Моравско-вардарска долина

Моравско-вардарска долина преставља пространу низинску линију, која полови северни труп Балканског полуострва, и која својим пространим и разгранатим сливом влада знатним просторијама на полуострву. Али њена је главна важност у томе што доводи у додир области Панонске (Угарске) равнице с областима Егејског и Средоземног мора, и што преставља најкраћи сувоземни пут из средње и западне Европе за Суецки канал и за Индију.

Види још

Јужна Морава

Јужна Морава је река у Србији која представља краћу од две реке које чине Велику Мораву. Јужна Морава је дугачка 295 km и тече углавном смером југ—север, од македонске границе до централне Србије, где се среће са Западном Моравом код Сталаћа и ствара Велику Мораву.

Вардар

Вардар (мкд. Вардар, грч. Αξιός [Aksiós — Аксиос] или Βαρδάρης [Vardáris — Вардарис]) је највећа река која протиче кроз Северну Македонију и једна од већих на Балкану. Дужина реке износи 388 km, а њен слив покрива површину од приближно 20.500 km².

Река Вардар извире у Врутоку, неколико km северно од Гостивара у Северној Македонији, пролази кроз Скопље, Грчку и улива се у Егејско море близу Солуна.

Река пролази кроз Тиквешку котлину где се у њу уливају највеће притоке, Црна река са десне и Брегалница са леве стране.

Иван Јастребов је записао да (свакако у горњем току) Вардар дели Полог на Доњи и Горњи. Гори Полог је на његовој десној страни, а Доњи са Тетовом - уз реку Маздача код Врапчишта. Македонији припада око 80% речног тока Вардара (301 km), а остатак Грчкој.

Вардарска Србија

Вардарска Србија је историјски и геополитички појам који је почео да се употребљава током друге половине 19. века међу српским поборницима ослобођења и прикључења јужних области у сливу реке Вардара. У ширу употребу појам је ушао почетком 20. века, а његово значење се усталило након 1912. године, када се проширило на све области јужно од Шар Планине које су ослобођене и одбрањене током ратова 1912—1913. године и које су Букурешким миром из 1913. године припале Краљевини Србији.У том смислу, овај појам је непосредно након ослобођења уобличио познати српски научник и академик Јован Цвијић, који је 1914. године извршио упоредну анализу друштвених прилика у новим областима Вардарске Србије и старим областима предратне Моравске Србије.Током Првог светског рата, појам је ушао и у западноевропску публицистику. На француском језичком подручју, превођен је као: Serbie vardarienne, или Serbie du Vardar.Појам Вардарске Србије је често употребљаван насупрот појмовима Вардарске Македоније или Српске Македоније, пошто ови појмови због грчког порекла имена Македоније и осетљивости грчких савезника на сваку злоупотребу тог имена нису сматрани прикладнима за остваривање српских националних циљева на том простору.Појам Вардарске Србије је у међуратној српској и југословенској публицистици употребљаван и у повратном значењу, као саставни део излагања о историји јужних области од средњовековних времена до савременог доба. Таквом употребом овог појма желео се нагласити континуитет припадности тих области српском националном корпусу још од времена досељавања Срба у раном средњем веку. На другој страни, након стварања Вардарске бановине (1929), појам Вардарске Србије је понекад употребљаван и као синоним за ту управну област.Након 1941. године, односно након стварања југословенске федералне јединице "Македоније" (1944), појам "Вардарске Србије" је постао политички неподобан, те је ускоро у потпуности потиснут из јавне употребе у комунистичкој Југославији. Тек након пада комунизма, употреба овог појма је оживела у домаћој и страној публицистици, првенствено у контексту спорова који су након 1992. године избили поводом имена бивше југословенске републике "Македоније".У страној публицистици, појам "Вардарске Србије" се на енглеском говорном подручју јавља у два облика: као "Vardarian Serbia" или "Vardar Serbia". У немачкој публицистици појам се преводи као "Vardarisch-Serbien" или "Vardar-Serbien".

Војводина

Војводина, званично Аутономна Покрајина Војводина — скраћено АПВ, је аутономна покрајина у саставу Републике Србије. Налази се на северу државе и обухвата површину од 21.506 km2 са 1.931.809 становника (попис 2011, 21,56% од укупног становништва Србије).

Покрајина се граничи на северу са Мађарском, на истоку са Румунијом, на западу са Хрватском и на југозападу са Босном и Херцеговином (Република Српска). Јужну границу већим делом чине реке Дунав и Сава. Највећи град у покрајни је Нови Сад који је уједно и административи центар Војводине. Остали већи градови (преко 50.000 становника) су Суботица, Зрењанин и Панчево.

Односи Србије и Северне Македоније

Односи Србије и Северне Македоније су односи Републике Србије и Републике Северне Македоније.

Прешевско-кумановска удолина

Прешевско-кумановска удолина је велика удолина, која спаја долине Мораве и Вардара и у средишњем делу Балканског полуострва чини ниско пољско развође између порјечја Црног и Егејског мора.

Прешевско-кумановска удолина простире се између Врањског поља на сјеверу и Скопског поља на југу. У томе правцу, са сјевера на југ дугачка је око 60 km, широка 5-8 km, а дно јој је високо 300-460 m над морем.

Као једна од најважнијих тектонских удолина, скоро као канал пресијеца средиште Балканског полуострва и одвајкада је са долином Мораве и Вардара у њеном сјеверном и јужном продужењу била главна уздужна балканска комуникациона линија.

Римљани су почетком првог вијека саградили моравско-вардарски пут, са којим су се овдје, и од тада и касније кретале друге важне попречне комуникације.

Кроз прешевско-кумановску удолину проведена је 1888 главна жељежничка пруга Београд-Солун.

Стара Србија

Стара Србија је историјски и географски појам, настао у 19. веку под утицајем геополитичких промена које су наступиле стварањем Кнежевине Србије, након чега је за области које су чиниле језгро средњовековне Србије, а које су остале под турском влашћу, почео да се употребљава појам Стара Србија. Просторни опсег појма Стара Србија се у стручној литератури и публицистици употребљава у ширем или ужем значењу. У ужем смислу, појам обухвата Стару Рашку, Косово, Метохију и највећи део Вардарске Србије, данас Вардарске Македоније, док у ширем смислу обухвата целу Вардарску Србију и делове Егејске Македоније.

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.