Мозамбик

Мозамбик (порт. Moçambique), званично Република Мозамбик (порт. República de Moçambique) суверена је унитарна полупредседничка уставна република смештена у југоисточном делу афричког континента.[a] Са површином од 801.590 km² 35. је држава по величини територије у свету, односно 15. највећа држава у Африци. Граничи се са Танзанијом, Малавијем, Замбијом, Зимбабвеом, Јужноафричком Републиком и Есватинијем на северу, западу и југу, док на истоку излази на обале Индијског океана, односно његовог дела Мозамбичког канала који га раздваја од Мадагаскара.

Земља се простире између реке Рувуме на северу и вулканског масива Лебомбо на југу. Централним делом протиче река Замбези чија долина представља географско средиште земље, а која се у Индијски океан улива пространом делтом површине прко 8.000 km². Северни део земље је знатно виши и ту се налазе бројна ниска побрђа, док је на југу пространа равница. Северни део обале је нешто виши и каменитији, док је остатак доста нижи и песковит, а уз обалу се налазе бројни корални гребени. Мозамбик се налази у зони тропске климе са јасно издвојеним влажним и сушним периодом године. Уз обалу пролази крак топле Мозамбичке струје која носи воде из екваторијалног подручја ка југу., а због чијег утицаја је релативна влажност ваздуха изразито висока током целе године (и преко 75%).

Први становници на подручју савременог Мозамбика били су разни мањи народи из породице банту црнаца који су се на то подручје доселили још у петом веку пре нове ере из унутрашњих делова континента. Почетком XI века на мозамбичку обалу почињу да долазе арапски, персијски и сомалијски трговци који на том подручју оснивају и прва стална насеља. Португалски колонизатори почињу постепену колонизацију Мозамбика почетком XVI века, и остају на том подручју наредна четири века, све до 1975. и оснивања независне социјалистичке Народне Реублике Мозамбик. Непосредно након проглашења независности у земљи долази до крвавог грађанског рата у ком је за 15 година страдало више од милион људи. Први демократски и вишестраначки избори одржани су тек 1994. године.

Према статистичким подацима из 2017. у Мозамбику је живело 28.861.863 становника, или у просеку 36,01 ст./км2. Главни град земље је Мапуто, највећи град је Матола, а већи градови су још и Нампула, Беира, Шимојо, Келимане и Тете. Најгушће су насељена приобална подручја уз велике градове, док је централни део земље уз долину замбезија због нездраве климе најређе насељеено подручје земље. највећи део популације припада групи Банту црнаца, а бројчане највеће етничке групе су Макуа, Јао, Сена, Шона, Маконде, Свахили и други. Иако је португалски једини званични језик на територији целе земље, њега говори тек нешто око половине укупне популације, и то као други језик. Најдоминантнији говорни језици су макува, сена и свахили.

Иако је држава доста богата у природним ресурсима, најважнија привредна делатност је и даље пољопривреда, а у последње време све више се развијају индустријски и туристички сектор. Најважнији трговачки партнер Мозамбика је Јужноафричка Република, која је уједно и највећи улагач у мозамбичку привреду. Иако мозамбичка привреда доживљава константан раст у XXI веку, Мозамбик је и даље једна од најсиромашнијих светских и афричких држава.

Република Мозамбик је чланица бројних међународних привредних, политичких и културних организација, попут Уједињених нација, Афричке уније, Комонвелта, Покрета несврстаних, Франкофоније, Лузофоније, Организације исламске сарадње и других.

Република Мозамбик
порт. República de Moçambique
Химна: Вољена домовино
(порт. Pátria Amada)
Положај Мозамбика
Главни градFlag of Maputo.png Мапуто
25°57′S 32°35′E / 25.950° ЈГШ; 32.583° ИГДКоординате: 25°57′S 32°35′E / 25.950° ЈГШ; 32.583° ИГД
Највећи градМатола
Службени језикпортугалски
Владавина
Облик државеУнитарна полупредседничка уставна република
 — ПредседникФилипе Њуси
 — ПремијерКарлуш Агостињо ду Росариу
Законодавна властНародна скупштина
Историја
Хронологија
 — Португалски Мозамбик14981975.
 — Независност од Португала25. јун 1975.
 — Народна Република Мозамбик19751990.
 — Чланство у УН16. септембар 1975. (резолуција 374)
 — Тренутни Уставдонесен 30. новембра 1990.
Географија
Површина
 — укупно801.590 km2(35)
 — вода (%)2,2
Становништво
 — попис 2017.28.861.863(50)
 — 2007.21.397.000
 — густина36,01 ст./km2(188)
Економија
БДП / ПКМ≈ 2017
 — укупно37,386 милијарди $
 — по становнику1.265 $
ИХР (2017)Раст 0,437(180) — низак
Валутаметикал
 — код валутеMZN
Остале информације
Временска зонаUTC +2
Интернет домен.mz
Позивни број+258
ISO 3166MZ

Етимологија

Име Мозамбик потиче вероватно из XV века, из периода путовања Васка де Гаме и португалског је порекла. Име се првобитно односило на једно малено острво у Мозамбичком каналу, на северозападу данашњег Мозамбика. Острвом је у време доласка Португалаца управљао извесни арапски трговац робљем Муса Бин Бик (арап. موسى بن بيك; латинизовано као Mussa Bin Bique) који је себе прогласио владарем и султаном тог подручја, те је од његовог имена и изведено име за острво — порт. Moçambique.[1] Португалци су касније искористили острво Мозамбик као полазну тачку за колонијална освајања у унутрашњости континента, а острво је све до 1898. било и главним градом Португалске источне Африке. Током XX века име Мозамбик се све више користило за све португалске колоније у источној Африци, а у истом периоду острво је преименовано на садашњи назив Иља де Мосамбик (порт. Ilha de Moçambique; у дословном преводу Острво Мозамбик).[2]

Географија

Mozambique in the world (W3)
Положај Мозамбика на карти света

Република Мозамбик се налази у југоисточном делу афричког континента и обухвата подручје смештено између 10º27’ и 26º52’ јужне географске ширине и 30º12’ и 40º51’ источне географске дужине. Државна територија је јако издужена у смеру север-југ у дужини од око 1.970 km ваздушне линије, док је највеће растојање у смеру запад-исток око 1.120 km.[3] Мозамбик обухвата територију површине 801.590 km², од чега на унутрашње воде отпада око 17.500 km² или 2% од укупне површине земље.[3] У границама Мозамбика се налазе и територијалне воде на удаљености од 12 наутичких миља од обале (22,2 km), док се ексклузивна економска зона протеже до 200 наутичких миља, односно 370,4 km од обале.

Укупна дужина копнених граница Мозамбика је 4.571 km. Најдужа је гранична линија са Малавијем на северозападу, у дужини од 1.569 km и Зимбабвеом на западу у дужини од 1.231 km. Граничи се још и са Танзанијом на северу (дужина границе је 756 km), Замбијом на западу (419 km) и Јужноафричком Републиком (491 km) и Есватинијем (некадашњи Свазиланд, 105 km) на југу и југоистоку.[4] На истоку Мозамбик излази на обале Индијског океана, односно његовог Мозамбичког канала, а укупна дужина обалне линије је око 2.470 km.[4] Прекоморски суседи Мозамбика су Република Мадагаскар која се налази на око 470 km источније, Савез Комора (на око 280 km) и француски прекоморски департман Мајот који се налази на око 480 km источно од града Пембе. У Мозамбичком каналу се налазе и нека од ненасељених француских Расејаних острва са којима Мозамбик има маритимну границу − Басас да Индија (удаљена око 400 km), Европа (500 km) и Хуан де Нова (око 300 km).

Рељеф

Mozambique Topography
Топографска мапа Мозамбика

У рељефу Мозамбика јасно се издвајају три географске целине − приобална равница, централни плато и брдско планинско подручје. Река Замбези, која протиче централним делом земље у смеру запад-југоисток, дели земљу на северни брдски и јужни низијски део. Северни део земље је у својој основи пространа висораван смештена између пробпалне равнице на истоку и планинских масива који припадају Великој раседној долини на западу. Источноафрички ров се простире даље ка југу све до долине Замбезија и њеног делтастог ушћа. Јужни део земље је пространа и ниска алувијална приобална равница прекривена саванском вегетацијом и испресецана бројним речним долинама.[5] Рубна подручја висоравни у унутрашњости имају кристаласту основу, док је остали, нижи део земље изграђен од млађих седимената углавном кредине и терцијарне старости.

Најпространија географска регија у земљи је приобална равница која заузима нешто мање од половине укупне државне територије.[6] Најпространија је у јужном делу земљу, посебно јужно од реке Саве, док се у унутрашњост највише увлачи уз долину Замбезија. Обала у том делу земље постпено прелази у пространу, ниску и замочварену равницу ширине веће од 100 km и са надморским висинама испод 200 m. Најниже и најмочварније је долина уз реку Лимпопо. Сама обала је ниска, песковита, јако замочварена и обрасла вегетацијом мангрова. Северно од рта Корентес налази се архипелаг Базаруто, скупина од шест ниских и ненасељених острва. У централном делу обале налази се ниска и пространа делта Замбезија површине око 8.000 km², која је засута великим количинама наносног материјала који доводи до честих промена тока њених бројних рукаваца. Северна приобална равница је знатно ужа, са просечним ширинама између 60 и 100 km, и ту брежуљкасти терен избија на саму обалу океана. Уз обалу се налазе бројна мања острва углавном коралног порекла.[7] Најзначајнија острва у том делу земље су Мозамбик и архипелаг Квиримбас који чини 32 мања корална острва.

Приобална равница се у северном делу постепено уздиже у благо заталасану висораван чије надморске висине не прелазе 500 m, а која обухвата око једне трећине државне територије.[6] Идући ка западу и северозападу надморске висине постепено расту да 1.000 m и то је подручје централне висоравни на коју отпада око четвртина територије. Планинска подручја виша од 1.000 m чине свега око 5% територије Мозамбика, а највиша тачка је планина Бинга (порт. Monte Binga) на граници са Зимбабвеом у покрајини Маника, са надморском висином од 2.436 m. Орографски највиша подручја у земљи се пружају уз источну обалу језера Малави, где се налази планина Намули, други највиши врх у земљи са надморском висином од 2.701 метра.[6] Уз југоисточну обалу језера Малави протеже се високи планински ланац са бројним врховима вишим од 1.500 m.

У залеђу Мапутског залива су ниски обронци планинског масива Лебомбо са максималним висинама до 631 метра, док је у централном делу планинско подручје Горонгоса висине до 1.863 метра.

Реке и језера

На територији Мозамбика издвајају се укупно 104 речна басена, од којих се њих 13 убраја у веће басене.[8] Готово све реке у земљи одликује нестабилан и сезонски орјентисан режим тока, са максималним водостајем током 3 или 4 месеца годишње и изразито ниским водостајем током остатка године. Територија Мозамбика се одликује доста густом речном мрежом. Највећи део река свој ток започиње у висоравнима на западу земље и углавном теку у смеру истока ка Индијском океану. Готово све реке се одликују нестабилним водостајем, који је највиши у време кишне сезоне када се реке редовно изливају из корита и плаве околна нижа земљишта. Поплаве у сезони киша су готово редовна појава у јужним низијским деловима земље. Током сушног дела године ниво воде у рекама пада на минимум, а велики број водотокова у потпуности и пресуши. Велике количине наносног материјала који се налази у коритима река често доводе и до потпуне промене токова, што је нарочито карактеристично за мање водотоке.

Највећа и привредно најважнија река у земљи је Замбези који тече централним делом Мозамбика и дели земљу на две, готово једнаке, половине. Долина Замбезија уједно представља и географско средиште земље. Река Замбези свој ток започиње на северозападу Замбије, а на теритрију Мозамбика улази на тромеђи са Замбијом и Зимбабвеом. Након 805 km тока кроз Мозамбик улива се у Индијски океан јужно од лучког града Келимане у виду простране делте површине око 8.000 km².[8][7] Замбези се источно од Викторијиних водопада пробија уском и дубоко усеченом долином, понегде кањонског облика са честим брзацима у кориту, све до Тетеа где почиње пространа долина и мирнији ток. Замбези је плован у горњем делу тока, од места Зумбо до водопада Квебрабаса (порт. Quebrabasa, дугих око 80 km) и у доњем делу тока низводно од Тетеа до ушћа у Индијски океан.[7] Једина већа и значајнија притока Замбезија на тлу Мозамбика је река Шире која представља отоку језера Малави. У горњем делу тока Замбезија на подручју покрајине Тете саграђена је велика хидроелектрана, иза које се налази вештачко језеро Кахора Баса (порт. Cahora Bassa) површине 2.739 km², која електричном енергијом снабдева значајан део Мозамбика. Брана је грађена у периоду од 1968−1976, просечна дубина језера је око 21 метар, макимална дужина око 290 km, а ширина до 40 km.[8]

Најзначајније реке на северу земље су Рувума са Лугендом, Месало (530 km), Лурио, Лигоња и Ликуњо, односно на југу Пунгве (дужина тока око 400 km), Саве, Комати и Лимпопо са притокама Шангане и Елефантес. На крајњем југу земље налази се река Мапуто чија дужина тока је око 85 km.

На територији Мозамбика се налази више од 1.300 језера, а већина њих је јако малих димензија. Тек двадесетак језера има површину акваторије између 10 и 100 km².[8] Два највећа природна језера у земљи су Малави (или Нјаса) и Чилва, чије акваторије Мозамбик дели са суседним Малавијем. Од укупно 30.800 km² површине језера Малави око 21% акваторије припада Мозамбику, док је од 750 km² површине Чилве свега 29 km² на територији Мозамбика. На граници са Малавијем је и малено језеро Чиута. У приобалном делу земље на југу се налазе бројне плитке лагуне и мочваре.

Значајнији извори подземних вода налазе се у алувијалним формацијама у долинама већих река, посебно у долинама Замбезија и Коматија где је издашност око 70.000 m³ дневно.[8]

Земљиште

Уз изузетак плодних алувијалних земљишта која се таложе дуж речних долина, тла у Мозамбику се одликују умереним до јако ниским квалитетом. Највећи пољопривредни потенцијал имају тла у долинама Замбезија, Лимпопа, Инкоматија и Умбелузија.

У северним деловима земље доминирају глиновита и мешовита глиновито-песковита земљишта. Тла су углавном сиромашна у хрњивим материјама и нису погодна за интензивнију земљорадњу. Плодност је доста ниска и у јужним деловима земље где доминирају песковита земљишта. У мочварним подручјима и у лагунама на југу земље доминирају тресетна тла у комбинацији са песковитом подлогом, а захваљујући близини мора у њиховом саставу налазе се и знатнији проценти соли и других маринских седимената. Хидроморфна тла су најраширенија у ниским и замочвареним подручјима.[9]

Живи свет и екологија

Историја

Први насељеници Мозамбика су били ловци и сакупљачи, преци народа Коисани. Између четвртог и петог века Банту народи су се населили, они су били пољопривредници и обрађивали су гвожђе.

Мозамбик је био колонизован од стране Португалије током шестнаестог и седамнаестог века. Као португалска колонија, Мозамбик је био главни извор робова за европске колоније у Америци. Почетком 20. века Португалци су пребацили управу већег дела Мозамбика на велике приватне компаније, као Мозамбик Компанија, Замбези Компанија и Њаса Компанија, које су контролисали и финансирали Британци који су повезали Мозамбик железницом са околним земљама.

После Другог светског рата, када је већина европских земаља дала својим колонијама независност, Португалија је одлучила да су Мозамбик и друге колоније прекоморске провинције матичне земље. 1962. године више антиколонијалних политичких група су формирале Фронт за Ослобођење Мозамбика (ФРЕЛИМО) који је покренуо оружане нападе на колијалне власти септембра 1964. После десет година спорадичног ратовања ФРЕЛИМО није остварио значајне напретке. После војног удара којим је збачена влада Антонија Салазара 1974, Португалија је одлучила да додели независност својим колонијама. Мозамбик је постао независтан 25. јуна 1975.

После постизања независности, Мозамбик је претрпео пустошећи грађански рат између социјалистичке владе и антикомунистичког устаничког покрета. На крају рата 1992. године, више од милион људи је умрло, а привреда државе је упропашћена.

Становништво

Gurue Mount Murresse
Пејзаж Мозамбика.

Провинције Замбезија и Нампула су најнасељеније, у њима живи око 45% становништва земље. Народ Макуа који има око четири милиона припадника је доминантна група на северу земље. Народи Сена и Шона (углавном Ндау) живе у долини реке Замбези, а народ Шанган је најбројнији на југу Мозамбика. Друге етничке групе су: Маконде, Јао, Свахили, Тонга, Чопи, Шона и Нгуни (укључујући и Зулу). У земљи живи и мали број Европљана углавном Португалаца. Остале мањине су пореклом из Индије, Пакистана, португалске Индије и арапских земаља, као и 7000 Кинеза. Хришћани чине 20% до 30% становништва, муслимани 15% до 20%, а остатак су локална веровања. Португалски је званични језик и језик који се највише говори, зато што Банту народи говоре више својих језика (од којих се највише користе Свахили, Макау, Сена, Ндау и Шанган). Арапи, Кинези и Индијци поред португалскога као другога језика говоре и своје језике. Образованији слојеви друштва говоре и енглески који се учи у школама као други или трећи језик.

Административна подела

Покрајине Мозамбика
Покрајине Мозамбика

Мозамбик је административно подељен на укупно 10 покрајина (порт. províncias) и на територију главног града (порт. cidade capital) који такође има статус покрајине.

Покрајина Админ. центар Површина
у км² [10]
Становништво
(2007)
Становништво
(2017)
Географска регија
Кабо Делгадо Пемба 86.625 1.606.568 2.333.278 Северни Мозамбик
Газа Шај Шај 75.709 1.228.514 1.446.654 Јужни Мозамбик
Ињамбане Ињамбане 68.615 1.271.818 1.271.818 Јужни Мозамбик
Маника Шимојо 61.661 1.412.248 1.911.237 Централни Мозамбик
Главни град Мапуто - 347 1.094.628 1.101.170 Јужни Мозамбик
Мапуто Матола 26.011 1.205.709 2.507.098 Јужни Мозамбик
Нампула Нампула 81.606 3.985.613 6.102.867 Северни Мозамбик
Нјаса Лишинга 129.056 1.170.783 1.865.976 Северни Мозамбик
Софала Беира 68.018 1.642.920 2.221.803 Централни Мозамбик
Тете Тете 100.724 1.783.967 2.764.169 Централни Мозамбик
Замбезија Квелимане 105.008 3.849.455 5.110.787 Северни Мозамбик

Свака од покрајина је даље подељена на округе (порт. distritos) којих има укупно 154.

Привреда

Половина становништва живи испод границе сиромаштва, а 75% становништва ради у пољопривреди. Када се 1992. завршио грађански рат у земљи, Мозамбик је био једна од најсиромашнијих земаља на свету. Још увек је једна од најсиромашнијих земаља, али је задњих година дошло до наглог економског успона. На сатанку чланова Париског клуба 2001. Мозамбику је опроштен значајан део спољашњег дуга чиме је подстакнут развој земље. Збрињавање ратних избеглица и успешне економске реформе довели су до значајног раста: просечни раст од 1993. до 1999. је био 6,7%, а од 1997. до 1999. просечан раст је био преко 10% годишње. Велике поплаве током 2000. смањиле су раст на 2,1%. 2001. земља је остварила економски раст од 14,8%. Процењено је да ће идућих година економски раст бити између 7% и 10%.

Напомене

  1. ^ Према географској регионализацији Уједињених нација Мозамбик се налази у географској регији Југоисточна Африка која представља субрегију Јужне Африке.

Референце

  1. ^ Zahoor 2000, стр. 79.
  2. ^ „Mozambique Country name”. indexmundi.com. Приступљено 14. 10. 2018.
  3. 3,0 3,1 MCIA 2005, стр. 4.
  4. 4,0 4,1 MCIA 2005, стр. 5.
  5. ^ „Geografia de Moçambique”. Portal do Governo de Moçambique. Приступљено 1. 2. 2019.
  6. 6,0 6,1 6,2 MCIA 2005, стр. 9.
  7. 7,0 7,1 7,2 Црквенчић, Иван (1979). Регионална географија Африке. Загреб: Школса књига Загреб. стр. 252.
  8. 8,0 8,1 8,2 8,3 8,4 „Country water resource profile - Mozambique”. NEPAD.
  9. ^ „Mozambique: Dreinage and Soils”. britannica.com. Enciklopedija Britanika. Приступљено 3. 2. 2019.
  10. ^ Mozambique at GeoHive Archived 2014-09-24 at the Wayback Machine

Литература

  • Црквенчић, Иван (1979). Регионална географија Африке. Загреб: Школса књига Загреб. стр. 252.
  • Zahoor, Akram (2000). Muslim History 570-1950 °CE. Gaithersburg: ZMD Corporation. стр. 79. ISBN 978-0-9702389-0-0.
  • „Mozambique Country Handbook” (PDF) (US Marine Corps Intelligence Activity): 220. Приступљено 31. 1. 2019.
  • Abrahamsson, Hans, Mozambique: The Troubled Transition, from Socialist Construction to Free Market Capitalism London. Zed Books.1995.
  • Bowen, Merle L., "The State against the Peasantry: Rural struggles in colonial and postcolonial Mozambique", Charlotesvile & London, University Press of Virginia, 2000
  • Cahen, Michel, Les bandits: un historien au Mozambique, Paris: Gulbenkian, 1994
  • Fialho Feliciano, José, "Antropologia económca dos Thonga do sul de Moçambique", Maputo, Arquivo Histórico de Moçamique, 1998
  • Gengenbach, Heidi (2004). Binding Memories: Women as Makers and Tellers of History in Magude, Mozambique. Columbia University Press.. Entire Text Online
  • Mwakikagile, Godfrey, Africa and America in The Sixties: A Decade That Changed The Nation and The Destiny of A Continent, First Edition. New Africa Press.2006. ISBN 978-0-9802534-2-9.
  • Mwakikagile, Godfrey, Nyerere and Africa: End of an Era, Third Edition, New Africa Press, "Chapter Seven: "The Struggle for Mozambique: The Founding of FRELIMO in Tanzania,". 2006. ISBN 978-0-9802534-1-2. стр. 206-225.
  • Morier-Genoud, Eric, Cahen, Michel and do Rosário, Domingos M. (eds), The War Within New Perspectives on the Civil War in Mozambique, 1976-1992 . Oxford: James Currey.2018.
  • Morier-Genoud, Eric, "Mozambique since 1989: Shaping democracy after Socialism" in A.R.Mustapha & L.Whitfield (eds), Turning Points in African Democracy, Oxford: James Currey. 2008. стр. 153.–166.
  • Newitt, Malyn, A History of Mozambique Indiana University Press. ISBN 978-1-85065-172-7.
  • Pitcher, Anne, Transforming Mozambique: The politics of privatisation, 1975–2000 Cambridge. Cambridge University Press.2002.
  • Varia, "Religion in Mozambique", LFM: Social sciences & Missions No. 17, December 2005

Спољашње везе

.mz

.mz је највиши Интернет домен државних кодова (ccTLD) за Мозамбик.

Јужна Африка

У геополитици, јужна Африка је појам које користе Уједињене нације, а који означава регион на јужном делу афричког континента. Овај регион обухвата пет земаља Африке :

Боцвана

Лесото

Намибија

Јужноафричка Република

СвазилендУ ширем географском смислу, у ову регију се понекад укључују и Ангола, Замбија, Зимбабве, Малави, Мозамбик, Мадагаскар, Расејана острва, Комори, Мајот, Сејшели, Маурицијус, Реинион, као и Британска територија Индијског океана. Понекад (мада ретко) у регију се укључују и Демократска Република Конго и Танзанија.

Сама Јужноафричка Република, најразвијенија држава региона, у српском се језику најчешће назива једноставно Јужном Африком.

Грб Мозамбика

Грб Мозамбика је званични хералдички симбол афричке државе Републике Мозамбик. Грб има облик комунистичког амблема и усвојен је 1990. године.

Застава Мозамбика

На застави Републике Мозамбик (као и на грбу), налазе се укрштени Калашњиков (АК-47) и мотика.

Застава је усвојена 1. маја 1983. Слична је застави FRELIMO - мозамбичког фрнота за ослобођење која је коришћена у борби за независност од Португалије.

Боје на застави носе симболичко значење:

Зелена - богатство тла

Црна - Афрички континент

Жута – рудно богатство

Бела - мир

Црвена - борба за независностСимболизам грба у црвеном троуглу је следећи:

Жута звезда представља социјалистичко опредељење земље.

Књига представља образовање,

Мотика - сељаке и пољопривреду,

АК-47 одлучност земље да се бори за слободу.Године 2005, расписан је конкурс за избор нове заставе и иако су тада одабрали једну она се још увек не користи.

Источна Африка

Источна Африка је најисточнија регија афричког континента која се различито дефинише у географији или геополитици. Према УН-овој шеми географских регија источну Африку чине следећих 20 земаља :

Јужни Судан, Уганда, Бурунди и Руанда – понекад се (у географском смислу) сматрају делом Средње Африке

Кенија, Танзанија – чланице Источноафричке заједнице (EAC)

Џибути, Еритреја, Етиопија и Сомалија – често се означавају као Афрички рог

Мозамбик и Мадагаскар – понекад се сматрају делом Јужне Африке

Малави, Замбија и Зимбабве – понекад се укључују у Јужну Африку и бившу Средњоафричку федерацију

Комори, Маурицијус и Сејшели – мале острвске државе у Индијском океану

Реинион и Мајот – Француске прекоморске територије у Индијском океануЕгипат и Судан се понекад, географски, убрајају у ову регију.

Мапуто

Мапуто је главни град Мозамбика и његов највећи град са 1.114.000 становника (урбана зона 1.691.000). Налази се на западној страни залива Мапуто код ушћа реке Тембе.

Залив Мапуто је открио Португалац Антонио де Кампо, али први који га је истражио је Лоренсо Маркеш 1544. Село које је живело од трговине слоновачом је постало град 1876. под именом Лоренсо Маркеш у част морепловца. Изградња железничке пруге између Лоренсо Маркеша и Преторије у Јужноафричкој Републици 1895. довела је до повећања броја становника. 1898. Лоренсо Маркеш је постао главни град португалске источне Африке и остао је када је Мозамбик стекао безависност 1975. Фебруара 1976. име града је промењено у Мапуто по истоименој реци која се улива у јужном делу залива.

Мозамбик на Летњим олимпијским играма 2008.

Мозамбику је ово били осмо учешће на Летњим олимпијским играма. Мозамбик је на Олимпијским играма 2008. у Пекингу био заступљен са четворо спортиста (два мушкарца и две жене) који су се такмичили у три спорта. Најстарија и најискуснија спортисткиња екипи била је атлетичарка Марија Мутола са (35 год. и 293 дана) за коју су ово биле 6 игре, а најмлађи је био пливач Шакил Камал (18 год и 150 дана) .

Спортисти Мозамбика на овим играма нису освојили ниједну медаљу.

Заставу Мозамбика на свечаном отварању Олимпијских игара 2008. носио је као и на прошлим играма атлетичар Курт Кото, који се није такмичио на овим играма.

Мозамбик на Светском првенству у атлетици на отвореном 2011.

Мозамбик је учествовао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2011. одржаном у Тегу од 27-4. септембра. Репрезентацију Мозамбика представљало је двоје такмичара (1 мушкарац и 1 жене) у две дисциплине.На овом првенству Мозамбик није освојио ниједну медаљу. Није било нових националних, личних и рекорда сезоне.

Мозамбик на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013.

Мозамбик је учествовао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013. одржаном у Москви од 10. до 18. августа четрнаести пут, односно учествовао је на свих првенствима до данас. Репрезентацију Мозамбика представљао је један такмичар који се такмичио у трци на 1.500 метара.На овом првенству Мозамбик није освојио ниједну медаљу. Није било нових националних и личних рекорда.

Мозамбик на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015.

Мозамбик је учествовао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015. одржаном у Пекингу од 22. до 30. августа петнаести пут, односно учествовао је на свих првенствима до данас. Репрезентацију Мозамбика представљао је један такмичар који се такмичио у трци на 400 метара са препонама., На овом првенству Мозамбик није освојио ниједну медаљу али њихов такмичар остварио најбољи лични резултат сезоне.

Мозамбик на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.

Мозамбик је учествовао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017. одржаном у Лондону од 4. до 13. августа шеснаести пут, односно учествовао је на свих првенствима до данас. Репрезентацију Мозамбика представљао је један такмичар који се такмичио у трци на 400 метара са препонама., На овом првенству такмичар Мозамбика није освојио ниједну медаљу али остварио најбољи лични резултат сезоне.

Мозамбик на Светском првенству у атлетици у дворани 2008.

Мозамбик је девети пут учествовао на 12. Светском првенству у атлетици у дворани 2008. одржаном у Валенсијиу од 7. до 9. марта. Репрезентацију Мозамбика представљала је једна атлетичарка, која се такмичила у трци на 800 метара.

Мозамбик је по броју освојених медаља делио 27 место са 1 освојеном и то бронзаном медаљом. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Мозамбик је са једном учесницом у финалу делио 36. место са освојених 6 бодова. .

Мозамбик на олимпијским играма

Мозамбик се први пут појавио на Олимпијским играма 1980. године и од тада Мозамбик није пропустио ни једне Летње олимпијске игре.

На Зимске олимпијске игре Мозамбик никада није слао своје представнике. Представници Мозамбика закључно са Олимпијским играма одржаним 2008. године у Пекингу су освојили 2 олимпијске медаље обе у атлетици, једну златну 2000. и једну бронзану на играма одржаним 1996. године.

Национални олимпијски комитет Мозамбика (Comité Olímpico Nacional de Moçambique) је основан 1979. а признат од стране МОКа 1979. године.

Мозамбички метикал

Мозамбички метикал је званична валута у Мозамбику. Скраћеница тј. симбол за метикал је MT а међународни код MZN. Метикал издаје Банка Мозамбика. У 2008. години инфлација је износила 11,2%. Један метикал се састоји од 100 центава.

Уведен је 1980. као замена за мозамбички ескудо у односу 1 метикал за 1 ескудо.

Постоје новчанице у износима 20, 50, 100, 200, 500 и 1000 метикала и кованице у износима од 50 центава и 1, 2, 5 и 10 метикала.

Народна Република Мозамбик

Народна Република Мозамбик (порт. República Popular de Moçambique) била је социјалистичка држава, која је постојала од 25. јуна 1975. до 1. децембра 1990. године.

Односи Србије и Мозамбика

Односи Србије и Мозамбика су инострани односи Републике Србије и Републике Мозамбика.

Португалци

Португалци (порт. os Portugueses) је израз који у ширем смислу означава становнике Португалије, док у ужем смислу означава романску етничку групу којој је Португалија постојбина. Португалци су у језичном смислу дефинисани коришћењем португалског језика, и у мањом мери културом којој је један од темеља хришћанска римокатоличка вера.

Португалци своје порекло вуку од древних становника Иберијског полустрво - иберијских и келтских племена (Келтибери), од којих су најпознатији Луситанци - који су се за време римске власти помешали с латинским досељеницима те тако романизовали. Уз њих су, мада нешто мање, на стварање модерне португалске нације утицај имали и германски освајачи у доба Велике сеобе народа - Визиготи и Свеви, а у португалском етничком корпусу се такође могу пронаћи примесе Феничана, Арапа, Мавра и Бербера.

Данас Португалаца у самом Португалији има око 10 милиона. Захваљујући вишевековној португалској колонијалној империји постоје значајне заједнице Португалаца у земљама као што су Ангола, Шри Ланка, Мозамбик, Макау и Источни Тимор. Због економске емиграције у 20. веку, посебно интензивиране уласком Португала у Европску унију, створене су и бројне португалске заједнице у земљама западне Европе, али и у многим деловима Северне Америке, поготово Канади.

Португалцима се, захваљујући интензивној емиграцији у 19. веку и 20. веку, може сматрати и најмање 35 % данашњих Бразилаца.

Франкофонија

Франкофонија (франц. La Francophonie; службени назив: Међународна организација Франкофонија (франц. l'Organisation internationale de la Francophonie) је међународна организација која представља скуп држава, земаља и регија које користе француски као национални језик, службени језик, језик међународне комуникације и као радни језик. Франкофонија је француски израз, скован 1880. од стране француског географа Онесима Реклуа (Onésime Reclus), брата Елисија Реклуа (Elisée Reclus), којим је означио заједницу људи и држава које користе француски језик.

Франкофонију чини 53 земље чланице, две (Кипар, Гана) придружене земље и тринаест земаља (Јерменија, Аустрија, Хрватска, Грузија, Мађарска, Литванија, Пољска, Чешка Република, Словачка, Словенија, Србија, Украјина и Мозамбик) посматрача на самитима ове организације. У свакој од ових земаља француски језик се користи бар у минималној мери. Неколико земаља чланица имају лош положај у заштити људских права и промицању демократије. Предложене мере у виду санкција су расправљане неколико пута, али нису одобрене.

Модерна Франкофонија је створена 1970. Њен мото је једнакост, комплементарност и солидарност (égalité, complémentarité, solidarité). У почетку, Франкофонија је била мали клуб северних земаља у којима се прича француски, док је данас то важна међународна организација чије земље чланице сарађују на пољу културе, науке, економије, правде и мира. Заједно са осталим организацијама као што је УНЕСКО, Франкофонија ради на развијању лингвистике и културе у ери глобализма. Тесно сарађује са неким сличним организацијама шпанског и португалског језика (видети: Латинска унија и Заједница земаља португалског језика).

Фудбалска репрезентација Мозамбика

Фудбалска репрезентација Мозамбика (порт. Seleção Moçambicana de Futebol) национални је фудбалски тим који на међународној фудбалској сцени представља афричку државу Мозамбик. Делује под ингеренцијом Фудбалског савеза Мозамбика који је основан 1975, а у пуноправном чланству КАФ и ФИФА је од 1978, односно од 1980. године.

Репрезентација је позната под надимком Os Mambas (Мамбе), националне боје су црна и црвена, а своје домаће утакмице тим игра на националном стадиону Зимпето у Мапуту капацитета око 42.000 места. ФИФА кôд земље је MOZ. Најбољи пласман на ФИФА ранг листи репрезентација Мозамбика остварила је у новембру 1997. када је заузимала 66. место, док су најлошији пласман имали у јулу 2005. када су заузимали 134. место.

Репрезентација Мозамбика се у досадашњој историји никада није пласирала на неко од светских првенстава, док је на континенталном Афричком купу нација екипа учествовала четири пута (први пут 1986), и ни једном нису успели да прођу групну фазу такмичења.

Државе и територије у Африци
Суверене државе
Зависне територије
Непризнате државе
Суверене државе
(чланице)
Зависне територије
чланица

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.