Моравички управни округ

Моравички управни округ се налази у централном делу Србије. Обухвата град и општине:

  1. Град Чачак градско насеље Чачак,
  2. Општина Горњи Милановац градско насеље Горњи Милановац,
  3. Општина Лучани градска насеља Лучани и Гуча
  4. Општина Ивањица градско насеље Ивањица.

Има укупно 212.149 становника (Попис 2011.). Седиште округа је у граду Чачку.

Moravicki district

Посебно место у споменичкој баштини Чачка и околине имају богомоље: манастири и цркве. Десет манастира у Овчарско-кабларској клисури, названи су Српском Светом гором. Неки од њих су подигнути у доба српске властеле Немањића, Лазаревића и Бранковића. У ових десет манастира вековима су чуване старе рукописне књиге, а неке од њих су овде и настале.

Чачак је велики привредни центар Србије. У привреди доминантно место има индустрија.

Моравички управни округ
Држава Србија
РегионШумадија и западна Србија
Историјске областијугозападна Шумадија, Драгачево, Моравица, Рудничко Поморавље
Админ. центарЧачак
Површина3.016 km2
Становништво2011.
 — број ст.211.011
 — густина ст.69,96 ст./km2
Позивни број+381 (0)32
Општине и градови4
Горњи Милановац
Ивањица
Лучани
Град Чачак
Број насеља206
(5 градских и 201 сеоско)
Град Чачак

Град Чачак се налази у средишњем делу централне Србије у Моравичком округу, између општина Горњи Милановац на северу и општине Лучана на југозападу. На западу је општина Пожега која припада Златиборском округу, источно је општина Кнић која је саставу Шумадијског округа, а на југоистоку је град Краљево која припада Рашком округу.

Град Чачак заузима географски простор између 20°7'15“ и 20°38'30“ источне географске дужине и 43° 44' и 44° 00' 30“ северне географске ширине. Надморска висина је у распону од 204 m (ушће Бресничке реке у Западну Мораву) до 985 метара (планина Овчар).

Територија града заузима површину од 636 km2, и у погледу рељефа може се поделити на:

Чачанску котлину са надморском висином од 200 m до 300 m

Брежуљкасто — брдски предео од 300 m до 500 m надморске висине

Планински предео од 300 m до 985 m надморске висинеПланине Јелица са (929 m), Овчар (985 m), Каблар (885 m) и Вујан (857 m) окружују Чачанску котлину кроз коју протиче река Западна Морава чија је дужина 318 km. Површина котлине је преко 270 km2, дуга је око 40 km и пружа изванредне услове за пољопривреду.

Јединствену морфолошку целину представља Овчарско-Кабларска клисура која се одликује стрмим странама, укљештеним меандрима и налази се под заштитом државе као природно добро од изузетног значаја. У клисури се налази Овчар Бања као и Овчарско-кабларски манастири, што клисури и околини даје посебан значај.

Клима Чачка и његове ближе околине припада умерено-континенталном типу. Средња годишња температура ваздуха је 10,47 °C, а влажност ваздуха 80,7%. Чачак и околина нису изложени јаким ветровима и најчешће су северни и североисточни ветрови, а ређе западни. Просечна брзина ветрова је 2,3 m/s код северних, и 1,4 m/s код западних. Средња годишња висина падавина износи 692,9 mm.

Граду Чачку припада 58 насеља. По попису из 2002. године Општина Чачак има 117.072 становника.

Локални избори у Србији 2016.

Локални избори у Србији 2016. су одржани 24. априла заједно са парламентарним и покрајинсим.

Локални избори нису одржани у 14 локалних самоуправа у којима мандат властима није истекао, односно одлука о расписивању избора није важила за општине у којима су одржани ванредни локални избори у периоду од 2013. до 2015. године, а то су: Београд, Зајечар, Аранђеловац, Бор, Врбас, Ковин, Косјерић, Лучани, Мајданпек, Медвеђа, Мионица, Неготин, Оџаци и Пећинци.

Општина Горњи Милановац

Општина Горњи Милановац је општина у Србији, у Шумадији, у Моравичком округу. Средиште општине је Горњи Милановац.

Општина Ивањица

Општина Ивањица се налази у Моравичком управном округу, на југозападу Србије. По површини је једна од највећих општина у Србији. са површином 1.090 km2, од чега је половина под шумама. Седиште општине је градско насеље Ивањица.

Општина има 18 месних заједница, највећа по површини је Остатија, (112 km2), док је по броју становника највећа Ивањица.

Територијална организација Србије

Република Србија је уређена Законом о територијалној организацији, усвојеним у Народној Скупштини 29. децембра 2007. године. Према Закону, територијалну организацију Републике Србије као територијалне јединице чине: општине (њих 145), градови (28) и Град Београд (тј. 174 јединице локалне самоуправе) и аутономне покрајине — као облици територијалне аутономије.

Територију локалних самоуправа чине насељена места, односно подручја катастарских општина која улазе у састав ових јединица локалне самоуправе. Границе јединица локалне самоуправе утврђене су границама одговарајућих катастарских општина са њене територије.

Насељено место је део територије јединице локалне самоуправе, који има изграђене објекте за становање и привређивање, основну комуналну инфраструктуру и друге објекте за задовољавање потреба становника који су ту стално настањени. Насељено место може бити у саставу само једне јединице локалне самоуправе.

Општина је основна територијална јединица у којој се остварује локална самоуправа, која је способна да преко својих органа самостално врши сва права и дужности из своје надлежности и која има најмање 10.000 становника.

Град је територијална јединица утврђена овим законом, која представља економски, административни, географски и културни центар ширег подручја и има више од 100.000 становника, а изузетно и мање. Територија града може бити подељена на градске општине.

Подела града на градске општине утврђује се статутом града, у складу са законом.

Регион Београда (Град Београд) има статус посебне територијалне јединице у Србији, која има своју управу: Скупштину Града Београда, градоначелника Града Београда, Градско веће Града Београда и Градску управу Града Београда. Територија Града Београда је подељена на 17 градских општина, које имају своје локалне органе власти. Подела Града Београда на градске општине утврђује се Статутом Града Београда.

Након преласка Косова и Метохије под привремену управу УНМИК 1999, у овој покрајини је усвојена другачија територијална организација. Окрузи какве познаје Република Србија (описани у овом чланку) функционишу (у обиму већ према околностима) једино у срединама које већински настањују Срби.

Територијална организација Моравичког управног округа
Београдски регион
Војводина
Јужна и источна Србија
Косово и Метохија
Шумадија и западна Србија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.