Морава

Морава је реч која означава воду у извесном броју словенских језика, настала од речи море која у разним облицима постоји у већем броју језика, што има корен у индоевропском мо.

Морава је стога чест топоним за реке и може бити:

мада може бити и:

Види још

Morava (reka)

Reka Morava (češ. Morava) u Češkoj je najveća reka Moravske, kojom protiče otprilike u smeru sever–jug. Osim kroz Češku, protiče i kroz Slovačku i Austriju (mada kroz ove dve države samo granično).

Moravska

Moravska ili Moravija (češ. Morava, nem. Mähren, polj. Morawy, lat. Moravia), je jedna od istorijskih čeških zemalja (zemalja češke krune). Nalazi se u istočnom delu Češke Republike. Dobila je ime po reci Moravi, najvećoj reci u Moravskoj. Prestonica Moravske je prvobitno bila Olomouc i od 1642. do 1948 godine Brno.

Teritorijalni obim Moravske se isto kao i njeno svrstanje u razne državne tvorevine tokom vekova značajno menjao. Posle propasti Velikomoravske kneževine (tzv. Velike Moravske) Moravska nikad više nije bila središte samostalne države. Moravsku je 1020. godine osvojio češki knez Oldržih (češ. Oldřich) i ponovo ju je pripojio državi Pšemislovića (češ. Přemyslovci). Pre toga je bila priključena poljskoj kneževini Boleslava Hrabrog. Od tog vremena je politička sudbina Češke (tj. Bohemije) i Moravske jako povezana iako su u srednjem veku obe zemlje imale relativno visok stepen autonomije.

Moravska je bila podeljena na nekoliko sitnih pokrajina (lat. partes) koje su bile u vlasništvu pojedinih članova dinastije Pšemislovića. Te pokrajine je na kraju XII veka za vreme krize među Pšemislovićima ujedinio Konrad II Ota u Moravsku markgrofoviju. Pravni položaj Moravske kao dela češke države nije bio ustanovljen sve do polovine XIV veka, kad je Karlo IV objavio povelju (tačno 7. aprila 1348) prema kojoj je Moravska posed češkog kralja, a ne Svetog rimskog carstva.

Nakon prvog svetskog rata je propala Austro-Ugarska monarhija i zajedno sa njom je nestala Moravska markgrofija, ali je pod nazivom Zemlja Moravska ostala samoupravna jedinica u okviru Čehoslovačke. Godine 1928. se Moravska Zemlja ujedinila sa češkim delom Šlezije i kao Zemlja Moravskošleska je postojala sve do 1948. godine, kad je na vlast stupila komunistička partija. Od 1949. godine je moravsko područje administrativno podeljeno na pokrajine (češ. kraje), čije granice ne poštuju istorijske granice Moravske (uporedivo sa administrativnom podelom Kraljevine Jugoslavije na banovine). Do današnjih dana stanovništvo Češke Moravsku doživljava kao kulturnu celinu. Na početku devedesetih godina se pojavio snažan tzv. moravski pokret, koji je imao za cilj obnovu moravske autonomije što dosada nije ostvareno. Moravistički subjekti su već tokom devedesetih godina gubili snagu tako da danas nemaju nikakav uticaj na politički život u Češkoj.

Јужна Морава

Јужна Морава је река у Србији која представља краћу од две реке које чине Велику Мораву. Јужна Морава је дугачка 295 km и тече углавном смером југ—север, од македонске границе до централне Србије, где се среће са Западном Моравом код Сталаћа и ствара Велику Мораву.

Велика Морава

Велика Морава или само Морава, је река у Србији. Настаје спајањем Западне и Јужне Мораве код града Сталаћа. Улива се у Дунав на простору између Смедерева и Костолца. Морава је заједно са Западном Моравом, највећа српска река. Дужина Велике Мораве је 185 km, са Западном Моравом (дужина притока) је 493 km.

Град Чачак

Град Чачак се налази у средишњем делу централне Србије у Моравичком округу, између општина Горњи Милановац на северу и општине Лучана на југозападу. На западу је општина Пожега која припада Златиборском округу, источно је општина Кнић која је саставу Шумадијског округа, а на југоистоку је град Краљево која припада Рашком округу.

Град Чачак заузима географски простор између 20°7'15“ и 20°38'30“ источне географске дужине и 43° 44' и 44° 00' 30“ северне географске ширине. Надморска висина је у распону од 204 m (ушће Бресничке реке у Западну Мораву) до 985 метара (планина Овчар).

Територија града заузима површину од 636 km2, и у погледу рељефа може се поделити на:

Чачанску котлину са надморском висином од 200 m до 300 m

Брежуљкасто — брдски предео од 300 m до 500 m надморске висине

Планински предео од 300 m до 985 m надморске висинеПланине Јелица са (929 m), Овчар (985 m), Каблар (885 m) и Вујан (857 m) окружују Чачанску котлину кроз коју протиче река Западна Морава чија је дужина 318 km. Површина котлине је преко 270 km2, дуга је око 40 km и пружа изванредне услове за пољопривреду.

Јединствену морфолошку целину представља Овчарско-Кабларска клисура која се одликује стрмим странама, укљештеним меандрима и налази се под заштитом државе као природно добро од изузетног значаја. У клисури се налази Овчар Бања као и Овчарско-кабларски манастири, што клисури и околини даје посебан значај.

Клима Чачка и његове ближе околине припада умерено-континенталном типу. Средња годишња температура ваздуха је 10,47 °C, а влажност ваздуха 80,7%. Чачак и околина нису изложени јаким ветровима и најчешће су северни и североисточни ветрови, а ређе западни. Просечна брзина ветрова је 2,3 m/s код северних, и 1,4 m/s код западних. Средња годишња висина падавина износи 692,9 mm.

Граду Чачку припада 58 насеља. По попису из 2002. године Општина Чачак има 117.072 становника.

Долњи Морава

Долњи Морава (чеш. Dolní Morava) је насељено мјесто са административним статусом сеоске општине (чеш. obec) у округу Усти на Орлици, у Пардубичком крају, Чешка Република.

Драгачево

Драгачево је област у западној Србији оивичена планинама Овчар, Јелица, Чемерно, Троглав и Голубац. Област заузима површину од 661 km², а највећи део области (454 km²) припада општини Лучани. Остатак припада општинама Чачак, Краљево, Ивањица, Ариље и Пожега.

Кроз Драгачево протичу реке Бјелица, Моравица и Западна Морава.

Житковац

Житковац је варошица у Србији у општини Алексинац у Нишавском округу. Према попису из 2011. Житковац има 2569 становника (према попису из 2002. било је 2.680 становника, док је према оном из 1991. било је 2.735). Заједно са суседним насељима Моравцем и Прћиловицом чини једну целину креирајући једно од највећих насеља на територији општине од око 6.650 становника.

Насеље се налази на 160 метара надморске висине са западне стране Јужне Мораве удаљено од Алексинца 3 километра. Житковац носи име по житним пољима.

Западна Морава

Западна Морава је река у централној Србији дугачка 308 km, која заједно са Јужном Моравом чини Велику Мораву.

Зона Морава у фудбалу

Зона Морава је била једна од зонских лига у фудбалу. Зоне су четврти ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Виши степен такмичења била је Српска лига Запад, а нижи су биле три окружне лиге - Рашка, Моравичка и Прва лига Крагујевца.

Лига је формирана 2007. од Шумадијске и Моравичке зоне. Угашена је 2018. године приликом реорганизације такмичења четвртог ранга на територији Фудбласког савеза региона Западне Србије заједно са Зоном Дрина и Зоном Дунав, а уместо њих настале су четири нове зоне - Западно-моравска, Колубарско-мачванска, Подунавско-шумадијска и Шумадијско-рашка. Већина клубова учесника Зоне Морава у сезони 2017/18. прешла је у Шумадијско-рашку зону.

Мала Морава

Мала Морава (чеш. Malá Morava) је насељено мјесто са административним статусом сеоске општине (чеш. obec) у округу Шумперк, у Оломоуцком крају, Чешка Република.

Општина Владичин Хан

Општина Владичин Хан је општина на југу Србије, простире се на јужном излазу из Грделичке клисуре, на северним обронцима Врањске котлине, а на ушћу Врле и Калиманке у Јужну Мораву. Административно припада Пчињском округу чије је седиште у Врању. Административно је подељена на 51 месну заједницу.

Западно од Хана уздижу се обронци падине планине Кукавица, чији су највиши врхови Влајна (1.442), Боровик (1.244), Спасова чука (1.162) и Миљков врх (1.025). Највећа река је Јужна Морава, у коју се уливају Врла, Топило, Дулан и Калиманка. Шуме покривају 40 % површине општине простора, док у структури пољопривредног земљишта доминирају оранице и воћњаци.

Општинско седиште Владичин Хан има око 11 хиљада становника и лежи на надморској висини од 328 метара.

Општина Пожега

Општина Пожега је општина у Србији, у Златиборском округу. Средиште општине је град Пожега. Удаљена је од Београда 180 km и од Ужица 25 km. Захвата површину од 426,5 км2, има 42 насеља и 55 катастарских општина. Налази се у пространој и осунчаној котлини у којој се гранају доњи токови Скрапежа, Голијске Моравице и Ђетиње од којих настаје Западна Морава.

Према попису становништва из 2011. године на територији општине живи 29.638 особа. Густина насељености износи 76 становника на км2.

Подунавско-шумадијска зона у фудбалу

Подунавско-шумадијска зона је једна од укупно дванаест зонских лига у фудбалу. Зоне су четврти ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Виши степен такмичења је Српска лига Запад, а нижи су окружне лиге - Браничевска, Подунавска и Шумадијска.

Лига је формирана 2018. године, приликом реорганизације такмичења четвртог ранга на територији Фудбласког савеза региона Западне Србије. Тада су угашене зоне Дрина, Дунав и Морава, а уместо њих настале су четири нове зоне - Западно-моравска, Колубарско-мачванска, Подунавско-шумадијска и Шумадијско-рашка. Већина клубова учесника Зоне Дунав у сезони 2017/18. прешла је у Подунавско-шумадијску зону.

Сирча

Сирча (некада Сијерча) насељено је шумадијско место града Краљева у долини Западног Поморавља, које административно припада Рашком округу. Према попису становништва из 2011. у Сирчи је живело 1338 становника. Западна Морава дели Сирчу и Краљево, но краљевачки аеродром и фабрика Магнохром се налазе на територији катастарске општине Сирча.

Смедеревски санџак

Смедеревски санџак (тур. Semendire Sancağı) или Београдски пашалук (тур. Belgrad Paşalığı) је назив за управну јединицу Османског царства, формирану након пада Српске деспотовине, у којој су касније избили Први и Други српски устанак. Београдски пашалук је домаћи колоквијални назив за ову територију, а њен званичан назив је у ствари био Смедеревски санџак. Међу Османлијама Смедеревски санџак је такође био познат и као област Морава (незваничан назив). На основу данашњих процена Смедеревски санџак је у моменту избијања Првог српског устанка имао око 400.000 становника, од којих су око 40-50.000 били муслимани (највећим делом српског језика).

Сува Морава

Сува Морава је насеље у Србији у општини Владичин Хан у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 859 становника (према попису из 1991. било је 793 становника).

Овде се налази Железничка станица Сува Морава.

Шумадијско-рашка зона у фудбалу

Шумадијско-рашка зона је једна од укупно дванаест зонских лига у фудбалу. Зоне су четврти ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Виши степен такмичења је Српска лига Запад, а нижи су окружне лиге - Прва лига Крагујевца, Рашка окружна лига, Шумадијска окружна лига и Окружна лига Косовска Митровица.

Лига је формирана 2018. године, приликом реорганизације такмичења четвртог ранга на територији Фудбласког савеза региона Западне Србије. Тада су угашене зоне Дрина, Дунав и Морава, а уместо њих настале су четири нове зоне - Западно-моравска, Колубарско-мачванска, Подунавско-шумадијска и Шумадијско-рашка. Већина клубова учесника Зоне Морава у сезони 2017/18. прешла је у Шумадијско-рашку зону.

У овом такмичењу учествују клубови из Рашког округа, Града Крагујевца, Општине Кнић и српски клубови из Косовскомитровачког округа.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.