Моришко-мокринска група

Моришко-мокринска група је културна група раног бронзаног доба на подручју Србије, Мађарске и Румуније.

Моришко-мокринска група
Moriska kultura02

Простирање Моришко-мокринске групе
Географија
Континент Европа
Регија Средња Европа
Земља Србија, Румунија, Мађарска
Главни локалитет Мокрин
Друштво
Друштвено уређење ловачко-сточарско друштво
Период
Историјско доба бронзано доба
Настанак 2000. пне
Престанак 1600. пне
Претходници и наследници
  Претходиле су: Наследиле су:
Портал Археологија

Називи

За ову археолошку културу се користе различити називи: Моришко-мокринска група, Моришка група (култура), Мокринска група (култура), Перјамошка култура, Мокринско-перјамошка култура, Мокрин-Перјамош-Пећка група, итд. Назива се још и мађ. Maros/Perjámos у Мађарској и рум. Periam/Periam-Pecica у Румунији. На територији Србије групу је издвојио Грбић, под називом „Мокринска“, а Милутин Гарашанин је назива „Периамош“.

Ова културна група је названа по локацији три археолошка локалитета на којима је откривена, по локалитетима у Мађарској (Тисасигет, Сириг), Румунији (Перјамош) и у околини Мокрина код Кикинде.

Периодизација

Некропола у Мокрину је истраживана од 1958. до 1969. На основу затворених гробних целина из Мокрина Никола Тасић је издвојио три фазе ове групе:

  • Фаза I (повезује се са групама раног бронзаног доба Потисја)
  • фаза II
  • фаза III (појављују се први елементи Ватинске кулутре)

Простирање

Мокринска група се распростире на територији северног Баната, у ширем подручју око ушћа Мориша у Тису, а у ширем смислу за њу се везују налази из румунског Баната.

Локалитети

Најважнији локалитети:

  • Мокрин
  • Нови Кнежевац
  • Остојићево
  • Перијамош

Насеља

Насеља су мало позната. Налазила су се на мањим узвишењима, а као облици зграда за становање појављују се земунице.

Насеља су позната само из Мађарске, где је утврђен насеобински локалитет на лесној тераси. Архитектура је слабо позната. Станишта су мегаронског типа (као у Отомани култури).

Некрополе и сахрањивање

Углавном су нађени равни гробови са биритуалним сахрањивањем. Сахрањивање је практиковано у великим некрополама.

Једна од највећих некропола се налази на локалитету Лалина хумка код Мокрина, где је откривено 312 гробова, мада је око 100 уништено. Практикују се оба начина сахрањивања, али је кремација присутна само у 5 случајева. Гробови су у овој некрополи распоређени у 11 редова, на једној пешчаној греди. Код скелетног сахрањивања раке су махом четвртасте и са заобљеним угловима, ређе елипсасте. Покојници су у згрченом положају. Прилози су у висини главе или уз карлицу. Лице је окренуто према истоку. Мушкарци су на левом, а жене на десном боку, оријентација југ-север.

Постоје три фазе сахрањивања. Гробови су велике јаме укопане у лес, правоугаоног и овалног облика. Претежно су практиковане групне сахране, а преовлађује инхумација. Постоје налази и појединачних сахрана.

Откривено је и пет гробова са кремацијом, као и 4 празна гроба, кенотафа. Покојници су сахрањивани у згрченом ставу, жене на десном, мушкарци на левом боку.

Друга откривена некропола је Остојићево код Кикинде где је пронађено 200 гробова. Примењивано је скелетно сахрањивање у згрченом положају са главом окренутом ка истоку. Јавља се и спаљивање.

Деца су сахрањивана у питосима. У гробове су стављани прилози и то керамика и накит од бронзе или злата.

Керамика

Керамика је подељена у две фазе:

  • Старија фаза А1 — у коју спадају посуде у облику пешчаног сата са великим дршкама, бокали са стопом. Орнамент је једноставан и углавном се јављају линеарни мотиви.
  • Млађа фаза А2 — у којој се поред ранијих облика јављају и судови са тракастим дршкама које прелазе обод, мали једноухи и двоухи лончићи.

Орнаментика је богатија, појављују се гирланде и широке канелуре нарочито на доњем делу судова.

У првој фази карактеристични су (нарочито као прилог у гробовима са спаљеним покојницима) судови Нађирев типа, са огрубљеном површином и метличастим орнаментом. Карактеристични су и:

  • крчази са једном дршком
  • пехари са две дршке
  • профилисане зделе са 2 до 4 хоризонтално бушене дршке

У другој фази посебно су карактеристичне:

  • зделе
  • судови са вертикално бушеним брадавичастим дршкама

У трећој фази:

  • тиквасти судови са 2 наспрамне дршке које везују обод са трбухом
  • на две посуде у Мокрину насликане су фигуралне представе — јелен (или коњ)

Метални налази

Од металних налаза откривене су секире са отвором за држаље и троугласти бодежи.

Особито су заступљени у другој фази, а знатно ређе у трећој. Карактеристични су:

Накит је рађен од злата и бронзе. Међу златним налазима издвајају се каричице за косу, а међу бронзаним игла са увијеном главом, спирално увијене наруквице, отворене огрлице са заврнутим крајевима.

Види још

Литература

  • Праисторија Југословенских земаља, Бронзано доба, Сарајево, 1986.
  • Праисторија Југословенских земаља, Бронзано доба, Сарајево, 1983.

Спољашње везе

Банат у Другом светском рату

Банат је у току Другог светског рата (од 1941. до 1944. године) био аутономни политички ентитет у саставу Србије под немачком окупацијом. Ентитет је успостављен после окупације и поделе Краљевине Југославије од стране сила Осовине. Иако је званично био у саставу Србије, Банат је имао аутономију и власт у њему је била у рукама локалне немачке мањине. Обласни цивилни комесар био је Јозеф-Сеп Лап. После пораза Сила Осовине 1944. године и завршетка немачке окупације Србије ова област се опоравила и највећи део територије Баната је припојен аутономној покрајини Војводини у саставу нове социјалистичке Србије и СФРЈ.

Банатски устанак

Банатски устанак из 1594. године је био један од три највећа устанка у српској историји и највећи устанак пре Првог српског устанка. Срби у области Баната (тада у саставу османског Темишварског ејалета) су 1594. започели велики устанак против турске власти. Центар устанка је био око Вршца, а његов вођа је био Теодор Несторовић, епископ Вршца. Друге две вође устанка су били бан Сава и војвода Веља Миронић.

Басараби култура

Басараби култура је култура гвозденог доба, која је била заступљена у области доњег Подунавља. Датује се у период од 8 до 6 века п. н. е. Назив је добила по истоименој некрополи у Олтенији.

Настала је на основама групе жигосане керамике Инсула Банулуј типа. У средњој фази развоја захватала је територију од јужне Молдавије до западног Срема (Румунија, Бугарска, Србија и централна Молдавија). Култура се назива и Босут-Басараби комплекс по два најистраженија налазишта — вишеслојног налазишта Босут у источном Срему и именодавне велике некрополе Басараби у Румунији.Керамика басараби типа има складне слојеве урезаних геометријских мотива, утиснутих С мотива и низове лажног шнура (тзв. врпце).

Насеља су мањих димензија, отвореног типа, уз речне токове. Поједина насеља била су утврђена палисадама и земљаним бедемима.

Сахрањивање је биритуално, преовлађују испружени скелети на каменим подлогама у тумулима.

Бачка област

Бачка област је била административна јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Постојала је од 1922. до 1929. године. Административни центар области је био Нови Сад.

Босутска култура

Босутска култура је термин који се односи на културу Старијег гвозденог доба, на простору данашње Србије, која је тако названа по археолошком налазишту на Босуту. Босутска културна група издвојена је као посебна појава на територији Војводине и западне Србије. Босутској култури је била сродна Басараби култура. Према једном мишљењу, носиоци Босутске културе су били Трибали, а према другом мишљењу Дако-Гети.

Будимски пашалук

Будимски пашалук, такође познат и као Будимски ејалет или Будимски вилајет, је био административна јединица Османског царства. Територија коју је овај пашалук заузимао је укључивала делове данашњих држава Мађарске, Србије, Хрватске, и Словачке. Административно средиште је био град Будим, који је данас део главног града Мађарске Будимпеште.

Ватинска култура

Ватинска култура је култура раног бронзаног доба распрострањена у Банату, Срему и јужној Бачкој, као и у централној Србији.

Ватинска култура је у раној фази била у контакту са Минојском и Микенском културом, те је организација њеног друштва и занатлијства под утицајем истих.

Гепидска краљевина

Гепидска краљевина је назив за државу која је постојала у средњој Европи између 5. и 6. века. Основали су је Гепиди, народ германског порекла. Пре стварања краљевине, Гепиди су били под влашћу Хунског каганата, али су, победивши Хуне у бици на реци Недао 454. године, збацили хунску власт и створили сопствену државу.

Дунавска бановина

Дунавска бановина је била управна јединица Краљевине Југославије успостављена Законом о називу и подели Краљевине на управна подручја од 3. октобра 1929. године који је донео краљ Александар I Карађорђевић. Доношењем Септембарског устава 1931. године бановина је постала управна и самоуправна јединица. Међу девет бановина била је највећа после Савске бановине.

Кубер (владар)

Кубер (у другим изворима и Кувер) је био владар (кан) Срема и поглавар утигурских Прабугара, Сермезијанаца и Словена на Балкану у седмом веку.

Панонија (византијска провинција)

Панонија је била провинција унутар Византијског царства која је постојала у 6. веку у данашњем Срему, у Србији. Главни град је био Сирмијум, односно данашња Сремска Митровица.

Сирмијум (тема)

Сирмијум (византијски грчки: Σιρμίου) је била административна јединица (тема) унутар Византијског царства која је постојала на територијама данашње Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине у 11. веку. Седиште је био град Сирмијум, односно данашња Сремска Митровица.

Сремска област

Сремска област је била административна јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Постојала је од 1922. до 1929. године. Административни центар области је био Вуковар.

Сремско војводство Радослава Челника

Сремско војводство Радослава Челника је историографски назив за краткотрајно српско војводство, на челу са сремским војводом Радославом Челником, српским великашем који је у раздобљу од 1527. до 1530. године држао знатне делове Срема, настојећи да се одржи између Краљевине Угарске и Османског царства. Окосницу овог војводства чинила је српска народна војска у Срему, која је у то време била значајан војни чинилац у пограничним областима. Пошто је Радослав Челник као сремски војвода уживао велики углед у народу, обе зараћене стране су покушавале да га придобију за сарадњу. Турска страна је била спремна да призна његову обласну управу у Срему, док је угарска, односно хабзбуршка страна настојала да га придобије давањем разних почасти и поседа. Пошто је војвода Радослав пристао уз угарског краља Фердинанда I Хабзбуршког, његова област у Срему се нашла на удару Турака, који су то подручје освојили и прикључили новоустановљеном Сремском санџаку.

Српска Војводина

Српско Војводство преусмерава овде. За остала значења види Српско ВојводствоСрпска Војводина (Српско Војводство, Српска Војводовина или Војводовина Србија) је била српски аутономни регион у оквиру Аустријског царства. Проглашена је на Мајској скупштини 1848. године и постојала је до 1849. године, када је трансформисана у нову круновину Аустријског царства названу Војводство Србија и Тамишки Банат.

Српско-мађарска република Барања-Баја

Српско-мађарска република Барања-Баја или Барањско-Бајска Република (мађ. Baranya-Bajai Szerb-Magyar Köztársaság) је била краткотрајна држава проглашена у Печују 14. августа 1921. Њену територију су чинили северни делови географских регија Барање и Бачке.

Српско царство Јована Ненада

Српско царство Јована Ненада је била краткотрајна српска држава која је настала након војног пораза Краљевине Угарске на Мохачу 1526. године и постојала је до 1527. када је њена територија пала под власт Хабзбурга, а потом под власт Османског царства.

Старчевачка култура

Старчевачка култура (међународним називом Starčevo-Körös-Criş комплекс) је средњонеолитска култура која се распростирала на централном Балкану током 4. и 5. миленијума п. н. е. Име је добила по локалитету Старчево, мешовитом насељу града Панчева.

Централна Србија

Централна Србија (средишња Србија, територија Републике Србије ван територије аутономних покрајина или ужа Србија) је колоквијални назив за део територије Републике Србије који се налазио изван територије аутономних покрајина: Војводине и Косова и Метохије. Назив је био у званичној употреби од 1945. (време постојања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије) до 2009—2010. године, када је подручје Централне Србије подељено на три нова статистичка региона: Београд, Шумадију и западну Србију и Јужну и источну Србију.

Палеолит
Неолит
Бакарно и рано бронзано доба
Средње и позно бронзано доба
Гвоздено доба

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.