Момчило Крајишник

Момчило Крајишник (Сарајево, 20. јануар 1945) бивши је привредник и српски политичар Срба из Републике Српске и југословенске социјалистичке републике Босне и Херцеговине.

Момчило Крајишник
Momcilo Krajisnik crop.jpeg
Момчило Крајишник
Биографија
Датум рођења20. јануар 1945.(74 год.)
Место рођењаЗабрђе, Сарајево
 ДФ Југославија
Религијаправославље
Политичка
партија
Српска демократска странка

Биографија

Завршио је студије и магистрирао на Економском факултету у Сарајеву. У политику се укључио у вишестраначком систему као финансијски директор радне организације у оквиру компаније „Енергоинвест”. Био је један од пионира Сдс-а. На изборима 1990. био је изабран за посланика на листи СДС-а, а одмах затим и за предсједника Народне скупштине БиХ. Био је председник Скупштине СР Босне и Херцеговине у периоду између 21. децембра 1990. и 7. априла 1992. године. На функцији „спикера парламента” показао се као врло вјешт, стрпљив и упоран парламентарац. Био је познат по дугим тактичким паузама, којим је често прекидао напету атмосферу и бурне полемике међу посланицима националних странака. И у вишенационалној јавности је стекао репутацију сталоженог и мирољубивог српског политичара. Након вишеструке мајоризације од стране коалиције СДА-ХДЗ и демонстративног изласка српских посланика из Скупштине БиХ, Момчило Крајишник је 25. октобра 1991. био изабран и за предсједника Скупштине српског народа БиХ. Исту функцију, убрзо преименовану у предсједник Народне скупштине РС, обављао је све до првих послијератних избора 1996. године. Момчило Крајишник је био, дакле, први предсједник Народне Скупштине Републике Српске у периоду 25. октобар 1991. све до маја 1996. године. Без обзира на формални значај те функције, владало је опште мишљење да је уз Караџића најутицајнији политичар у РС. Крајишник је уочи и током рата интензивно дјеловао и као један од српских представника у политичким и мировним преговорима, када су га међународни посредници због његове непопустљивости описали као „Mr. No”.

На изборима 1996. Крајишник је изабран за српског члана трочланог Предсједништва БиХ на мандат од двије године, а послије 1998. дјеловао је као сенатор РС (члан Сената Републике Српске је био од 1996. године) и страначки функционер. У раним јутарњим часовима 30. априла 2000. године француски специјалци СФОР-а ухапсили су га у кући на Палама и одвели у Хаг.

Пресуда

Притворен је у затвору Међународног кривичног суда за бившу Југославију (Хашки трибунал) у Хагу. Иако Крајишник никада није обављао неку извршну функцију, као члан Ратног предсједништва по функцији оптужен је за ратне злочине прогона мањина, етничко чишћење, геноцид и сл. у Босни и Херцеговини.

Након смрти Слободана Милошевића, Крајишник је био највише рангирани политичар оптужен пред Трибуналом.

Дана 27. септембра 2006. пред Хашким трибуналом је проглашен кривим за истребљење, убиства, прогоне на политичкој, расној или верској основи, депортације и нечовечно поступање као и злочине против човечности, али не и за геноцид. Осуђен је на 20 година затвора. Након што је одлежао две трећине казне, нешто у истрази у Шевенингену, нешто у британским затворима, Крајишник је пуштен на слободу 30. априла 2013. године.[1]

У Бањалуци и на Палама дочекан је са великим уважавањем, као један од твораца Републике Српске.

Референце

  1. ^ „Крајишник од данас на слободи („Блиц“, 30. август 2013)”. Архивирано из оригинала на датум 02. 09. 2013. Приступљено 30. 08. 2013.

Спољашње везе

24. октобар

24. октобар (24.10.) је 297. дан у години по грегоријанском календару (298. у преступној години). До краја године има још 68 дана.

Атиф Дудаковић

Атиф Дудаковић (Орахова, 2. децембар 1954) бивши је генерал и командант 5. корпуса Армије Републике БиХ.

Живота Панић

Живота Панић (Горња Црнишава, 3. новембар 1933 — Београд, Србија, 19. новембар 2003) је био генерал-пуковник ЈНА. Био је последњи вршилац дужности Савезног секретара за народну одбрану СФРЈ и последњи начелник генералштаба ЈНА.

Збор народне гарде

Збор народне гарде (ЗНГ- зенге је био колоквијални назив за припаднике ЗНГ-а) је име прве модерне хрватске војске. Основао ју је Фрањо Туђман 20. августа 1991. године. Због законских и политичких разлога била је у оквиру Министарства унутрашњих послова Републике Хрватске, али јединицама ЗНГ-а наређивало је Министарство одбране.

Зелене беретке (БиХ)

Зелене беретке су паравојна формација Странке демократске акције пре, током и након грађанског рата у Босни и Херцеговини.Уз Патриотску лигу и неке друге мање паравојне формације, чинили су претечу будуће про-муслиманске Армије БиХ. Познати су по бројним злочинима над заробљеним припадницима ЈНА и над српским цивилима.

Зелене беретке су одговорне за масакр у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године, за који још нико није одговарао пред судом.

Избори за српског члана Предсједништва Босне и Херцеговине 1996.

Избори за српског члана Предсједништва Босне и Херцеговине 1996. одржани су 14. септембра као дио општих избора у БиХ. За ове изборе било је регистровано укупно 4 кандидата. Побједио је Момчило Крајишник. Број важећих гласова био је 1.026.157, а неважећих 87.031.

Избори за српског члана Предсједништва Босне и Херцеговине 1998.

Избори за српског члана Предсједништва Босне и Херцеговине 1998. одржани су 13. септембра као дио општих избора у БиХ. Побједио је Живко Радишић. Број важећих гласова био је 701.561, а неважећих 145.601.

Крајишник

Крајишник може бити:

Крајишник, општи назив за становника крајишта, односно крајине

Крајишник, назив за становника хабзбуршке Војне крајине

Крајишник, регионални назив за становника Босанске Крајине

Крајишник, назив за становника Републике Српске Крајине

Крајишник, назив за становника насеља Крајишници, Општина Лозница, Србија

Крајишник (презиме), српско и јужнословенско презиме

Момчило Крајишник, српски политичар Срба из Републике Српскеили

Крајишник (Сечањ), насеље у општини Сечањ, Република Србија

Крајишник (Градишка), насеље у општини Градишка, Република Српска, БиХили

ФК Крајишник Бања Лука, фудбалски клуб из Бањалуке, Република Српска, БиХ

ФК Крајишник Велика Кладуша, фудбалски клуб из Велике Кладуше, БиХ

Масакр у Зеници

Масакр цивила у Зеници се догодио 19. априла 1993. око поднева, када је од граната испаљених на центар Зенице са положаја ХВО-а позиционираним у Путичеву, 16 километара западно од Зенице погинуло и рањено више цивила у тренутку велике гужве.У то доба дана одвијала се велика трговачка активност у самом центру града, а у географској зони која је била гранатирана налазило око две до три хиљаде људи.Тачан број граната испаљених на центар Зенице остао је неутврђен, иако се помиње бројка од девет граната испаљених из хаубице.

Мате Бобан

Мате Бобан (Совићи, 12. фебруар 1940 — Совићи, 7. јул 1997) био је хрватски политичар из Босне и Херцеговине.

Био је један од оснивача и први предсједник Хрватске заједнице Херцег-Босне, као и оснивач и врховни заповједник Хрватског вијећа одбране, те један од предсједника Хрватске демократске заједнице Босне и Херцеговине.

Миле Новаковић

Миле Новаковић (Кирин, 29. април 1950 — Београд, 14. септембар 2015) био је ратни официр, генерал, командант Српске Војске Крајине.

Мировни планови прије и током Рата у БиХ

Четири велика међународна мировна плана прије и током Рата у Босни и Херцеговини нуђена су од стране дипломата Европске економске заједнице и Организације уједињених нација, док је сам сукоб ријешен Дејтонским мировним споразумом 1995. године.

Било је такође муслиманских, српских и хрватским приједлога за реорганизацију Босне и Херцеговине.

Момчило Перишић

Момчило Перишић (Коштунићи, 22. мај 1944) је генерал-пуковник ВЈ, бивши начелник Генералштаба Војске Југославије.

Операција Врбас 92

Операција Врбас 92 је била војна операција Војске Републике Српске, која је била покренута током јула 1992. године. Борбе за Јајце су трајале до краја октобра, када је 30. лака пјешадијска дивизија ВРС заузела сам град и протерала хрватске и муслиманске снаге.

Операција ОУН за враћање поверења

Операција Уједињених нација за враћање поверења, познатије као УНКРО је завршена мисије Уједињених нација. Заменила је Заштитне снаге Уједињених нација (УНПРОФОР) у Хрватској.

Општи избори у СР Босни и Херцеговини 1990.

Општи избори у СР Босни и Херцеговини 1990. су одржани 18. новембра. Док је 2. децембра одржан други круг избора за посланике у Вијећу општина.

Ово су били први вишестраначки избори после краја комунистичког режима у СФРЈ. Ове изборе победиле су тзв. националне странке: Странка демократске акције, Српска демократска странка и Хрватска демократска заједница Босне и Херцеговине. Ове три странке су након избора постигле договор и расподелиле власт. Председник републике је постао Муслиман Алија Изетбеговић (СДА), председник скупштине Србин Момчило Крајишник (СДС) а председник владе Хрват Јуре Пеливан (ХДЗ БиХ). Ова антикомунистичка коалиција је задржала власт до почетка грађанског рата 1992.

Споразум Караџић—Филиповић

Споразум Караџић—Филиповић, познат и као Српско-муслимански „историјски споразум”, био је споразум муслиманских представника предвођених Мухамедом Филиповићем и српских представника превођених Радованом Караџићем. Преговори су вођени током љета 1991. године, а споразум је потписан у јулу исте године. Први пут је објављен у Београду 2. августа 1991.

Српска добровољачка гарда

Српска добровољачка гарда је била паравојна формација коју је основао и предводио Жељко Ражнатовић Аркан, услед чега је била позната и под именом Арканови тигрови или Аркановци.

Удружени злочиначки подухват

Удружени злочиначки подухват (енгл. Joint Criminal Enterprise) је правна доктрина која се користи у оптужбама Међународног кривичног суда за бившу Југославију политичким и војним елитама, за ратне злочине почињене током југословенских ратова 1991-1995.

25. октобар 1991 — мај. 1996.
Претходникфункција успостављена
НаследникДраган Калинић

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.