулинанском). Не спомиње се ни свети Вид 15. јуна, тј. Видовдан. Само пророци Амос и Исаија. Из црквеног календара тзв. Црногорске православне цркве за 2015. годину, избачен је св. Стефан Дечански, а на исти дан (11. новембра по јулијанском тј. 24. новембра по грегоријанском) је убачен свети Мартин. Избачени су и Свети Сава, Арсеније Сремац, кнез Лазар, краљ Милутин и други, док није избачен Стефан Немања, под монашким именом преподобног Симеона. Ревизионистима историје у Црној Гори Немања и Немањићи су окупатори Дукље (иако су свој народ тога краја ослободили од грчке окупације). Балшићи се на њих позивају да су им преци, а Црнојевићи их славе као свеце. Једнако су их славили и Петровић-Његоши. Из става да им је и злочинац и светац се јасно види да је остао у калнедару само као ствар пропуста или незнања, пошто не може бити уједно и светац којег поштују и злочинац-окупатор.

Шарани (Горњи Милановац)

Шарани је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према коначним резултатима пописа из 2011. у Шаранима је живео 241 становник, према попису из 2002. 344 становника, а према попису из 1991. 342 становника.

Под називом Шарани место се први пут помиње у турском попису Смедеревског санџака око 1528. године. Кроз историју се показало као одлична дестинација за одмор и опуштање, па су га често посећивале познате личности из српске историје, међу којима је и Кнез Милош Обреновић који је у месту подигао цркву Светог Саве, која је његова прва задужбина. О лепоти Шарана писао је Вук Стефановић Караџић чија је ћерка, позната сликарка и књижевница Мина Караџић, сахрањена у крипти цркве. Најпознатија личност из историје Шарана је Добрица Матковић, српски политичар, начелник Одељења за државну заштиту 1929. и бан дунавске бановине између 1933. и 1935. године. Он је током свог живота у многоме допринео развоју места, изградио је неколико значајних зграда, међу којима је и ђачка менза, путем је место повезао са Таковом, и по њему је назван мост преко реке Дичине који повезује Шаране и Дренову.

Назив Савинац се често поистовећује са селом Шарани. Савинац је шири земљишни простор на левој обали реке Дичине, на којем се налази црква Светог Саве, чардаци из времена Турака, парохијски дом, школа, продавница, позната „Мићова кафана“ и викенд–куће. Савинац се не сматра посебним насељем, већ је само локалитет села Шарана. Назив Савинац повезује се са именом светитеља Саве, који је, по народном предању, боравио на овом месту и посветио воду на изворима који се данас налазе поред савиначке цркве. Народ је изворе назвао Савиним изворима, а шири простор око извора Савинац.

Место се налази 14 km западно од Горњег Милановца. Река Дичина која протиче кроз село представља природну западну границу Шумадије.

Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.